Dok Zapad sve glasnije kritikuje Putinovu Rusiju i Sijevu Kinu, ono što se dešava u senci plaši BajdenaM.I.M. 17.06.2021.
Džo Bajden i Vladimir Putin sastali su se juče u Ženevi da razgovaraju o “najlošijim odnosima” unazad više godina, a očekivanja nisu velika.Dok je američki predsednik tvrdio svoj ulog na samitu s Putinom gusto načičkanom turnejom po Evropi (od nedelje do srede bio je na samitima G7, NATO pakta i američko-evropskom), Kina i Rusija, obe izdvojene kao pretnja na istim susretima – mogle bi da se okrenu jedna drugoj zarad podrške. Suočene sa zapadnim blokom, Rusija i Kina će verovatno ojačati svoje veze bez obzira na ishod rusko-američkog samita, kažu stručnjaci.
NATO je u ponedeljak zaključio da Kina predstavlja
“sistematski izazov” međunarodnom poretku, ukazujući na zabrinutost zbog vojne saradnje s Rusijom, te da su ruske akcije pretnja evroatlantskoj bezbednosti.
Putin je pre samita ocenio da su se američko-ruski odnosi
“srozali na najniži nivo poslednjih godina”, dok je Bajden rekao da SAD žele
“stabilan i predvidljiv” odnos s Moskvom. Ruski predsednik je takođe rekao da je bilo pokušaja da se uništi njihov odnos s Kinom, ali da su njihove veze na
“visokom nivou bez presedana”.
"Bez izbora"“Saut Čajna morning post” (SCMP) piše da Kina i Rusija
“nemaju izbora” nego da udruže snage, dok “Politiko” navodi da se Bajden plaši šta “najbolji prijatelji” – kineski predsednik Si Đinping i ruski Putin – mogu da urade zajedno.
Ši Jinhong, profesor Univerziteta Renmin u Pekingu, ukazao je da su saopštenja sa samita NATO i G7 uzrokovala još više antagonizma između Moskve i Vašingtona i da samit u Ženevi to neće mnogo promeniti. A tenzije sa Zapadom mogle bi dovesti do jačih veza između Rusije i Kine.
- Kako trenutna klima nalaže, Kina i Rusija nemaju izbora nego da ojačaju svoju stratešku, vojnu i diplomatsku saradnju – rekao je Ši.
Lu Sjang, stručnjak za SAD Kineske akademije društvenih nauka, kaže da je Vašington pokušao da olakša tenzije čineći ustupke na ruski gasovod Severni tok 2 do Nemačke, projekt kojem se Vašington snažno protivi.
- Bajden će testirati Putina i pokušati da se razmeni s njim u pokušaju da podeli kinesko-ruske odnose – ističe Lu, dodajući da će Moskva nastaviti da jača veze s Pekingom i da bi u drugoj polovini ove godine moglo biti više angažmana na tom planu.
Nuklearna saradnjaSi i Putin su dogovorili dublju saradnju u maju, tokom virtuelne ceremonije pokretanja izgradnje četiri nova reaktora u okviru kinesko-ruskog nuklearnog projekta. NATO je na samitu ukazao na
“pretnju Kine”, a kao jedan od razloga za brigu pominje se i nuklearno oružje. A početkom ovog meseca kineski i ruski zvaničnici proslavili su 20 godina Sporazuma o dobrosusedskim, prijateljskim odnosima i saradnji, kad je kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji rekao da su odnosi dve zemlje
“dosegli nove visine” i da su na putu da ostvare
“veći obim, šire polje i dublji nivo” odnosa.
Odnosi Rusije i Kine istorijski su išli gore-dole, ali poslednjih godina dve zemlje često sarađuju kao tandem na diplomatskom frontu, posebno u multilateralnim institucijama poput Ujedinjenih nacija, piše “Politiko” dodajući da jedna obično prati drugu u pitanjima od pojedinačne važnosti. Tako je, na primer, Kina stala na stranu Rusije po pitanju politike prema Siriji. Bilateralna trgovinska saradnja dve zemlje je u porastu, premašen je prag od 100 milijardi, a Moskva i Peking žele da ga udvostruče do 2024. Međutim Kina je daleko dominantnija i dinamičnija kad je reč o ekonomiji. Dok je Kina ruski trgovinski partner broj 1, Rusija ne ulazi ni na listu od prvih 10 kineskih partnera.
Vojna saradnjaMeđutim SAD najviše brine povećana vojna i tehnološka saradnja dve zemlje.
- Napredni borbeni avioni, hipersonične tehnologije, veoma efikasni radari, borbeni intregacioni sistemi koji efikasnije povezuju različite usluge, nuklearni pogon podmornica, noćni vid – mogu tako da nastavim u nedogled. To su sve područja na kojima su Rusija i Kina blisko sarađivale – naveo je jedan viši zvaničnik Bajdenove administracije.
Analitičari ukazuju i na
“sve učestalije i složenije” zajedničke vojne vežbe Rusije i Kine, a njihova tehnološka saradnja – kako su istakli Andrea Kendal Tejlor i Dejvid Šulman –
“mogla bi na kraju da omogući da se modernizuju brže zajedno nego što to SAD mogu same”. Njihove kolege Tomas Grejem i Robert Legvold su još početkom godine istakli da njihova zajednička
“težina” može pojačati izazov koji daleko premašuje njihovu pojedinačnu pretnju.
- Kako se približavaju ekonomski, tehnološki, vojno i diplomatski a njihova saradnja u svakoj od tih sfera prelazi nove pragove, njihova kombinovana težina u Istočnoj Aziji i širom Centralne Evroazije može naduvati izazov daleko dalje od onog koji predstavljaju pojedinačno – rekli su “Politiku”.
Šta Kina kaže?Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Džao Liđijan pohvalio je nedavno rastuće odnose sa Rusijom, ukazujući da su oni - uprkos zabrinutosti zapadnih nacija –
“važna snaga za stabilnost u turbulentnom svetu”. On se oglasio svega jedan dan nakon samita NATO na kojem su lideri upozorili na
“sistematske izazove” i zauzeli oštar stav spram Kine, ističe “Foks njuz”.
- Fer je reći da je kinesko-rusko sveobuhvatno strateško partnerstvo koordinacije za novu eru za sve dimenzije i za sva vremena. Nebo je granica za prizemnu kinesko-rusku saradnju – izjavio je Džao u utorak. On je istakao da Kina nije
“sistematski rival” Evropi i optužio SAD da vode anti-kinesku politiku.
- Svi pokušaji da se kinesko-ruski odnosi potkopaju su osuđeni na propast – poručio je Džao, dodajući da se Kina nada da takvi napori neće otići dalje putem političke konfrontacije blokova. Kineski zvaničnik je takođe osudio saopštenja sa samite G7 i ocenio da oni
“namerno kleveću” Peking.
- SAD su zle i loše – rekao je Džao.
Neravnoteža snagaIako se u zadnje vreme intenzivnije približavaju, između Rusije i Kine i dalje ima mnogo nepoverenja. Rusija je poslednjih godina optuživala Kinu za krađu vojne tehnologije i sumnja u namere Pekinga kad je reč o energetici i drugim inicijativama u Arktičkom krugu, a ne slažu se ni oko Indije kojoj Moskva prodaje oružje i gaji s njom solidne, a Peking zategnute odnose. Rusija se, s druge strane, oseća sve više kao mlađi partner u odnosu sa sve jačom Kinom i postaje ogorčena zbog toga. Putin je, naravno, svestan ove neravnoteže sila. Neki analitičari se čak pitaju da li je nedavno gomilanje ruskih vojnika na ukrajinskoj granici trebalo da podseti SAD da se Rusija ne može ignorisati dok se Bajden fokusira na
“pretnju” Kine.
Bajden je u ponedeljak rekao da će na samitu sa Putinom razjasniti da postoje područja na kojima njihove zemlje mogu da sarađuju i da će SAD reagovati ako ruski predsednik izabere da ne sarađuje. U nedavnom intervjuu za “NBC njuz” Putin je pozvao SAD da sa Rusijom udruži snage u borbi protiv sajber kriminala i rekao da je Moskva zainteresovana za saradnju sa Vašingtonom u svemiru.
Svemirska saradnjaRusija i Kina su, podseća “Njujork tajms”, obećale jedna drugoj saradnju na planu svemirskih misija, postavljajući tako scenu za novu svemirsku trku sa SAD i njenim partnerima. Peking i Moskva udružili su se za robotsku misiju na asteroid planiranu za 2023, te koordinišu nizom lunarnih misija namenjenih izgradnji trajnih baza na južnom polu Meseca do 2030.
Sovjetski savez je pre 63 godine poslao prvog čoveka u svemir, ali je u decenijama koje su u sledile kaskao za američkom svemirskom agencijom Nasom. Ipak, i nakon raspada SSSR-a Rusija je ostala važna svemirska sila, koja se priključila SAD radi izgradnje Međunarodne svemirske stanice. Sada, međutim, budućnost ruskog svemirskog programa ide rame uz rame s novom svemirskom silom – Kinom. Kako je rekao istraživač Moskovskog centra Karnegi Aleksandar Gabujev:
- Kina ima ambiciozni program, resurse koji to prate i ima plan. Rusija, za razliku od njih, treba partnera.Izvor:
www.blic.rs