PALUBA
March 28, 2024, 12:29:57 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News:
Važno
Za sve članove foruma Paluba.Info, apel da uzmete učešće na samo u glasanju već i u temi.
Link do teme je ovde
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  [1] 2   Go Down
  Print  
Author Topic: Размишљања о...  (Read 10103 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
jovokraken
desetar
*
Offline Offline

Posts: 132


« on: October 04, 2016, 12:40:27 am »

Има ове много лепих тема. Има и добрих људи. Читам ја ово, онако редом, ратови, битке, борбе, оружја прошла, садашња и будућа, и стално једно те исто. Да кажем онако сељачки, крваве гаће и држ` му нане главу.

Наравно, напредује наука, ако од тога има икакве користи. Зашто то кажем? Једноставно, шта год се ново измисли или пронађе, прва помисао је како то може да се употреби у војне сврхе. А шта су то војне сврхе? Сигурно није гађање љубичицама.

Не критикујем никога, да се одмах разумемо, нити сам у позицији, нити имам право. Него, ето, па промишљам. О том ратовању.  А и о осталим стварима. Делује да је читав људски род нека кожна болест планете. Шуга нека. А опет знам да то није.

Али, увек се провлачи та слика оружја у будућности. А оружје се и прави да би се употребило. Биће ратова и у будућности, у то нема сумње.

Делује као да је свак са сваким спреман да зарати, само ако може да добаци и да га дохвати. Заиста, зар људи немају преча посла од међусобног убијања? Наравно да имају. Како долази до тога?

Западна друштва много полажу на заштиту животиња, кад од тога имају користи, али се и даље даве кобасицама и хамбургерима, а истовремено, док жваћу те кобасице, посматрају ратове на телевизији и траже да се ови или они побију и униште. А онда промене канал и  дигну дреку како бели медведи морају више да пливају да улове фоку. Не мисле о томе да и фока мора негде да спава, баш као и мечка. Али, то је важније од убијене деце, наравно туђе, иако не утиче на односе мечке и фоке.

Некада давно, причао ми је један човек како он ради свој посао. Он је реаговао само на нагле промене. Новац највише. Рече ми да је новац први показатељ да ће се нешто десити или да се десило. Да се неко продао или да се неко купио. Свеједно. Није то празна прича, има ко о томе води рачуна.

Након ратова, нико не помиње оне људе који су профитирали. Куповином, продајом, преваром, издајом. Није ни важно. Постану господа међу онима који имају продајну цену.

Новац. Корист. Похлепа. Знам, сложићете се, али како је могуће да се најнижи пориви једног друштва тако уско каналишу да их велика већина није чак ни свесна? Наравно, методи су познати, али опет, зар је демагогија јача од здравог разума, и манипулација од истине?

Сиромаштво је најгори отров за људску душу. И тајна је отров за душу. Они који знају тајну шаљу сиротињу да гине. Отровани воде отроване.

Значи, има нека тајна. Шта би то могло да буде?

Да ли сте размишљали о томе?
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #1 on: October 04, 2016, 07:59:23 am »

Kada bi svako od nas pošao od samoga sebe i kada bi svako od nas prestao da, u činjenju drugih, traži izgovore za svoja dela, odnosno nedela, sve bi bilo mnogo bolje. To je kao kada se kaže za lopova da on ne bi nešto ukrao da mu to nije bilo na izvolte ili omogućeno. Ja sam pošten i ne kradem kada me neko vidi, ali ako me niko ne vidi i ne zna da ću ja to da ukradem, ukrašću i boli me uvo. E to je nedostatak morala i ništa drugo. Ljudsko licemerje je čudo.
Logged
Rocker
stariji vodnik I klase
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 1 059


Palubin savetnik za hardver


« Reply #2 on: October 04, 2016, 07:48:26 pm »

Sve je to Bog, priroda ili neka druga viša sila uredila (u zavisnosti od toga ko u šta veruje). Čovek nema prirodnog neprijatelja od koga mora da strahuje zarad sopstvene egzistencije, kao što je slučaj sa većinom drugih bića sa kojima delimo planetu. Dakle, mi smo "uređeni" na taj način da smo pretnja jedni drugima, odnosno samima sebi kako bi planeta, a možda čak i nešto šira prostranstva u odnosu na Zemlju ostali u ekvilibrijumu. Pa opet, odavno narušavamo tu ravnotežu i to će nam se obiti o glavu. Broj ljudi neprestano raste i to čak ni mestimična ratna razaranja ne mogu da promene. Ili ćemo se sami popaliti cepanjem atoma ili nas čeka neka druga nevolja. Tipujem na neki biološki hazard, spontan ili veštački izazvan, manje je bitno.
Logged
jovokraken
desetar
*
Offline Offline

Posts: 132


« Reply #3 on: October 05, 2016, 02:22:03 am »

Да, баш као што сам и очекивао, као да сам сам наручио.

Људи тумарају између трагања у сопственим недостацима и неке више омнипотентне силе која уређује судбине људи по сопственом нахођењу. Мане и врлине једног човека не могу бити ништа више до део какве статистичке анализе јер су саме по себи ограничене на свог носиоца и не могу се ни уочити ван његовог непосредног окружења. Нека омнипотентна сила би сигурно имала нешто важније од бављења једном врстом у биосфери једне планете. У оба случаја лежи претпоставка о (превеликој) важности једне биолошке врсте. А искра је многострука, људи су само један трептај те светлости.

А опет, постоји нека моћ која изазива невоље и несреће. Ако одбацимо два међусобно искључива узрока који могу да постоје само у микрокосмосу човека и макрокосмосу надпостојања, остаје много вероватнија хипотеза која претпоставља да се ради о групи људи повезаних заједничким циљем или интересом. Или најмање две групе.

Да ли је могуће постојање без рата? Наравно да јесте, чак и знамо за период (јако дуг) у којем није било никаквих ратова. Да се људска врста није бавила ратовањем задњих сто година, ко зна шта би се до сада десило и колико би постигли.

Рат је рат, али подразумева постојање агресора и дефанзора. Дефанзор нема неки посебан избор и мора да се брани. Питање је шта покреће агресора на тај чин рата, и чији су мотиви и тежње пресудни за остваривање услова за рат. Ни агресор не креће у рат ако није нечим принуђен.

Толико и о кривици и о свести појединаца који никако не утичу на одлуку о рату. Увек се полемише о поводу за рат који служи уместо оправдања, о неким узроцима који су довели до заоштравања сталне конфронтације, али ретко ко говори, а још мање пише о правим циљевима ратова који су несумњиво постојали.

Сигурно је и да постоји заједничка особина свих ратова. То је тежња ка концентрацији моћи.

Једна сламка међу вихорове. Колико је човек као јединка способан, властан и моћан да остане праведан?

Опет се стигло до два антипода, универзална на неки начин, и вечно супротстављена, који ће послужити као пречица ка схватању.

Војниче, не питај
куда ће у бој
заставе твоје
удри, ударце не број

Дакле, какве то групе могу постојати које теже ка концентрацији моћи у периоду који се мери миленијумима?
Logged
Rocker
stariji vodnik I klase
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 1 059


Palubin savetnik za hardver


« Reply #4 on: October 05, 2016, 07:14:15 pm »

Nisam siguran ide li ova priča nekim metafizičkim ili opštim filozofskim putem, naginje li ka ljudskoj psihologiji i priči o strahovima ili je, pak, vrlo konkretnija i teži da se razvije u diskusiju o iluminatima, masonima, bilderberškoj ekipi ili nečem sličnom, pri tom sasvim ovozemaljskom, ali sa vrlo izraženim motivima, odnosno interesima koji se mogu podvesti pod volju za moć. A prihvatam i da sam se izgubio k'o dete na vašaru i potpuno promašio poentu iz svake perspektive. Smiley
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #5 on: March 28, 2017, 05:47:43 pm »

Љубав и етика у антици (оглед)


Прве покушаје моралне рефлексије налазимо већ код Хесиода. У његовом спеву 'Дела и дани', морални идеали рада, праведности и мере, које је поставио, чине прве темеље хеленске етике. Осим тога, покушавајући да одговори на питање шта је почетак свега што постоји Хесиод каже: 'Ерос (љубав) је створен први од свих богова'.  Исто је, на свој начин, изразио и Аристофан: 'Није било рода божанскога пре него је Ерос све измешао; а пошто је измешао једно са другим, постало је Небо и Океан, и Земља, и непролазни род блажених богова' . 
   
Старогрчки мит приповеда о појави богова и о њиховом сусретању са људима. О њиховом садржају упознаје нас, пре свега, грчко песништво Хомеровог доба. Митологија је препуна описа свакојаких свађа и сукоба, обести и освета, инцеста, прељуба и убиства, а то је само на врхове Олимпа пројектован живот осионог племства оног времена. Како је приметио Ксенофан, представе о боговима, заснивале су се на 'образу и подобију човечјем', утолико су богови поседовали сва људска својства. Приче из давних епоха омогућавају нам да загледамо у саму дубину архиљудског, тако, у (љубавној) пракси богова откривамо човека, нама блиског по својим манама и врлинама. 'Догодовштине'  којима обилују митови, говоре нам да човек тог времена није имао сувише деликатну савест.
   
За грчке песнике Хомеровог времена морал се сводио на скуп врлина личности. 'Агатос' је реч која је, углавном, карактерисала готово сва својства хомеровског етичког идеала. Софисти, међутим,  одбацују митове као 'лаж песника' и слике света заснивају на логосу. Митови више нису били довољни за живот. Победом 'логоса'  над 'митосом'  љубав добија претпоставке унутрашње - етички обавезујуће снаге. Разуме се, традиција није одмах ишчезла: за Парменида љубав (ерос) је праначело бића.

Протагора негира митску традицију помоћу сазнања природе. Његово учење изражено у ставу: 'Човек је мера свих ствари',  - уздрмало је веру у богове. Одбацујући Хомеров и Хесиодов свет богова, Протагора успоставља људска мерила у полису и веру у могућност самоусавршавања, самосвести и самоодговорности грађана. Према Протагори етос се образује у заједници, тј. у међусобном утицају њених чланова. У Никомаховој етици, Аристотел каже: 'Mорална врлина… долази с навиком, по чему је и добила име (ethikos) које се врло мало разликује од назива за обичај (etos)'.

Као што је софистика негирала митску традицију помоћу сазнања природе, тако је и Сократ (био први који је) негирао софистику помоћу филозофије. Сократ тврди да истина постоји и када се не зна. Она се може открити помоћу божанског и људског ума, а њена извесност је формулисана у чувеној сентенци: 'знам да ништа не знам'. Увид почиње са понирањем у самог себе. Они који су најувиђавнији јесу и најбољи: 'логос' је подстицај за 'етос'. Трагајући за непроменљивим моралним нормама за све људе и за сва времена Сократ се запитао: где се може наћи  мерило моралног деловања, и одговорио, у знању. Нико не греши намерно, него из незнања. Значи да се врлина може научити. Знање је довољно да се добро чини и да се на тај начин постигне срећа. Сократова тежња за изналажењем појмова сводила се на трагање за непроменљивим моралним нормама којих се људи морају увек придржавати. То је етички идеализам, који моралне норме прописује за све људе и за сва времена. Тај идеализам се код Сократа комбинује с једним специфичним идеализмом који долази до израза у његовом позивању на сопствени унутрашњи глас - демон. У 'Гозби', поучавајући Сократа о суштини љубави, мудра свештеница Диотима из Мантинеје узвикује: 'Ерос (љубав) је велики демон'.

Настављач и бранилац Сократовог дела је Платон. Платон је (као и Сократ) етички идеал видео у тежњи за постизањем врлине засноване на знању. Наше знање има етичку сврху – постизање врлине. Јер врлина је у знању идеја. У моралном делању човек се руководи својим знањем, а ако је стекао право знање, а право знање је знање идеја, он ће увек поступати са идејом добра. Сазнањем идеје добра човек се издиће изнад варљивих чулних задовољстава у божанско царство идеја, из кога је душа и потекла, и у које ће се врлином прочишћена опет вратити. Платон је величао духовну љубав, као знак човекове припадности неком вишем, духовном свету. Сумњајући у практично искуство, у својим мистичким појмовима одлази најдаље; учио је о 'филозофском еросу'  тј. бесконачној тежњи ка знању и о тзв. 'платонској љубави'  која сједињује људе у име чистих идеја. Противно софистима Платон изјављује: 'Бог је мера свих ствари'. Његов етички идеал, међутим, није само морално савршенство појединаца, него и срећан живот људи у државној заједници, јер се идеја добра не може остварити само у појединцу, него истовремено и у држави.
   
Могло би се поуздано тврдити да филозофи (и песници) пре Сократа љубав и етику не доведе у узајаман однос. О Хесиодовој употреби Ероса, Аристотел каже: 'Хесиод је увео Ероса, јер је нужно да постоји неки принцип који ће покренути и сјединити све ствари'.  Ерос је, дакле, први покретач, космички принцип који има чисто космогониску функцију. Емпедоклева филија којом сједињује четири корена ствари идентична је свеопштој љубави међу људима, јер је космичка и човечанска љубав једна. Међутим, Емпедокле силе љубави и мржње не доводи у везу са појмовима добра и врлине.
Развитак Ероса у овом периоду је 'једним непрекидним замахом прешао пут од старих култских основа до вршка античке еротологије',  али тако да Платонов Ерос 'има толико апсолутне новине да се сав мислилачки рад који му је претходио одваја према њему у засебну целину'.  Платон је, наиме, тај рад завршио и крунисао: извео је потпуно јединство духовне и страсне, надличне и личне, космичке и човечанске љубави. Али он је дао и сасвим нову творевину, тиме што је везао Ероса са средиштем свога филозофирања: са највишим добром. Код Платона је Ерос постао 'посредник између душе и апсолутног и тек у односу према највишем добру могао је постати творачки васпитач људи'.  Платон је тиме отворио све могућности за онај даљи развој у коме се Ерос све више и више сливао са самим апсолутним… Без обзира на то у коме правцу се буде развијала, људска мисао ће понављати 'препорођени платонизам, и свагда поново стављати љубав у средиште свих доктрина'. 

Паганску етику облагородили су стоици. Сенека је проповедао општечовечанску љубав и  милосрђе, веру у бога и наду у бољи живот после смрти.


Logged
lovac
Stručni saradnik za brodska oružja i sisteme
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 442


« Reply #6 on: March 28, 2017, 07:41:38 pm »

Sve što je pomenuto u ovom topicu - jesu teme za razmišljanje, i svakom normalnom čoveku se to svakodnevno okrene u glavi. Puno više puta nego teme o kojima mi ovde razglabamo.

ALI, Paluba je vojni forum i naša osnovna preokupacija je naoružanje, rat, tehnologija vezana za za naoružanje i sl.

Ko voli tako nešto - tu je sa nama.

Ko više voli ljubav i sex - posećuje forume te vrste. Zatim, ima puno foruma o kućnim ljubimcima, očuvanju prirode - i ko zna o čemu sve! Svako neka bira po svom nahođenju!
Logged
Solaris
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 12 357


#vragu i rat#


« Reply #7 on: March 28, 2017, 09:49:45 pm »

Logged
Karlo
potporučnik
*
Offline Offline

Posts: 2 101



« Reply #8 on: March 29, 2017, 01:00:50 pm »

Sve što je pomenuto u ovom topicu - jesu teme za razmišljanje, i svakom normalnom čoveku se to svakodnevno okrene u glavi. Puno više puta nego teme o kojima mi ovde razglabamo.

ALI, Paluba je vojni forum i naša osnovna preokupacija je naoružanje, rat, tehnologija vezana za za naoružanje i sl.

Ko voli tako nešto - tu je sa nama.

Ko više voli ljubav i sex - posećuje forume te vrste. Zatim, ima puno foruma o kućnim ljubimcima, očuvanju prirode - i ko zna o čemu sve! Svako neka bira po svom nahođenju!

Ne želeći da omjetam na forumu a niti da uvredim @lovca,ne mogu se složiti sa navedenim tekstom.Naime,mislim da je on "prebrzo" napisan.

Ima te Vi pravo na iznošenje svog stava ali mislim da nije fer sročen.Sve nabrojano u zadnjoj rečenici u kojoj ga (@JASONA) šaljete na druge forume ima i na ovom forumu,od kućnih ljubimaca,očuvanja prirode,kolekcionarstvo i slično.

Dakle ,ukoliko ste mislili da je to nabrojano,a još daleko više nenabrojano,nepotrebno na ovom forumu,trebali ste rješiti na uredništvu.
I na kraju,ovo u tekstu iznad,je itekako vezano sa životom,pa i ratom.Što se tiče filozofa a naročito Platona,Aristotela i Sokrata i danas su itekako aktuelni za naše živote.Platon se može čitati i kao divni roman.

Sjećam se možda i manje tačnih diskusija,na pr.: da se mi danas i nalazimo u krizi, zbog ne postojanja filozofskog objašnjenja stvarnosti.Pa imamo ljude koji tvrde,da je uzrok svjetske krize,POHLEPA.I ako to izgleda prosto,mnogi ljudi nisu je svjesni a oni nemoralni,ne daju na to ni pare.

Poz.

 
« Last Edit: March 29, 2017, 01:09:27 pm by Karlo » Logged
lovac
Stručni saradnik za brodska oružja i sisteme
kapetan fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 7 442


« Reply #9 on: March 29, 2017, 02:51:28 pm »

Karlo, nismo se razumeli!

Izneo sam tvrdnju da je Paluba vojni forum, i stojim iza toga.

To što se mi onako usput, čisto radi zabave, upuštamo u avanturu da postujemo po neku šalu, smešni video, dobru žensku i sl. - to ne menja suštinu našeg foruma.

Ko se opredeli za sex - Paluba mu nije osnovno odredište! Ko se opredeli za domaće životinje - Paluba mu nije osnovno odredište , itd. itd.

To sam hteo da kažem sa svojim prethodnim postom.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #10 on: March 29, 2017, 04:19:24 pm »

Хришћанска етика и љубав (оглед)


У свакој етици има једна основна врлина око које се распоређују сви њени захтеви. Према Новом завету, у речима и делима самога Христа и списима светих апостола, та врлина је љубав. Исус Христос моралне норме заснива на осећањима, љубави и вери. Старозаветним вредностима Исус супроставља унутрашњи став и чистоћу срца, а религији затвореној у етничке границе универзалност јеванђеља и љубав према ближњем. Његово неконвенционално представљање јудаизма схваћено је, међутим, као рушење верског естаблишмента и донело му је бројне непријатеље.   

Стари завет преобратио је љубав, од инстинкта и емоције, у Божју заповест: 'Слушај Израиљу: Господ наш је једини Господ и љуби Бога твога свим срцем твојим и свом душом твојом и свим мислима твојим'.  Осим љубави према Богу, Стари завет говори и о љубави Бога према човеку, иако само према 'изабраном народу'. А како су људи СЗ доживљавали свог бога, то знамо на основу сведочанстава Библије. Јахве је једна антиномија, тотална унутрашња супротност, што је неопходна претпоставка његове огромне динамике, његове свемоћи и свезнања. Он је помагач и прогонитељ уједно, при чему је један аспект  исто тако стваран као и други. Стање таквих својстава може се означити само као аморално –Јахве није потчињен никаквом (етичком) закону.

Заповест љубави, Исус  потврђује у Новом завету, притом се позива  на речи Петокњижја: 'Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мисли својом. Ово је прва и  највећа заповест.' Друга заповест је заповест о љубави према ближњем: 'Љуби ближњега својега као самога себе'. Исус наглашава да једино и само он правилно и правоверно тумачи Наук: 'О овима двема заповестима виси сав Закон и Пророци'.  Међутим, многи елементи његовог проповедања показују одступање од Мојсијевог Наука: 'Чули сте да је казано: љуби ближњега свога, и мрзи на непријатеља својега. А ја вам кажем: љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који на вас мрзе, и молите се Богу за оне који вас гоне, будите дакле ви савршени као што је савршен отац ваш небески'.

У Мојсијево време, убиство непријатеља, укључујући жене и децу, па и истребљење читавих народа не само да је било морално већ  га и Закон строго налаже. Упрошћено речено, по Мојсију би било - светите се, по Исусу - праштајте. По Мојсију би порука била: зуб за зуб, око за око, а по Исусу: ко вас каменом, ви њега хлебом. У томе је разлика између Старог и  Новог завета. Јасно је онда зашто је идеја љубави према свима, у тој средини схваћена као највећа јерес, затим као издаја заједнице и народа. Исусове поруке и заповести о љубави, међутим, покренуле су ланац догађаја који ће створити нову веру, коју данас прихвата више од трећине становништва Земље. Исус је човечанству указао на стару истину: где влада сила нема љубави, и да тамо где влада љубав не вреди никаква сила.


Иницијатор система хришћанске науке и творац хришћанског учења био је апостол Павле. Он је својој заједници проповедао хришћанске врлине праве вере, стрпљења, преданости, несебичне љубави и одрицања. Павлове практичне и моралне поуке, морале су да стигну до срца верника и зато је изабрао пут љубави, толеранције и компромиса, као потребан услов за решавање акутних проблема. Јеванђелска слова о љубави слио је у чудесну химну чији последњи стихови гласе: 'А сад остаје вера, нада, љубав, ово троје; али је љубав највећа међу њима.'   Другим речима: шта год чинили за Бога и друге људе, нема никакве вредности ако то не чинимо из љубави.

Павлове проповеди биле су намењене широком кругу људи: занатлијама, робовима, женама и деци, сиромашнима, болеснима и сакатима, људима зле судбине, грешницима, људима жељним утехе у несрећи и беди. То није била нека друштвено хомогена група. Тежње које су изражавали различити сталежи нису биле повезане и једнаке, већ су одражавале велику разноликост. Заједница првих хришћана, била је оптерећена етничким, социјалним и културним разликама, различитим религијским представама, култовима и традицијом, што свакако није доприносило јединству и осећању заједничког индентитета. Сазнање о скором смаку света, код неких  хришћана,  пољуљало је теолошку ревност па су наставили су да живе својим пређашњим разблудним и распусним животом. Литургијски скупови заједнице су се често претварали у пијанке и разуздано весеље где није постојао никакав ред. Павле почиње с оним подручјем људскога живота које је, по његовом мишљењу, у моралном погледу пало на најниже гране: 'За то их предаде Бог у срамне сласти; јер жене њихове претворише путно употребљавање у беспутно. Тако и људи оставивши путно употребљавање женскога рода, распалише са жељом својом један на другога, и људи с људима чињаху срам, и плату која требаше за превару њихову примаху на себи'.  

Излажући схватање по коме је 'царство небеско' доступно и незнабошцима апостол Павле каже: 'Јер пред Богом нису праведни они који слушају закон, него ће се они оправдати који га творе. Јер кад незнабошци не имајући закона сами од себе чине што је по закону, они закона не имајући сами су себи закон: Они доказују да је оно написано у срцима њиховим што се чини по закону, будући да им савест сведочи' …  Павле доказује да је садржај закона, написан у људским срцима. Урођена моралност, свакако, није права код незнабожаца, али ипак постоји и сведочи о постојању бољег у сваком човеку. Сагласно томе и 'царство земаљско' је доступно сваком поједином човеку који, будући да не постоји етички кодекс о љубави, делује на основу урођеног осећајног односа према моралним вредностима. У вези с тим Павле даје савете не по заповести и строгим законима Торе, већ по својој савести: 'Ко има љубави тај испуњава закон, јер је љубав испуњење закона'.    
   
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #11 on: March 29, 2017, 04:49:21 pm »

DVA VUKA

Stari Čiroki indijanac je okupio oko sebe svoje unuke, i podučavao ih o životu. Rekao im je: „U meni se vodi borba... strašna borba, i to između dva vuka. Jedan vuk predstavlja strah, ljutnju, bes, zavist, pohlepu, nepoštenje, neiskrenost, nadmenost, samosažaljenje, inferiornost, neistinu, hvalisavost i ego. Drugi vuk predstavlja radost, mir, ljubav, nadu, iskrenost, humanost, ljubaznost, dobronamernost, čestitost, prijateljstvo, razumevanje, velikodušnost, istinu, saosećajnost i veru. Ista ova bitka se vodi u svakome od vas, kao i u svakom drugom čoveku.“

Deca su za trenutak zaćutala, a onda je jedno dete upitalo: “Koji vuk će pobediti?“

Stari indijanac je kratko odgovorio: “Onaj koga hranite...“
Logged
micha
Stručni saradnik - OMJ
zastavnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 1 831


« Reply #12 on: March 29, 2017, 11:19:53 pm »




   Ne razumem, jel to sad znači da je zima gotova ili treba da se nabavi još drva?


Logged
Solaris
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 12 357


#vragu i rat#


« Reply #13 on: April 01, 2017, 04:39:59 pm »

Pitali Indijanci svog vraca kakva ce zima biti ove godine.
On se ode posavjetovati sa duhovima, vrati se i kaze: bit ce duga i ostra zima.
Indijanci odmah podjose skupljati drva za zimu.
Zima medjutim omane. Bude kratka i blaga.
Sljedeceg ljeta opet ga Indijanci pitaju kakva ce bit zima.
On promisli prosla je bila blaga, ova garant mora bit hladna.
Vrati se i objavi Indijancima da duhovi kazu da ce naredna zima sigurno biti hladna.
 Pogrijesi medjutim opet. I slijedeca je bila blaga.
Kad su ga treceg ljeta Indijanci pitali kakva ce biti zima, on im kaze da mora problem prouciti na planini duhova, te ode u Metereoloski institu i upita glavnog metereologa kakva ce biti naredna zima.
Duga i hladna odgovori mu ovaj.
Kako znas?
Pa Indijanci vec dvije godine skupljaju drva.
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #14 on: April 01, 2017, 05:07:40 pm »

CVRČAK

Jednom prilikom, Amerikanac indijanskog porekla posetio je Njujork. Dok je sa svojim prijateljem, kome je došao u posetu, šetao uzavrelim i bučnim ulicama Menhetna, u jednom trenutku je iznenada zastao i oslušnuo, a zatim rekao svom prijatelju: “Čujem cvrčka.“ - „To je nemoguće“, odgovorio mu je prijatelj: „Ovde se može čuti samo zavijanje sirena, škripa kočnica i graja prolaznika, a ti misliš da možeš da čuješ cvrčka?“ - „Siguran sam u to“, odgovorio je Indijanac. Oslušnuo je još pažljivije, a zatim se uputio u pravcu jednog niza žardinjera sa šimširom i razgrnuo lišće. Već u sledećem trenutku među njegovim prstima se nalazio cvrčak. Prijatelj je bio zapanjen, a Indijanac je rekao: “Vidim da si začuđen, ali istina je da se tvoje i moje uši razlikuju. Sve zavisi od toga na kakve zvuke si navikao svoje uši, i šta ustvari želiš da čuješ. Evo, pokazaću ti.“ Zatim je iz džepa izvadio nekoliko metalnih novčića, koje je ispustio na pločnik. Prema njima se u sekundi okrenulo desetine prolaznika. „Vidiš“, rekao je Indijanac, „sve zavisi od toga šta nastojiš i želiš da čuješ.“

Pouka glasi: hajde da se potrudimo da slušamo one zvuke, glasove i poruke koji će nas učiniti mudrijim, zato što ono što čujemo utiče na odluke koje donosimo i izbore koje pravimo. Sve te odluke, i izbori koje činimo, u suštini određuju naš karakter.
Logged
Pages:  [1] 2   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.035 seconds with 22 queries.