Rusija - Kina: Odnosi strateškog partnerstva

[Dreadnought]

Putin Xi Summit in Beijing: China Russia 'Have Each Other's Backs', Will Integrate Eurasia Together

[Dreadnought]

Agresivni globalizam doveo do saveza Rusije i Kine, Velika Evroazija nepovratan kraj zapadne hegemonije


Sadašnja kriza u odnosima Rusije sa Zapadom nije povezana ni sa gasom ni sa ekonomijom u celini. Radi se o civilizacijskim i geopolitičkim procesima, a privreda i energetika su sporedni dodaci, navodi ruski filozof i geopolitičar Aleksandar Dugin.

Sa civilizacijske tačke gledišta, reč je o ideologiji demokrata iz Bajdenove administracije. To je savez ultraglobalista sa neokonzervativcima i liberalnim jastrebovima. Oni vide kako se unipolarni svet, globalna liberalna ideologija i hegemonija Zapada, urušavaju i spremni su na sve – čak i na Treći svetski rat, da  bi to nekako sprečili .

Globalisti imaju mnogo neprijatelja – populizam (uključujući Trampa), konzervativizam, politički islam, itd. Ali samo dve sile imaju potencijal da istinski ospore njihovu hegemoniju. To su Rusija i Kina. Rusija je vojni gigant, Kina ekonomski.

Tu na scenu stupa geopolitika. Za Bajdena je važno da otrgne Rusiju od Evrope, koja teži autonomnoj politici. Otuda ukrajinski problem i eskalacija u Donbasu. Rusija i Putin su na sve moguće načine demonizovani, optuženi da su spremni za invaziju. Vašington se ponaša kao da se ona već dogodila. Otuda sankcije, pa čak i verovatne preventivne vojne akcije u Donbasu. Pošto su svi na Zapadu sigurni u rusku invaziju, svaka vojna operacija Ukrajinaca koju podržava NATO u Donbasu će izgledati kao odbrana. Istovremeno, pretpostavlja se da će medijska kampanja pokrenuta protiv Rusije sprečiti njen adekvatan odgovor. A ako to ne spreči, onda će odnosi Moskve sa Evropom u svakom slučaju biti prekinuti.

Sporovi oko gasa i Severnog toka 2 služe samo kao tehničko sredstvo za pozicioni rat.

Isto je i sa Kinom. Bajden je stvorio antikineski savez sa anglosaksonskim zemljama (Australija, Britanija) AUKUS i KVAD sa azijskim – Japanom, Indijom. Kamen spoticanja je Tajvan (kao Ukrajina u slučaju Rusije). A cilj je da se poremeti ekonomska ekspanzija Kine u projektu Jedan pojas, jedan put.

Savez Rusije i Kine i kombinacija ruskih namera da se obnovi „veliki prostor“ sa kineskim projektom „Jedan pojas – jedan put“ u integralnom projektu  Velike Evroazije, znače nepovratan kraj zapadne hegemonije. Poslednji sastanci Putina i Si Đinpinga ne ostavljaju sumnju da je Velika Evroazija ozbiljan projekat i da je odluka doneta. Otuda pomamni napad ultraliberalnog i globalističkog Soroša na Kinu.

Sve je to klasična geopolitika, koja bukvalno ponavlja atlantističke projekte od Makindera do Bžežinskog. More (liberali, globalisti) protiv kopna (Evroazija).

U isto vreme, Rusiji i Kini bi se mogli pridružiti i drugi:

Latinska Amerika, islamski svet, Afrika (gde su Rusija i Kina počele da čiste evropske marionetske režime), i sama Evropa (koja je sve umornija od atlantizma).

Do sada su po strani samo Indija (zbog sukoba sa Kinom i Pakistanom) i Japan (koji je i dalje pod strogom kontrolom SAD), kao i niz globalističkih marioneta.

To nužno utiče i na ideologiju. Svi oni koji su protiv američke hegemonije i Bajdenovog nespretnog pokušaja da spase unipolarni model (u duhu „Lige demokratija“) počinju da se distanciraju od liberalne dogme, posebno u njenom savremenom potpuno odbojnom i patološkom obliku (uz legalizaciju i čak i agresivno totalitarno nametanje LGBT+, gej brakova i drugih perverzija, kao i uz direktnu pretnju prenošenja kontrole na veštačku inteligenciju, na šta se svode posthumanistički projekti koje aktivno promoviše Big Teč.).
 
Ako ovome dodamo neuspeh politike borbe protiv COVID-19, sumnjivu vakcinaciju (uglavnom poništenu omikronom), neopravdana i loše organizovana zatvaranja, orvelovske kovid-pasoše i totalni sistem nadzora, onda je očigledno da je kolaps liberalizma bliži nego ikad.

Uspesi buntovnih kamiondžija iz „Konvoja slobode“ u Kanadi, koji su naterali liberalnog globalistu Trudoa da se sramno krije, i sve veća popularnost antimakronovskih kandidata u Francuskoj (svi oni – od Zemura i Marin Le Pen do Melanšona – zauzimaju antiliberalne i anti-NATO pozicije) samo su neki simptomi globalnog procesa: kraj atlantističke hegemonije.

Rusija danas na vrelinu umirućeg atlantizma odgovara simetrično sa pozicije evroazijske geopolitike, suprotstavljajući globalizmu multipolarnost, a liberalizmu – alternativne civilizacijske vrednosti: tradicionalne. Umesto LGBT – tradicionalna porodica (zapisana Ustavom). Umesto individualizma – narod i njegov istorijski identitet itd.

Kina, generalno, podržava ovakav pristup Moskve. Peking se takođe protivi globalizmu i zapadnoj hegemoniji i brani sopstvene – ovog puta kineske – vrednosti.

Sve se to jasno vidi u tezama najnovijeg Putinovog susreta sa Si Đinpingom:

Moskva i Peking nameravaju da se suprotstave svakom zadiranju u njihov suverenitet. Rusija i Kina su uzele u obzir činjenicu da je Bajden stvorio antikineske blokove i aktiviranje NATO-a u istočnoj Evropi i nameravaju da se tome suprotstave;

Lideri dve zemlje su indirektno optužili Sjedinjene Države za biološki terorizam („biološka vojna aktivnost SAD“ se naziva pretnjom).

Peking podržava Moskvu u istočnoj Evropi, a Moskva podržava Peking u Indijskom i Tihom okeanu. Putin je otvoreno izjavio: „Tajvan je vaš“ (Si Đinping je promrmljao sebi u bradu: „U tom slučaju, Ukrajina je vaša“). Obe zemlje se zavetuju na očuvanje policentričnog modela svetskog poretka (tako treba razumeti deklaraciju o lojalnosti principima Jaltinskog mira i UN).

Rusko-kinesko - evroazijski - blok se desio. Sve ostale zemlje moraju da odluče sa kim su: sa raspadajućom agresivnom i potpuno poremećenom američkom hegemonijom
ili sa blokom zemalja  (uključujući Rusiju, Kinu, Iran, Pakistan, Belorusiju, Severnu Koreju, Venecuelu, Kubu, Nikaragvu, Siriju, Mali, Centralnoafričku Republiku, Burkinu Faso, Gvineju i delimično Tursku, Argentinu i Brazil)  koji se tome protive  u ime očuvanja državnog suvereniteta i civilizacijskog identiteta.

Budućnost je, naravno, na strani multipolarnosti, što znači Evroazije. Liberali su bili zavarani sopstvenim uspesima koje nisu mogli da konsoliduju i zadrže posle pada SSSR-a.

Svetsko carstvo nije tako izgrađeno.


M.Đorđević
izvor

[Dreadnought]

Borelj o pregovorima Putina i Sija


Šef evropske diplomatije osvrnuo se na nedavno usvojenu zajedničku izjavu Rusije i Kine, rekavši da ona može da postane temelj za moćan savez tih dveju zemalja koje, po njegovom mišljenju, „protivreče demokratiji“.

„Zajednička izjava Moskve i Pekinga, koju je Zapad slabo primetio zbog situacije u Ukrajini, može da postane osnova za formiranje moćnog saveza dva autoritarna režima. Sada se, za razliku od Hladnog rata, konfrontacija ne odvija između demokratije i komunizma, već između demokratije i autoritarnih režima poput Rusije i Kine“, smatra on.


izvor

[Dreadnought]

Putin and Xi against the West: Democracy under pressure?

Have Russian President Vladimir Putin and Chinese leader Xi Jinping joined forces against the West?

Certainly, China has been using the Winter Olympics for a massive display of its political and economic might. Russia, meanwhile, continues to flex its muscles in the war of words over the future of Ukraine. Diplomatic efforts to ease the situation are in overdrive, including missions to Moscow and Washington.

So, this time round on TO THE POINT, we ask: Putin and Xi against the West: Democracy under pressure?

[Dreadnought]

Rusija: Uz podršku Kine ćemo uspostaviti balans snaga sa Evropom i SAD


Rusija računa na podršku Kine po pitanju uspostavljanja balansa snaga sa evropskim državama i SAD, izjavio je zamenik stalnog predstavnika Rusije pri UN Dmitrij Poljanski.
Kako je objasnio, Rusija sa razlogom očekuje takvu podršku od Kine jer je to njen najbliži sused ali i strateški partner.

„Imamo toliko dobre odnose da smo u prilici da vodimo dijalog o najkomplikovanijim pitanjima međunarodne politike, u prilici smo da iznalazimo dodirne tačke u najkompleksnijim pitanjima“, kazao je.

Poljanski je naglasio da Kina deli zabrinutosti Moskve po pitanju garancija bezbednosti i podržava Rusiju u tom pravcu.

„Kao što ste i videli nakon pregovora predsednika Rusije i Kine Vladimira Putina i Si Đinpinga na marginama ceremonije otvaranja Zimskih olimpijskih igara u Pekingu, naši kineski partneri u potpunosti razumeju i dele našu zabrinutost po pitanju evropske bezbednosti“, naveo je on.

Poljanski je u dodao i da bi NATO i SAD trebalo takođe da imaju težnju ka očuvanju svetske stabilnosti makar iz osećaja samoočuvanja.


izvor

[Dreadnought]

China Accuses US of Instigating War in Ukraine, 'Using Ukraine' To Create Crisis to Control Europe

[Dreadnought]

Ukraine crisis: Could sanctions push Russia closer to China? | DW News

Like its allies, Germany is counting on the threat of economic sanctions to avoid conflict between Russia and Ukraine. But Russian President Vladimir Putin is putting his hopes on China. The question on the table is whether China could step in as Russia's primary trading partner if the Europeans cut business ties.

The European Union is still Russia's biggest export market by far. A third of all Russian goods are delivered to the EU. By comparison, China's share of Russian exports is half that. But in the past five years, that gap has been narrowing.

Russia's most important export is Natural gas. The EU imports 200 billion cubic meters of Russian gas per year: making Europe Russia's most important gas customer. China currently buys only 38 billion cubic meters of Russian natural gas. But demand in China is growing and more gas pipelines to China are already being built.

And financial markets have tumbled in Europe and Asia as the tension between Russia and Ukraine increases, signaling worries among investors of the widespread economic impact of a potential conflict.

The trading day began with losses in Tokyo, Hong Kong and Mumbai, as the US government warned that an Russian attack on Ukraine could be imminent.

Bad news across Europe too. Germany's DAX fell over 3 percent on open. Even the Stoxx 600 of top companies across Europe dropped.

And Russia's domestic focused MOEX also fell, whereas the foreign focused RTS index tumbled a massive 5 percent shortly after starting trading this morning. The only thing to rise was oil, with investors worried a conflict could hamper Russian oil production.

[Dreadnought]

Zapad treba da prestane sa eskalacijom tenzija oko približavanja Rusije i Kine


Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin na brifingu je izjavio da Kina poziva Zapad da prestane sa eskalacijom tenzija oko približavanja Rusije i Kine, pošto Moskva i Peking razvijaju odnose koji nisu usmereni protiv trećih zemalja.

„Kina i Rusija su se, pod vođstvom dvaju šefova država, uvek zalagale za razvoj dugoročnih odnosa dobrosusedstva, prijateljstva i uzajamno korisne saradnje zasnovane na nesvrstanosti po blokovima i odbijanju konfrontacije, odnosa koji nisu usmereni na treće zemlje“, objasnio je on.

Kineski diplomata je istakao da su se obe zemlje uvek pridržavale cilja izgradnje nove vrste međunarodnih odnosa zasnovanih na međusobnom uvažavanju, nepristrasnosti, pravdi i obostrano korisnoj saradnji, a doprinos dveju zemalja jačanju međunarodnog i regionalnog mira i razvoja očigledan je za sve i neosporan.


izvor

[MOTORISTA]

Nikad bolji odnosi Rusije i Kine razbesneli Zapad, Vašington spremio odgovor - savezi protiv Moskve i Pekinga
M.Đorđević 20. 02. 2022.

Bajdenova administracija planira da izgradi globalne koalicije kako bi se suprotstavila paktu između Putina i Si Đinpinga, što predstavlja novu vrstu hladnog rata, piše NJujork tajms.

VAŠINGTON — Kada je Vang Ji, kineski ministar spoljnih poslova, pozvao u subotu na pregovore radi rešavanja krize u Evropi, rekao je da suverenitet Ukrajine treba „poštovati i čuvati“ – ali je takođe stao na stranu Rusije u izjavi da proširenje NATO-a destabilizuje kontinent.

„Ako NATO nastavi da se širi na istok, da li je to pogodno za održavanje mira i stabilnosti u Evropi?“ rekao je putem video snimka na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji u Nemačkoj, kojoj je lično prisustvovala potpredsednica Kamala Haris da bi okupila zemlje protiv Rusije. Bio je to najnoviji slučaj da je Kina hrabro istupila prema Sjedinjenim Državama i njihovim saveznicima tako što se uplela u pitanja evropske bezbednosti i eksplicitno podržala Rusiju, piše NJujork tajms.

Sadašnji i bivši američki i evropski zvaničnici kažu da su zabrinuti zbog onoga što je zapravo pakt o nenapadanju između Kine i Rusije koji bi mogao da dovede do prestrojavanja svetskog poretka. Nagoveštavajući novu vrstu hladnog rata, zvaničnici Bajdenove administracije kažu da će Sjedinjene Države raditi na stvaranju i jačanju sopstvenih koalicija demokratskih nacija — uključujući nove strateške grupe za Evropu i Aziju i Pacifik — i pomoći zemljama da razviju napredne vojne sposobnosti.

DŽon F. Kirbi, glavni portparol Pentagona, rekao je prošle nedelje da američka vlada prati „odnos koji raste“ između Kine i Rusije.

„NJihova prećutna podrška je duboko alarmantna" rekao je Kirbi.

Ipak, intenziviranje sukoba sa Kinom i Rusijom imalo bi drugačiji oblik od hladnog rata. Kineska trgovinska ekonomija je duboko integrisana sa ekonomijom drugih zemalja, uključujući Sjedinjene Države, a Rusija je važan izvoznik energije u Evropu. Iz praktičnih razloga, tri vlade ne bi mogle u potpunosti da blokiraju međusobnu komercijalnu razmenu ili formiraju različite ekonomske blokove sa partnerskim zemljama, kao u vreme gvozdene zavese, piše NJujork tajms.

Prekretnica u odnosima Pekinga i Moskve

Zajedničku izjavu Rusije i Kine od 5.000 reči u kojoj se navodi da njihovo partnerstvo „nema granica“, neki zvaničnici Bajdenove administracije vide kao prekretnicu u odnosima Kine i Rusije i drski izazov američkoj i evropskoj moći.  Ova izjava je bila prva u kojoj se Kina eksplicitno pridružila Rusiji u protivljenju bilo kakvom daljem širenju NATO-a, a dve zemlje su osudile indo-pacifičku strategiju Vašingtona i njegovo novo bezbednosno partnerstvo, AUKUS , koje uključuje Britaniju i Australiju. Nacije su takođe opisale Tajvan kao „neotuđivi deo Kine“.

Kina i Rusija su izjavile da će raditi sa drugim zemljama na „promovisanju istinske demokratije“ i suprotstavljanju ideologiji i institucijama koje predvode Amerika. Jačanje kinesko-ruskih veza moglo bi da najavi rekonfiguraciju trougla moći koji je definisao Hladni rat i koji je predsednik Ričard M. Nikson iskoristio pre 50 godina u kada je doputovao u istorijsku posetu Pekingu radi normalizacije diplomatskih odnosa. To je pomoglo Sjedinjenim Državama i Kini da ostvare protivtežu Sovjetskom Savezu. Veze između Pekinga i Moskve su se godinama kidale oko pitanja ideologije i spoljne politike.

Sada se dešava suprotno.

„To je svakako zabrinjavajuće, i to nije pozitivan razvoj sa stanovišta nacionalne bezbednosti SAD ili američkih nacionalnih interesa“, rekla je Suzan Širk, predsednica Kineskog centra 21. veka na Univerzitetu Kalifornije u San Dijegu. „Oni trenutno imaju neku vrstu zajedničkog gledišta prema o SAD, a postoji taj afinitet između lidera."

Gospođa Širk je rekla da bi predsednik Bajden ipak trebalo da pokuša da se uključi u diplomatiju sa gospodinom Sijem kako bi ga nagovorio da reaguje u skladu sa interesima Sjedinjenih Država po pitanju ukrajinske.

Kinu i Rusiju ne ujedinjuje ideologija i one su u braku iz interesa koji je potrebniji Rusiji. Iako gospodin Si ceni prkos gospodina Putina Sjedinjenim Državama, on ne želi ekonomsku neizvesnost koju bi doneo evropski rat. Kina takođe tradicionalno insistira na poštovanju suvereniteta svake nacije, kao što je gospodin Vang jasno rekao u subotu.

Kada bi Vašington uveo sankcije Rusiji, kineske kompanije bi mogle da kupe više nafte i gasa od Rusije i pomognu u popunjavanju nekih tehnoloških praznina, ali bi se glavne kineske državne banke verovatno uzdržale od otvorenog kršenja sankcija iz straha da će biti isključene iz globalnog finansijski sistem, navodi između ostalog NJujork tajms.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Putin i Si Đinping potvrdili uzajamnu podršku Kine i Rusije u UN


Predsednik Rusije Vladimir Putin i predsednik Kine Si Đinping istakli su da je nedopustivo korišćenjnje nelegitimnih sankcija radi postizanja ciljeva koji idu u korist određenim državama, saopšteno je iz Kremlja.

„U vezi s tim lideri su naglasili važnost jačanja praktične bilateralne saradnje, uključujući i onu koja je dogovorena tokom susreta 4. februara u Pekingu“, navedeno je u saopštenju.

Lideri Rusije i Kine su potvrdili uzajamnu spremnost za dalju čvrstu koordinaciju i uzajamnu podršku u Ujedinjenim nacijama.

„Na osnovu opšte procene tekuće međunarodne situacije potvrđena je obostrana spremnost za dalju čvrstu koordinaciju i uzajamnu podršku u UN i u drugim međunarodnim platformama“, piše u saopštenju objavljenom nakon telefonskog razgovora Putina i Si Đinpinga.

Putin je, kako saopštava Kremlj, Si Đinpingu rekao da, imajući u vidu signale iz Kijev, spreman da uputi delegaciju u Minsk radi pregovora s predstavnicima Ukrajine.

Ruski predsednik je detaljno informisao kineskog kolegu o razlozima zbog kojih je odlučio da prizna Donjecku i Lugansku narodnu republiku i da sprovede specijalnu vojnu operaciju čiji je cilj da „zaštiti stanovništvo od genocida, kao i da osigura demilitarizaciju i denacifikaciju ukrajinske države“.


izvor