Brat udario na brata: Mlađi je trebalo da nasledi tron, ali je skrajnutM.I.M. 11.04.2021.
Bivši krunski princ Jordana je od 3. marta u kućnom pritvoru pod optužbom za zaveru za puč protiv kralja, a vlada Jordana je u saopštenju rekla da je zavera bila u “naprednoj” fazi i da su postojale “regionalne veze”.Te veze se, izgleda, odnose na Saudijsku Arabiju, čiji su zvaničnici požurili da kategorički poreknu svaku umešanosti u navodni puč u susednom Jordanu i podrže kralja Abdulaha II. Ne samo Saudijska Arabija, nekako je i Izrael upao u ovu priču koja preti da ugrozi mir u ionako osetljivom bliskoistočnom regionu. Ali da li su zaista u pitanju
"strani entiteti" ili duga istorija zavade i nezadovoljstvo kraljevim upravljanjem?
"Šok, bol i bes"Princ Hamza je uhapšen prošle subote, a kralj je u prvoj izjavi o incidentu, izrazio
“šok, bol i bes” zbog navodne zavere za destabilizaciju kraljevstva, preneo je BBC.
- Ovi izazovi poslednjih dana nisu bili najopasniji po stabilnost zemlje, ali su bili najbolniji po mene – rekao je kralj čije je izjave pročitao voditelj državne televizije. U govoru kralja, kako je pročitao voditelj, takođe je rečeno da je princ Hamza
“stavio interese Jordana, Ustav i zakone iznad svega ostalog”.
- Hamza je sada sa svojom porodicom u njegovoj palati, pod mojom brigom – rečeno je u govoru. Kralj je još poručio da se istraga navodne zavere nastavlja, ali nije otkrio sudbinu još 18 optuženih čije porodice tvrde da se s njima nisu već danima čule. Ipak, izjava kralja koja je je privukla najviše pažnje je bila da su
“strane koje stoje iza pobune došle i iz naše kuće i izvan nje”. Abdulah II, inače polubrat princa Hamze, je dodao da je
“pobuna sasečena u korenu”.
Saudijska vezaDok je kriza oko hapšenja bila na vrhuncu, jordanski zvaničnici su rekli da su već neko vreme pratili aktivnosti princa i više od deset drugih zvaničnika. Govorili su o misterioznim, neimenovanim
“stranim entitetima” koji su umešani u navodni pokušaj destabilizacije zemlje. Drama u kraljevstvu je od tada prošla, ali su spekulacije o ulozi Saudijske Arabije – porasle. Dok su vlasti Jordana porekle da su uhapsile princa Hamzu zbog zavere već da bi zaustavile sve
“aktivnosti” koje prete stabilnosti zemlje, Saudijska Arabija je istog dana nakon hapšenja princa rekla da stoji uz jordanske vlasti. U saopštenju se navelo da Rijad potpuno podržava mere koje je preduzeo jordanski kralj kako bi obezbedio stabilnost i bezbednost u zemlji. Podršku su izrazile i druge zemlje regiona – Bahrein, Egipat, Palestina – ipak uloga Saudijske Arabije i Izraela je privukla najviše pažnje. Ispostavilo se, piše BBC, da postoje dva odvojena slučaja.
Jedan je princ Hamza, popularni stariji sin pokojnog kralja Huseina koji je optužen da je potkopao nacionalnu bezbednost nakon što je bio na plemenskim sastancima na kojima je kralj Abdulah II otvoreno kritikovan. Drugi uključuje niz zvaničnika koji su navodno bili u kontaktima sa najmanje jednom stranom zemljom. Princ Hamza je uhapšen zajedno sa još dva viša zvaničnika zvaničnika Jordana, Šarifom Hasanom bin Zaidom i Basemom Ibrahimom Avadalahom.
Bin Zaid je bio jordanski izaslanik u Saudijsku Arabiju i brat je višeg obaveštajnog zvaničnika kojeg je ubio dvostruki agent Al Kaide u Avganistanu 2009, kad je poginulo i petoro agenata CIA. Avadalah je bivši šef kraljevskog suda i smatralo se da je posebno blizak kralju Abdulahu. BBC navodi da je Avadalah, aktuelni ekonomski savetnik saudijskog krunskog princa Mohameda bin Salmana, najugledanija figura koja je uhapšena u Jordanu. On ima dvostruko, saudijsko-jordansko državljanstvo i pojavljivao se se kao moderator na uglednim saudijskim forumima Inicijative za buduće investicije. “Vašington post” piše da je saudijska delegacija odbila da napusti Jordan i vrati se u Rijad bez Avadalaha, što saudijski zvaničnici poriču.
Avadalah ima mnogo moćnih međunarodnih veza. Osim bliskosti sa saudijskim krunskim princom, na osnovu pozicije, povezan je i sa vladarom Ujedinjenih Arapskih Emirata, krunskim princom Mohamedom bin Zajedom. Nedavno je bio umešan u kupovinu palestinske zemlje oko Jerusalima od strane UAE, navodi BBC.
Izraelska vezaSvaki pokušaj izvana da dođe do puča u Jordanu ne bi bio dobro primljen kod kralja, ali bi ga posebno zabolelo ako iza njih stoji susedni Izrael, s kojim ima mirovni sporazum od 1994, navodi “Voks”. Veza sa Izraelom može se povući iz prijateljstva princa Hamze sa izraelskim biznismenom Rojom Šapošnikom, koji je ponudio prinčevoj ženi i deci privatni avion da pobegnu iz Jordana. Jordanski novinski sajt “Amon”, povezan sa nacionalnom obaveštajnom zajednicom, tvrdi da je Šapošnik bivši član Mosada, izraelske špijunske agencije.
Šapošnik je u nedelju, dan nakon hapšenja, na “Fejsbuku” priznao da je
“održavao prijateljstvo” sa princom Hamzom i da ga je ovaj kontaktirao tokom vikenda
“da izrazi zabrinutost zbog bezbednosti svoje porodice”, nakon čega je on
“proširio poziv na prinčevu ženu i decu da borave u njegovoj kući u Evropi”. Ipak, on je porekao svaku vezu sa Mosadom i bilo kakvo znanje ili umešanost u dešavanja u Jordanu, te istakao da je poziv Hamzinoj porodici bio
“benigni, humanitarni gest”.
Logika stvariTeško je videti logiku da bilo koji od moćnih jordanskih suseda – Saudijska Arabija ili Izrael – žele da destabilizuju ovo malo, relativno osiromašeno kraljevstvo. Pod pokojnim kraljem Huseinom i sada pod njegovim sinom Abdulahom, jordanska monarhija, dinastija Hašemita, uspela je da preživi u turbulentnim vetrovima bliskoistočne politike.
Saudijska Arabija i Jordan imaju mnogo toga zajedničkog. Njihova istorija je isprepletena vekovima unazad, a plemenske veze prevazilaze zajedničku, pustinjsku granicu. Kao preživele sunitske arapske monarhije u regionu koji je revolucijama Arapskog proleća uzdrman u temelju, obe zemlje imaju interes da podrže jedna drugu.
Mirovni sporazum sa Izraelom iz 1994, iako nepopularan u kraljevstvu, doneo je izvesnu regionalnu stabilnost. Ali Jordan ima malo prirodnih resursa i njegova rastegnuta infrastruktura morala je da se nosi sa velikim prilivom izbeglica, prvo iz Iraka a posle iz Sirije. Pandemija Kovida je privremeno ugasila turističku industriju, što je još jedan udarac slaboj ekonomiji. Takođe, vlade u regionu znaju da ako padne monarhija u Jordanu to bi moglo pokrenuti lančani niz opasnih dešavanja u regionu. To je razlog zbog kojeg su susedi Jordana brzo izrazili javnu podršku kralju Abdulahu II.
Terorističke organizacije Al Kaida i Islamska država bile bi oduševljene da haos zavlada u zemlji koja je do sada bila ključna za stabilnost na Bliskom istoku, navodi BBC. Ono što se, međutim, vidi je rastuće nezadovoljstvo naroda zbog lošeg upravljanja vlade.
Džilijan Švedler, profesorka koledža Hanter koja prati jordansku politiku, rekla je “Voksu” da je skeptična u vezi optužbi protiv Hamze. Za početak, jedan od zvaničnika koji su uhapšeni u subotu zajedno sa njim, Avadalah, smatra se koruptivnom i nepopularnom figurom u Jordanu, dok se Hamza predstavlja kao borac protiv korupcije, pa priča da bi njih dvojica sarađivali da naštete Abdulahu
“ne pije vodu”.
Što se tiče optužbi za stranu
“podršku”, Švedler ukazuje da bilo koji član jordanske kraljevske porodice ima veze u inostranstvu. Čak je i Abdulah, poput Hamze, studirao na vojnoj akademiji Sendherst u Britaniji. Kralj je čak neko vreme služio u britanskim oružanim snagama.
Slanje porukeUmešanost
“stranih entiteta” ili ne, treba istaći da postoji duga istorija zavade između kralja Abdulaha II i princa Hamze. Iako su kraljevske zavade uobičajene u nekim zemljama, to u Jordanu nije slučaj, posebno ne tako ozbiljan kao sada.
- Ova poslednja epizoda je zaista šokirala jordansku javnost jer nikad nisu doživeli nešto slično – rekao je “Voksu” Džavad Anani, bivši zamenik premijera Jordana i ministar spoljnih poslova. Švedler smatra da je Abdulah hapšenjem Hamze želeo da pošalje poruku – od sada se neće tolerisati čak ni neslaganje sa kraljevskom porodicom. U Jordanu je, naime, nezakonito kritikovati kralja, ali određene moćne figure mogu se izvući s tim. Ipak, izgleda da to više nije slučaj.
I princ Hamza je nakon hapšenja, u video snimku koji je njegov advokat predao BBC-u, rekao da je
"došlo do tačke kad niko ne sme da govori niti izražava mišljenje ili bilo šta, a da ga ne zlostavljaju, hapse, uznemiravaju ili prete". Kasnije se ponovo oglasio prkoseći, rekao da
“neće izvršavati naredbe vojske”, da bi se već sledećeg dana zakleo na vernost kralju Abdulahu II, koji je nakon toga zabranio svim medijima da prenose vesti o princu. Moguće je da će Abdulah i Hamza nastaviti sa svojom zavadom na javnom umesto na privatnom planu, ali ono što je postalo jasno, zaključuje “Voks”, je da kralj neće stati dok ne potisne sve koji se ne slažu sa njim, čak i ako to podrazumeva hapšenje članova njegove porodice.
Koren zavadeKoren zavade između kralja i princa leži u vremenu pre krunisanja Abdulaha 1999. Tadašnji kralj Husein, Abdulahov otac koji je vladao od 1952, izabrao je da ne imenuje svog brata Hasana za sledećeg monarha, što je bio šok jer je princ služio kao određeni naslednik 34 godine. Ali, Husein je rekao da je on pokušao da izvrši uticaj na oružane snage zemlje i odbio kraljevu želju da jedan od njegovih sinova nasledi Hasana. Stoga je kralj postavio jednog od svojih sinova, najstarijeg Abdulaha, da ga zameni.
To je takođe bio šok, jer su mnogi smatrali da ako Hasan neće biti kralj, onda će to sigurno biti kraljev mlađi sin Hamza, koji se smatrao njegovim miljenikom. Hamza je, međutim, tada imao samo 18 godina, a Abdulah je bio popularan među narodom i bio je stariji. Abdulah je po nasleđivanju trona imenovao Hamzu za naslednika. Nije jasno zašto, jer polubraća nisu imala posebno blizak odnos. Ali većina stručnjaka veruje da je Abdulah ispunjavao želju svog oca. Međutim, Abdulah je 2004. naglo ukinuo Hamzi titulu naslednika trona, navodeći da je ona bila samo
“počasna” i da mu
“ograničava slobode i sprečava da mu povere određene odgovornosti” za koje je inače
“potpuno kvalifikovan da ih preduzme".
Abdulah nije odmah imenovao prestolonaslednika, ali je na kraju, 2009, titulu dao svom sinu, princu Huseinu.
Izvor:
www.blic.rs