PALUBA
November 12, 2024, 01:00:02 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Za sve probleme prilikom registracije obratite se mejlom na brok@paluba.info

 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 2 3 4 5 6 [7] 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28   Go Down
  Print  
Author Topic: Rusija - Kina: Odnosi strateškog partnerstva  (Read 49606 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Last Login:November 23, 2022, 11:38:10 am
Posts: 69 468



« Reply #60 on: June 28, 2021, 02:12:45 pm »



Sporazum Rusije i Kine: Neće prve upotrebljavati nuklearno oružje jedna protiv druge


Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da  rusko-kineski Sporazum o dobrosusedstvu, prijateljstvu i saradnji sadrži načelne dogovore kao što su taj da neće prve upotrebljavati nuklearno oružje jedna protiv druge.

„Taj dokument sadrži principijelne sporazume kao što su uzajamna podrška po pitanju zaštite državnog jedinstva i teritorijalnog integriteta, sporazum da jedna zemlja neće prva upotrebiti nuklearno oružje protiv druge i da neće usmeravati strateške rakete jedna prema drugoj (a u savremenom svetu takvi sporazumi su od velike važnosti), poštovanje suverenog prava na izbor društvenog uređenja, puteva razvoja, nemešanje u unutrašnja pitanja“, rekao je Putin.

Prema njegovim rečima, sporazum je zaista postao osnovni međunarodno-pravni akt koji je umnogome odredio današnje stanje rusko-kineskih odnosa.

„On je uključio viševekovno pozitivno iskustvo razvoja veza između naših država, u potpunosti odražava duboke istorijske tradicije dobrosusedstva i prijateljstva između ruskog i kineskog naroda“, rekao je Putin tokom video-konferencije sa kineskim kolegom Si Đinpingom.

Takođe je dodao da je važno to što je u dokumentu zabeleženo odsustvo uzajamnih teritorijalnih pretenzija i odlučnost dve zemlje da pretvore zajedničku granicu u pojas večnog mira i prijateljstva.

„Mnogo toga smo učinili za to, uključujući i rad na granici, godinama smo radili na tome, mi i naši timovi, i postigli smo potrebni rezultat koji je prihvatljiv i za Kinu i za Rusiju“, rekao je predsednik Rusije tokom sastanka sa kineskim liderom u formatu video-konferencije.

Takođe je naglasio da rusko-kineska koordinacija igra stabilizujuću ulogu u svetskim poslovima usled rastućih geopolitičkih turbulencija.

Prema njegovim rečima, Rusija i Kina su do sad uspele da dovedu odnose na neviđeno visok nivo i da ih učine primerom međudržavne saradnje u 21. veku.

Kako je istakao, formiran je višestepeni mehanizam bilateralne koordinacije koji nema pandana u svetskoj praksi, „što omogućava da se efikasno rešavaju pitanja koja se javljaju tokom saradnje dve zemlje i da se planira zajednički rad za ubuduće“.

Ruski lider je takođe saopštio da je porast trgovinskog prometa između Rusije i Kine premašio  22 odsto, i da se krajem godine mogu očekivati novi rekordi.

Podsetimo, predsednici Rusije i Kine Vladimir Putin i Si Đinping produžili su rusko-kineski Sporazum o dobrosusedstvu, prijateljstvu i saradnji na pet godina.


izvor
Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Last Login:November 23, 2022, 11:38:10 am
Posts: 69 468



« Reply #61 on: June 28, 2021, 02:21:07 pm »




Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Last Login:November 23, 2022, 11:38:10 am
Posts: 69 468



« Reply #62 on: June 28, 2021, 02:24:55 pm »




Razgovor dva predsednika.



Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:April 10, 2022, 04:18:25 pm
Location: BGD
Posts: 62 038



« Reply #63 on: June 29, 2021, 05:16:47 am »

понедељак, 28.06.2021.

Путин и Си најавили продужење споразума о пријатељству

МОСКВА - Председник Русије Владимир Путин и председник Кине Си Ђинпинг најавили су данас продужење 20-годишњег споразума о пријатељству и сарадњи између својих земаља.

У разговору са Сијем путем видео конференције, Путин је рекао да је кинеско-руским Уговором о пријатељству, потписаном 2001. године, утврђена подршка двеју сила за одбрану националног јединства и територијалног интегритета, пренео је Ројтерс. У данашњем свету такви споразуми имају озбиљну важност, рекао је Путин, саопштио је Кремљ, преноси Танјуг.

У контексту све веће геополитичке турбуленције, поништавања споразума о контроли наоружања и повећаног потенцијала за сукобе у различитим деловима света, руско-кинеска координација игра стабилизујућу улогу у светским пословима, истакао је председник Русије. Путин је рекао да ће споразум бити аутоматски продужен за још пет година након што истекне у фебруару 2022. године.

Izvor: www.politika.rs
Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Last Login:November 23, 2022, 11:38:10 am
Posts: 69 468



« Reply #64 on: June 30, 2021, 11:39:10 am »



Putin i Si: Proširujemo


Kineski predsednik Si Đinping i ruski predsednik Vladimir Putin posle razgovora putem video linka saopštili da će Kinesko-ruski sporazum biti proširen.

Kako je danas prenela Kineska medijska grupa (CMG), proširenje sporazuma o dobrosusedstvu ne samo da svedoči o snažnoj vitalnosti sveobuhvatnog strateškog partnerstva između Kine i Rusije u novoj eri, već takodje ubrizgava pozitivnu energiju u održavanje svetske bezbednosti i stabilnosti.

Činjenice su dokazale da se kinesko-ruska saradnja u proteklih 20 godina pridržavala nesvrstanosti, neusaglašenosti i nije bila usmerena ka trećim stranama, poštujući uvek medjusobne osnovne interese i vodeći računa o razumnim zabrinutostima.

Ovo ne samo da je efikasno zaštitilo zajedničke interese dveju zemalja, već je i značajno doprinelo zaštiti svetskog mira i bezbednosti. Proširenje će postaviti čvršće temelje za dugoročni razvoj odnosa dve države i prijateljstvo dva naroda iz generacije u generaciju.

Sastanak dvojice lidera i zajednička izjava dve strane jasno su izrazile protivljenje hegemonizmu i unilateralizmu i izrazile čvrstu podršku međusobnim ključnim interesima. Ono što Kina i Rusija zajedno brane su pravedan i racionalan medjunarodni poredak i zajednički interesi većine zemalja u svetu, navodi CMG.

U zajedničkoj izjavi potpisanoj 28. juna, Kina i Rusija dogovorile su se da sprovedu brojne zadatke saradnje, uključujući bilateralnu trgovinu, energetiku, naučne i tehnološke inovacije. Ovo nije samo u interesu obe strane, već je i pogodno za svetsku međusobnu povezanost.

Praksa je dokazala da je Rusiji potrebna prosperitetna i stabilna Kina, a Kini jaka i uspešna Rusija. Svetu su potrebne pozitivna energija i stabilnost dve glavne sile, Kine i Rusije.

izvor
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:April 10, 2022, 04:18:25 pm
Location: BGD
Posts: 62 038



« Reply #65 on: July 04, 2021, 04:53:34 pm »

Vašington na sve načine pokušava da pokvari sadašnje odnose Moskve i Pekinga
Branko Vlahović 04. 07. 2021.

UPRKOS velikoj medijskoj buci o tobožnjoj ruskoj i kineskoj opasnosti, koju slušamo mesecima, kao i raznim političkim pritiscima na Moskvu i Peking, "san" zapadnih političara, pre svega američkih, da pokvare sadašnje rusko-kineske odnose se ne ostvaruje.

Zapadni mediji su nagađali hoće li predsednik RF Vladimir Putin posle sastanka sa američkim kolegom DŽozefom Bajdenom odmah putovati u Peking da informiše svog prijatelja i saveznika. Putin nije putovao u Kinu, ali su samo nekoliko dana posle samita u Ženevi predsednici Rusije i Kine produžili Dogovor o dobrosusedstvu i prijateljstvu i saradnji na još pet godina. ZBOG napetosti u Crnom moru i kasnije incidenata sa britanskim razaračem, saopštenje iz Moskve i Pekinga o produženju tog važnog dokumenta ostalo je gotovo neprimećeno. Putin i predsednik Kine Si Đinping su sa zadovoljstvom preko video-veze saopštili da su produžili Dogovor i "da nameravaju da jačaju rusko-kineske odnose".

- Tim dogovorom ojačava se uzajamna podrška zaštite državnog suvereniteta. Uvažava se i pravo izbora društvenog uređenja i put razvoja, kao i nemešanje u unutrašnje stvari - rekao je pored ostalog Putin.

Prethodni Dogovor o dobrosusedstvu, prijateljstvu i saradnji između Kine i Rusije bio je potpisan na 20 godina, 16. jula 2021. u Moskvi. Sada je produžen na pet narednih godina. Kad se zna da Putin i Si Đinping stalno ističu "da odnosi između Rusije i Kine nikada nisu bili bolji" jasno je što niko nije sumnjao da će Dogovor koji je isticao biti i produžen. Tekst Dogovora ni sada nije menjan, a kakvi su odnosi između dva predsednika dokaz je to da se lider najmnogoljudnije zemlje sveta Vladimiru Vladimoiroviču obratio sa "Dragi moj stari druže". Na to je Putin odgovorio "da će zajedničku granicu Rusije i Kine pretvoriti u pojas večnog mira".

- Ni Rusija ni Kina neće učestvovati u bilo kakvim vojnim savezima ili blokovima i neće preduzimati akcije protiv bilo koje zemlje. Rusija i Kina će nastaviti vojnu saradnju, organizovati zajedničke vežbe, a Rusija će Kini i dalje prodavati savremenu vojnu tehniku - stoji u članu 8. ovog dogovora.

U PEKINGU slikovito govore da će produžetak važenja Dogovora i dalje omogućiti da Rusi i Kinezi "čuvaju jedni drugima leđa" i ne skrivaju "da se nije ostvarila mašta kineske elite o ravnopravnom i stabilnom partnerstvu sa SAD".

- Zapad se plaši rasta kineske privrede i zato pokušava da napravi brojna ograničenja. To je jedan od razloga što želimo da intenziviramo saradnju sa najvećim susedom, Rusijom - navode u Pekingu.

Još u vreme američkog državnog sekretara Henrija Kisindžera u Vašingtonu su se bojali zbližavanja Moskve i Pekinga. Tada je Kisindžer govorio da u slučaju eventualnog vojnog sukoba, Amerika ne bi mogla da ratuje istovremeno sa SSSR-om i Kinom. Strah od mogućeg vojnog saveza dve velike zemlje i sada postoji. Zbog toga je više američkih predsednika, počev od DŽordža Buša, uveravalo Putina da je Rusiji glavna opasnost Kina, a ne Amerika. U Vašingtonu su izgleda zaboravili da je njihova državna sekretarka Medlin Olbrajt govorila da je nepravedno da Rusija ima takvo veliko prirodno bogatstvo i da bi bilo dobro kada bi se ona raspala na nekoliko država.

Prema pisanju američkih medija, i sadašnji predsednik SAD Bajden se boji još većeg zbližavanja Kine i Rusije. Rukovodstvo u Vašingtonu najviše plaši vojno-tehnološka saradnja Rusije i Kine. Posebno ih brine pravljenje modernog naoružanja i moćnih radarskih stanica. Vojni analitiačari na Zapadu pažljivo prate i zajedničke vojne vežbe kineske i ruske armije. Neki u tome vide "pripremu vojnog saveza Rusije i Kine", a SAD zbunjuju i izjave Putina koji je u oktobru prošle godine kazao da "Moskva gradi odnose sa Pekingom na osnovi obostranog poverenja".

Iako je Ministarstvo odbrane Kine saopštilo da Kina nema planova da pravi vojni savez sa Rusijom i ne stvara "jedinstveni front protiv NATO", to nije smanjilo strah na Zapadu. Uostalom, u Pekingu ne skrivaju da su vojne veze Kine i Rusije čvrste i doprinose "strateškom partnerstvu dveju zemalja".

Jedan broj kineskih analitičara smatra da NATO nije pretnja Kini i da zato nema potrebe za bilo kakvim vojnim savezom. Ali, raspoloženje se i u Kini menja jer je pritisak Vašingtona i saveznika sve veći. Amerikanci i protiv Kine koriste stare, mnogo puta oprobane metode

- Peking se kritikuje "zbog kršenja ljudskih prava", a u doba pandemije korone i da je "opasni virus nastao u laboratorijama u Vuhanu".

Nije slučajno što su na samitu NATO u Briselu članice tog bloka naveli Kinu kao zemlju koja remeti svetsku bezbednost. U tom smislu je Kina za članice NATO sustigla "agresivnu Rusiju".Sve to pokazuje da se vektor kritika širi na Kinu i da NATO ne stvara glavobolje samo Rusiji. Zbog toga je profesor Narodnog univerziteta u Pekingu Ši Injhun izjavio da u vreme kada neprijateljske sile prete Kini i Rusiji preostaje samo jedan odgovor - širenje strateške vojne saradnje. I predstavnik Ministarstva spoljnih poslova Kine Čao Licjan je reagovao kazavši da su svi pokušaji da se ubaci klin u kinesko-ruske odnose bezuspešni.

MOĆNIJA ARMIJA

GOVOREĆI na 100. godišnjici osnivanja KP Kine kineski predsednik Si Đinping je kazao da vlasti njegove zemlje "moraju pretvoriti armiju u jednu od najmoćnijih na svetu kako bi zaštitila nacionalne interese".

- Izvlačeći pouke iz prošlosti moramo ubrzati modernizaciju armije - kazao je Si, podsetivši da je Kina 2015. krenula u veliku reformu armije.

TRGOVINSKA RAZMENA

OHRABRENI rastom trgovinske razmene u prvih četiri meseca za 22 odsto, predsednici lideri dve supersile su ponovo počeli da govore o željenim rekordima. U 2020. je trgovinska razmena Rusije i Kine iznosila 107 milijardi dolara, što je nešto manje nego do pandemije korone. Kina je i dalje glavni ruski ekonomski patrtner. a glavni zajednički projekti su gasovodi iz Sibira u Kinu.

Izvor: www.novosti.rs
Logged
fazan
Moderator
poručnik korvete
*
Offline Offline

Last Login:Today at 07:31:44 am
Posts: 3 819


« Reply #66 on: July 04, 2021, 07:55:11 pm »

Шездесетих година, у време када су Кина и СССР биле на ивици сукоба, Совјети су разматрали опције за сукоб са Кином. Закључили су да је, без обзира на совјетску супериорност, једина одбрана тоталан нуклеарни рат, а да чак ни у том случају исход није у потпуности сигуран. Једноставно, зхакључили су да Кина има превише становника да би их све побили.

Америчку политику према Кини је обликовао Кисинџер, а циљ је био да СССР добије други потенцијални фронт за војно сучељавање. Такјо је Кина заменила Тајван у Савету Безбедности, а почеле су да стужу и америчке инвестиције.

Након победе у хладном рату, Америка је постала игнорантна, уздајући се у своју технолошку и економску супериорност. Није се више осећала потреба за савезништвом са Кином, што се показало приликом западних реакција на гушење демонстрација на Тјенанмену 1989. У исто време, падом комунизма и распадом СССР, нестали су разлози за сукобљавање Кине и Русије. Највећи део спорних територија није био део Русије, а нестало је и идеолошких разлога за сукоб. Зато су се односи у последњих 30 година знатно поправили. Обе земље су се осетиле угроженим када је НАТО, без одлуке Савета безбедности, бомбардовао Југославију. Тада је дошло до мстраховитог захлађења односа Кине и Америке, али до отрежњења у Русији.

Ово што данас имамо је, са америчког становишта, лудост. Западна ароганција је гурнула Русију у наручје Кине и нисам сигуран шта може да се деси да би ти односи поново захладнели.  Територијални спорови не постоје, а кинески наталитет је превише низак да би постојао ризик од неке потребе за проширењем животног простора.

Кина има велике проблеме са квалитетом ваздуха и снабдевањем електричном енергијом, ради огромног раста индустријске производње и развоја железничке мреже. За очекивати је да ће значај руског гаса повећати. Јача и сарадња у области свемирских истраживања. За Русију, Кина постаје алтернатива када је у питању електроника и увоз ствари које су се увозиле са Запада.
Обе државе су се нашле под ударом западне политике, тако да ће природно штитити једна-другу да на крају не би остале саме. Кина убрзано ради на јачању нуклераних потенцијала, али то је процес који ће узети неко време.

Ако Запад настави са ароганцијом у одосима са овим земљама, не искључуем могућност да се на копненим границама НАТО нађе кинеска пешадија, а да руски ракетни системи затворе ваздушни простор изнад Јужног кинеског мора и Тајвана.


Logged
kumbor
Stručni saradnik - opšti
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Today at 09:21:30 am
Location: Beograd
Posts: 17 806


« Reply #67 on: July 04, 2021, 11:14:11 pm »


Територијални спорови између Кине и Русије за сада не постоје. Ипак, не треба заборавити да је граница са Руским царством установљена споразумом из половине 19. века. Руски далеки исток је скоро пуст простор, а само Манџурија има неколико стотина милиона становника. Кина ће ускоро постати пренасељена. И... куда ће?
Logged
Belac
mornar
*
Offline Offline

Last Login:November 04, 2023, 12:58:11 pm
Posts: 12


« Reply #68 on: July 05, 2021, 12:02:33 am »

Kina sigurno nece uskoro postati prenaseljena. Kineska demografija je katastrofalna (gora i od nase) i godisnje ce gubiti od 10 do 30 miliona stanovnika. I ono sto ostaje masovno se seli u juznije i istocne krajeve (Senzen, Guangzou, Macao, Hong Kong, Jinan...). Sa stopom fertiliteta od 1.3, nece se skoro oni prenaseliti.
Logged
fazan
Moderator
poručnik korvete
*
Offline Offline

Last Login:Today at 07:31:44 am
Posts: 3 819


« Reply #69 on: July 05, 2021, 01:26:23 am »

Сложио бих се са овим што је Белац написао. Ево како то изгледа на карти НР Кине:


Једина кинеска област на руској граници, која је мало насељенија, је Хејлунгђанг, али и она је слабије насељена од Србије.
Logged
Pages:  1 2 3 4 5 6 [7] 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.028 seconds with 22 queries.