Sukobi u Jemenu

[fazan]

Војни пуч у Сани је извршен када је нови монарх (имам) ступао на власт. То је био класични извоз револуције, јер се у рату који је уследио нашло 3000 пучиста против 20000 припадника војске која је била одана монарху, а којима се прикључило и 200 хиљада припадника локалних племена. Онда се умешао Египат који је послао тенкове и авионе, заједно са 160 хиљада људи. При томе је дошло и до употребе бојних отрова и свега осталог. Полемика у УН се водила да ли су се људи угушили од бојних отрова или од напалма  (Каснија медицинска истраживања су открила и који бојни отрови су коришћени.)

Рат би се веровано наставио, да није дошло до проглашења независности Јужног Јемена (где је опет, десет година пре тога, вођен герилски рат ниског интензитета против Британаца), а врло брзо након тога до стварања социјалистичке државе под влашћу комуниста. Тада су се сви који су били против насероваца - републиканаца у Северном Јемену, уплашили преливања револуције и признали републиканце. То није спречило Јужни Јемен да шаље герилце у Северни Јемен, у покушајима да и тамо изазове револуцију. Тако опет долази до рата у коме страдају цивили.

Да, тај пакао траје 60 година, па и дуже. Овде се Хути понекад покушавају приказати као борци за слободу, али није тако. То подручје је подељено између разних племена, а постоји антагонизам између њих. Власт Хута је ограничена на подручја која контролишу ради тога што на другим подручјима не уживају подршку становништва. На 150 км источно од Сане, налази се Мариб, подручје које је везано за ону библијску краљицу од Сабе. Одатле почињу подручја насељена сунитима. Хути могу војнички да освоје та подручја, јер су бројнији и јачи - али не могу тамо да задрже власт. Пре избијања последњег грађанског рата, на том подручју је живело мање од 20 хиљада људи. Данас тамо има близу милион избеглица који су побегли пред Хутима.

Хути су шити, односно припадници специфичног шитског огранка ислама - зејдизма. Свега једна трећине становништва Јемена припада шитима, две трећине су сунити. Ево како то изгледа на мапи:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

То се отприлике поклапа са политичком поделом Јемена у грађанском рату:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Зелено је подручје које држе Хути, остале боје су њихови противници.

[fazan]

Ове мапе треба упоредити са историјским мапама.

Ево како је изгледала територија Јужног Јемена пре уједињења, на мапи је означен црвеном бојом, лево је Северни Јемен.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

А ево како је то подручје изгледало пре 1. св. рата:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Северни Јемен је био под отоманском, а Јужни Јемен под британском контролом.

Треба додади и да је та монархија која је владала Северним Јеменом пре војног удара 1962. била из племена Хута, односно да су били шити.

[fazan]

Додаћу нека лична запажања, везана за Јемен.

Први пут сам чуо за ту државу (ван часова географије), од суседа који су радили у НР Јемену, на пројектима које је изводило неко грађевинско предузеће из СФРЈ.

Захваљујући тим несрећним ратовима, велики број људи је побегао из Јемена у разне делове света. Са собом су понели своју културу и кухињу.
Јеменска кухиња је нека мешавина арапске и индијске кухиње, ако сте у прилици да пробате - пробајте. Ево једног ресторана у Америци, имате слике да видите како то изгледа: https://www.houseofmandila.com

У Јемену је живела и релативно велика јеврејска популација, али и хришћанска. По завршетку 2. св. рата, на подручју данашњег Јемена је живело око 4,2 милиона људи. Јевреји су чинили 10% становништва, а хришћани 2-4%. Након проглашења Израела и арапско-израелског рата 1948, дошло је до њиховог прогона и 50 хиљада Јевреја је организовано пресељено у Израел. Остали су одлазили касније. Данас у целом Јемену живи један Јевреј и пар стотина хришћана. Мада ова немуслиманска популација није била велика, била је веома значајна у економском смислу, јер су се бавили трговином и другим привредним делатностима. Економска пропаст Јужног Јемена, који је био једна од најсиромашнијих држава на планети, је почео одласком Јевреја, хришћана и британске колонијалне управе, која је била значајан послодавац.

Мада је Јужни Јемен био социјалистичка држава, помоћ коју су добијали од СССР је била јако мала, током своје историје су добили око 150 милиона долара. Ради се о подручју које има нафту, али је она откривена релативно касно, осамдесетих. Северни Јемен није био тако богат ресурсима, али је близина Саудијске Арабије помагала, јер су стотине хиљада радника радиле у тој држави, као и у неким другим богатим арапским државама. Током првог заливског рата, Јемен је подржао Садама Хусеина, што је довело до протеривања њихових радника, јер су се богате варапске земље бојале диверзија. Те раднике су заменили радници из југоисточне Азије (Пакистан, Бангладеш, Индија...) и они се никада више нису вратили.

[Perun]

Dva zemljovida koji puno jasnije prikazuju stvarno stanje i koji bolje služe za usporedbu.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Prvi zemljovid prikazuje područje koje nadziru Huti.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Drugi zemljovid prikazuje gustoću naseljenosti.

Iz oba zemljovida jasno se vidi da ogromna većina Jemenaca podržava Hute. To zaključujem iz dosadašnjih pobjeda koje su huti redovito postizali kao i iz toga da, usprkos svim mogućim i dugotrajnim napadima i svim mogućum nedaćama, narod se nije pobunio protiv Huta. Također, gdje narod nije bio uz Hute tamo je izostao uspjeh, kao npr u Adenu i ostatku slabo naseljenog bivšeg Južnog Jemena.
Do sada, vlada Huta se pokazala kao jedna od rijetkih koja ima ljudskog morala, hrabrosti i odvažnosti da podržava Palestinski narod u borbi za opstanak dok traje ovaj strašni pogrom i genocid nad Palestincima kojeg provodi Izrael.

[Perun]

Što je pokret Huti?

Aktualna zajednička američko-britanska kampanja zračnih napada usmjerena na snage Huti pokreta u Jemenu označava značajnu eskalaciju u regiji nakon prelijevanja sukoba Izraela i Hamasa u susjedne zemlje. No, što je uopće pokret Huti? Na to pitanje odgovara njemački BneIntelliNews.

Huti čine dio iranske takozvane “Osovine otpora”. Vojna akcija Washingtona i Londona bila je odgovor na agresivne akcije jemenskih Hutija prema pomorskom prometu u Crvenom moru, koji je povećao napetosti i ugrozio globalne pomorske rute. Velik dio međunarodnih pomorskih ruta prolazi kroz Crveno more, a Egipat sada gubi novac zbog nedostatka prihoda od Sueskog kanala.

Hutiji, poznati po čvrstoj kontroli u Jemenu i protivljenju izraelskim akcijama u Gazi, sada su bitna sila u dinamici regije, ali nisu se pojavili niotkuda. Huti nisu međunarodno priznata vlada Jemena. Postoji vlada koju službeno sponzorira Saudijska Arabija, koju je kontrolirao predsjednik Abd-Rabbu Mansour Hadi, ali je podnio ostavku 2022. i zamijenio ga je Rashad al-Alimi, koji djeluje kao predsjedavajući Predsjedničkog vodstvenog vijeća. Ova vlada ipak nema moć nad zemljom.

Pokret iz 90-ih
Abdul Malik al-Huti (imenjaka skupine), zagonetni vođa jemenskog Huti pokreta, zapravo ima kontrolu nad državom. Pokret Huti, službeno poznat kao Ansar Allah (Pristaše boga), utjecajna je skupina u Jemenu, prvenstveno sastavljena od pripadnika muslimanske manjine zejditskih šijita. Njihovi korijeni sežu do vjerskog i pobunjeničkog pokreta koji se pojavio 1990-ih, u početku kao odgovor na ono što su doživljavali kao ekonomsku i političku marginalizaciju od strane jemenske vlade koju je podržavala Saudijska Arabija.


Huti pokret se također protive vahabizmu, dominantnom obliku sunitskog islama u Saudijskoj Arabiji, koji vide kao zadiranje u njihova tradicionalna zejditska šijitska uvjerenja i prakse. S vremenom se pokret transformirao iz uglavnom vjerske i društvene kampanje u oružanu silu kojoj pomaže Iran, također šijitska zemlja. Hutiji su pridobili međunarodnu pozornost i značajno povećali svoj regionalni utjecaj nakon preuzimanja Sane, glavnog grada Jemena u 2014. Ovaj potez označio je prekretnicu u složenom političkom krajoliku Jemena, dovodeći do aktualnog građanskog rata u kojeg su se uplele regionalne sile.

Huti ideologija je ukorijenjena u mješavini vjerskog Zaidi (Zejditi) revivalizma i antiimperijalističke retorike, često karakterizirajući njihovu borbu kao otpor stranoj intervenciji i korupciji u Jemenu. Unatoč tome što su šijiti, zejditska uvjerenja Hutija prilično se razlikuju od onih od dvanaestorice šijitskog islama koji prevladavaju u Iranu, a njihov je odnos s Iranom više pragmatičan i strateški nego ideološki i vjerski.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Otporni pokret
Hutiji su se pokazali kao otporni i snalažljivi, održavajući duže vremena jaku kontrolu nad velikim dijelovima jemenskog teritorija unatoč suočavanju s koalicijom regionalnih protivnika i podnošenju ozbiljnih humanitarnih kriza. Njihova uloga i djelovanje i dalje su ključni za aktualni sukob u Jemenu, oblikujući budućnost zemlje i utječući na regionalnu stabilnost i međunarodnu geopolitičku dinamiku.

Kao odgovor na drske napade Hutija u Crvenom moru, najnoviji američki i britanski zračni napadi, međutim,su više simbolična gesta i potez upozorenja, a ne odlučujući potez za značajno slabljenje vojnih sposobnosti Hutija. Sada je ključno pitanje kako će Huti odgovoriti. Mogli bi odabrati ograničenu, simboličnu odmazdu, sličnu Hezbolahovom pristupu u prošlim sukobima s Izraelom, ili bi mogli eskalirati svoje napade, dodatno komplicirajući situaciju.


Ako se napadi Hutija nastave, SAD bi mogao biti prisiljen proširiti svoje vojne operacije, što bi potencijalno moglo dovesti do većeg sukoba i daljnje destabilizacije u Jemenu. Takav bi scenarij podsjećao na humanitarnu krizu koju je pokrenula intervencija koju je predvodila Saudijska Arabija 2015., situaciju koju je Bidenova administracija prethodno kritizirala i nastojala ublažiti diplomatskim naporima. Ovu intervenciju zaljevski zemalja, službenog naziva “Operacija Odlučna oluja”, pokrenula je koalicija arapskih država predvođenih Saudijskom Arabijom, s navedenim ciljem obnove međunarodno priznate jemenske vlade, koju su svrgnule Huti snage.

Saudijska vlada, koja je na Hutije gledala kao na iranske zastupnike u regiji, doživjela je njihov uspon kao izravnu prijetnju regionalnoj stabilnosti i nacionalnoj sigurnosti. Kampanja je prvenstveno uključivala zračne napade, blokade i pružanje vojne potpore jemenskim vladinim snagama. Nije uspjelo, a Huti su svih ovih godina uspjeli držati ključne točke na dnu Arapskog poluotoka.

https://www.geopolitika.news/vijesti/sto-je-pokret-huti/

[fazan]

Већина становништва Јемена подржава Хуте, али је тешко рећи колико њих то ради из нужде, а колико зато што искрено подржава њихову борбу. Процењује се да под контролом Хута живи око 70% популације. Неки од њих подржавају Хуте, а неки гледају како да преживе.

Арапске земље у региону и Запад сматрају да су Хути ирански прокси, наоружани и финансирани од Техерана. Американци тренутно истражују рачуне са криптовалутама који се користе за финансирање Хута.

У Јемену би након доласка Трампа на власт могло доћи до друге ренде грађанског рата, уз интервенцију арапских држава против Хута, као и уз јаче ангажовање Американаца. Да је Трамп победио 2020, рат против Хута не би био ни прекидан.

[fazan]

Eh, dok se sve te faze realizuju, iranska nuklearna bomba će biti operativna, mogu tu i Rusi malo da pomognu možda, a to će biti "game changer" (ono što menja pravila igre).

Ствари ће се одвијати релативно брзо. Трамп је и на дочеку Нове године запретио да таоци у Гази морају бити пуштени пре него што он постане председник.

https://www.youtube.com/live/g9WqrYw3Vcw?si=w_9zvshdzr9fLk3E&t=830

Израелски пилоти су својевремено изводили вежбе са Емиратима. Током иранских напада на Израел, могли смо да видимо обрисе те коалиције о којој се прича.

Иранска нуклеарна бомба ми могла променити неке ствари, али не пуно. Арапске државе доживљавају Иран као лудака коме треба ставити луђачку кошуљу. Ако у руци има једну бомбу, то не значи да га треба пустити, јер ће сутра имати бомбу и у другој руци. Боље да детонира једну бомбу, него две.

Видећемо и какав ће бити договор око Украјине, који је извесан. Понашање Русије у многоме може зависити од тога.

[Perun]

Evo jedan skraćeni povijesni prikaz:

Tko su Huti?
Pokret Huti, također poznat kao Ansarallah (Božji pristaše), jedna je strana jemenskog građanskog rata koji bjesni već gotovo desetljeće. Pojavio se 1990-ih, kada je njegov vođa, Hussein al-Houthi, pokrenuo “Vjerujuću omladinu”, pokret vjerskog oživljavanja stoljetne podsekte šijitskog islama zvanog Zaidizam.

Zaidi su vladali Jemenom stoljećima, ali su bili marginalizirani pod sunitskim režimom koji je došao na vlast nakon građanskog rata 1962. godine. Al-Houthijev pokret osnovan je kako bi predstavljao Zaidije i odupro se radikalnom sunizmu, posebice vehabističkim idejama iz Saudijske Arabije. Njegovi najbliži sljedbenici postali su poznati kao Huti.

Kako su došli na vlast?
Ali Abdullah Saleh, prvi predsjednik Jemena nakon ujedinjenja Sjevernog i Južnog Jemena 1990. godine, u početku je podržavao Vjerničku omladinu. Ali kako je popularnost pokreta rasla i protuvladina retorika se zaoštravala, postao je prijetnja Salehu. Stvari su došle do vrhunca 2003. godine, kada je Saleh podržao invaziju Sjedinjenih Država na Irak, čemu su se mnogi Jemenci protivili.

Za al-Houthija je rascjep bio prilika. Iskoristivši bijes javnosti, organizirao je masovne demonstracije. Nakon mjeseci nereda, Saleh je izdao nalog za njegovo uhićenje.

Al-Houthija su u rujnu 2004. godine ubile jemenske snage, ali je njegov pokret preživio. Vojno krilo Hutija raslo je kako se više boraca pridruživalo cilju. Ohrabreni ranim prosvjedima Arapskog proljeća 2011. godine, preuzeli su kontrolu nad sjevernom pokrajinom Saada i pozvali na kraj Salehovog režima.

Kontroliraju li Huti Jemen?
Saleh je 2011. godine pristao predati vlast svom potpredsjedniku Abd-Rabbu Mansouru Hadiju, ali ova vlada nije bila popularnija. Hutiji su ponovno napali 2014., preuzevši kontrolu nad dijelovima Sane, glavnog grada Jemena, prije nego što su konačno upali u predsjedničku palaču početkom sljedeće godine.

Hadi je pobjegao u Saudijsku Arabiju, koja je pokrenula rat protiv Hutija na njegov zahtjev u ožujku 2015. Ono za što se očekivalo da će biti brza kampanja trajalo je godinama: Primirje je konačno potpisano 2022. Isteklo je nakon šest mjeseci, ali zaraćene strane nisu vratili su se sukobu punog opsega.

https://www.nacional.hr/tko-su-huti-i-zasto-napadaju-brodove-u-crvenom-moru/

[Brok]

Jemenski Huti proslavili Novu godinu obaranjem još jedne bespilotne letelice MQ-9 Reaper kojom upravljaju SAD

01.01.2025.

Jemenske PVO jedinice pokreta Ansar Allah (Huti) uspešno su presrele i oborile još jednu američku bespilotnu letelicu MQ-9 Reaper dok je obavljala neprijateljske aktivnosti u vazdušnom prostoru zapadno-centralne provincije Ma’rib, saopštilo je Ministarstvo odbrane Jemena.

Portparol Oružanih snaga Jemena (YAF), brigadni general Jahja Sari, objavio je ovu vest u televizijskom obraćanju u sredu. On je izjavio da je američka letelica oborena domaćim jemenskim raketnim sistemom zemlja-vazduh dok je izvodila izviđačke operacije iznad pomenute oblasti.

Ranije, 28. decembra, Sari je takođe saopštio da su jemenske snage presrele i oborile američku bespilotnu letelicu MQ-9 Reaper iznad centralne provincije al-Bajda. Tada je takođe u televizijskom obraćanju naveo da je letelica pogođena lokalno proizvedenom raketom zemlja-vazduh, a u prilogu su objavljeni snimci lansiranja PVO rakete i pogotka letelice.

Za razliku od prošlog puta, sada još uvek čekamo video potvrdu koje prikazuju trenutak uništenja drona. Takođe, ostaci letelice još uvek nisu prikazani, što dovodi u pitanje verodostojnost ovih izjava. Ukoliko se potvrdi ovo obaranje to će biti prvi MQ-9 oboren od strane Huta ove godine. Prošle godine prema tvrdnjama Huta, oborili su čak 13, dok ukupno gledano čak 18 američkih bespilotnih letelica.

Jemenske snage intenzivirale su napade na izraelske i američke mete u znak podrške Palestincima u Gazi, nakon što je izbio rat u Gazi 7. oktobra 2023. godine, ali i kao odgovor na američko-britansku agresiju na Jemen.

Pokret otpora Ansar Allah takođe je ciljao brodove povezane s Izraelom, Sjedinjenim Američkim Državama ili Velikom Britanijom, s ciljem da se okonča rat u Gazi.

Te operacije drastično otežavaju rad luke Eilat na jugu okupiranih teritorija, što je izazvalo značajne ekonomske gubitke za Izraelce.

Jemenske oružane snage najavile su da neće prekinuti napade dok se izraelske kopnene i vazdušne ofanzive u Gazi ne zaustave.

MQ-9 Reaper je jedan od ključnih alata američke vojske za izviđanje i precizne napade. Ovaj dron se koristi za praćenje kretanja trupa, prikupljanje obaveštajnih podataka i izvođenje preciznih udara.

Borbene bespilotne letelice MQ-9, koje koštaju više od 30 miliona dolara po jedinici, prvenstveno se koriste za prikupljanje obaveštajnih podataka, ali imaju mogućnost izvođenja preciznih udara.

Napredne bespilotne letelice mogu da rade više od 27 sati i da dostignu visinu od preko 25.000 stopa. Sve što niste znali o famoznoj MQ-9 REAPER bespilotnoj letelici detaljno možete pročitati ovde.

Sa početkom eskalacije u regionu, skupi dronovi su počeli često da padaju, nanevši veliku štetu ugledu i ogromne gubitke američkoj vojsci, koja nije u stanju da izbegne napade Huta. Ukupna šteta koju su Huti prouzrokovali obaranjem ovih dronova navodno prelazi 800,000,000 dolara.

Stručnjaci ističu da Huti nastavljaju da modernizuju svoje naoružanje, uključujući i napredne sisteme protivvazdušne odbrane. Američka vojska je priznala da je Ansar Alah oborio neke dronove, međutim, ne sve.

Pitanje porekla ovih tehnologija ostaje otvoreno. Saudijska Arabija i njeni saveznici ranije su optuživali Iran za isporuku oružja i tehnologije Hutima, što Teheran kategorički negira.

Američka strana za sada nije komentarisala izjavu Huta. Međutim, u prošlosti je Pentagon priznao gubitke svojih dronova u regionu, naglašavajući da takvi incidenti ne utiču značajno na ukupnu operativnu situaciju. Ipak, učestalost ovakvih izveštaja izaziva zabrinutost u Vašingtonu, jer ukazuje na to da Huti uspešno pružaju otpor visoko sofisticiranoj opremi.

Situacija u Jemenu ostaje izrazito napeta. Konflikt, koji traje već skoro deceniju, doveo je do ogromnog broja žrtava među civilnim stanovništvom i uništenja infrastrukture.

Izvor

[fazan]

Тешко је мерити догађања у арапским земљама користећи наша мерила. У Јемену нема анђела. Председник је био корумпиран. Демонстрације којима је све почело (2011.) су биле у стилу арапског пролећа. Биле су насилне, са обе стране. На председника је исте године извршен атентат. Међутим, ако се подвуче линија, Хути нису дошли на власт на изборима. Нису ни излазили на изборе. Последње председничке изборе, који су били шанса да се ствари врате под контролу, су бојкотовали - јер су знали да немају шансу да победе на изборима.

Када су почели побуну, како су дошли до оружја? Извадили оно што је било закопано, или су га набавили са стране? Када је легитимно изабран председник позвао страну помоћ, да ли је имао легално право на то?

Бивши председник, Али Абдулах Селах, је убијен 2017, док је бежао пред Хутима који су претходно напали његову кућу. То је било 5 година након његове оставке. Ево изјаве једног политичара након тога, мислим да сликовито показује менталитет: „Алија Абдулаха Салеха су убили Хути. Ако следимо његове смернице и одупремо се Хутима, дочекаћемо исти крај као Салех. Зато више волимо да подржимо најјаче снаге на терену.“

Хутима и њиховим методама се бавила и комисија коју је формирао Савет безбедности УН, ево цитата из извештаја: „Комисија је добила списак од 1.406 деце коју су регрутовали Хути који су погинули на бојном пољу 2020. године. Комисија је такође добила списак од 562 деце које су Хути регрутовали и која су погинула на бојном пољу између јануара и маја 2021. године. Она су била старости између 10 и 17 година, значајан број је убијен у Амрану, Дамару, Хаџи, Худејди, Ибб, Саа'да и Сана'а.”

Ево шта су Хути говорили пре две године, из уста њиховог заменика министра информисања:

”Имамо велику жељу да се боримо против Јевреја, због кур'анских стихова и божанских одредби које нам налажу да се боримо против Јевреја. Имамо ту жељу да убијамо Јевреје или да нас убијају. То је наша жеља, наш сан, јер Ми смо кренули овим путем. Сви Јеменци излазе из ове кур'анске, религиозне културе.”

(Ово је изјава из јануара 2022, дакле пуно пре рата у Гази.)

Ако некога занима, ево материјала који је припремила амбасада Уједињених Арапских Емирата, 2022. године - након серије напада које су Хути извршили на Емирате: https://www.uae-embassy.org/sites/default/files/inline-files/Yemen%20White%20Paper_02-01-22_v4.pdf