Dešavanja u Jermeniji

[Dreadnought]

Pašinjan predložio jačanje zajedničke vojske Rusije i Jermenije


Premijer Jermenije Nikol Pašinjan je na sastanku sa stanovnicima jermenske Armavirske oblasti predložio da se razmotri jačanje Združenih snaga vojske Rusije i Jermenije.

„Za nas je prioritet pitanje bezbednosti. Trebalo bi da pronađemo nove formule za suprotstavljanje bezbednosnim pretnjama. Prema mom mišljenju, najvažnija formula su zajedničke jermensko-ruske oružane snage koje već deluju. U predstojećem radu, diskusijama i pregovorima bi trebalo da razmislimo o jačanju snaga kao najvažnijeg elementa za osiguravanje regionalne bezbednosti“, izjavio je Pašinjan.

Međutim, premijer je rekao da to ne znači da Jermenija stalno treba da se sprema za nove ratove.

„Potrebno je da kreiramo povoljnu atmosferu oko Jermenije u regionu. Kako bismo to učinili, moramo da izmenimo svoj pogled na region, a isto to region mora da uradi u pogledu Jermenije“, dodao je.

U skladu sa rusko-jermenskim sporazumom, potpisanim 30. novembra 2016. godine, glavni zadatak Združene grupe oružanih snaga dveju zemalja je pružanje adekvatnog odgovora na oružane napade (agresiju), a takođe i na druge izazove i pretnje koji ugrožavaju bezbednost Rusije i Jermenije.

Zadatak grupe je i pokrivanje kopnenog dela državne granice obe zemlje u utvrđenim granicama nadležnosti, učešće u zaštiti državne granice Rusije i Jermenije u vazdušno-kosmičkom prostoru i  protivvazduhoplovnoj obrani trupa izuzetno važnih objekata obeju država razmeštenih u regionu.

izvor

[MOTORISTA]

Premijer Jermenije preventivno u izolaciji da bi mogao da se sastane s Putinom
SVET Autor: Beta/AFP 02. apr. 2021

Jermenski premijer Nikol Pašinijan stavio se u preventivnu izolaciju, uoči posete Rusiji sledeće nedelje radi sastanka s predsednikom Vladimirom Putinom.

To ilustruje mere predostrožnosti za one koji bi da se sastanu s ruskim predsednikom kome je 23. marta data prva doza ruske vakcine protiv koronavirusa, ali još nije primio drugu.

„Zbog sastanka s Vladimirom Putinom, premijer Nikol Pašinijan radi u izolaciji od petka“, rekla je novinarima Mane Gevorgian, portparolka premijera.

Suočen s teškom političkom krizom od poraza Jermenije u ratu prošle jeseni od Azerbejdžana, šef jermenske vlade planira da u sredu poseti ruskog predsednika, posrednika za prekid vatre između dve zemlje. Od početka pandemije koronavirusa, preduzete su drastične zdravstvene mere radi zaštite ruskog predsednika. Prema servisu BBC na ruskom, napravljen je čitav sistem kroz koji prolaze oni koji su u kontaktu s njim, a koštao je nekoliko milijardi rubalja. Osoblje koje prevozi predsednika, premijera ili druge visoke zvaničnike Rusije boravi u karantinu u hotelima i banjama, kao i zaposleni u Kremlju, njegovi fotografi i čak i veterani koji su bili uz Putina tokom jedne vojne parade. Te mere odnosile su se i na novinare primljene na njegovu veliku konferenciju za štampu u decembru, navodi BBC, kao i na lokalne zvaničnike u regionima koje je posetio Putin. Upitan o tim merama, portparol Kremlja, Dmitrij Peskov, rekao je da je to „uobičajena praksa“ i „sasvim normalna situacija“.

U junu, usred epidemije koronavirusa u Rusiji, Kremlj je otkrio da je u rezidenciji predsednika kod Moskve instalirao komoru za dezinfekciju koja prska posetioce ovlašćene za pristup Putinu. Putin je mesecima radio na tom poluzatvorenom mestu u rezidenciji Novo-Ogariovo, retko primajući pažljivo odabrane posetioce koji su morali da se podvrgnu pregledu pre no što bi se sastali s njim.

Izvor: www.n1info.com

[Dreadnought]

Pašinjan uoči posete Moskvi: Odnosi sa Rusijom bili i ostali prioritet


Premijer Jermenije Nikol Pašinjan izjavio je uoči svoje posete Moskvi i sastanka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom da su odnosi sa Rusijom bili i ostali prioritet jermenske vlade.

„Što se tiče odnosa sa Rusijom, oni su bili i biće jedan od prioriteta vlade Jermenije i siguran sam da će se i u budućnosti jermensko-ruski saveznički odnosi u svim oblastima razvijati na osnovu međusobnog poverenja i viševekovnih prijateljskih veza između naših naroda“, rekao je Pašinjan za Sputnjik.

Pašinjan je naveo da planira da na predstojećem sastanku 7. aprila sa ruskim predsednikom razgovara i o pitanjima vojno-tehničke saradnje.

On je objasnio da se u bliskoj saradnji sa Rusijom u jermenskoj vojsci sprovode „velike reforme“.

„Moram da kažem da smo već započeli kompletnu reformu vojske i, naravno, s obzirom na naše bliske savezničke i partnerske odnose sa Rusijom u oblasti vojne i vojno-tehničke saradnje, u toku su odgovarajuće konsultacije, a na ekspertskom nivou već uspostavljeni neophodni kontakti“, rekao je šef jermenske vlade.

Pri tome je, pre dolaska na vlast 2018. godine, Pašinjan zauzimao kritički stav prema udruženjima čiji je član Ruska Federacija – EAEU i ODKB. Međutim, nakon što je postao premijer, odbio je da izvrši drastične promene u spoljnoj politici. Međutim, stručnjaci smatraju da je njegovo okruženje sklonije saradnji sa Zapadom.

Krajem februara, na sastanku vlade zemlje, Pašinjan je objavio da namerava da ojača saradnju sa Rusijom u oblasti bezbednosti, konkretno, u procesu reforme vojske.

izvor

[MOTORISTA]

Glavna tema reforma oružanih snaga Jermenije
Novosti online 07. 04. 2021.

PREMIJER Jermenije Nikol Pašinjan izjavio je da je sastanak sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom u Moskvi bio vrlo efikasan.

- Tri i po sata smo razgovarali o svim pitanjima i detaljima sa dnevnog reda. Prezadovoljan sam rezultatima sastanka. Bio je vrlo efikasan. Mogu da kažem da su sa predsednikom Rusije uspostavljeni vrlo otvoreni odnosi, a naročito su poslednjih meseci ovi odnosi po svojoj prirodi postali neposredniji - rekao je Pašinjan tokom sastanka sa predstavnicima Udruženja jermenskih advokata u Moskvi. Prema njegovim rečima, nakon razgovora sa ruskim liderom nisu potpisani nikakvi dokumenti.

- Ali, razgovarali smo o velikom broju dokumenata, uključujući dalju realizaciju prethodno potpisanih dokumenata u oblasti bezbednosti - precizirao je Pašinjan. On je podsetio da se sporazumi u ovoj oblasti i danas sprovode, a posebno oni koji se odnose na jermensko-rusku zajedničku grupu snaga i jedinstveni regionalni sistem PVO.

- Razmatrali smo konkretne planove i mehanizme za sprovođenje odredbi sporazuma u ​​novonastaloj situaciji - dodao je premijer. Pašinjan je podsetio da je najvažnije pitanje za zemlju reforma oružanih snaga i da zemlja sprovodi ovu reformu uz pomoć ruskih kolega. Takođe je naveo da su razmatrana i pitanja vezana za povratak zarobljenika i regionalne komunikacije.   Prema njegovim rečima, dnevni red sastanka bio je vrlo širok, razmatrana su bilateralna i regionalna pitanja i pitanja međunarodnih odnosa.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Blokirana zgrada Ministarstva odbrane Jermenije: Žene evakuišu helikopterom


Porodice vojnika, nestalih tokom sukoba u Nagorno-Karabahu, blokirale su zgradu Ministarstva odbrane Jermenije, nakon čega je započeta evakuacija žena iz zgrade helikopterom.

Kako su saopštili izvori Sputnjika iz Ministarstva odbrane Jermenije, prednost imaju trudnice, žene koje imaju probleme sa zdravljem i osobe koje su se osećale loše prethodne noći.

Porodice nestalih su blokirale ulaze u zgradu Ministarstva odbrane Jermenije 8. aprila. Od četvrtka ujutru nijedan zaposleni nije mogao izaći iz zgrade. Na licu mesta dežuraju policajci.

Ranije je saopšteno da su roditelji nestalih i zarobljenih pokušali da upadnu u zgradu Ministarstva. Oni zahtevaju sastanak sa ministrom odbrane i načelnikom Generalštaba Oružanih snaga Jermenije.

Porodice i rođaci nestalih povremeno održavaju proteste kod zgrade vlade i Ministarstva odbrane, zahtevajući da se ubrza potraga. Insistiraju na tome da se nestali vojnici nalaze u zarobljeništvu u Azerbejdžanu.

Ranije su predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev i ministar spoljnih poslova Džejhun Bajramov izjavili da je u skladu sa trilateralnom izjavom o Karabahu, Baku predao Jerevanu sve zarobljenike, koji su uhvaćeni tokom vojnih operacija u Karabahu.

izvor

[Dreadnought]

Pašinjan: Vojni savez sa Rusijom ─ stožer bezbednosti


Premijer Jermenije Nikol Pašinjan nazvao je vojni savez sa Rusijom stožerom bezbednosti zemlje i rekao da su u toku razgovori o proširenju mogućnosti ruske vojne baze razmeštene u zemlji.

„Stožer za osiguravanje spoljne bezbednosti Jermenije je jermensko-ruski vojni savez, koji je utvrđen desetinama međunarodnih vojnih i strateških dogovora i uzajamnim savezničkim obavezama“, rekao je Pašinjan tokom zasedanja parlamenta.

Prema njegovim rečima, aktivnosti jermensko-ruske združene vojne grupe i jedinstvenog sistema za protivvazdušnu odbranu od velikog su praktičnog značaja sa stanovišta bezbednosti.

„Raznatramo pitanje ‘obogaćivanja’ mogućnosti ruske vojne baze. U toku su prilično efikasni razgovori sa ruskim partnerima“, rekao je Pašinjan. On je podsetio da su ruski graničari uključeni u zaštitu državne granice na području Sjunika.

Prema njegovim rečima, bezbednost Karabaha obezbeđuje Armija odbrane zajedno sa ruskim mirovnim snagama i u tom smislu se ne planiraju promene.

Pašinjan je takođe najavio planove za strateški prelazak na profesionalnu vojsku i promene u sistemu vojne obaveze.

izvor

[MOTORISTA]

Podnosim ostavku do kraja aprila!
Tanjug 14. 04. 2021.

JERMENSKI premijer Nikol Pašinjan saopštio je danas da će podneti ostavku u poslednjih 10 dana aprila kako bi otvorio put za vanredne parlamentarne izbore, prenosi Rojters na osnovu izveštaja agencije Interfaks.

Agencija navodi da se Pašinijan suočava sa pozivima da podnese ostavku od novembra prošle godine kada je pristao uz posredovanje Rusije na prekid šestonedeljnih sukoba u Nagorno-Karabahu, u kojima su Jermeni izgubili teritorije od azerbejdžanskih snaga. Poraz Jermenije je izazvao političku krizu, sa protestima na kojima je premijer Nikol Pašinijan optužen za kapitulaciju.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Bajden će priznati genocid?


Američki predsednik Džo Bajden će formalno kao čin genocida priznati masakr nad Jermenima, za koji je odgovorno Otomansko carstvo tokom Prvog svetskog rata.

To će da razbesni Tursku i izazove dodatne trzavice sa SAD, preneo je Rojters. Potez je viđen uglavnom kao simboličan, ali će značiti promenu u odnosu na decenije pažljivo biranog rečnika iz Bele kuće i dolazi u vreme kada su Ankara i Vašington duboko u nesuglasicama po brojnim pitanjima.

Bajden će najverovatnije da upotrebiti reč "genocid", kao deo izjave 24. aprila kada se održava godišnja komemoracija za žrtve iz celog sveta.

Izvor Rojtersa je skrenuo pažnju da, uzimajući u obzir važnost odnosa između Turske i SAD, moguće je da se Bajden u poslednji čas predomisli.

Portparolka Bele kuće Džen Psaki je u sredu rekla da će predsednička rezidencija verovatno imati više da kaže po ovom pitanju u subotu, ali nije želela da da više detalja.

izvor

[Dreadnought]

A šta ako Bajden stvarno kaže "genocid"?


Američki mediji preneli su dan ranije da bi predsednik SAD Džozef Bajden mogao zločin nad Jermenima tokom Prvog svetskog rata i formalno označiti kao genocid.

Pritisak na Bajdena ovim povodom vrše i članovi Kongresa i jermensko-američki aktivisti, a pitanje koje se postavlja je šta bi takav potez značio za već opterećene odnose Turske i SAD?

Više od 100 članova američkog Kongresa, predstavnika obe partije, poslalo je Bajdenu pismo u kojem ga pozivaju da postane prvi američki predsednik koji je zločin nad Jermenima formalno priznao kao genocid, dok jermensko-američki aktivisti lobiraju da šef Bele kuće to objavi na ili pre Dana sećanja na jermenski genocid, koji će biti obeležen u subotu.

Kako za Sputnjik kaže nekadašnji ambasador i univerzitetski profesor, islamolog dr Darko Tanasković, Bajdenova moguća odluka da prilikom obraćanja Urbi et Orbi 24. aprila, na Dan sećanja na masovno stradanje Jermena od 1915. do 1917. godine, upotrebi reč „genocid” izazvao bi gnevnu i žestoku reakciju u turskoj političkoj i najširoj javnosti.

"Genocid nad Jermenima, zločin koji Turska pod tim nazivom ne priznaje, jedno je od nekoliko pitanja u vezi s kojima s Turcima nema šale ni pogađanja. Sam Bajden je inače blizak jermenskoj zajednici u SAD i u ličnim istupima je još u vreme Obamine predsedničke kampanje takozvani 'veliki zločin' mladoturske vlasti nad Jermenima u Osmanskom carstvu okvalifikovao kao genocid, a isto je učinio i Barak Obama. Čak je i Ronald Regan još 1981. godine u javnom obraćanju upotrebio termin 'genocid'. Međutim, zbog geostrategijskih i geopolitičkih razloga, kako ne bi izazvali bes značajnog NATO saveznika, svi američki predsednici su izbegli da stradanje Jermena zvanično nazovu genocidom, a ni Kongres do sada, za razliku od Senata koji je to učinio 2019. godine, nije izglasao rezoluciju kojom bi se potvrdila takva kvalifikacija ovog strašnog zločina. Videćemo da li će Bajden promeniti taj dvosmisleni stav svojih prethodnika", navodi Tanasković.

Kako dodaje, unutrašnji pritisci da do ovakvog poteza dođe su snažni i dolaze sa raznih strana.

"Posebno posle rata u Nagornom Karabahu/Arcahu, koji jermenska zajednica prikazuje kao nastavak osmanskog genocida, odnosi s Ankarom su ozbiljno poremećeni, a i Bajden je, kao svojevremeno Obama, u predizbornoj kampanji obećao da će u ovoj krajnje delikatnoj stvari okrenuti list. Ipak, realpolitički razlozi da se to ne uradi nisu izgubili svu snagu“, napominje sagovornik Sputnjika.


Šta bi učinila Turska

U osvrtu na neke konkretne reakcije Ankare do kojih bi moglo doći ukoliko se SAD ipak odluče na ovaj potez, Tanasković kaže da Turskoj na raspolaganju stoji više mogućnosti i poteza različite oštrine.

"Mislim da bi povlačenje ambasadora iz SAD na konsultacije i zamrzavanje nekih bilateralno dogovorenih i sprovođenih aktivnosti svakako došli u obzir. Takođe, sigurno je da bi iz Ankare krenula lavina optužbi na račun Vašingtona, uz ukazivanje na to da se Amerika nikako ne može pohvaliti moralnim kredibilitetom koji bi joj dozvoljavao da nekome deli lekcije i proziva ga za (ne)dela iz prošlosti. Predsednik Erdogan je, sećam se, jednom prilikom, istim povodom podsetio na to da je Amerika nastala na istrebljivanju i getoizaciji domorodaca koji su naseljavali kontinent pre dolaska Evropljana”, objašnjava nekadašnji amabasador u Ankari.

On podseća da je i ministar spoljnih poslova Turske Mevlut Čavušoglu, odgovarajući na pitanja novinara na široko gledanom TV kanalu "Haberturk", naglašeno opušteno i bez nervoze primetio da Turska nema razloga za bilo kakve komplekse i redovno drhtanje pred svaki 24. april, iščekujući da li će američki predsednik izgovoriti reč "genocid" ili neće.

Upitan kako bi Bajdenovo eventualno označavanje zločina nad Jermenima kao genocid bilo primljeno u međunarodnoj javnosti, kao i da li bi otvorilo prostor za neka druga, slična pitanja, Tanasković kaže da je pitanje američkog (ne)priznavanja genocida nad Jermenima odavno na dnevnom redu, te da se uoči svakog 24. aprila rađaju spekulacije i lansiraju „pouzdana predviđanja“ o tome da li će se SAD pridružiti državama koje masakre, progone i nasilno deportovanje Jermena u vreme Prvog svetskog rata smatraju genocidom.

"Ako predsednik Bajden izgovori tu famoznu reč, odjek će u simboličkom smislu biti planetarno snažan, dok neposredno politički, sem u ravni američko-turskih bilateralnih odnosa, neće proizvesti značajnija pomeranja. Takođe, biće to dodatni vetar u jedra onim snagama i pokretima u međunarodnoj zajednici koje se načelno zalažu za osudu svih najtežih slučajeva povrede humanitarnog i ratnog prava, ali neretko uz ideološki i politički uslovljenu selektivnost i dvostruke standarde”, zaključuje prof. dr Darko Tanasković.

izvor

[MOTORISTA]

U Jerevanu skup uoči obeležavanja godišnjice masakra nad Jermenima
SVET Autor: Beta 23. apr. 2021

Gotovo 10.000 ljudi okupilo se u petak uveče u Jerevanu uoči godišnjice masakra u Jermeniji za vreme Otomanskog carstva 1915. godine, zločina koji bi američki predsednik Džozef Bajden (Joseph Biden) mogao da prizna kao genocid.

Okupljeni su noseći baklje, prošetali centrom grada do spomenika žrtvama masakra. Neki su pevali patriotske pesme uz zvuk bubnjeva. Aktivisti nacionalističke i opozicione stranke Jermenske revolucionarne federacije, koji su predvodili povorku, palili su tursku i azerbejdžansku zastavu zbog nedavnog sukoba u spornoj oblasti Nagoro-Karabaha. U Jermeniji će u subotu biti zvanično obeležen Dan sećanja na žrtve. Oko 30 zemalja priznalo je taj masakr kao genocid,  očekuje se da to u subotu učini i Bajden.

Turska i Jermenija se spore oko maskara nekoliko stotina hiljada Jermena za vreme otomanskog carstva u Prvom svetskom ratu. Jermenija smatra taj masakr genocidom, dok to Turska žestoko odbacuje, tvrdeći da je broj poginulih preuveličan. Istoričari procenjuju da je u Otomanskom carstvu tokom i posle Prvog svetskog rata ubijeno 1,5 miliona Jermena što stručnjaci smatraju prvim genocidom 20. veka.

Naslednica carstva, Turska Republika, proglašena 1923. godine, negira da je to bio genocid, već da su to samo žrtve gradjanskog rata i nemira tokom raspada Otomanskog carstva, čiji je broj preuveličan i da je pogibije bilo na obe strane. Turska navodi da je tada poginulo izmedju 250.000 i 500.000 ljudi.

Izvor: www.n1info.com

[Dreadnought]

Da li je definitivno: Bajden priznaje genocid?


Džo Bajden juče je poručio turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoanu da namerava masakr Osmanskog carstva nad Jermenima 1915. godine priznati kao genocid.

U saopštenju Bele kuće i kancelarije predsednika Turske ovaj stav nije istaknut. Prema izvoru CNN-a, koji zna sadržaj razgovora, jučerašnji telefonski razgovor je bio napet.

Portal "Bloomberg" je prvi objavio da je Bajden rekao Erdoanu šta planira da učini. Ranije je CNN najavio da će se Bajden pomenuti događaj tretirati kao genocid i podsetili su da je to obećao u predsedničkoj izbornoj kampanji.

Prethodni predsednici SAD nisu koristili reč genocid kada su govorili o ovom događaju, što je, prema CNN-u, predostrožnost da se ne naruše odnosi sa ključnim regionalnim saveznikom.

izvor

[MOTORISTA]

Svećama i cvećem obeležena 106. godišnjica masakra nad Jermenima
SVET Autor: Beta/AFP24. apr. 2021

Hiljade Jermena su sa svećama i cvećem u ruci prošli Jerevanom do glavnog spomenika da obeleže 106. godišnjicu masakra Jermena za vreme Otomanskog carstva.

Ljudi su od centra grada išli do memorijalnog centra posvećenog žrtvama, da obeleže Dan sećanja. Jermenija, oko 30 zemalja sveta i zajednica istoričara smatraju da je to genocid, ali taj termin oštro odbacuje Turska.

Masakr Jermena, koji je za vreme Otomanskog carstva počinjen između 1915. i 1917. godine, Jermenija smatra genocidom u kome je ubijeno milion i po ljudi. Ankara odbija upotrebu termina genocid, navodeći da su žrtve rezultat građanskog rata i gladi, a ne sistematskog ubijanja, a takođe navodi da je broj poginulih Jermena preuveličan. Vojnici, verski zvaničnici, žene sa decom, državni zvaničnici, među kojima i premijer Nikol Pašinijan, došli su da odaju počast stradalima kod memorijalnog spomenika, kao što je tradicija u Jermeniji svakog 24. aprila, dana početka masakra 1915. godine.

Poglavar Jermenske apostolske crkve, katolikos Karekin Drugi održao je misu pored spomenika. Očekuje se da će u subotu predsednik SAD Džo Bajden priznati masakr Jermena kao genocid, što je gest koji bi mogao dodatno da naruši odnose između Vašingtona i Ankare, obe članice NATO. Francuski predsednik Emanuel Makron je u poruci svom jermenskom kolegi Armenu Sargsijanu rekao da su njegove misli sa Jermenijom na ovu 106. godišnjicu masakra. Makron je posetio spomenik sećanja na genocid nad Jermenima u Parizu.

Bes Jermena prema Turskoj je porastao od kada je jesenas Jermenija poražena u separatističkoj oblasti Nagorno-Karabah, od strane Azerbejdžana koga je podržala Turska. Jermenski premijer je označio taj sukob, koji je izbio u septembru i završio se šest nedelja kasnije, posle primirja potpisanog uz posredovanje Rusije, azerbejdžansko-turskom agresijom, čiji cilj je uništenje jermenskih tragova u Nagorno-Karabahu.

„Ekspanzioistička turska spoljna politika i njene teritorijalne aspiracije prema Jermeniji su dokaz ponovnog rađanja njihove genocidne ideologije“, rekao je Pašinijan u saopštenju objavljenom u subotu ujutru.

„Jermenofobija je suština panturcizma, i danas možemo da vidimo najgnusniju manifestaciju toga u Azerbejdžanu“, dodao je on.

U petak uveče se oko 10.000 ljudi prošetalo Jerevanom sa bakljama da odaju počast žrtvama masakra.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

"Ovo je veliki dan za sve Jermene“
Novosti onlajn 24. 04. 2021.

PREMIJER Jermenije Nikol Pašinjan pozdravio je izjavu američkog predsednika DŽoa Bajdena kojom priznaje da je nad Jermenima u Prvom svetskom ratu počinjen genocid.

- Ovo je veliki dan za sve Jermene. Nakon rezolucija usvojenih u američkom Kongresu 2019. godine, predsednik Bajden odao je počast sećanju na žrtve jermenskog genocida. SAD su još jednom pokazale svoju nepokolebljivu posvećenost zaštiti ljudskih prava i univerzalnih vrednosti - napisao je Pašinjan na Tviteru.

- Danas odajemo počast za milion i po mučenika, žrtava kriminalne politike Osmanskog carstva tokom Prvog svetskog rata. Ideologije koje su dovele do genocida nad Jermenima i danas su žive, što pokazuju zlodela počinjena nad Jermenima iz Arcaha tokom nedavnog rata - prethodno je tvitovao jermenski premijer.

Američki predsednik DŽo Bajden izjavio je danas da su otomanske turske snage počinile genocid nad Jermenima 1915. godine. Bajden je tako postao prvi američki predsednik posle 40 godina koji je zvanično priznao genocid nad Jermenima, uprkos protivljenju Turske. U saopštenju koje je objavila Bela kuća, navodi se da je „milion i po Jermena deportovano, masakrirano i oterano u smrt u kampanji istrebljenja“.

Nakon Bajdenove izjave oglasila se i Turska.

- Reči ne mogu promeniti ili prepisati istoriju. Nemamo šta da učimo o sopstvenoj prošlosti od bilo koga. Politički oportunizam je najveća izdaja mira i pravde. U potpunosti odbacujemo ovu izjavu zasnovanu isključivo na populizmu - izjavio je turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu nekoliko minuta nakon Bajdenove izjave.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

"Ne smemo da dopustimo da padne u zaborav kultura koegzistencije Turaka i Jermena"
Novosti onlajn 24. 04. 2021.

ČUVAMO sećanje na Jermene poginule 1915. godine - rekao je predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan i izrazio saučešće njihovim potomcima.

- Pokušaji pojedinih krugova da politizuju događaje iz 1915. godine i to iskoriste za pritisak na Ankaru neće uspeti - rekao je Erdogan u obraćanju jermenskom patrijarhu Saaku Mašaljanu.

Prethodno je američki predsednik DŽozef Bajden saopštio je da su otomanske turske snage počinile genocid nad Jermenima 1915. godine. Erdogan je takođe pozvao da se odnosi između dve zemlje razvijaju na bazi dobrosusedstva i uzajamnog uvažavanja.

- Ne smemo da dopustimo da padne u zaborav kultura koegzistencije Turaka i Jermena, koja se uvećavala tokom stotina godina i koja se može smatrati primerom za čitavo čovečanstvo. Sa poštovanjem čuvam sećanje na Jermene Osmanskog carstva koji su poginuli u teškim uslovima Prvog svetskog rata i izražavam saučešće njihovim unucima - navodi se u njegovoj poruci jermenskom patrijarhu. Posle rešenja sukoba u Nagorno-Karabahu, rekao je turski lider, izrazili smo spremnost da razvijamo veze sa Jermenijom.

- I danas ponavljam taj poziv - rekao je Erdogan.

Bajden je prvi američki predsednik posle 40 godina koji je zvanično priznao genocid nad Jermenima, uprkos protivljenju Turske. Šef turske dipplomatije Mevlut Čavušoglu oglasio odmah potom porukom da je Bajdenovo saopštenje populističko i da ga Turska odbacuje.

Podsetimo, Jermeni ističu da su otomanske snage 1915. godine ubile milion i po Jermena. Da je nad Jermenima izvršen genocid priznale su 23 države, Evropski parlament i Svetski savet crkava. Turska prihvata da su mnogi Jermeni koji žive u Otomanskom carstvu ubijeni u sukobima sa osmanskim snagama tokom Prvog svetskog rata, ali osporava broj žrtava i poriče da su ubistva sistematski organizovana i da predstavljaju genocid.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

"Bajdenova izjava o genocidu istorijska greška": Oštre reakcije iz Azerbejdžana, tursko ministarstvo pozvao američkog ambasadora
Tanjug 24.04.2021.

Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev osudio je danas izjavu američkog predsednika Džo Bajdena o priznanju masakra nad Jermenima u Otomanskom carstvu 1915. godine za genocid, ocenivši da je reč o istorijskoj grešci.

Alijev je u telefonskom razgovoru sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom rekao da je Bajdenova izjava neprihvatljiva i da ozbiljno šteti trendu saradnje u regionu, kaže se u saopštenju iz kabineta predsednika Azerbejdžana. Erdogan je, dodaje se, zahvalio Alijevu na podršci, prenosi TASS.

Turski MSP pozvao američkog ambasadora

Tursko ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je večeras američkog ambasadora u toj zemlji zbog izjave predsednika SAD Džozefa Bajdena o priznanju masakra nad Jermenima 1915. godine u Otomanskom carstvu za genocid i prenelo mu "snažnu reakciju" Ankare. U saopštenju se kaže da je zamenik ministra spoljnih poslova Turske Sedat Onal rekao ambasadoru Dejvidu Saterfildu da ta izjava nema pravnu osnovu i da je Ankara "odbacuje, smatra je neprihvatljivom i najoštrije osuđuje", prenosi Rojters...

Bajdenova izjava je, dodaje se, izazvala "ranu u odnosima koja će se teško popraviti".

Pašinjan: Priznanje genocida pitanje bezbednosti za Jermeniju

Premijer Jermenije Nikol Pašinjan poručio je danas američkom predsedniku Džo Bajden u pismu da njegovo priznanje genocida nad Jermenima predstavlja pitanje bezbednosti za Jermeniju, narocito posle sukoba u Nagorno-Karabahu prošle godine. Bajden je danas izdao saopštenje u kojem je masakr i prinudnu deportaciju Jermena u Otomanskom carstvu 1915. godine, priznao kao genocid.

- Jermeni širom sveta pozdravili su ovo priznanje genocida i dočekali ga sa oduševljenjem - rekao je Pašinjan, prenosi Rojters.

Kalin: SAD treba da pogledaju sopstvenu prošlost

Portparol turskog predsednika Ibrahim Kalin danas je, pošto je američki predsednik Džo Bajden masakr nad Jermenima 1915. u Otomanskom carstvu priznao za genocid, poručio da Sjedinjene države treba da pogledaju sopstvenuu prošlost.

- Snažno osuđujemo i odbacujemo izjavu američkog predsednika koja samo ponavlja optužbe onih čija je jedina agenda neprijateljstvo prema našoj zemlji - naveo je Kalin na Tviteru.

Američkom predsedniku, kako je dodao, Turska preporučuje da pogleda prošlost i sadašnjost sopstvene zemlje, prenosi Rojters. Istovremeno, predsednik direkcije za komunikacije Predsedništva Turske Fahretin Altun ocenio je da je današnji dan tužan, s aspekta bilateralnih odnosa Turske i SAD, prenosi Anadolija. On je poručio i da su "institucije SAD-a kod objave ove izjave, nažalost pokleknule pred zahevima lobija".

Izvor: www.blic.rs