Putin i Si razvlače Bajdena na dva fronta: "Veliki rat sa Rusijom i Kinom mogao bi da okonča našu naciju i usmrti desetine miliona Amerikanaca"Iako su američki i ruski predsednici Džo Bajden i Vladimir Putin pre nekoliko dana konačno seli da porazgovaraju licem u lice, doduše preko video linka, Rusija je, kako se smatra, sve bliža stanju spremnosti za lansiranje invazije na susednu Ukrajinu. Tenzije, međutim, rastu i oko statusa Tajvana sa Kinom – čiji je predsednik Si Đinping u sve bližim odnosima sa Rusijom – pa se tako Bajden sada rastegao na dva fronta, što bi moglo da poremeti adekvatan odgovor njegove administracije na bilo koji od njih.
“Gardijan” piše da je na ukrajinsku granicu, na kojoj su nagomilane ruske trupe, stiglo novo oružje, železnički vagon sa raketnim sistemom zemlja-vazduh srednjeg dometa “buk-M1” koji je postao poznat 2014. nakon što je ispaljeni projektil iz separatističkog regiona na istoku Ukrajine Donbas oborio malezijski avion, kad je poginulo svih 298 ljudi u njemu.
A ukoliko dođe do sukoba na bilo kojem od dva fronta, malo je garancije da će Sjedinjene Američke Države pobediti u njemu.
-Mislim da SAD nisu spremne da idu u rat u Ukrajinu. Mislim da SAD nisu spremne da idu u rat oko Tajvana – rekao je “Njuzviku” Lajl Goldstin, stručnjak za Kinu i Rusiju i direktor angažmana u Aziji tink-tanka “Odbrambeni prioriteti”.
-Stojim iza toga – dodao je on.
Goldstin je istakao da je retkost biti potpuno spreman za rat, ali da su ukrajinski i tajvanski scenario posebno “maksimalno naglašeni jer uključuju rat visokog intenziteta” na mestima koja su ekstremno teška u odnosu na protivnika koji ima samo tu jednu tačku fokusa.
Strateški iscrpljujućePentagon je do sada izbegavao da direktno proceni svoju sposobnost da se istovremeno okrene na dva velika fronta, navodi “Njuzvik”. Na pitanje novinara da li je u dugo očekivanom Globalnom pregledu američke vojske ispitana sposobnost SAD da biju dva velika sukoba na dva odvojena mesta, zamenica podsekretara odbrane za politiku Mara Karlin rekla je da se izveštaj nije bavio tim pitanjem.
Iako je malo onih koji ne misle da su SAD moćnije od Kine ili Rusije pojedinačno, novootkriveno jedinstvo između dve zemlje pokazalo se strateški iscrpljujućim za Vašington.
-Mislim da Moskva i Peking računaju da nas zaista mogu držati u maksimalnoj konfuziji, jer su mesta sukoba veoma daleko jedno od drugog a sile koje su umešane su veoma drugačije. Mislim da vide korist u tome da nas istovremeno odvlače u dva smera – istakao je Goldstin.
Kako piše “Njuzvik”, vetrovi pogodni za “savršenu oluju” zavijaju i u Istočnoj Evropi i azijskom Pacifiku upravo u trenutku kad se Bajdenova administracija, koja ne broji ni godinu dana u Beloj kući, oporavlja od posledica haotičnog povlačenja iz Avganistana nakon dvodecenijskog rata, alii uporne pandemije koronavirusa koja je pojačala oštre političke podele na domaćem terenu.
Dok je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski podigao alarm zbog izveštaja o gomilanju ruskih trupa na istočnoj granici – a ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba naveo da ih u Donbasu i na Krimu ima oko 115.000 sve sa tenkovima, artiljerijom, elektronskim sistemima i drugo - dvočasovni video razgovor između Putina i Bajdena nije doveo do deeskalacije krize.
"Stravična cena"Američki predsednik je rekao da je upozorio Putina da će Rusija platiti "stravičnu cenu" i suočiti se sa razornim ekonomskim posledicama ako napadne Ukrajinu. Bajden je takođe istakao da mogućnost slanja američkih kopnenih borbenih trupa u Ukrajinu u slučaju ruske invazije "nije bila na dnevnom redu", iako će se od Sjedinjenih Država i NATO tražiti da pošalju više vojnih snaga na istočne granice NATO kako bi se učvrstila linija odbrane.
I saveznica SAD Velika Britanija je u nedelju rekla da razmatra “sve opcije” reakcije na potencijalnu rusku invaziju na Ukrajinu – ministarka spoljnih poslova Liz Tras je istakla da se njena zemlja u prošlosti “već koristila ekonomskim sankcijama kako bi poslala diplomatske poruke Moskvi”.
Dok stručnjaci smatraju da je verovatnoća od ruske invazije na Ukrajinu mala, baš kao i ona da će SAD u tom slučaju poslati svoje trupe da podrže Kijev, ruski predsednik nije obećao da će povući svoje trupe sa granice, niti je Bajden obećao da neće preći Putinove “crvene linije”.
Prelazak NATO sa Zapadne na Istočnu Evropu uznemirava Putina, koji je početkom decembra zatražio garancije da se alijansa neće širiti na Istoku te ocenio da su odnosi Rusije i Zapada “došli do kritične tačke”.
"Bitka između demokratije i autokratije"“Njuzvik” navodi da su američki zvaničnici redovno prikazivali bitku između demokratije i autoritarizma kao centralnu temu Bajdenove administracije. I državni sekretar Entoni Blinken je tokom pres konferencije OEBS-a rekao da je “ovo vreme kad su demokratije izazvane, neke iznutra a neke izvana”.
-Postoji nadmetanje između autokratija i demokratija i, kao što je Bajden rekao više puta, ovo je fundamentalno nadmetanje našeg vremena – naveo je Blinken pre nedelju dana u Stokholmu, uoči Samita za demokratiju od 9-10, decembra.
Blinken je u nedelju takođe upozorio da "nema ništa od gasovoda" Severni tok 2 ukoliko Rusija obnovi agresiju protiv Ukrajine, preneo je Tanjug.
- Taj gasovod... kroz njega trenutno ne prolazi gas. Zapravo, to je sredstvo uticaja na Rusiju, jer sve zavisi od toga koliko ruski predsednik Vladimir Putin želi da vidi da gas teče kroz taj gasovod - ukoliko i kada postane operativan. Malo je verovatno da će to da se dogodi ukoliko Rusija obnovi agresiju na Ukrajinu - kazao je Blinken za NBC, a preneo Rojters.
Učešće Ukrajine na Samitu je dočekano u Rusiji s kritikama, ali je još kontroverznija bila američka pozivnica Tajvanu, čiju nezavisnost spori Kina. “Njuzvik” podseća da je Vašington presekao veze sa Tajvanom 1979. u korist Pekinga i da su SAD održavale nezvanične odnose sa ostrvom, koji su se tokom godina proširili, posebno za vreme administracije Donalda Trampa i potom Bajdena. Kineski predsednik je obećao da će preuzeti Tajvan silom ako ne uspeju diplomatski napori za ponovno ujedinjenje.
Kako se Tajvan priključio virtuelnom samitu, sporno ostrvo izgubilo je jednog od nekoliko preostalih diplomatskih partnera zbog Kine. Nikaragva, centralnoamerička nacija, objavila je u četvrtak, nekoliko sati nakon početka Samita, da će zvanično raskinuti odnose sa Tajvanom i sklopiti veze sa kopnenom Kinom.
Ovaj potez ostavio je Tajvanu svega još 13 državničkih odnosa, uključujući Belize, Gvatemalu, Honduras, Paragvaj, Haiti, Sent Kits i Nevis, Svetu Luciju, Sent Vinsent i Grenadini, Nauru, Maršalova ostrva, Palau i Tuvalu, kao i Esvatini u Africi. Tajvan takođe ima zvanične odnose sa Svetom stolicom u Vatikanu.
Vašington je inicijalno priznao proteranu vladu u Taipeju, nakon pobede komunista u kineskom građanskom ratu 1949, ali se tri decenije kasnije okrenuo Pekingu, kako je Kina započela otvaranje ka svetu te uzdizanje u drugu najveću ekonomsku silu koja je sada već na putu da postane prva. Iako su SAD su zadržale nezvanične odnose sa Tajvanom, uključujući političku i vojnu podršku, međunarodni odnosi Tajvana su oslabili, posebno suočeni sa ekonomskom moći Kine.
Zbližavanje Rusije i KineKako Peking širi svoj globalni uticaj, on tvrdi pravo da preuzme Tajvan bilo diplomatijom bilo silom, što je politika koju je SI podvukao kroz vojne poteze, poput redovnih prolaza vojnih aviona kroz vazdušnu zonu ostrva.
“Njuzvik” navodi da kineske kopnene snage stacionirane u blizini Tajvanskog moreuza broje oko 416.000, što je skoro pet puta više od broja tajvanskih snaga, prema najnovijem vojnom izveštaju SAD o kineskoj vojsci objavljenom prošlog meseca.
Istovremeno, Rusija se sve više zbližava sa Kinom.
Si i Putin su dogovorili dublju saradnju u maju, a početkom juna su kineski i ruski zvaničnici zajedno proslavili 20 godina Sporazuma o dobrosusedskim, prijateljskim odnosima i saradnji, kad je kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji ocenio da su odnosi dve zemlje “dosegli nove visine”.
Iako su odnosi dve zemlje unazad išli gore-dole, poslednjih godina Kina i Rusija često se pojavljuju u tandem na diplomatskom frontu. I bilateralna trgovinska saradnja im je u porastu, međutim Vašington je zabrinut zbog povećane vojne i tehnološke saradnje Pekinga i Moskve. Dalji znakovi približavanja dve zemlje mogu se pronaći u njihovim zajedničkim vežbama, uključujući nedavne patrole u Pacifiku te protivljenje raspoređivanju američkih sistema naoružanja u regionu.
Nedavno se pojavio i video koji navodno pokazuje kako ruska vojska premešta raketne sisteme obalske odbrane “bastion” na udaljeno ostrvo Matua, nedaleko od obale ostrva pod kontrolom Rusije na koja pravo od kraja Drugog svetskog rata polaže američki saveznik Japan. Drugi svetski rat je bio poslednji put kad su SAD vodile veliki rat na dva poprišta, ukazuje “Njuzvik”.
"Dugo vremena su se mešali"Putin ističe da će Rusija “širiti svoje odnose sa Kinom kako smatra daje prikladno” i da njihove veze “mogu biti još dublje, sadržajnije i korisnije” za dve nacije.
-Što je svet nestabilniji, to je potrebnije da Kina i Rusija unaprede našu saradnju – rekao je “Njuzviku” portparol kineske ambasade u Vašingtonu Liu Pengju.
-Dugo vremena su se SAD i Zapad bezobzirno mešali u domaće poslove druge zemlje koristeći demokratiju i ljudska prava kao izgovor. Takvi potezi stvorili su probleme u svetu i čak postali izvor nestabilnosti i rata – istakao je.
Liu je objasnio da pojačani odnosi Rusije i Kine, koje obe strane smatraju najboljima u modernoj istoriji, nisu osmišljeni kao još jedan ekskluzivni klub već zaštita za sprovođenje principa sveta kakvim ga oni vide.
“Njuzvik” navodi da su dve zemlje do sada, takođe, izbegavale bilo kakav formali savez i da bi takav pakt tradicionalno primoravao jednu zemlju da brani drugu u slučaju vojnog napada, poput Člana 5 NATO pakta.
Dmitri Trenin, direktor moskovskog Centra Karnegi, rekao je da nije video direktan dokaz da Putin i Si koordinišu po pitanju Ukrajine i Tajvana, ali je istakao da “Kina i Rusija nikad neće biti jedna protiv druge”.
-Ovo je odnos između dve sile različite veličine, ali obe žestoko suverene. Između njih će uvek biti malo dnevne svetlosti – ocenio je.
Šansa za deeskalaciju krizeSa druge strane, SAD su uvećale svoj savez sa NATO u Evropi, te Japanom i Južnom Korejom u azijskopacifičkom regionu jačanjem drugih paktova kao što su koalicija Kvadrilateralnog bezbednosnog dijaloga koja uključuje i Australiju, Indiju i Japan, te AUKUS sa Australijom i Velikom Britanijom.
Ništa od toga ne odgovara Pekingu i Moskvi, koji upozoravaju da takvi potezi prete da izazovu novi Hladni rat. A ovog puta,ulozi za Vašington su još viši.
-Sjedinjene Države su trenutno suočene sa najopasnijom pretnjom svom postojanju u istoriji - rekao je “Njuzviku” Dejvid Pajn, zamenik direktora za nacionalne operacije u EMP kokusu za nacionalnu bezbednost.
Čak i tokom Hladnog rata, vreme reakcije SAD pokazalo se nesigurnim kada su se suočili sa preklapajućim krizama. Pre skoro pola veka izbio je rat na granici Kine i Indije, nedavno reaktiviranom žarištu agresije, baš kada je Kubanska raketna kriza zaokupila svu pažnju SAD i Sovjetskog Saveza.
Zimske olimpijske igre u Pekingu u februaru 2022. mogle bi biti potencijalna tačka deeskalacije, ali poslednji put kad je Kina bila domaćin Olimpijade izbio je rat između Rusije i Gruzije. Neprijateljstva su izbila 7. avgusta 2008, uoči ceremonije otvaranja XXIX Letnjih olimpijskih igara u Pekingu, podseća “Njuzvik”, dodajući da ovakva jukstapozicija globalnog sportskog dešavanja i krvavog konflikta u koji je uključena jedna od svetskih sila ilustruje složenost međunarodnih odnosa između prijatelja ali i neprijatelja.
Pajn je rekao da bi jedno rešenje bilo rekalibrisanje posvećenosti Vašingtona “neodbranjivim” i dalekim žarištima poput Ukrajine i Tajvana u okviru “mirovne ofanzive” uparene sa diplomatijom koja može da služi za smirivanje tenzija i “pruži Pentagonu priliku da pravilno reorganizuje snage da odbrane zemlju i moguće saveznike”.
-Alternativa bi mogla da bude izbijanje velikog rata sa Rusijom i Kinom koji bi mogao da izazove egzistencijalnu pretnju po SAD, a koja bi mogla da okonča našu naciju i usmrti desetine miliona Amerikanaca – zaključio je Pajn.
Milijana Milkšić
izvor