ЈРМ - мање познати детаљи

[jovokraken]

Јуче и данас цео дан, покушавам да се сетим презимена капетана, и стигао сам до тога да сам одустао. Трајно обрисано из сећања. Почиње на слово Б, а човек се потписивао иницијалима. Радомир Дошљак се потписивао нормално, лепо се може прочитати ко је потписао, а потписивао се за целу чету, 120 и кусур пута. Капетана Б је очигледно мрзело да се потпише, или је проблем био што је морао да се потпише и за ВЕС-ове.

Лакше ми је било да се сетим да је онај водиник који је инсистирао на поштовању правила службе завршио Морнаричко Техничку Средњу Војну Школу, односно МТСВШ у Сплиту 1986. године, да би половином 1988. био у том сукобу око правила службе због којег је допао затвора.

Нашао сам тог водника, нашетао се он са местима боравка, али је место рођења било увек једно те исто. Наравно, није више водник, има официрски чин. За њега могу рећи да је частан и добар човек. Не знам како ће реаговати кад му поменем Минерску. Он се вероватно сећа имена официра, а и још којечега.

Нашао сам и оног другог водника који је имао жељу да ради у сеизмографској станици, али тај је небитан за ову причу. И он је завршио исту МТСВШ у Сплиту 1987. године.

На Минерској сам провео период од 08. децембра до 10. марта, а остатак срећом на Паниковцу.

У лето смо провели два дана на Минерској. Вратила нас је велика баркаса, а ми смо приликом пристајања искочили са прамца на док, као дивокозе, а баркаса није имала потребу да баца коноп. Овај са Брача је чучнуо и пољубио бетон дока како се дочекао на ноге. Иза угла монтаже, већ се димио роштиљ, пепејац, ћата, керовођа и трпезарац су исправно проценили време повратка и таман ставили рибу на граделе. Као да смо се вратили кући, а не у јединицу.

[jovokraken]

На бродовима је било како треба, можда се неко не би сложио, али из нашег угла то јесте била друга планета.

[jovokraken]

Овде можете погледати како изгледа Минерска.

https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,24668.0.html

[TNT024]

Od momenta čitanja ovog "feljtona" nisam načisto, kako da ga shvatim, kao komediju, tragediju, parodiju ili nekako drugačije.
Verujem da je originalno napisano, ali "mene tera neki vrag" da sumnjam da je sve to baš bilo tako.
Voleo bi da znam koje godine se odigrafa ov SF priča.
Ja sam bio u Šibeniku od 11.10.1992. do 12.01.1983. u VP 6500/1 Šibenik, kasarne Rade Končar "Pećine".
Pored VP 6500 Šibenik, moja iskustva su iz VP 4835 Divulje i 5920 Subotica.
VP 6500 - 323. lad PVO
VP 4835 - 410. lad PVO
VP 5920 - 36. mbr(okbr) / lad PVO
Nigde se nisam susreo sa takvim "raspadom sistema".
Negde je disciplina bila stroža, negde blaža, sli je svuda bilo discipline.
Negde su starešine bile mekše, negde strožije ali je UVEK njihova bila poslednja.
Nisam ja kao komandir odeljenja odgovarao za disciplinu u garnizonu (kasarni), ali jesam kao dežurni voda, baterije, diviziona ili kao komandir straže. Tačno se znalo kada i zbog čega ću da "na..bem".
Čisto sumljam da bi Upravnik zatvora u Šibeniku (zastavnik S.), u vreme kada sam ja bio tamo, imao viška prostora "pacijenata" na stanu i hrani.
Toliko za sada.
Ako ste zainteresovani može i nastavak.

[jovokraken]

Ако сам ја добро схватио претходни пост, период се односи на 82. и 83. годину, зар не?

То је, иако блиско, ипак неко друго време.

Кад мало размислим, потребно је много времена да се под претвори у блато, а и да се линолеум распадне. Јесте то била стара зграда, чак мислим да су ту боравили и Италијани и Немци, а можда је био војни објекат и за време Краљевине Југославије јер се налази на улазу у канал Светог Анте.

Ево сад ми први пут паде на памет колико је времена потребно да иструле даске. Кад се погледа камени праг, може се видети да је излизан, углачан колико се пута згазило чизмом на њега.

У сваком случају слободно настави.

[jovokraken]

Како све ово схватити? Као трагикомедију. Неопходно је наћи снаге за хумор, посебно у тешким ситуацијама.  Макар мало, да себи покажеш да се не предајеш.

[TNT024]

Moje izvinjenje, ja sam u Šibeniku bio 11.10.1982. do 12.11.1983.
Isto tako dobro pamtim, da smo na plavim dozvolama (Dozvola za redovan izlazak van kruga kasarne) na poleđini imali otkucano 7 (sedam) "lokala" u koje je ZABRANJE ulazak za vojnike, kao i pod 8. Zabranjeno je kretanje prugom Mandalina - Šibenik.
To mi nikada nije bilo jasno, zašto je to moralo biti napisano? Ko bi normalan išao prugom! Onda su to objasnili da je bilo slučajeva kada se pijana vojska vraćala iz grada, nije čula voz, i bili su pregaženi.
Nikada nismo imali prevoz iz kasarne Rade Končar (pećine) do Kasarne Ante Jonić gde smo išli na kupanje, uvek peške, bez obzira da li sija sunce, pada kiša ili "piči" bura. Isto tako, i  kada se išlo u grad.
Nije mi jasno zašto su Vas posle razduženja u R. Končar, brodovima prevozili u luku?
Vojna policija je uredno proveravala dozvole za izlazak u grad, između ostalog što je bilo dovoljno vojske za razne mahinacije.
Vojnik koji je imao dokumenta za ozlazak u grad i nije pravio pi...rije, nije imao razloga da strahuje od istih.
U kasarni R. Končar je bila, ako se dobro sećam jedinica oDJČ. Kod njih smo zaduživali MES za obuku (PP mine i PT mine), sa sve alatima. Nikada nije bilo improvizacije u preuzimanju i vraćanju školskih MES istima, a bili su "stara" vojska. Ako su se tako odnosili prema školskim (nastavnim), nije mi baš pri zdravoj pameti da se sa ubojitim ponašaju u fazonu "boli ne k..ac za sve".
Kada sam ja bio tamo kbb je bio DB (od 22.12.1983. KA), komandant VPS. U međuvremenu u Šibeniku je mislim kbb bio velikoooo mudooo. Tako da kontrola kbb kod vas bi izazvala MOMENTALNU smenu svog osoblja, a potom privremeni (kraći ili duži) boravak na stanu i hrani u vojnom zatvoru "na kraju sveta" (moja inerpretacija) kod zastavnika S.
Samo sa dodam, kada samo došli u kasarnu Rade Končar, prva stvar koju su nas naučuli je da je k-dant kasarne taj i taj (zaboravio), k-dant diviziona taj i taj (zaboravio). k-dir baterije kIkl ZČ (nism zaboravio), k-dir I voda kap (?T) ("Taša") (zaboravio ime), komandir II voda svikl BŠ, komandir odeljenja (njega nisam mogao da zaboravim - AR). Pored toga svi smo zapamtili zastavnika S. kao upravnika zatvora.

[Solaris]

Ako sam dobro shvatio priču ovo se događalo 89/90 a tad su mnoge stvari bile drukčije.
Premda kako sam već napisao ... ali da ne dužim.  

poz.

[jovokraken]

Много је времена прошло, али мислим да су наше дозволе за излазак у град биле беле. У Пули. Ваљда је и у Шибенику било тако. А нешто се и не сећам да нам је неко писао те дозволе јер у прво време на Паниковцу нисмо имали нашег официра који би се нама бавио. Дужина изласка је била повезана са редом вожње мале баркасе која је ту прћкала. А не сећам се ни касније. Дозвола је имала сврху у каснијим вечерњим сатима, а ми смо се често враћали пре осам увече.

Чуо сам да постоји списак од 20 локала који су забрањени за припаднике ЈНА-ЈРМ, али нисам никада видео тај списак. На Паниковцу није постојала нека посебна жеља за алкохолом, док је на Минерској тога имало колико год хоћеш и можеш да попијеш, 00 до 24.

Зашто су нас превозили баркасом?

Раздужили се, па отишли на Минерску да узмемо војне књижице, баркасом, и затим до града, баркасом у два.

Да ли си ти некада био на Минерској?

[jovokraken]

ТНТ, само да ти кажем да се маса мина којима смо се ми бавили изражавала у стотинама килограма и да смо се најчешће  бавили бојевим средствима, а малобројне школске смо премештали само кад нам сметају да сложимо магацин. Да сад не растежем причу о тим минама, било је то безбедно а и ми смо пазили јер смо морали. Због повреда.

Мало се насмејах кад сам прочитао "школске".

Не сећам се да смо на Паниковцу имали школски елемент за ВА53 торпеда уместо бојевог. Можда је и била нека у старој монтажи, а за МК44 смо имали једно цело расклопљено у делове, за наставне сврхе. Било је под дебелим слојем прашине док ја нисам почео да се занимам око тога шта ту има.

Паниковац је био једно одмаралиште ако се изузме стража, али било је то пролеће и лето и није било хладно.

[jovokraken]

На Паниковцу смо имали неки црно бели телевизор, мислим да је био РИЗ, и једну чворновату мотку на коју смо насадили антену и често смо се замајавали како да "нациљамо" да слика буде како треба. Било је ту и комичних ситуација.

Једно вече, на ТВ би неки филм о вампирима. Лепо се ми наместили, гледамо филм. Отворени прозори, средина августа. И док смо ми били забављени тим хорором у учионицу улети слепи миш и пролети испред телевизора. Пола је побегло напоље, а свашта се нашло у ваздуху и уљез би оборен. Ударио га Зука јастуком и убио у лету.

Каква војска, дечурлија. Неће стражар на "двојку" у шуму, па Бога зови.

Сад се смејем кад се сетим.

[dzumba]

Кад прочитам опис стања објеката у Минерској по доласку  Јовекракена (стакла на прозорима једва да има, еркондишн типа промаја ради и зими и лети, паркета и патоса једва да има а подови прљави да се и не зна дал је испод паркет, патос, бетон, винил... и тд. и сл.) и погледам ове слике Минерске из скоријег времена, могу само да закључим да ововременски вандали нису имала пуно посла. Они су "мале маце" у односу на дружину Јовекракена.

Ипак, је не бих искључио све оно што је Јовокракен написао о стању у јединици. То јесте субјективно и помало "песничко" виђење, али да је у неким јединицама било јавашлука, алкохолизма, нерада и сл. било је. Да је било кукавних ("смотаних") старешина било је. Да је било незадовољства међу војницима, грађанским лицима и војницима, па и официрима, пре свега због неких одлука, било је. Да је војска у неким јединицама и преко 2 месеца била на страже без смене, било је. То су били проблеми којим се бавио и врх ЈНА. Један од разлога да се уведу (негде средином 1988. или ту негде) оне "тајне" ненајављене контроле, обавеза старешина надређених команди да проведу 24 часа на стражама и касарнама потчињених команди, посебно издвојених објеката и сл, били су баш овакви проблеми. И нема војске где свега тога нема. Није ту ЈНА била изузетак. Има тога и данас, не само у овим нашим војскама већ и оним великим, само што вести о томе не допиру до нас или нас не дотичу.

[jovokraken]

Ово је био објективан коментар на основу познавања укупног стања у војсци.

Ипак, има једна мала зачкољица. За Минерску сам чуо још на Музилу и помињала се као страшило.

Да ли је тачно да је прва цифра у броју војне поште имала везе са врстом јединице или објекта?

Кад смо добијали прекоманду чули смо да је стража на тројку па се нисам баш обрадовао кад су ми кредом написали 3128 на транспортну торбу.

[ssekir75]

из разговора са старим "војним" мајсторима сазнао сам да је по тим скрајнутим јединицама, складиштима, радионицама и сличним објектима стање веома често било слично овоме што јово описује. додуше не баш толико драстично да официри морају да ваде пиштоље на војску и да је упитању "вила промаја", али да је било тешке недисциплине, јесте. бријање како се коме ћефне, облачеење како коме одговара, мнооогооо алкохола, излажење кад је дупету воља (уз услов да нема посла) итд. руку на срце, много су томе доприносили и ти исти мајстори којима је било жао војске па им толерисали све и свашта, официри слабо залазе, подофицири често исти ко и сама војска и често под гасом (неко и под казном распоређен ту), плодно тло за белај.

јово, јес ти размишљао да пишеш књигу о овоме? занимљив стил.

[jovokraken]

То би личило на "Живот на Мисисипију" и "Боксери иду у Рај" уз сок од гњилих рајских шљива.

Стил јесте намерно шаљив али је тема далеко од шаљиве. Ипак су нам пропала четири момка којима је здравље отишло у три лепе, а ја знам увек кад ће киша. Имао сам напрсло ребро, а нисам ни знао, па је то зарасло само. Било је и повреда од нестручног "руковања", брачанин је ударио песницом и сломио шаку, и намучио се после, уградили му неку плочицу у шаку и увезали кости жицом, па све то у гипс.

Од свега, најгора је била хладноћа. Мразни паклови Нифлхајма.

Тако сам и ја све то окренуо на шалу, да не буде гадно за читање.