Kako je Rusija od moćnog vođe postala mlađi partner u odnosu sa Pekingom?Kina sada može da se zavali i uživa u promeni pozicija.
Kada je Mao Cedong posetio sovjetskog diktatora Josifa Staljina u zimu 1949, došao je tamo kao molilac. Staljin ga je ostavio da čeka nedeljama u snegom zavejanoj dači, 27 kilometara od Moskve, gde je poniženi kineski lider, kog je mučila konstipacija, gunđao o svemu - od kvaliteta ribe do svog neudobnog dušeka.
Kada su dvojica komunističkih lidera ipak prionula na posao, Staljin je silom naterao Maoa da kupi rusko oružje i tešku mašineriju uz zajam na koji će Peking još plaćati kamatu.
Sedam decenija kasnije, došlo je do radikalnog resetovanja kada je reč o dinamici snage. Neposredno pre invazije na Ukrajinu, ruski predsednik Vladimir Putin otputovao je na Zimske olimpijske igre u Peking kako bi pokazao svoje prijateljstvo "bez granica" sa Si Đinpingom, ali ovih dana nema sumnje ko je prava supersila u tom dvojcu.Kineska ekonomija od 18 biliona dolara sada je 10 puta moćnija od ruske. Peking će imati skoro sve dobre adute u određivanju uslova bilo kakvih finansijskih slamki spasa koje će možda ponuditi svom prijatelju.
Dok se Rusija suočava sa naglom padom ekonomije pod sankcijama i embargom na naftu, Kina je očigledan potencijalni dobročinitelj kome Putin može da se okrene.
Si deli Putinovo neprijateljstvo prema Zapadu i NATO, ali to ne znači da će mu tek tako pružiti pomoć, piše briselski Politiko. Sijeva glavna strateška briga je prosperitet i bezbednost Kine, a ne spasavanje Rusije. Peking će verovatno kupiti barem nešto nafte koja je preusmerena iz Evrope, ali samo uz veliki popust u odnosu na svetska merila. Kina će pomoći Rusiji samo u onoj meri koliko je potrebno da ne privuče sankcije i ugrozi sopstvenu prodaju robe bogatim zemljama Severne Amerike i EU.
Veoma javno partnerstvoJavno, Kina pokazuje veliku političku solidarnost sa Moskvom. Povećala je ukupnu trgovinu sa Rusijom, u suštini napustila Ukrajinu, proširila finansijske transakcije bez upotrebe dolara ili evra, i udvostručila buduću saradnju na razvoju vojne tehnologije tokom izvođenja zajedničkih vežbi u pacifičkom regionu.
Sergej Lavrov, ruski ministar spoljnih poslova, priznao je da je Kina budućnost njegove zemlje, rekavši: "Sada kada je Zapad zauzeo ’diktatorsku poziciju‘, naše ekonomske veze sa Kinom će rasti još brže".
Čini se da je i sam Si veliki obožavalac Putina na ličnom nivou. Jun Sun, direktor Kineskog programa u Stimson centru, naziva ovo njegovim "kompleksom Rusije". (Od izbijanja rata, Si je razgovarao samo sa Putinom, ali ne i sa ukrajinskim kolegom Volodimirom Zelenskim.)
Međutim, postoje veoma ozbiljna ograničenja ove veze "bez ograničenja“. Bar za sada, Kina naglašava zapadnim zemljama da ne prodaje oružje ili delove aviona Rusiji. Peking ne želi sam da postane žrtva sankcija, tako da postavlja granice u odnosu. Što je još više zabrinjavajuće za Putina, Kina takođe namerava da odredi visoku cenu za svoju podršku. Peking, na primer, želi da ograniči rusku veoma unosnu prodaju oružja Indiji, najvećem neprijatelju Kine preko Himalaja.
"Za razliku od hladnoratovskog obrasca, Rusija će biti mlađi partner snažnijoj Kini. To će iritirati Putina“, rekao je Metju Kronig, zamenik direktora Scovkroft centra za strategiju i bezbednost Atlantskog saveta.
Ta uloga druge violine nije scenario koji je Putin zamislio kada je odlučio da izvrši invaziju na Ukrajinu u februaru, vođen željom da obnovi nekadašnju slavu svoje nacije.
Ali je, navodi Politiko, to ipak trebalo da predvidi. Kina je zemlja opsednuta ispravljanjem istorijskih poniženja i vraćanjem svoje pozicije globalnog lidera. Vreme kada je Sovjetski Savez bio ideološki — i ekonomski — superiorniji od komunističke Kine je davno prošlo. Huavei gradi ruske 5G mreže, dok je Rusiji potrebna saradnja sa Kinom u svemu, od delova za avione do razmene valuta. Ono što je važno, takođe ne uvode sankcije Moskvi samo SAD i Evropa, već i tri druge velike azijske ekonomije: Japan, Južna Koreja i Singapur.
Andrej Kortunov, generalni direktor Ruskog saveta za međunarodne poslove koji podržava Kremlj, sumnja da ruska elita ima mnogo apetita da služi kao mlađi partner Kine. Ali on vidi malo alternativa za Moskvu: "Od početka sukoba, Rusiji je Kina postala potrebna više nego ranije, jer Kina na mnogo načina ostaje jedini igrač, sa smanjenim ekonomskim vezama između Rusije i Zapada i sa sankcijama Rusiji".
Grube kalkulacijeMožda je najveća kalkulacija Kine to koliko će daleko ići da pomogne Putinu da pobedi embargo EU na rusku naftu. Ova evropska zabrana će napraviti značajnu rupu u ruskom budžetu osim ako drugi veliki kupci ne uđu. U odlučivanju o tome koliko će kupiti, Peking ima veliku moć uticaja na Moskvu.
Rusija i Saudijska Arabija su već dva vodeća dobavljača nafte za Kinu. U maju je morski uvoz ruske sirove nafte u Kinu dostigao dvogodišnji maksimum sa 1,14 miliona barela dnevno, u odnosu na 800.000 barela dnevno 2021. godine, prema podacima Vorteksa analitike u koje je Politiko imao uvid.
Međutim, najveći deo objašnjenja za ovo je, mnogo više od pokazivanja političke solidarnosti, tvrdoglava ekonomija Kineza. Međunarodne sankcije znače da su trgovci bili oprezni kada je u pitanju rukovanje ruskom sirovom naftom, stvarajući malu prenatrpanost zbog koje se ruskom naftom trguje 20 do 30 dolara jeftinije od međunarodnih referentnih cena.
S obzirom na to da Kina uvozi više od 10 miliona barela dnevno, sigurno ima prostora za kupovinu više, posebno kada se ekonomija ponovo pokrene i mere zaključavanja budu postepeno uklonjene u ključnim gradovima poput Šangaja.
Ali ruska prodaja u EU iznosila je oko 2,4 miliona barela dnevno. S obzirom na bezbednosnu zabrinutost Kine u vezi sa prekomernom zavisnošću od pojedinačnih dobavljača, malo je verovatno da će Kina odjednom početi da kupuje svu rusku naftu koja je sada višak.
Slično, Kina drži karte kada je u pitanju gas. Neposredno pre nego što je izvršio invaziju na Ukrajinu, Putin je potpisao sporazum sa Sijem kojim se složio da poveća izvoz prirodnog gasa na 48 milijardi kubnih metara godišnje u budućnosti, sa skromnih 4,1 milijardu kubnih metara u 2020. Rusija takođe planira novi gasovod, Snaga Sibira 2, zahvaljujući kom bi se izvoz ruskog gasa u Evropu lakše prebacio na Kinu.
"Problem je, međutim, u tome što Kina drži sve karte u pregovorima“, naveo je Nikos Cafos, glavni energetski savetnik grčkog premijera, u izveštaju trusta mozgova u maju.
"Kao i sa prvom linijom Snaga Sibira, Kina će postići tešku pogodbu. Ono što u ovom trenutku ne može da se zna je da li je Kina spremna da sklopi dogovor. Rusija će verovatno ponuditi veoma atraktivne uslove — ako ništa drugo, iz očaja. Ali da li će ih Kina prihvatiti? Hoće li ih cena dovesti u iskušenje ili će dva puta razmisliti o proširenju zavisnosti od Rusije u ovom trenutku?“, rekao je on.
izvor