Sukob u Ukrajini - geopolitička pitanja

[dzumba]

На ТК "Милитарист" наиђох на овај податак

"Према нашим информацијама, увоз беспилотних летелица у Украјину за прву половину 2024. године износио је:

из Кине - за 539,566 милиона долара,
из Немачке - за 17,579 милиона долара,
из Пољске - за 9,817 милиона долара,
од осталих земаља - за 9,126 милиона долара.

Из Кине је увезено још 576,088 милиона долара резервних делова за авионе."

Можда ово није баш тачно, али чињенице говоре да Украјина јако много (највише) увози из Кине. Зато и не могу и не смеју да превише критикују Кину да подржава Русију. Друго, ова информација је занимљива у контексту неких критика из Русије на рачун Србије због продаје артиљеријске муниције другим земљама која је реекспортована у Украјину. Хајде, нека зуцну нешто Кини на ту тему....

[Boro Prodanic]

Избор Венса је главобоља за Брисел и катастрофа за Украјину

САД једноставно немају производне капацитете да подрже рат у Источној Европи на неодређено време, сматра је Венс.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Вест о Трамповом избору Џеј Ди Венса за свог кандидата за потпредседника САД изазвала је озбиљну забринутост у Бриселу. Званичници који су тражили да остану анонимни, изјавили су за „Политико“ да ће Венс постати „главобоља“ за ЕУ ​​ако не промени своје ставове о Украјини и Кини.

„Именовање Венса би била 'катастрофа' за Украјину, рекао је високи званичник ЕУ. Осим тога, у Европи се плаше да ће Џеј Ди Венс, као присталица изолационизма и протекционизма, „највероватније заузети оштрију позицију у Европи и према Кини “. Због овога његов избор за потпредседника САД могао би да буде „главобоља за Брисел који рачуна на добре трансатлантске трговинске односе“.

У ранијој изјави, уочи Минхенске безбедносне конференције, Венс је за Политико објаснио свој скептицизам према Украјини. Према речима САД „једноставно немају производне капацитете да подрже рат у Источној Европи на неодређено време“,

Венс верује да ће „Украјина на крају морати да уступи територију Русији.“ Венсове речи се не разликују од његових поступака. Он је остао доследан и до последњег тренутка спречавао пролазак помоћи Украјини кроз Сенат.

Доналд Трамп је изабрао Џеј Дија Венса, представника новог политичког тренда у Републиканској партији, за свог потпредседника у председничкој трци. Овим избором бивши амерички председник је проширио јаз њега и старе гарде Републиканске странке у спољној политици, пише Блумберг.

Венс је 39-годишњи бивши маринац који је гласао против повећања војне помоћи Украјини, који жели да помогне Израелу да "заврши посао" у борби против Хамаса и тврди да су се САД „претерале" у иностранству и да треба да се фокусирају на Азију, да се супротстави Кини.

Његови ставови одражавају успон новог политичког тренда, који деле млади републиканци, а подстиче га Трамп, који тврди да су стари начини застарели. Њихов приступ доводи у питање некадашњу конвенционалну мудрост да Сједињене Државе треба да траже примат кроз велике глобалне савезе, промовишу демократију и подстичу друге земље да прихвате америчке вредности.

У ширем смислу, Трампов избор сигнализира да он више није посебно заинтересован да умири партијске традиционалисте чију је подршку тражио 2016. Током свог првог мандата, Трамп се окружио групом коју су назвали „одрасли у соби“. Ови људи су се понекад отворено опирали Трамповим упутствима а у другим приликама мирно су игнорисали његова наређења.

Овог пута Трамп је одлучио да отворено раскине са одбрамбеним естаблишментом Републиканске странке, посебно са бившим потпредседником Мајком Пенсом и лидером мањине у Сенату Мичем Меконелом.

Извор

[Brok]

Ukrajinski neonacisti planiraju PR turneju – društveni mediji

16/17.07.2024.

Ukrajinska 3. jurišna brigada, koja uključuje borce iz sada raspuštenog i reformisanog neonacističkog puka Azov, planira PR turneju po zemljama Evropske unije.

U dve odvojene objave na Fejsbuku, brigada je saopštila da će njeni pripadnici posetiti devet gradova u Poljskoj, Nemačkoj, Holandiji, Belgiji, Češkoj Republici i Litvaniji krajem jula i početkom avgusta. Tokom tih događaja, učesnici će moći da razgovaraju sa ukrajinskim vojnicima, saznaju "istinu o služenju u brigadi" i čuju priče sa linija fronta. Ulaz na događaje košta oko 20 evra, zavisno od lokacije.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Jedan od ciljeva turneje je da podstakne više ljudi da se pridruže borbi protiv Rusije, bilo direktno ili indirektno. Brigada je zvanično formirana početkom 2023. godine i u njoj su mnogi pripadnici neonacističkog puka Azov, koji se bori u Donbasu od 2014. godine, kada su izbila neprijateljstva u regionu nakon puča u Kijevu koji je podržavao Zapad.

Jediničku predvodi Andrij Bilecki, koji je opisan kao belički supremacista i nacionalista sa posebnim gađenjem prema Jevrejima. Brigada koristi malo izmenjeni amblem Volfshankela, simbol koji su koristile nemačke divizije tokom Drugog svetskog rata, uključujući 2. SS Panzer diviziju Das Reich, koja je bila ozloglašena po svojim ratnim zločinima.

Tokom sukoba u Ukrajini, puk Azov je aktivno učestvovao u neprijateljstvima u blizini gradova Artjomovsk (poznat kao Bahmut u Ukrajini) i Avdejevke, koje su ruske trupe zauzele nakon nedelja žestokih borbi.

Kontroverze su se dodatno pojačale nakon što su pripadnici 3. jurišne brigade objavili snimak na kojem su brutalno pogubili nenaoružanog ruskog vojnika. Bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev je izjavio da prema počiniocima ratnih zločina ne treba pokazivati milost i pozvao na njihovo hitno pogubljenje. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov takođe je osudio jedinicu kao "fašiste" koje treba eliminisati.

Ruski istražni komitet saopštio je da će istražiti ratne zločine koje su počinile plaćeničke jedinice koje se bore za Ukrajinu, dok će Moskva zahtevati od međunarodnih organizacija da provere podatke o navodnim pogubljenjima ruskih ratnih zarobljenika, koja bi, ako se potvrde, predstavljala kršenje međunarodnog humanitarnog prava.

Vest je sačinjena na osnovu ova dva izvora 1 i 2

[Boro Prodanic]

Stejt department priznao: Moguće je da će Amerika prestati da podržava Ukrajinu

Američki državni sekretar Entoni Blinken faktički je priznao da aktuelna administracija neće moći da garantuje podršku Ukrajini ako republikanac Donald Tramp pobedi na predstojećim izborima u novembru.

– Naravno, svaka američka administracija ima mogućnost da određuje sopstvenu politiku. Ne možemo da gledamo u budućnost – rekao je Blinken na forumu bezbednosti u Aspenu, upitan koje mere SAD mogu da preduzmu da spreče izmenu politike Donalda Trampa prema Ukrajini u slučaju njegove pobede na predsedničkim izborima.

Državni sekretar je u međuvremenu podsetio na nedavno potpisani bezbednosni sporazum između SAD i Ukrajine.

– Ako odustanemo od sporazuma sa Ukrajinom… Priznajem da je to moguće. Međutim, srećom, postoji više od 20 zapadnih zemalja koje su sklopile slične sporazume sa Kijevom, pritom idemo ka više od 30 koje će učiniti isto. Reč je o dugoročnim obavezama prema Ukrajini – objasnio je Blinken.

O (ne)efikasnosti sankcija protiv Rusije

Blinken je takođe priznao da je Moskva pronašla načine da održi rad odbrambeno-industrijskog kompleksa bez obzira na ograničenja koje su Rusiji uvele zapadne zemlje.

– Takođe je tačno da su Rusi pronašli zaobilazna rešenja, konkretno u odnosima sa Severnom Korejom, Iranom i, nažalost, Kinom – tvrdi on.

Prema njegovim rečima, ruska strana je pronašla načine da održi funkcionisanje odbrambeno-industrijske baze, što omogućava nastavak specijalne vojne operacije u Ukrajini.

Izvor

[Brok]

Kao 1944: Dok Kremlj planira paradu 10.000 zarobljenih Ukrajinaca i plaćenika u Moskvi, NATO zahteva otkazivanje događaja

20.07.2024.
 
Da li će se parada konačno i ostvariti vrlo verovatno zavisi od američkih izbora i primata Trampa.

Ruska vlada priprema paradu od 6-10.000 zarobljenih Ukrajinaca i plaćenika u Moskvi, po uzoru na čuvenu koja je održana jula 1944. sa hiljadama nemačkih nacista.

Moskva želi ponavljanje „parade pobeđenih“, prenose ruski mediji.

Istovremeno, još uvek generalni sekretar NATO-a Stoltenberg je čak tražio od ruskih vlasti da to odmah otkaže.

„Vi Rusi se ponašate na „necivilizovan“ način“, rekao je on.

I pored toga što zapravo ne govorimo o utiscima, već o redovnom ponižavanju ukrajinskih zatvorenika zajedno sa plaćenicima raznih nacionalnosti, šta će Moskva na kraju uraditi verovatno zavisi od američkih izbora i dolaska na čelo Trampa.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Premda je neosporno da u ukrajinskim redovima postoje pokreti, čak i jedinice ultradesničara i neonacista (Azov, Ajdar, Desni sektor), u pitanju je veoma mali broj lica u odnosu na populaciju zemlje.

Sa druge strane, vlasti u Kijevu nisu do sada najavljivale niti obećavale bilo kakve marševe u slučaju njihove pobede, barem koliko znamo.

Šta se to tačno dogodilo 17. jula u Moskvi 1944. godine?

Pre 80 godina u ruskoj prestonici se odigrao marš srama zarobljenih Nemaca, a koji se Zapad plaši da ponovo vidi, prenosi Ruskinja Svetlana Gomžikova.

Pre tačno 80 godina, 17. jula 1944. godine, u Moskvi se održala „parada zarobljenih”: preko pedeset hiljada (oko 58 hiljada) zarobljenih vojnika Vermahta pod pratnjom „prodefilovale” su glavnim ulicama ruske prestonice.

Poznato je da je Hitler 1941. obećao da će lično održati paradu nemačkih trupa na Crvenom trgu, kao što je to olako učinio u Parizu.

To je trebalo da se dogodi posle pada grada, koji je, prema „Barbarosinom planu”, morao da bude zauzet do početka jeseni.

Kao rezultat toga, procesija se odvijala, iako ne u obliku koji je Hitler zamislio.

U leto 1944. Crvena armija je zauzela Belorusiju, porazivši glavne snage nemačke grupe armija Centar.

Gubici ruskog neprijatelja iznosili su neverovatnih 400 hiljada vojnika i oficira koji su ubijeni, ranjeni i zarobljeni.

Rusko političko rukovodstvo odlučilo je da iskoristi ovu priliku ne samo da inspiriše stanovništvo SSSR-a, već i da demonstrira svoje vojne uspehe svojim saveznicima – SAD i Britaniji, koji su se upravo iskrcali u Normandiji, otvarajući na kraju Drugi front otpora.

Da bi se to uradilo, po nalogu svima poznatog Staljina, odlučeno je da zarobljeni Nemci prođu ulicama Moskve.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Operacija velikih razmera, kodnog naziva „Veliki valcer“, pripremana je u najvećoj tajnosti pod rukovodstvom komandanta Moskovskog vojnog okruga, general-potpukovnika NKVD Pavela Artemjeva.

Pre prolaska ulicama Moskve, Nemci su se okupili na stadionu Dinamo i moskovskom hipodromu.

Jeli su kašu i hleb sa mašću, a davali su im i vodu da popiju. Nisu se presvukli da bi se pojavili pred očima Moskovljana u istom obliku u kojem su ih uhvatili sovjetski vojnici.

Nemci su išli pod strogim pogledom Moskovljana, neobrijani, odrpani i neretko bosi.

Na čelu nacističkih falangi bila je grupa od 19 generala i 6 pukovnika, kojima je, za razliku od ostalih, bilo dozvoljeno da uniforme budu u dobrom stanju.

Nemačke zarobljenike su pratili sovjetski konjanici sa isukanim mačevima i vojnici NKVD-a sa puškama u pripravnosti.

Posle parade, specijalna vozila polila su ulice Moskve kako bi simbolično izbrisala tragove poraženog neprijatelja sa ulica Moskve.



Izvor

[kumbor]

Ја ову идеју подржавам као обичан човек. Као правник морам приметити да оваква намера, ако се оствари, уз извесно натезање и шире тумачење, може представљати кршење одређених одредби Женевске конвенције о поступању са ратним заробљеницима.

[Brok]

Tramp rekao da je imao veoma dobar telefonski razgovor sa Zelenskim

20.07.2024.

Republikanski predsednički kandidat  Donald Tramp izjavio je da je imao "veoma dobar" telefonski razgovor sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, ponavljajući da će okončati rat u Ukrajini čak i pre nego što stupi na dužnost u januaru ako pobedi na izborima 5. novembra.

U objavi na svojoj društvenoj mreži Truth Social, Tramp je naveo da će kao predsednik "doneti mir svetu i okončati rat koji je koštao mnogo života".

Tramp je istakao da će Ukrajina i Rusija moći da pregovaraju o mirovnom sporazumu koji "okončava nasilje i utire put ka napretku".

Tramp je naveo da mu je Zelenski u telefonskom razgovoru u petak čestitao što je postao republikanski predsednički kandidat, kao i da je osudio atentat na njega prošle subote.

Zelenski je tokom razgovora sa Trampom istakao važnost očuvanja dvopartijske podrške SAD Ukrajini, prenosi Ukrinform.

"Razgovarao sa Donaldom Trampom. Čestitao mu na republikanskoj nominaciji i osudio stravičan pokušaj ubistva u Pensilvaniji. Poželeo sam mu snagu i apsolutnu sigurnost u budućnosti", napisao je Zelenski na platformi X.

Zelenski je istakao vitalni značaj dvopartijske i dvodomne američke podrške u zaštiti slobode i nezavisnosti Ukrajine.

Predsednik Ukrajine je takođe izrazio zahvalnost SAD na pomoći u jačanju ukrajinske sposobnosti da se odupre ruskim napadima, prenosi Tanjug.

Izvor

[Brok]

Koje su to glavne greške ukrajinske kontraofazive 2023, prema britanskom istraživačkom centru RUSI

20.07.2024.
 
Centar za analizu bezbednosnih pitanja RUSI, sa sedištem u Londonu, je u izveštaju objasnio koji su glavni razlozi neuspeha kontraofanzive Oružanih snaga Ukrajine 2023. godine.

Analiza RUSI, koju je citirao Bi-Bi-Si, pokazuje da je sprovođenje plana kontraofanzive osujećeno i greškama ukrajinskih saveznika ali i ukrajinske komande.

Plan je predviđao da 12 ukrajinskih oklopnih i mehanizovanih brigada prodre na područje širine 30 km i izoluje grad Tokmak na jugu Ukrajine.

Misija je trebalo da traje oko sedam dana, nakon čega bi ukrajinske snage napredovale na jug do Melitopolja. takvom brzinom Rusija ne bi imala vremena da podigne rezerve, a ukrajinskim trupama koje su napredovale trebalo je samo da savladaju otpor šest ruskih pukova u odbrani.

Koje su neke od najbitnijih grešaka napravljenih u 2023?

Zapadni saveznici su obezbedili nedovoljno opreme i naoružanja; za razliku od Rusije, Ukrajinci nisu imali dovoljno naoružanja, a ono koje je bilo, isporučeno je kasno.

Ukrajinska komanda odlučila je da manje pripremljene jedinice baci u prodor, dok su iskusnije morale da drže front. Osim toga, oni su svoje snage rasejali u nekoliko pravaca.

Međutim, najgora greška ukrajinske komande, prema analitičarima, bila je to što je izračunala da se ruske trupe koje se brane neće pružati otpor, već će bežati, kao što je bio slučaj kod Harkova 2022. Kada se to nije dogodilo, OSU su beznadežno izgubili zamah.

Osim toga, ruska komanda je jasno znala gde će biti pravac glavnog udara. Britanski autori ovog teksta koji prenosimo to vide kao neuspeh operativne bezbednosti i Ukrajine i njenih saveznika.

Izveštaj prestaje da se bavi pitanjima kao što su gustina ruskih minskih polja i sposobnosti ruskih dronova koji mogu da pogode vredna oklopna vozila sa velikom preciznošću.

Šta britanski stručnjaci predlažu za ubuduće?

U ovom trenutku Ukrajina može da se fokusira na nanošenje maksimalne štete ruskoj vojsci, kao i na povećanje udara na rusku infrastrukturu, što stvara probleme za ruski budžet, dodaje se u izveštaju.

Royal United Services Institute (RUSI) na svojoj veb stranici tvrdi da je najstariji svetski i vodeći istraživački centar za odbranu i bezbednost u Velikoj Britaniji. Navode da je njihova misija da informišu, utiču i unaprede javnu debatu kako bi pomogli u izgradnji bezbednijeg i stabilnijeg sveta.

Izvor

[Boro Prodanic]

Mislim da se priča o nedovoljnoj količini oružja kod Ukrajinaca može odnositi samo na artiljerijske granate, svega drugog imaju i viška.

Čudi me da Englezi ne pominju nedostatak prevlasti u vazduhu, što je veoma važna komponenta svake ofanzive.

[dzumba]

Koje su to glavne greške ukrajinske kontraofazive 2023, prema britanskom istraživačkom centru RUSI

20.07.2024.
 
Centar za analizu bezbednosnih pitanja RUSI, sa sedištem u Londonu, je u izveštaju objasnio koji su glavni razlozi neuspeha kontraofanzive Oružanih snaga Ukrajine 2023. godine.

Analiza RUSI, koju je citirao Bi-Bi-Si, pokazuje da je sprovođenje plana kontraofanzive osujećeno i greškama ukrajinskih saveznika ali i ukrajinske komande.

Plan je predviđao da 12 ukrajinskih oklopnih i mehanizovanih brigada prodre na područje širine 30 km i izoluje grad Tokmak na jugu Ukrajine.

Misija je trebalo da traje oko sedam dana, nakon čega bi ukrajinske snage napredovale na jug do Melitopolja. takvom brzinom Rusija ne bi imala vremena da podigne rezerve, a ukrajinskim trupama koje su napredovale trebalo je samo da savladaju otpor šest ruskih pukova u odbrani.

Koje su neke od najbitnijih grešaka napravljenih u 2023?

Zapadni saveznici su obezbedili nedovoljno opreme i naoružanja; za razliku od Rusije, Ukrajinci nisu imali dovoljno naoružanja, a ono koje je bilo, isporučeno je kasno.

Ukrajinska komanda odlučila je da manje pripremljene jedinice baci u prodor, dok su iskusnije morale da drže front. Osim toga, oni su svoje snage rasejali u nekoliko pravaca.

Međutim, najgora greška ukrajinske komande, prema analitičarima, bila je to što je izračunala da se ruske trupe koje se brane neće pružati otpor, već će bežati, kao što je bio slučaj kod Harkova 2022. Kada se to nije dogodilo, OSU su beznadežno izgubili zamah.

Osim toga, ruska komanda je jasno znala gde će biti pravac glavnog udara. Britanski autori ovog teksta koji prenosimo to vide kao neuspeh operativne bezbednosti i Ukrajine i njenih saveznika.

Izveštaj prestaje da se bavi pitanjima kao što su gustina ruskih minskih polja i sposobnosti ruskih dronova koji mogu da pogode vredna oklopna vozila sa velikom preciznošću.

Šta britanski stručnjaci predlažu za ubuduće?

U ovom trenutku Ukrajina može da se fokusira na nanošenje maksimalne štete ruskoj vojsci, kao i na povećanje udara na rusku infrastrukturu, što stvara probleme za ruski budžet, dodaje se u izveštaju.

Royal United Services Institute (RUSI) na svojoj veb stranici tvrdi da je najstariji svetski i vodeći istraživački centar za odbranu i bezbednost u Velikoj Britaniji. Navode da je njihova misija da informišu, utiču i unaprede javnu debatu kako bi pomogli u izgradnji bezbednijeg i stabilnijeg sveta.

Izvor

Жали боже пара што се бацају на овакве "институте". Боље да су преписали оно што смо овде још лане закључили. И што је најцрње, не виде своје грешке, посебно оне у обуци украјинских јединица (украјински војници су ту обуку описали као нешто што није имало везе са оним што их је чекало на фронту) и саветодаваца у украјинским штабовима. План "контраофанзиве" није био само резултат процена и одлука украјинских официра, већ и саветника из НАТО земаља а посебно политичког притиска, што преко Зеленског, што преко Залужног. Офанзива је била исхитрена због политичког притиска да се "нешто постигне".

[Brok]

Жали боже пара што се бацају на овакве "институте". Боље да су преписали оно што смо овде још лане закључили. И што је најцрње, не виде своје грешке, посебно оне у обуци украјинских јединица (украјински војници су ту обуку описали као нешто што није имало везе са оним што их је чекало на фронту) и саветодаваца у украјинским штабовима. План "контраофанзиве" није био само резултат процена и одлука украјинских официра, већ и саветника из НАТО земаља а посебно политичког притиска, што преко Зеленског, што преко Залужног. Офанзива је била исхитрена због политичког притиска да се "нешто постигне".

Mislim da oni plaćaju u britanskim funtama, bio bi ti to dobar dodatak penziji, da naučiš nešto te žutokljunce sa bombastičnim nazivima i skraćenicama.

[Brok]

Austrija odbija učešće u misiji obuke ukrajinskih snaga u Ukrajini

23.07.2024.

Austrija je isključila učešće u misiji za obuku ukrajinskih vojnika. Austrijski vojni instruktori neće ići u Ukrajinu ako takvu odluku donese rukovodstvo Evropske unije; Ovo je izjavio ministar spoljnih poslova Austrije Aleksandar Šalenberg.

Austrijski ministar je odgovorio na pitanje novinara nemačkog izdanja Die Welt u vezi sa mogućom misijom EU u Ukrajini i slanjem tamo austrijskih trupa. Prema Šalenbergovim rečima, Beč isključuje slanje svojih trupa u Ukrajinu, a osim toga, govoriti o takvoj misiji je preuranjeno jer nema konsenzusa, a većina zemalja EU je skeptična prema ovoj ideji. A o samoj misiji ima mnogo pitanja, posebno u vezi sa mogućom pogibijom evropskih vojnika u Ukrajini.

Izvor

[Boro Prodanic]

Ukrajina spremna za pregovore sa Rusijom

Ukrajinska strana je spremna da vodi pregovore sa Rusijom, saopštio je ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitrij Kuleba tokom razgovora sa šefom kineske diplomatije, prenosi Sputnjik.

Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji je, sa svoje strane, rekao da bi ukrajinski sukob trebalo da se rešava za pregovaračkim stolom.

„Kijev smatra da rešavanje svih sukoba treba da se odvija za pregovaračkim stolom, a da rešavanje svih sporova treba da se postigne političkim kanalima“, istakao je on.

Takođe je napomenuo da ukrajinska kriza traje već treću godinu, te da se povećava rizik od širenja sukoba. Vang Ji je naglasio da je Kina uvek bila čvrsto posvećena promovisanju rešavanja konflikta političkim putem.

Izvor