Ukoliko se ovo ostvari, svet će postati opasnije mesto: Dve velike sile žele da se vojno udruže i bile bi moćnije od amerikeM.V.A. 26.10.2020.
U budućnosti je moguće stvaranje vojnog saveza između Rusije i Kine, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin, a alijansa dve države od kojih je jedna, prema globalnom Pwrlnx ineksu, druga, a druga treća vojna sila na svetu, bila bi moćnija od Amerike u nizu ključnih segmenata.U jeku sve većih tenzija Rusije i SAD izjava ruskog predsednika nagoveštava moguće produbljavanje odnosa Moskve i Pekinga. Putin je u četvrtak u video-konferenciji sa međunarodnim stručnjacima za spoljnu politiku na pitanje da li je moguća vojna unija Moskve i Pekinga, odgovorio:
"Nije nam potrebna, ali je teoretski zamisliva". Rusija i Kina za sada odbacuju mogućnost formiranja vojnog saveza, koji bi bacio u zasenak suparničke vojske sa Zapada u mnogim kategorijama. Zbog ogromne populacije, Kina već sada ima najveći broj aktivnih pripadnika vojske (2.183.000) i pripadnika kopnenih trupa (1.000.000), a u slučaju saveza sa Rusijom (900.000 aktivnih vojnika i 400.000 kopnenih trupa) taj broj bi iznosio 3.083.000 aktivnih, odnosno 1.400.000 kopnenih vojnika.
Amerika ima 1.372.000 aktivnin vojnika i 475.000 kopnenih trupa, a imali bi i manje oklopnih vozila, vozila za raketnu artiljeriju, aviona-lovaca i podmornica. Rusija već sada ima najveće zalihe nuklearnog naoružanja na svetu, oko 6.375 nuklearnih bojevih glava, a zajedno sa kineskim (oko 290) imali bi oko 6.665, za 865 više nego SAD (5.800). Povrh svega, moguća vojna sila imala bi više nego dvostruko manje troškove nego američka: Amerika na vojsku troši 732 milijarde dolara - više nego bilo koja druga zemlja. Kina je na drugom mestu sa troškovima od 237 milijardi dolara, dok Rusija troši oko 65 milijardi. Kina i Rusija zajedno troše oko 302 milijarde dolara, dakle za 430 milijardi manje nego SAD, prenosi "Dejli mejl". Amerika ima više nosača aviona (20), bojnih helikoptera (967), vojnih transportnih aviona (945) i razarača (91) nego Kina i Rusija zajedno, a Kina i Rusija bi zajedno imale tri nosača aviona, 812 bojnih helikoptera, 648 transportnih vojnih aviona i 52 razarača.
Putin je u razgovoru ukazao na to da zajedničke vojne vežbe koje su oružane snage Kine i Rusije održale nagoveštavaju čvršću vojnu saradnje dveju zemalja. Osim toga, Rusija je podelila s Kinom osetljivu vojnu tehnologiju koja je značajno unapredila kineski vojni potencijal, rekao je ruski predsednik, ali zbog
„osetljivosti podataka“ nije otkrivao detalje.
- Naša saradnja sa Kinom nedvosmisleno jača odbrambene sposobnosti kineske vojske – rekao je Putin, dodavši da je ubuduće moguće uspostavljanje još čvršćih vojnih odnosa dve zemlje
- Vreme će pokazati kako će se ona razvijati - rekao je ruski predsednik, dodavši da
„ne bi isključio takvu mogućnost“.
Rusija nastoji da ojača veze sa Kinom, jer su, zbog aneksije Krima, optuživanja za rusko mešanje u američke izbore 2016. i drugih spornih tačaka, odnosi za Zapadom spali na nivo posle Hladnog rata. Putin je izričito zahtevao da se produži poslednji preostali sporazum o kontroli naoružanja između Moskve i Vašingtona. On je u četvrtak naglasio značaj produženja sporazuma Novi START koji ističe u februaru. START je skraćenica za Strategic Arms Reduction Treaty – Sporazum o smanjenju strateškog naoružanja. On od 2011. reguliše američko-rusko smanjivanje nuklearnog oružanog potencijala – strateške nuklearne bojeve glave bi trebalo da budu u obe zemlje smanjene na po 1.550 komada, a prenosni sistemi za njih trebalo je da budu smanjeni na 880 komada i to do 2018. U te prenosne sisteme spadaju interkontinentalne rakete s dometom preko 5.500 kilometara, podmornice s lansirnim raketnim sistemima i strateški bombarderi.
Ranije ove nedelje, SAD i Rusija su nagovestile spremnost na kompromis kako bi spasle sporazum samo dve nedelje pre američkih predsedničkih izbora. U predizbornoj kampanji protivkandidat Donalda Trampa, demokrata Džo Bajden optužio je Trampa da je preblag prema Rusiji. Uprkos nagoveštajima da se Rusija i SAD polako približavaju sporazumu, vodeći ruski pregovarač Sergej Rjabkov istakao je da i dalje postoje
„dramatične“ razlike, te upozorio Vašington da ne insistira na novim zahtevima. On je upozorio SAD da novi kontrolni mehanizmi, kakvi su postojali devedesetih godina, nisu predviđeni Nju START-om. Prema njegovim rečima, oni mogu biti tema rasprave o nekom budućem sporazumu, ali Rusija neće prihvatiti zahteve koji se svode na
„legitimnu špijunažu“.
- Ako to iz nekog razloga ne odgovara SAD, neće biti sporazuma – rekao je Rjabkov, a prenela agencija Interfaks.
Izvor:
www.blic.rs