Rusija - Kina: Odnosi strateškog partnerstva

[Dreadnought]

[MOTORISTA]

"Niko ne sme da se meša u unutrašnje poslove Kine"
IZVOR: BETA UTORAK, 23.03.2021.

Šef kineske diplomatije Vang Ji rekao je tokom sastanka sa ruskim kolegom Sergejem Lavrovom da niko ne sme da se meša u unutrašnje poslove Kine.

Kako je naveo, niko ne bi trebalo da se meša u politiku Kine "izmišljanjem laži i manipulacijama nekoliko zapadnih sila koje ne predstavljaju međunarodnu zajednicu", prenela je Kineska medijska grupa. Na zajedničkoj konferenciji za novinare posle razgovora u Guilinu, u regionu Guangsi Džuang na jugu Kine, Vang je pozvao na saradnju sa Rusijom u borbi protiv pandemije koronavirusa i na jačanje veza.

Vang je takođe apelovao na sve zemlje da preispitaju osnovne principe Povelje UN i da uvežbaju istinski multilateralizam kako bi izgradile zajednicu sa zajedničkom budućnošću čovečanstva. Vang je rekao da sankcije EU prema Kini krše međunarodno pravo, a kineska vlada odlučno štiti državni suverenitet, bezbednost i razvojne interese. Prvobitna namera Kine o saradnji u borbi protiv kovida 19 je da razvija humanitarni duh, da omogući da se što više ljudi vakciniše i da izvuče društvo iz pandemije, rekao je Vang odgovarajući na pitanje novinara. On je dodao i da Kina i Rusija istražuju načine za promovisanje uzajamnog priznavanja zdravstvenih uverenja za međunarodna putovanja.

Izvor: www.b92.net

[Dreadnought]

„Global tajms“: Biti istovremeno neprijatelj i Rusije i Kine – strateško samoubistvo


Biti istovremeno neprijatelj i Rusije i Kine jednako je strateškom samoubistvu, smatra glavni urednik kineskog lista „Global tajms“ Hu Siđin i dodaje da preostaje nada da će prijatelji Amerike „ostati bistre glave“ i da neće slediti Vašington u njegovoj borbi protiv Moskve i Pekinga.

Hu je podsetio na dve „koincidencije“. U ponedeljak je američki državni sekretar Entoni Blinken otputovao u Brisel, a ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov je istog dana stigao u posetu Kini.

Ta dva događaja su se, prema mišljenju urednika, možda jednostavno vremenski podudarila, ali su nakon američkih pregovora na Aljasci podstakla maštu javnosti.

„Molim da se ima na umu da su Kina i Rusija više puta isticale da su one partneri, a ne saveznici. Dve zemlje nastavljaju da održavaju takav odnos, uprkos jačanju američkog pritiska“, dodao je on.

Sa svoje strane, Vašington neumorno poziva na jačanje saveza u cilju suprotstavljanja Rusiji i Kini, podsetio je Hu.

„Naravno, svet ne želi da bude podeljen na dva vojna bloka koji se bore jedan protiv drugog. I u takvoj situaciji je jasno ko postupa protivno željama međunarodne zajednice i ko se pridržava visokih moralnih principa, a ko ih gubi“, istakao je urednik „Global tajmsa“.


„Jedan na jedan“ sa Rusijom ili Kinom

Istovremeno, on je skrenuo pažnju na to da za rusko-kineske odnose ne postoji gornja granica.

„Te zemlje ne samo da će se strateški podržavati, već će se rame uz rame nositi sa budućim izazovima. Obe zemlje su veoma moćne i nijedan saveznik Sjedinjenih Američkih Država neće moći da izdrži konfrontaciju jedan na jedan ni sa Rusijom, ni sa Kinom. Biti istovremeno neprijatelj i Moskve, i Pekinga jednako je strateškom samoubistvu“, naglasio je on.

S tim u vezi, Hu je dodao da Rusija i Kina ne vrše pritisak ni na jednog američkog saveznika i ne sprovode prema njima ofanzivnu politiku.

„Nadajmo se da će američki saveznici ostati bistre glave i da neće slediti SAD u njenoj konfrontaciji sa Kinom i Rusijom“, zaključio je on.


izvor

[Dreadnought]

Neocon Nightmare. Lavrov in China, Strengthens China-Russia Ties

[Dreadnought]

Russian FM in Seoul amid closer Russia-China ties against U.S.

[Dreadnought]

How will China and Russia look to coordinate policies?

[Dreadnought]

Borelj optužio Rusiju i Kinu za udruživanje snaga radi suprotstavljanja Zapadu


Moskva i Peking koriste vrlo sličan jezik kada govore o Zapadu ili Sjedinjenim Američkim Državama, napisao je u svom blogu visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozep Borelj.

Borelj je podsetio da se ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov nedavno sastao sa kineskim kolegom Vangom Jiom. Ministri su objavili namere da ojačaju svoju tehničku nezavisnost od zapadnih zemalja. Osim toga, prema rečima Borelja, oni su pozvali da se ne mešaju u poslove Moskve i Pekinga. Političar se predložio da se pažljivo analizira šta tačno pokreće ove države.

„Na primer, ekonomski, dve zemlje žele da povećaju svoju nezavisnost od Zapada, ali ne igraju u istoj ligi i Kina očigledno ima prednost“, naglasio je evropski političar u blogu.

Kako je istakao Borelj, energetika je postala jedan od ključnih aspekata odnosa Moskve i Pekinga. Kini su potrebni nafta i gas koje uvozi iz Rusije.

„Moskva želi da diverzifikuje svoj izvoz energenata van Evropske unije, s obzirom na naše obaveze za energetsku tranziciju i opšte tenzije u našim odnosima“, napisao je političar, naglasivši da to neće biti lako, jer su za infrastrukturu potrebne ogromne investicije. Peking, kako je podsetio predstavnik EU, takođe razvija sporazume sa energetskim silama Srednje Azije.

Osim toga, Borelj smatra da bi bilo pogrešno analizirati vezu između ove dve zemlje samo sa ekonomskog gledišta.  

„Kinesko-rusko približavanje zasnovano je prvenstveno na odustajanju od demokratskih vrednosti i suprotstavljanju onome što oni smatraju ‘mešanjem’ u njihove unutrašnje stvari“, tvrdi on.

Ranije je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio da Moskva nema veze sa Evropskom unijom kao organizacijom, pošto je njihova infrastruktura „uništena jednostranim odlukama Brisela“. Istovremeno, ministar je primetio da će zemlja biti spremna da razvija odnose na osnovu jednakosti i traženja ravnoteže interesa.

Kasnije je Borelj nazvao Rusiju „opasnim“ susedom, istovremeno pozivajući da kanali za rešavanje pitanja od zajedničkog interesa ostanu otvoreni.

Portparol Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova okarakterisala je ovu Boreljovu izjavu ne samo kao uvredljivu i neistinitu, već i kao „dezinformaciju“. Ona je istakla da bi retorika konfrontacije trebalo da bude stvar prošlosti, jer zadaje razoran udarac „reputaciji Zapada“.

izvor

[Dreadnought]

Vašington pravi nove planove za vojsku zbog nadmetanja sa Rusijom i Kinom


Američka vojska moraće da preuzme veću ulogu u nadmetanju sa Rusijom i Kinom, predviđaju novi planovi koje Vašingtonu predlažu iz Pentagona.

Prema tim planovima, vojska će imati „presudnu ulogu“ u dobijanju podrške od regionalnih partnera i u stvaranju njihove zavisnosti od SAD, udaljavajući ih tako od uticaja Rusije i Kine, objavio je američki „Difens njuz“, jedan od najuticajnijih i najstarijih vojnih časopisa u toj zemlji.

„Rivalstvo velikih sila“, kako je navedeno u planovima, proteže se na mnoge sfere uticaja, ne samo na nadmetanje u vojnoj snazi. Među tim sferama su „meka moć“, pomoć kod nesreća, ekonomski odnosi... Termin „rivalstvo velikih sila“ koristi se u američkoj politici još od 2017. godine, kada je naveden u nacionalnoj bezbednosnoj strategiji Bele kuće.

Autor jednog od takvih planova je načelnik generalštaba američke vojske Džejms Mek Konvil, koji piše da je nadmetanje velikih sila „igra bez prestanka“.

Prema navodima „Difens njuza“, predlozi ovih planova samo su deo veće strategije okretanja konceptu ratovanja koji uključuje više slojeva, a sastoji se od faza nadmetanja, krize i konflikta. To je, u osnovi, prekrajanje uloge američke vojske u globalnim odnosima, koja je do sada bila zadužena za moć na kopnu, moru, u vazduhu, sajber-prostoru i odskora u svemiru.

Drugi plan koji je takođe predložen, objašnjava zbog čega je uloga vojske važna u rivalstvu sa Kinom i Rusijom.

„Do 2040. godine, Kina i Rusija će iskoristiti sve instrumente svoje nacionalne moći kako bi podrile odnose SAD i njihovih saveznika i partnera, razvijajući u isto vreme sopstvena bezbednosna partnerstva“, navodi se u tom planu.
„To će dovesti do haotičnog međunarodnog okruženja gde je linija između konflikta i mira zamućena. Kako Kina i Rusija nastavljaju da modernizuju svoje vojske, američkoj armiji biće veoma teško da ih odvrati od nedozvoljenih i agresivnih postupaka“, stoji u tom planu.

Drugim rečima, SAD moraju da angažuju sve moguće alate kako bi udaljili druge nacije od Rusije i Kine, „štapom i šargarepom“ ili „milom ili silom“.

Prema tim planovima, američka vojska može da igra veliku ulogu u uverenju neke nacije da je bolje biti na strani SAD nego na strani Rusije ili Kine, bilo da je to zbog toga što je Vašington efikasniji u reagovanju na bezbednosne probleme ili prirodne i druge katastrofe ili zato što su armije tih zemalja u velikoj meri isprepletene sa američkom u raznim operacijama.

„Reputacija snage i pouzdanosti je značajna korist u nadmetanju, koja može dovesti do toga da protivnici odustanu od takmičenja ili da traže manje ambiciozne ciljeve i saradnju umesto rivalstva“, navodi se u tim dokumentima.
Kako se dodaje, „vojska u tome doprinosi time što je smrtonosna, kompetenta, kredibilna snaga i što je kao tkava prepoznata među saveznicima i partnerima, ali i među protivnicima“.

Kao primer je navedena „diplomatija topovnjača“ američke mornarice, čiji brodovi uplovljavaju u luke širom sveta. Međutim, ovi planovi predviđaju i „preventivno prisustvo“ američkih vojnih baza širom sveta, kako bi SAD mogle prve da reaguju u pružanju pomoći kod lokalnih katastrofa. One bi, takođe, obezbedile i brz vojni odgovor u slučaju potrebe.

U planovima se predviđa i značaj velikih međunarodnih vežbi kako bi se izgradile i održale veze. Predviđena je i razmena vojnog kadra, deljenje obaveštajne i logističke podrške, između ostalog.

izvor

[MOTORISTA]

Novi NATO na pomolu? Da li će dve svetske sile zajednički odgovoriti na sankcije Zapada?
IZVOR: SPUTNJIK ČETVRTAK, 1.04.2021.

Rusija i Kina ne nameravaju da zajednički odgovore na sankcije Zapada, nije im potreban vojni savez poput NATO, jer su odnosi Moskve i Pekinga sasvim drugačiji.

„Ne planiramo konkretne 'smicalice' kao odgovor na ono što se čini protiv nas, niti ćemo planirati. Ne mislim da ćemo sinhronizovati naše odgovore na sankcione 'ispade' koji se preduzimaju protiv Kine i Rusije“, rekao je šef ruske diplomatije u intervjuu za „Prvi kanal“. Govoreći o mogućnosti formiranja vojnog saveza Rusije i Kine, ministar je podsetio da je u jednom od zajedničkih dokumenata na najvišem nivou „istaknuto da rusko-kineski odnosi ne predstavljaju vojni savez, i da to nije njihov cilj“.

„Vojni savez u njegovom klasičnom smislu vidimo na primeru NATO-a, takav savez nam nije potreban“, istakao je Lavrov. Istovremeno je naglasio da NATO pripada savezima iz epohe Hladnog rata, dok bi on sada dao prednost „razmišljanju u kategorijama moderne ere, kada se formira multipolarnost“.

„U tom smislu naši odnosi sa Kinom se sasvim razlikuju od odnosa klasičnog vojnog saveza. Možda su u određenom smislu čak i bliži“, precizirao je ruski ministar. Prema rečima Lavrova, oni sa Zapada koji razgovaraju sa Kinom i Rusijom oholo i sa uvredama nisu nikakvi političari i stratezi.

„Oni koji sa Kinom i sa Rusijom razgovaraju sa prezirom, s visine, sa uvredama – nikakvi su političari i stratezi. Ako im je to potrebno kako bi za par godina na novim parlamentarnim izborima pokazali koliko su 'dobri', neka im bude “, istakao je šef ruske diplomatije. Takođe je naglasio da se Moskva i Peking ne udružuju protiv bilo koga.

„Tokom moje posete Kini ministar spoljnih poslova Van Ji i ja smo usvojili zajedničko saopštenje o pojedinim problemima globalnog upravljanja gde smo ukazali na neprihvatljivost kršenja međunarodnog prava, njegovu zamenu nekakvim tajno razrađenim pravilima, mešanje u unutrašnja pitanja i u principu svega onoga što protivreči Ustavu UN. Tamo nema nikakvih pretnji“, precizirao je šef ruske diplomatije.

U bilateralnim dokumentima Rusije i Kine uvek se naglašava da „bilateralna strateška saradnja i višestrano partnerstvo postoji isključivo u interesima naših naroda i zemalja, a ne protiv bilo koga drugog“. Takođe je istakao da saradnja Rusije i Kine „nastavlja da se kvalitetno učvršćuje“, a trenutno se priprema još jedan dokument koji će potpisati predsednik Rusije Vladimir Putin i kineski lider Si Đinping, posvećen 20. godišnjici Sporazuma o dobrosusedstvu, prijateljstvu i saradnji.

„Naš strateški sporazum će biti produžen“, saopštio je Lavrov.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Otkud Rusiji i Kini pravo da sarađuju – to samo sme Zapad
Novosti online 02. 04. 2021.

NEKADAŠNJA arogancija Zapada prema onima koje smatra neprijateljima, danas se pretvorila u doslovno smešne izjave poput one kojom Rusiju i Kinu optužuju zato što sarađuju.

U strahu su velike oči pa otuda i izjava glasnogovornika EU, Žozepa Borelja da Moskva i Peking udružuju snage radi suprotstavljanja Zapadu. Šef EU diplomatije Borelj primetio je da Rusija i Kina koriste vrlo sličan jezik kada govore o Zapadu ili Sjedinjenim Američkim Državama. Takav zaključak je izveo posle nedavnog susreta ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova i njegovog kineskog kolege Vanga Jia. Naravno, nije mu palo na pamet da primeti kako se Vašington i Brisel godinama koriste istim jezikom po bilo kom pitanju koje muči međunarodnu političku scenu. To je bilo sasvim uredu jer se znalo ko je gazda u kući i čija je poslednja. Ali treba se navići na činjenicu da to već neko vreme nije slučaj, a to Zapadu teško ide.

IZJAVA BORELJA O RUSIJI I KINI - IZRAZ NEMOĆI ZAPADA

Slobodan Janković iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu kaže da je Boreljova izjava samo još jedan izraz nemoći Zapada.

„Prosto, oni sada kukaju – zašto pobogu ovaj svet postaje multipolaran, zašto se centar moći seli na Istok i onda imamo takve izjave. To je deo jedne sve izraženije nemoći, ukupno gledano i SAD i EU i njenih članica, koji je bio vidljiv i nedavno na sastanku ministra spoljnih poslova SAD i Kine u Enkoridžu na Aljasci“, napominje Janković za Sputnjik.

Borelju je suprotstavljanje Kine i Rusije Zapadu video i u nameri da ojačaju svoju tehničku nezavisnost od zapadnih zemalja i u pozivu da se ne mešaju u poslove Moskve i Pekinga. Do koje mere je obesmislio svoje jadikovke najbolje pokazuje njegova konstatcija da ekonomski, dve zemlje žele da povećaju svoju nezavisnost od Zapada, pri čemu ne igraju u istoj ligi, jer Kina je po tom pitanju u prednosti. Brine valjda šef EU diplomatije da bi ekonomska saradnja Kine i Rusije zbog toga mogla da se izjalovi. Smeta mu i to što Moskva želi da diversifikuje svoj izvoz energenata van EU i da se usmeri na saradnju sa Kinom, a do juče su po nalogu Vašingtona upravo zagovarali diversifikaciju snabdevanja EU energentima kako ne bi zavisila samo od ruskog gasa i nafte.

ČEKALI VOĐU IZ VAŠINGTONA

Sporazum o dobrosusedstvu, prijateljstvu i saradnji između Kine i Rusije koji je tokom posete Lavrova produžen na pet godina i ocena da što je nespokojnija situacija u svetu, to su veze između Rusije i Kine tešnje, očigledno je mnogi zažuljalo Zapad. Drugim rečima, udruživanje i savezništvo je poželjno ali samo ako između Vašingtona i Brisela i svih njihovih partnera na svim meridijanima, ali nikako i onih koji bi mogli da im „pokvare posao“. A to nisu samo Kina i Rusija. Janković podseća i na nedavne jadikovke Zapada zbog sporazuma o dvadesetogodišnjoj saradnji Kine i Irana, kao i na njihovo konstantno protivljenje snabdevanju pojedinih zemalja EU ruskim gasom.

„Sve to što Borelj radi, on radi na tragu onoga što su rekli čak i mnogi državnici od Angele Merkel do Emanuela Makrona i naravno komesari, administratori u Briselu koji su jedva čekali da im se vrati neki vođa, lider u Vašingtonu koji će da im deli lekcije i packe i da ih usmerava šta da izjavljju i kako. I onda imamo ovakve zaista smešne izjave zašto zaboga neke druge zemlje sarađuju između sebe“, kaže naš sagovornik.

KAD IZGUBITE KOMPAS

Na pitanje nisu li onda takve izjave i kontraproduktivne po EU, jer stvrano smešno zvuči to kada nekome spočivate što sa nekim sarađuje, od odgovara potvrdno, ali i dodaje da je istorija puna takvih primera.

„Prosto, kada ste vi slabi i nemoćni ponašate se na način kojim još više u javnosti pokazujete koliko ste izgubili kompas. Što se tiče samog Borelja, pa šta da očekujete od EU. Ona nije država nego skup država. Tu imate nekoliko klasa. Imate evrokrate koji smišljaju sve novije i novije dopise koji se non-stop množe i postaju sami sebi svrha, a sve više predstavljaju okov za narod i za privredu“, objašnjava on. Zato, kaže, ne može biti drugog ishoda nego da EU slabi. Ona je, smatra Janković, ušla fazu dekadencije iz koje očigledno, nema povratka i nemoćna je da po tom pitanju bilo šta uradi jer vlasti rade protivno interesima evropskih naroda i država članica.

„To je vidljivo time što oni odbijaju da sarađuju sa Iranom, što uvode sankcije Rusiji i Belorusiji, umesto da imaju dobru saradnju. I onda im je krivo što Rusija sarađuje sa nekim drugim zemljama. Pa normalno da će da sarađuje“, zaključuje Janković za Sputnjik.

Izvor: www.novosti.rs