Izraelsko - iranski sukob

[Brok]

Inspektori Međunarodne agencije za atomsku energiju ponovo ušli u iransku nuklearnu elektranu Bušer! Žučna rasprava u parlamentu

27.08.2025.

Zasedanje iranskog parlamenta obeleženo je žučnom raspravom nakon što su inspektori Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) ponovo ušli u zemlju. Poslanici su kritikovali odluku i upozorili na moguća kršenje zakona o nadzoru nuklearnih objekata.

Prema navodima, dolazak inspektora u nuklearnu elektranu Bušer zahtevali su ruski inženjeri koji upravljaju postrojenjem. Neki poslanici, poput poslanika Gazanfarija i Sabetija, tvrde da je prisustvo inspektora „kršenje zakona parlamenta“ i obećavaju sudske postupke protiv predsednika Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost.

Ministar spoljnih poslova Abas Aragči je istakao da nije zaključen nikakav završni sporazum sa IAEA i da su sve odluke donosile samo nadležne institucije. On je naglasio da se svaki zahtev agencije usmeravao preko Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost i da je zakon parlamenta ispoštovan.

Ruski interes u ovom potezu je jasan. Moskva verovatno želi da zaštiti svoje naučnike i inženjere u iranskim nuklearnim institutima, ali i da obezbedi da Iran ostane u međunarodnim tokovima, bez pretnje dodatne izolacije. Istovremeno, postavlja se pitanje objektivne privrženosti Rusije kao saveznika u ovom kontekstu, uzimajući da Iranci doživljavaju dešavanja iz juna kao veliku nepravdu i neiskrenost IAEA. Oni su Agenciju doživljavali kao partnera Izraela i SAD u vojnim akcijama.

IAEA je potvrdila da su inspektori ponovo prisutni u Iranu, prvi put nakon proterivanja u junu, dok Francuska, Nemačka i Velika Britanija povezuju saradnju Teherana sa odlukom o mogućem ponovnom aktiviranju sankcija UN.

Izvor

[Brok]

Arakči: Iran spreman da nastavi nuklearne pregovore, uz dobru volju Zapada

29.08.2025.

Moskva- Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči obavestio je visoku predstavnicu EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaju Kalas o spremnosti Teherana da nastavi pregovore o nuklearnom programu, pod uslovom da Zapad pokaže dobru volju.

Povodom saopštenja „evropske trojke” (Francuska, Nemačka i Velika Britanija) o pokretanju „mehanizma brzog reagovanja” i obnavljanju sankcija Iranu, Arakči je „ponovio spremnost Irana da nastavi fer i uravnotežene diplomatske pregovore, pod uslovom da druge strane pokažu ozbiljnost i dobru volju i izbegnu akcije koje potkopavaju šanse za uspeh”, objavila je agencija Tasnim.

„Pozivamo Evropsku uniju da napusti selektivna tumačenja i da se fokusira na olakšavanje istinske diplomatije kako bi se održao multilateralizam”, navodi se u pismu upućenom šefici evropske diplomatije, prenosi Tanjug..

 Arakči je podsetio da zemlje EU3 nemaju zakonsko ovlašćenje da pokrenu mehanizam i upozorio da će Teheran preduzeti mere kao odgovor na ovu odluku. Predstavnici Francuske, Nemačke i Velike Britanije poslali su u četvrtak pismo članicama Saveta bezbednosti UN u kojem ih obaveštavaju o pokretanju „mehanizma za brzo reagovanje” (snapback) koji omogućava obnavljanje sankcija protiv Irana, suspendovanih prema Zajedničkom sveobuhvatnom planu akcije (JCPOA) iz 2015. godine.

Istovremeno, strane su izrazile spremnost da pregovaraju sa Iranom o nuklearnom sporazumu u narednih 30 dana pre nego što sankcije stupe na snagu. Ukoliko se ne postigne dogovor u roku od 30 dana, biće vraćene sve prethodne sankcije UN, uključujući embargo na oružje Iranu, inspekcije tereta i ograničenja njegovog raketnog programa.

Izvor

[Brok]

Iran spreman da prihvati kontrolu nuklearnih postrojenja u zamenu za ukidanje sankcija

Krajem avgusta, grupa E3 je pokrenula mehanizam u UN za ponovno uvođenje sankcija protiv Irana

Teheran - Iran je spreman da prihvati kontrolu svog nuklearnog programa i ograničenja obogaćivanja uranijuma u zamenu za ukidanje međunarodnih sankcija, naveo je danas iranski ministar spoljnih poslova u kolumni objavljenoj u britanskom listu Gardijan.„Iran je spreman da zaključi realan i trajan sporazum kojim se predviđa rigorozan nadzor i ograničenja obogaćivanja u zamenu za ukidanje sankcija”, napisao je iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči u kolumni, upućenoj Francuskoj, Velikoj Britaniji i Nemačkoj, ujedinjenim u okviru takozvane grupe E3.„Neiskorišćavanje ove prilike moglo bi da ima razorne posledice neviđenog nivoa za region i šire”, dodao je Aragči.

Krajem avgusta, grupa E3 je pokrenula mehanizam u UN za ponovno uvođenje sankcija protiv Irana, u skladu sa međunarodnim sporazumom o kontroli iranskog nuklearnog programa, potpisanim u julu 2015. godine. ;

Teheranu su dali mesec dana da pregovara o svom nuklearnom programu i izbegne ponovno uvođenje sankcija.

Nedavno se visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas sastala sa Aragčijem u Dohi, gde su razgovarali o „pristupu inspektora Međunarodne agencije za atomsku energiju iranskim nuklearnim lokacijama i sudbini iranskih zaliha visoko obogaćenog uranijuma”.

Sporazum iz 2015. godine, koji su potpisali E3, SAD, Kina, Rusija i Iran, predviđao je smanjenje nuklearnih aktivnosti Teherana.

Međutim, američki predsednik Donald Tramp je 2018. godine tokom prvog mandata, jednostrano povukao SAD iz sporazuma i ponovo uveo sankcije Iranu. Teheran je potom odustao od određenih obaveza, posebno u vezi sa obogaćivanjem uranijuma.

Zapadne zemlje sumnjaju da Iran pokušava da stekne nuklearno oružje. Teheran to negira i brani svoje pravo da razvija civilni nuklearni program.

Izvor

[Brok]

Iran optužuje Zapad za „ćutanje“ o izraelskom nuklearnom arsenalu

07.09.2025.

Arakči tvrdi da zapadne zemlje gube kredibilitet dok pregovori sa IAEA traju

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči osudio je „ćutanje“ Zapada u vezi sa izraelskim širenjem nuklearnog arsenala, ističući da je to dovelo do gubitka kredibiliteta zapadnih zemalja, prenosi agencija Tasnim.

„Iran je uvek upozoravao da je histerija Zapada oko našeg nuklearnog programa potpuno veštačka“, rekao je Arakči, dodajući da Zapad ne smatra problematičnim samo postojanje ili širenje nuklearnog arsenala, već „ko sme da sprovodi naučni napredak, čak i u okviru mirnodopskih nuklearnih programa“.

On je naveo da je „smrtna tišina“ Zapada u vezi sa razvojem, kako je rekao, jedinog arsenala nuklearnog oružja u regionu, u rukama „genocidnog saveznika“, što, prema njegovim rečima, dovodi zapadne zemlje u poziciju bez kredibiliteta da govore o neširenju nuklearnog oružja.

Pregovori između Irana i Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) počeli su danas, a Arakči se u petak sastao sa visokom predstavnicom EU za spoljnu politiku i bezbednost Kajom Kalas u Dohi. Ovo sledi nakon što su Velika Britanija, Francuska i Nemačka kao deo grupe E3 dali Iranu rok od mesec dana da se uključi u pregovore, inače će mu biti ponovo uvedene sankcije predviđene nuklearnim sporazumom iz 2015. godine.

Period koji je dat Iranu za pregovore Ujedinjene nacije ocenjuju kao „prozor mogućnosti“ za postizanje diplomatskog rešenja.

Izvor

[Kubovac]

„MiG-29 je stigao u Iran; Su-35 takođe dolazi, u velikim količinama. HQ-9 takođe, hvala Bogu, dolazi u velikim količinama. S-400 takođe dolazi, zapravo, već je stigao... oni [neprijatelji] razumeju samo jezik moći, [sada] neka rade šta god žele.“

Abolfazl Zohrevand, član Komisije za nacionalnu bezbednost iranskog parlamenta, u intervjuu za Institut za studije Tahririje ove nedelje.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[Perun]

Zanimljiv razvoj događaja, znaju li se količine

[Brok]

Iranski nuklearni program će biti obnovljen, a oružje može biti izrađeno za 2 nedelje

03.11.2025.

Iranski predsednik Masud Pezeškijan izjavio je tokom posete sedištu Organizacije za atomsku energiju da Teheran obnavlja i jača nuklearne kapacitete, uz naglasak da je cilj „mirnodopski razvoj i poboljšanje nacionalnog blagostanja, a ne proizvodnja oružja“.

Iran je ponovo u centru pažnje nakon što je predsednik Masud Pezeškijan najavio obnovu i jačanje nuklearnih postrojenja, uz naglasak da je cilj isključivo „mirnodopska upotreba i unapređenje nacionalnog blagostanja“. Izjava dolazi u trenutku kada su pojedini zvaničnici iz Teherana poručili da bi Iran, u slučaju odluke, mogao da napravi atomsku bombu u roku od nekoliko nedelja.

Ipak, te kratkoročne procene treba uzeti s velikim rezervama. Nije jasno koliko stvarnih tehničkih zaliha, infrastrukture i logistike Iran danas ima na raspolaganju, čak i ako zvanično tvrdi da bi u slučaju odluke mogao da ubrza proces. Ovakve procene često služe i kao politički argument — „rok“ može biti korišćen i kao sredstvo za politički pritisak. Ipak, nismo sigurni koliko su ovakve izjave dobre za pozicije Irana, naročito uz sve glasnije komentare o eventualnom naknadnom udaru Izraela po nuklearnim instalacijama. Videli smo da Izrael neće pretrpeti nikavu međunarodnu štetu ako se ponovo usudi na takav čin.

Paralelno, Pezeškijan je najavio i proširenje civilnih nuklearnih kapaciteta. Na severu zemlje planirana je izgradnja osam nuklearnih elektrana u saradnji sa ruskim partnerima. Iako predsednik ističe isključivo civilni karakter tih projekata, pojedini predstavnici vlasti komentarišu da je fatva data od verskog vođstva na zabranu izrade nuklearnog oružja samo trenutna, te da u slučaju njenog povlačenja, Iran ima sposobnost da izradi oružje u samo 2 nedelje.

Izvor

[Brok]

Izraelski avioni iznad Iraka vežbaju napad na Iran: Moskva kao najjači saveznik Iranu

27.11.2025.

Kratki junski rat sa Izraelom i SAD trebalo je da bude strateški šok za Teheran. Očekujući bar simboličnu podršku Moskve, Iran je umesto toga gledao kako ruski sistemi PVO ćute, a Kremlj ostaje neutralan. Mnogi su predviđali hlađenje odnosa. Dogodilo se potpuno suprotno – Teheran je gurnut još dublje u rusko naručje, a ravnoteža moći u bilateralnom odnosu sada je jasno nagnuta u korist Moskve. Izrael ni uz pomoć SAD nije dobio rat, a druga runda se bliži.

Moskva nije pomogla – ali je postala još važnija

Prema analizi Nikite Smagina za Karnegijev centar, junska pasivnost Rusije nije oslabila, već je pojačala iransku zavisnost. „Iran sada Rusiju smatra nezamenljivim partnerom, dok Kremlj može da bira i selektivno odgovara na iranske potrebe“, piše Smagin. Teheran nema realnu alternativu: Kina je previše oprezna da bi isporučila teško naoružanje u dovoljnim količinama, Pakistan i Turska su regionalni rivali, a zapadni i arapski kanali su zatvoreni.

Šta Iran dobija – i po koju cenu

Borbeni avioni: Procureli dokumenti Rosteha ukazuju na isporuku najmanje 48 Su-35SE/FL, sa indikacijama da je ugovor širi i uključuje i druge tipove. Letovi transportnih Il-76 i An-124 iz Irkutska ka Iranu postali su redovna pojava.

Nuklearni sektor: Broj planiranih ruskih reaktora u Iranu skočio je sa pet na osam; potvrđen je ugovor od 25 milijardi dolara za elektranu Ormoz i saradnja na malim modularnim reaktorima.

Energetika i infrastruktura: Iran je do marta 2026. obećao zemljište za železnicu Rašt–Astara (ključna karika Sever–Jug koridora). Uskoro počinju isporuke ruskog gasa preko Azerbejdžana. Ruske kompanije ulaze na iransko tržište pod „posebnim uslovima“.

Ignorisanje sankcija: Kremlj je jasno stavio do znanja da će zanemariti UN i EU „snapback“ sankcije vraćene posle junskog rata.

Izrael šalje novu poruku – preko iračkog neba

Samo dan nakon što je Iran javno zahvalio Moskvi na „podršci“, izraelski borbeni avioni (verovatno F-35I Adir) su u noći 25/26. novembra duboko uleteli u irački vazdušni prostor, stigavši do provincije Misan, svega 80–100 km od iranske granice. Praćeni američkim KC-135 tankerskim avionima iz baze Al Udeid u Kataru, izveli su simulirane napade na Iran. Nije bilo lansiranja, ali je poruka jasna: rute za eventualni novi preventivni udar su i dalje otvorene, a irački PVO (uključujući ruske sisteme Pancir i S-300PMU2 u službi proiranskih milicija) nije ni pokušao da reaguje jer Bagdad čega nove isporuke sistema PVO iz Južne Koreje.

Ovaj let je prvi javno dokumentovani izraelski upad u centralni Irak od junskog rata i predstavlja direktan test i za Teheran i za Moskvu – koliko daleko su spremni da tolerišu izraelske „probe“ na samo 100 km od iranskih nuklearnih i raketnih objekata.

Dronovi

Moskva je preuzela proizvodnju dronova tipa „Geran-2/3“ (iranski Šahed-136/131) u sopstvenim pogonima, koristeći ruske i kineske komponente. Iranska uloga kao dobavljača postala je sekundarna. Trgovina između dve zemlje ostaje skromna – oko 5 milijardi dolara godišnje, deset puta manje nego sa Turskom i dvostruko manje nego sa UAE.

Strateški zaključak

Rusija je postigla ono što nije uspela nijedna zapadna sankciona kampanja za 45 godina: Iran je postao zavisni partner koji je spreman da plati visoku cenu za minimalnu podršku. Kremlj sada može da koristi Teheran kao polugu protiv Zapada i Bliskog istoka, bez rizika da se sam uplete u direktan sukob sa Izraelom ili SAD – čak i kada izraelski F-35 lete iznad Iraka bez ikakvog odgovora.

Osovina zla kako podrugljivo SAD nazivaju režime koji se protive politici Vašingtona se širi. Najveći strahovi Pentagona se ostvaruju, saradnja Moskve-Teherana-Pekinga se produbljuje dok arapski režimi gledaju koja će strana oblikovati budućnost sveta.

Izvor
Kakve su ovo kabadahije, dugo svet nije video (ako je ikada i video) manju državu a ovoliko zla da pravi u regionu.