Sukobi u Jemenu

[Boro Prodanic]

Da li ima informacija je li nosač pogođen?

[Brok]

Nema za sada ništa, evo vesti sa još jednog mesta.
Huti napali američki nosač aviona

31.12.2024.

Huti su napali američki nosač aviona USS Harry S. Truman, piše Al Mayadeen.

Jemenski Huti iz radikalne islamističke grupe Ansar Alah napali su raketama i dronovima američki nosač aviona USS Harry S. Truman. O ovome izveštava Al Mayadeen.

„Meta je bio američki nosač aviona USS Harry S. Truman. Napad je izveden upotrebom velikog broja dronova i krstarećih projektila“, prenosi TV kanal.

Sjedinjene Države i Velika Britanija su 28. decembra napale položaje jemenskih Huta kao odgovor na njihov napad hipersoničnim balističkim projektilima na izraelsku vazduhoplovnu bazu Nevatim u pustinji Negev.

Izvor

[Boro Prodanic]

Ako su jemenski Huti i pogodili nosač, nećemo to videti jer oni nemaju mogućnost da snime pogotke a Ameri naravno neće to prikazati.

[Prvačić]

Резолуција постоји и може бити употребљена да се уведе поморска и ваздушна блокада области коју контролишу Хути.

Za pomorsku i vazdušnu blokadu bi bilo potrebno donijeti novu rezoluciju SB UN. Ali znamo da međunarodno pravo funkcioniše po onoj narodnoj "ko jači, taj i kundači".

Što se tiče prava Huta da napadaju strane brodove, otkud pravo koaliciji arapskih država da napadnu Jemen? Zašto Huti ne bi imali pravo da napadaju države koje su napale njih i države koje podržavaju te države?

[fazan]

Za pomorsku i vazdušnu blokadu bi bilo potrebno donijeti novu rezoluciju SB UN. Ali znamo da međunarodno pravo funkcioniše po onoj narodnoj "ko jači, taj i kundači".

14. Decides that all Member States shall immediately take the necessary measures to prevent the direct or indirect supply, sale or transfer to, or for the
benefit of ...

Међутим, легитимно право сваке државе коју су Хути напали (а напад на цивилно пловило је напад на државу, акт рата) да изврши поморску и ваздушну блокаду.

Što se tiče prava Huta da napadaju strane brodove, otkud pravo koaliciji arapskih država da napadnu Jemen? Zašto Huti ne bi imali pravo da napadaju države koje su napale njih i države koje podržavaju te države?

Коалиција арапских држава није напала Јемен, него побуњенике у Јемену, на позив легитимне владе.

Да ли су Хути и даље у сукобу са тим државама? Тамо је на снази примирје које траје већ скоро две године. Хути немају никакво право да нападају бродове земаља са којима нису у ратном стању. Нападима на те бродове дају легитимно право тим државама да узврате на нападе, или нападну превентивно да би спречили те нападе.

Интересантно је да су Американци прекинули подршку Саудијској Арабији и коалицији, у сукобу са Хутима, након доласка Бајдена на власт. Демократе су још 2019. изгласале, у Конгресу, прекид подршке - али је Трамп то блокирао. Онда је у јануару 2021, значи у првих 10 дана владавине, најавио замрзавање продаје оружја Саудијској Арабији и Емиратима, а убрзо након тога и прекид подршке интервенцији.

Арапске земље су својевремено држале Хуте под блокадом, али је то прекинуто под притиском УН, из хуманитарних разлога. Хути су то искористили да би обновили снабдевање оружјем.

[fazan]

Ne ocekujem direktan napad na Iran. Tu bi posledice bile mnogo vece nego na ove ostale države. Ali bice preduzeti koraci da se uticaj Irana u regionu svede na minimum, a dalje u buducnosti mozda dodje i do promene kursa u politici, poput Jermenije.

Ekonomski i drugi "koraci" protiv Irana preduzimaju se već dugo, više od 40 godina. Ozbiljni analitičari tvrde da ni jedne sankcije nikada u svetu nisu postigle projektovani cilj. Dakle, bez vojnog udara nema tu neke velike promene, a u slučaju vojne intervencije Hormuški tesnac bio bi jako dugo zatvoren što bi znatno podiglo cenu nafte na svetskom tržištu.

Kud god da kreneš, brzo dođeš do ekonomije...

Не мислим да је нека копнена интервенција реална. Међутим, извесно је да ће Трамп вратити све санкције које је Бајден укинуо. Трамова пажња би могла да буде усмерена на уништавање иранских нуклеарних постројења. То је нешто што Израел не може да уништи наоружањем које поседује.
Бункери Хезболаха у близини аеродрома у Бејруту су били дубоки, а Израел их је уништавао слој по слој, у ситуацији када је имао апсолутну конролу ваздушног простора. Било би нереално очекивати да се то понови у Ирану. Американци имају оне бомбе од по 14 тона, које би могле уништити иранска постројења. Израел нема авионе који би о могли да понесу.

По мени, могућ је сценарио у три фазе. У првој би се зауставио рат у Гази. Могуће је да би Газа била подељена на више области у којима би власт преузеле угледне породице, уз заштиту страних (арапских) снага. То би били неки палестински емирати. У другој фази би се нормалитовали односи Саудијске Арабије и Израела, након чега би дошло до формирања неке врсте војне коалиције (арапски НАТО) у којој би учествовао и Израел.

Иран би био погођен санкцијама, уз подстицање опозиционих али и сепаратистичких покрета. Иран има Курде (7%), али и Азере. Њих тамо има 15-20 милиона, више него у Азербејџану. Представљају више од 15% популације.

[Boro Prodanic]

Eh, dok se sve te faze realizuju, iranska nuklearna bomba će biti operativna, mogu tu i Rusi malo da pomognu možda, a to će biti "game changer" (ono što menja pravila igre).

[Prvačić]

Legitimitet je upitna stvar.

U Sjevernom Jemenu je na vlasti bio imamat, pa su se šezdesetih pobunili neki oficiri, pa je došlo do građanskog rata...
Upitan je legitimitet i Selaha i "proljećaraca" i Huta.
Svi koji su se na neki način miješali u događaje u Jemenu su legitimna meta. Šta se to SAD ili EU tiču unutrašnji sukobi u Jemenu? Ti sukobi traju od šezdesetih! Niko strane države nije tjerao da se miješaju u to. Sami su to tražili.

Što se tiče "arapskog NATO" i saradnje sa Izraelom, najveća opasnost za arapske države, odn. režime u tim državama, nije ni Iran ni Izrael, već unutrašnji protivnici. Savez sa Izraelom bi samo ojačao unutrašnje neprijatelje.

[Boro Prodanic]

U Sjevernom Jemenu je na vlasti bio imamat, pa su se šezdesetih pobunili neki oficiri, pa je došlo do građanskog rata...

Bio sam u osnovnoj školi (dakle pre 1971!) kada su moji kupili jedan komplet knjiga, biblioteka "Plava ptica" ili tako nekako. Jedna od knjiga bila je priča francuske novinarke o građanskom ratu između Severnog i Južnog Jemena, od tada znam za grad Sana.

Sećam se da su mi suze išle dok sam čitao o bedi, siromaštvu i patnjama kroz koje prolazi taj narod. Teško mi je i da zamislim kako im je tek danas...

[fazan]

Грађански рат је буктао у Северном Јемену, 1962-1970. Владао је наследни имам (можда би се условно могло упоредити са Петровићима у Црној Гори), а официри спонзорисани и инспирисани од стране Насера (Египат) су извршили војни пуч. Током грађанског рата који је уследио, погинуло је 100-200 хиљада људи. Арапске монархије су подржавале имама, али нису директно учествовале у сукобу. Монархисти су имали огромну војну надмоћ, али је на страни пучиста војно интервенисао Египат, са 130 хиљада војника. Сукоб је био бруталан, а наш несврстани брат Насер је побио 2000 људи бојним отровима. Иза Насера је стајао СССР. То је вероватно сукоб о коме је Бора читао, мада не верујем да су спомињали Насера и бојне отрове.

Историја Јужног Јемена је другачија. Током процеса деколонизације (били су део британске колоније), долази до стварања ослободилачких покрета. Превласт је имао левичарски Народно ослободилачки фронт, подржан од Египта. Постају независни 1967, али 1969. власт преузима радикално левичарско крило, које успоставља социјализам.

У пар наврата је долазило до сукоба, који су били краткотрајни, али крвави.  Након пада СССР, долази до уједињења два Јемена.