Istorija razvoja vozila marke TRABANT

[vitez koja]

ISTORIJA RAZVOJA VOZILA MARKE TRABANT


Posledice Drugog svetskog rata i podela interesnih sfera na evropski Istok i evropski Zapad ostavile su velik uticaj na način života i rada običnih građana sa obe strane Nemacke. Jedan od najboljih primera različitosti, ne samo proizvoda, već i cele filozofije i koncepta autoindustrije, jesu dve nemačke države.

Nemačka je posle II sv.rata podeljena na dve, dok je među njima nastao nepremostiv zid uslovljen borbom socijalizma i kapitalizma kao dva potpuno različita pogleda na život. I, dok je u Saveznoj Republici Nemačkoj postojalo desetak proizvođača čiji su automobili bili vrlo skupoceni statusni simboli, u Nemačkoj Demokratskoj Republici, koju su pod upravom držali Rusi, bila je sasvim druga situacija.

Fabrika koja je osnovana u Cwikau, Nemackoj 1940. godine pod imenom DKW (Das Kleine Wunder – Malo čudo) trebala je da predstavlja okosnicu nacionalne motorizacije. Odlikovala se proizvodnjom malih jeftinih automobile. Medjutim, nakon II svetskog rata i potpadanja pod DDR, menja ime u IFA. Prvi modeli rađeni su na osnovu predratnih nacrta DKW-a a nosilu su oznaku IFA (Nacionalne grupe DDR-a za automobile i motocikle), da bi kasnije fabrika nosila ime VEB Sachsenring Automobilwerke Cwikau iz Cvikaua, u Saksoniji.

[vitez koja]

Iz fabrike je pre Trabanta izaslo nekoliko modela, izmedju ostalih i S240 sedan i AWZ P70, koji ce biti predstavljen  na sajmu u Lajpcigu 1955 1955. godine, a  poslužice kao osnova za slavni Trabant.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[vitez koja]

Trabant kao ime automobila prvi put se pojavljuje 1957 kada je predstavljen model Trabant P 50 kao naslednik dotadašnjih modela fabrike AWZ P70 (fabrika motora Zwickau). Kompanija AWZ je nastala nakon II svetskog rata pod upravom Sovjetske armije, kao naslednik fabrike luksuznih automobila Horch.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
             
Trabant P 50, bio je minimuma onog što bi jedan vozač mogao očekivati od automobila. Motor je bio dvotaktni sa dva cilindra i školjkom od “Duroplast” fiberglasa. U to vreme duroplast je izgledao kao idealno rešenje. Materijal slabih mehaničkih karakteristika bio je jeftin, lak za proizvodnju i nije imao nikakvih problema sa korozijom. Duroplast je izuzetno otporan na vremenske uticaje i koroziju, ali prilikom sagorevanja stvara otrovne gasove. Glavni izvor pamučnih vlakana je bio otpad industrije tekstila iz Sovjetskog Saveza, a fenolske smole su bile nusproizvod istočnonemačke industrije boja, što je činilo „Trabant“ prvim automobilom sa karoserijom od recikliranih materijala.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

U vreme predstavljanja ovog modela ekološka strana nije uzimana u obzir, tako da buka-koju je ovaj motor obilato pravio, izduvni gasovi-koje je ovaj motor obilato ispuštao i školjka koja nijednom danas poznatom tehnologijom ne može da se reciklira, nisu predstavljali problem. Vreme pojavljivanja Trabanta bilo je vreme kada je potreba za jeftinim prevozom bila imperativ. Ideja o automobilu koji će po ceni i dimenzijama biti sličan motociklu, ali će po mogućnostima biti dovoljan za celu porodicu nije bila lako ostvarljiva posebno imajući u vidu prilike u DDR-u.

[vitez koja]

Zbog svoje izrazito “čvrste” karoserije pri iole jačem sudaru sa nešto robusnijim vozilom, od Trabanta nije ostajalo nista. Bezbednost putnika u vožnji nije se ni razmatrala kao opcija, pa ne čudi podatak da u nijedan od nešto više od tri miliona, koliko ih je do 1991. godine proizvedeno, nije ugrađen nijedan vazdušni jastuk. To bi ipak bilo previše za jednog istočno evropskog proizvođača.

[vitez koja]

Automobil je bio mali, dužine oko 3.6 m, ali izrazito kockasti dizajn bio je zaslužan za činjenicu da je mesta u unutrašnjosti bilo dovoljno za četiri odrasle osobe i solidnu količinu prtljaga. S druge strane, rezervoar za gorivo primao je vrlo skromnih 26 litara, što mu je omogućavalo maksimalno oko 400 km vožnje. Trabanta je trošio izrazito neekološku mešavinu benzina i ulja, a krivac za veliku potrošnju, osim neaerodinamične karoserije, jeste i sam pogonski motor. Dvotaktni dvocilindarski motor zastarele filozofije koji je iz 595 cm3 izvlačio 26 konja, stvarao je veliku količinu dima, da su se često drugi vozači iza njega sklanjali, ne želeći se nagutati tolikog dima. Nije posedovao benzinsku pumpu ni razvodnik paljenja. Menjačka kutija se nalazi ispred motora, a brzine se menjaju pomoću šipke birača, nalik onoj na „renou 4“. Rezervoar za gorivo je smešten iznad motora, odakle se benzin sliva prirodnim padom, što znatno pojednostavljuje sistem, ali predstavlja i rizik od izbijanja požara. Grejanje kabine je rešeno preko izduvnog sistema. Ovo omogućava da sistem veoma brzo zagreje vozilo nakon pokretanja, ali potencijalno može biti vrlo opasno, jer je čest slučaj da se usled dotrajalosti izduvnog sistema otrovni gasovi nađu u kabini.

Performanse vozila bile su slabe; ubrzanje do 100 km/h je bilo 60 sekundi, a to mu je ujedno bila i krajnja brzina. Niti je motor dozvoljavao nešto više, niti bi karoserija to mogla podneti. Četvorobrzinski menjač bio je smešten pored upravljača, a vrhunac je ipak bio nedostatak merača količine goriva, pa su se jadni vozači morali služiti šipkama koje su gurali u rezervoar.

[vitez koja]

Bez obzira na sve, Trabant je bio istočnonemačka svakodnevica, i, koliko god to smešno zvučalo, prosečnom stanovniku DDR-a služio je dobro, ali samo zato sto nije znao za bolje.

Nedostatak sistema za hlađenje, sistema podmazivanja, razvodnika paljenja i pumpe za gorivo je značio samo manji broj delova koji se eventualno mogu pokvariti. Plastična karoserija nije bila podložna koroziji i nije je bilo moguće ulubiti. U slučaju lomljenja, elementi karoserije su se veoma lako menjali. Vlasnici su mogli lako i bez posebnog predznanja sami da otklanjaju kvarove, pa čak i one komplikovanije, a delovi su bili jeftini i lako dostupni.

Poseban kuriozitet predstavljaju činjenice da je prosečan životni vek „Trabanta“ bio neverovatnih 28 godina i da je očuvan polovan „trabant“ često koštao više nego nov, posto se na isporuku novog trebalo čekati i po nekoliko godina. Oni kojima je odobrena kupovina „Trabanta” su nakon uplate, na isporuku novog Trabanta moralo čekati punih 14 godina. Kupci su tome doskočili na način da su za novi primerak uplaćivali novac svake 3 godine, koliki mu je bio otprilike rok iskoristivosti.

[vitez koja]

Najpoznatiji model Trabanta P 601 pojavio se 1964 i ostao u proizvodnji skoro 30 godina bez značajnih modifikacija. Trabant P 601 je bio šampion jednostavnosti, bez ventila, bregaste osovine, pumpe za ulje, pumpe za vodu, grejača, bilo kakvog luksuza u unutrašnjosti… Upravo takav automobil je i bio potreban istočno-evropskom tržištu : jeftin, lak za održavanje, ali u mogućnosti da ostvari najosnovnije potrebe.



[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[vitez koja]

Popularni “Trabant” se proizvodio u nekoliko verzija: Trabant 601 Standard (kao limuzina), 601 S (specijalno izdanje sa dodatnom opremom: svetla za maglu i jos neke sitnice), 601 DeLuxe ( kao 601S, stim sto su dodate jos dve nijanse boje u koje je farban i niklovani branici), 601 Kübel (proizvodio se od 1966.g., Jeep verzija bez vrata, savijenog krova, sa pomoćnim sistemom grejanja,  I novim sistemom za paljenje), 601 Tramp (proizvodio se od 1978.g., civilna verzija Trabant Kübela, uglavnom za izvoz u Grčku), 601 Hycomat - Kupplungsautomat (oznake P601H, proizvodio se od 1965-1990.g. u ogranicenom broju. Namenjen je bio onima koji su imali problem leve noge i imao je automatski menjac).

[vitez koja]

Za potrebe automobilskih takmicenja napravljena je (1986-1988)  serija od tri vozila. Radi se o varijanti P601 koja je prilagodjena za tu namenu. Modeli su nosili oznaku Trabant P 800 RS (Rallyesport). Motor je imao zapreminu od 771 cm³, 65 KS i 5-stepeni manuelni menjač.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[vitez koja]

Nekoliko puta tokom decenija trajanja proizvodnje evidentno zastarelog automobile, stručnjaci iz Zwickaua su predstavljali nove prototipove, ali nijedan od njih što zbog konstrukcijskih problema, a češće zbog nedostatka novca nije ušao u proizvodnju.

Zanimljivo je da je sedamdesetih godina pokrenuta inicijativa za modernizaciju Trabanta. Naime, pojavom malog Audija 50, na osnovi kojeg je nastao i prvi Volkswagen Polo, sve je već bilo pripremljeno za izradu potpuno istog automobila, ali pod znakom fabrike Trabant. Tada je Centralni Komitet Komunističke Partije stavio veto na bilo kakvu modernizaciju, jer, po njihovom mišljenju, i ovo je bilo dovoljno dobro, a bilo što više značilo bi preveliku količinu slobode pojedinca. Automobil je tada, opšte, bio smatran kategorijom privatnog vlasništva koja se kosila sa principima socijalizma. Neverovatno, ali istinito.

Ipak, petnaestak godina kasnije, ujedinjenjem dveju nemačkih država, potrebne su bile radikalno promenene pa je, za početak, u Trabant ugrađen jednolitarski motor iz najslabijeg Pola. Prilagođen je novom oklopu u koji je uguran, malo je oslabljen, ali i tih, sada 40 konja, bilo je i više od preporoda za istočne Nemce.

Novi motor od 45 KS mogao je da “potera” trabanta do 135 km/h što i nije bila neka brzina za ostale automobile, ali prevelika za, mada modifikovanu, ipak zastarelu trabantovu šasiju. Pad berlinskog zida doveo je i do pada Trabanta. Gomila odbačenih Golfova i Kadeta su počeli da zamenjuju stare i bučne Trabante koji su posle 40 godina upotrebe morali u penziju.


Danas se još nekoliko desetina hiljada primeraka vozi po raznim putevima, najviše po istočnom delu Nemačke. Osnovani su i mnogi klubovi vlasnika koji održavaju zajedničke sastanke, takmičenja i slične skupove.

Trabant se prestao proizvoditi 1991.g, nedugo nakon pada berlinskog zida.

[vitez koja]

2007. godine marketinška kompanija Herpa Miniaturmodelle je otkupila sva prava na korišćenje Trabant imena. Ova kompanija je sa još dva kooperanta pokrenula ceo projekat novog Trabanta.Reakcije su bile izuzetno pozitivne (više od 90 odsto anketiranih je bilo za pokretanje proizvodnje ovakvog Trabanta), pa je Herpa angažovala nemačku karoserijsku kompaniju IndiKar za razvoj modernog Trabanta.

Novi Trabant nT sa električnim pogonom model predstavljen je 2009.g. na  Frankfurt Motor Show sa najavom da ce se proizvoditi od 2012.godine. Električni automobil Trabant nT će biti opremljena sa 45 kV asinhronim motorom koji se napaja sa litijum-jonskim baterijama smestenim u donjem delu vozila pored transmisionog tunela. Pogon se ostvaruje preko prednjih točkova. Radijus kretanja bi bio 160km maksimalnom brzinom od 130 km/h. Fotonaponske ćelije na krovu dopunjavaće baterije dodatnom energijom.  Što se tiče gabarita vozila manje više je sve ostalo isto s tim da je novi Trabant za oko 15 cm duži i širi u odnosu na predhodnika.Apsolutno dovoljno imajući u vidu da je većina dnevnih vožnji u Nemačkoj oko 50 km.
           




Novi trabant NT je trebalo da naglasi trend na pojednostavljenju i ekološkoj odgovornosti - bez napuštanja tradicije, emocija, ali naglasene sigurnosti. Cilj je publicitet, simpatije i pažnja, koji brend Trabant privlači.

Planirano je bilo da trabant nT uđe u u serijsku proizvodnju tokom 2012. godine (mada u ograničenoj seriji), ali od toga za sada nema ništa jer, uprkos velikom interesovanju koje je vladalo za Trabant nT, za završetak razvoja automobila nedostaje investitor koji bi obezbedio još oko 30 miliona evra. Ipak, projekat oživljavanja Trabanta nije otkazan, a kada se (i ako) pojavi u prodaji, njegova cena bi trebalo da iznosi oko 20.000 evra.

[kumbor]

Ima pesma na Youtube novosadske valjda grupe... Wartburg limuzina, najžešća mašina, četri metra lima i pet meteri dima. Ali Wartburg nije kao Trabant fora... kojega su svinje pojele do pola. Trabant je mašina, ukusna i fina, danas nam je čak i po ukusu svinja! Metar je mera za dužinu, a "meter" nezvanična narodna mera za kubni metar.
U filmu "crna mačka beli mačor" figurira Trabant kojeg zdušno bucaju svinje. Svejedno, ma kako bio slab i loš, Trabant je nemački auto. Bio je jeftin, popravljao se lako i mogao je da traje dugo.
Trabantov motor je potekao od predratnog 2taktnog DKW, zamišljenog za žitelje Reicha koji nisu imali para kupiti VW - buduću Bubu. Predratni Horch je, uslovno, današnji Audi! 2"taktni DKW" motor korišćen je neko vreme čak i u Bundeswehru, do pojave Gelandewagen VW (koji je i sam kopija Kuebelwagena), a posle je došao Mercedes G5.
Fabrika Opela koja je pravila Olimpiju u Brandenburgu (doXII veka se zvao Branibor -slovenski- lužicki naziv, dok nisu Tevtonci poklali Slovene) prebačena je 1947. u Moskvu i od nje je nastao MZMA - Moskvič. Ne znam što Opel Rusi današnji smatraju nekvalitenim autom. pa nije Opel Moskvič. Prebacili su mašine, celu fabriku, ali nisu prebacili nemačku tehničku kulturu i majstorsku veštinu.

[Bozo13]

Hvala vitez koja, na nadasve zanimljivoj temi!

[jadran2]

Mnogo novih spoznaja. 

[lovac]

U drugoj polovini osamdesetih smo svake godine odlazili u Budimpeštu. Grad je bio prepun trabanta - u špicu se bukvalno nije moglo disati kroz centar grada.

Moj sin je tada bio mali i zvao ih je trambat.