Rusija - Kina: Odnosi strateškog partnerstva

[Dreadnought]

Kina u tišini povećava kupovinu ruske nafte; Cena znatno ispod konkurentske


Kina tiho povećava kupovinu nafte iz Rusije po povoljnim cenama, popunjavajući prazninu koju su ostavili zapadni kupci. Kupci sa zapada se povlače iz poslova s ​​Rusijom zbog njene invazije na Ukrajinu, piše Rojters.

Potez najvećeg svetskog uvoznika nafte usledio je mesec dana nakon što je smanjen uvoz iz Rusije, iz straha da će izgledati kao da otvoreno podupire Moskvu i potencijalno izloži svoje državne naftne kompanije sankcijama.

Kineski prekomorski uvoz ruske nafte skočiće u maju na gotovo rekordnih 1,1 miliona barela dnevno, u odnosu na 750.000 barela u prvom tromesečju i 800.000 barela u 2021. godini.

Unipek, trgovački ogranak najveće azijske rafinerije Sinopek, predvodi kupovinu zajedno sa Ženhua Oilom, delom kineskog odbrambenog konglomerata Norinco. Trgovački izvori pokazuju da je kompanija registrovana u Hong Kongu Livna Shipping, odnedavno glavni otpremnik ruske nafte u Kinu.

Kompanije popunjavaju novonastalu rupu koju su zapadni kupci ostavili dok Evropska unija dovršava plan daljeg kruga sankcija, uključujući zabranu kupovine ruske nafte. Mnoge evropske rafinerije već su prestale da kupuju od Rusije iz straha da će naleteti na sankcije ili privući negativan publicitet.

Niska cena ruske nafte - spot cene na fizičkom tržištu su prema trgovačkim izvorima oko 29 dolara niže po barelu u odnosu na one pre invazije - dobra su vest za kineske rafinerije. Cena je znatno ispod konkurentskih barela s Bliskog istoka, Afrike, Evrope i SAD-a.

Za Rusiju, prodaja nafte pomaže u ublažavanju udarca sankcija na njenu ekonomiju.

izvor

[Dreadnought]

Lavrov: Zbog diktatorske pozicije Zapada rusko-kineski odnosi jačaće mnogo brže


Ekonomske veze Rusije i Kine jačaće mnogo brže u svetlu činjenice da Zapad zauzima poziciju diktatora, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

„Sada, kada Zapad zauzima stav diktatora, naši ekonomski odnosi sa Pekingom će se još brže razvijati. Osim direktnih prihoda u državni budžet, to nam daje mogućnost da realizujemo planove za razvoj Dalekog istoka i Istočnog Sibira“, rekao je Lavrov u okviru projekta gimnazije „Evgenije Primakov“ – „100 pitanja lideru“.

Kako kaže, glavni projekti sa Kinom se razvijaju i realizaciju upravo tamo.

Prema rečima diplomate, to je prilika za Rusiju da ostvari svoj potencijal u oblasti visokih tehnologija, uključujući nuklearnoj energiji, ali i brojnim drugim oblastima.

„Kina ima razvijene informaciono-komunikacione tehnologije, ništa lošije nego na Zapadu. Mnogo toga ovde pruža obostranu korist“, zaključio je šef ruske diplomatije.

Ranije je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Igor Morgulov u ekskluzivnom intervjuu za Sputnjik izjavio da Zapad vrši besraman pritisak na Kinu zbog saradnje sa Rusijom. Kako je rekao, raste broj pokušaja zabijanja klina u rusko-kineske odnose, ali su ti odnosi čvrsti.

izvor

[Dreadnought]

Rusija pozdravlja predlog Kine o proširenju BRIKS-a


Ruska Federacija pozdravlja predlog Kine za proširenje grupacije rastućih svetskih ekonomija poznatije kao BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južnoafrička republika), ali smatra da je preuranjeno imenovati potencijalne kandidate za pridruživanje asocijaciji, izjavila je portparol Ministarstva inostranih poslova Marija Zaharova.

„Proširenje petorke BRIKS-a, nesumnjivo zavređuje punu pažnju asocijacije. Ove godine je kineski predstavnik u BRIKS-u predložio da se intenzivira rad na tome i mi podržavamo tu inicijativu“, istakla je ona na brifingu.

Istovremeno, Zaharova je naglasila da smatra preuranjenim da se imenuju potencijalni kandidati i da je tema o proširenju obimna i višestruka.

„Ova tema nije tako jednostavna kao što se čini. Predstoji određivanje ključnih parametara ovakvog procesa, formiranje u okviru BRIKS-a, postizanje koncenzusa o standardima, kriterijumima i proceduri pridruživanja novih članova“, objasnila je ona.

Kako je dodala, još je rano otkrivati detalje tog procesa.

Prethodno je kineski državni savetnik i ministar spoljnih poslova Vang Ji izjavio da Kina želi da proširi grupaciju BRIKS.

BRIKS je grupacija koju čini pet zemalja (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika). Organizacija je osnovana 2006. godine u okviru Ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu.

izvor

[Dreadnought]

Kako je Rusija od moćnog vođe postala mlađi partner u odnosu sa Pekingom?


Kina sada može da se zavali i uživa u promeni pozicija.

Kada je Mao Cedong posetio sovjetskog diktatora Josifa Staljina u zimu 1949, došao je tamo kao molilac. Staljin ga je ostavio da čeka nedeljama u snegom zavejanoj dači, 27 kilometara od Moskve, gde je poniženi kineski lider, kog je mučila konstipacija, gunđao o svemu - od kvaliteta ribe do svog neudobnog dušeka.

Kada su dvojica komunističkih lidera ipak prionula na posao, Staljin je silom naterao Maoa da kupi rusko oružje i tešku mašineriju uz zajam na koji će Peking još plaćati kamatu.

Sedam decenija kasnije, došlo je do radikalnog resetovanja kada je reč o dinamici snage. Neposredno pre invazije na Ukrajinu, ruski predsednik Vladimir Putin otputovao je na Zimske olimpijske igre u Peking kako bi pokazao svoje prijateljstvo "bez granica" sa Si Đinpingom, ali ovih dana nema sumnje ko je prava supersila u tom dvojcu.Kineska ekonomija od 18 biliona dolara sada je 10 puta moćnija od ruske. Peking će imati skoro sve dobre adute u određivanju uslova bilo kakvih finansijskih slamki spasa koje će možda ponuditi svom prijatelju.

Dok se Rusija suočava sa naglom padom ekonomije pod sankcijama i embargom na naftu, Kina je očigledan potencijalni dobročinitelj kome Putin može da se okrene.

Si deli Putinovo neprijateljstvo prema Zapadu i NATO, ali to ne znači da će mu tek tako pružiti pomoć, piše briselski Politiko. Sijeva glavna strateška briga je prosperitet i bezbednost Kine, a ne spasavanje Rusije. Peking će verovatno kupiti barem nešto nafte koja je preusmerena iz Evrope, ali samo uz veliki popust u odnosu na svetska merila. Kina će pomoći Rusiji samo u onoj meri koliko je potrebno da ne privuče sankcije i ugrozi sopstvenu prodaju robe bogatim zemljama Severne Amerike i EU.


Veoma javno partnerstvo

Javno, Kina pokazuje veliku političku solidarnost sa Moskvom. Povećala je ukupnu trgovinu sa Rusijom, u suštini napustila Ukrajinu, proširila finansijske transakcije bez upotrebe dolara ili evra, i udvostručila buduću saradnju na razvoju vojne tehnologije tokom izvođenja zajedničkih vežbi u pacifičkom regionu.

Sergej Lavrov, ruski ministar spoljnih poslova, priznao je da je Kina budućnost njegove zemlje, rekavši: "Sada kada je Zapad zauzeo ’diktatorsku poziciju‘, naše ekonomske veze sa Kinom će rasti još brže".

Čini se da je i sam Si veliki obožavalac Putina na ličnom nivou. Jun Sun, direktor Kineskog programa u Stimson centru, naziva ovo njegovim "kompleksom Rusije". (Od izbijanja rata, Si je razgovarao samo sa Putinom, ali ne i sa ukrajinskim kolegom Volodimirom Zelenskim.)

Međutim, postoje veoma ozbiljna ograničenja ove veze "bez ograničenja“. Bar za sada, Kina naglašava zapadnim zemljama da ne prodaje oružje ili delove aviona Rusiji. Peking ne želi sam da postane žrtva sankcija, tako da postavlja granice u odnosu. Što je još više zabrinjavajuće za Putina, Kina takođe namerava da odredi visoku cenu za svoju podršku. Peking, na primer, želi da ograniči rusku veoma unosnu prodaju oružja Indiji, najvećem neprijatelju Kine preko Himalaja.

"Za razliku od hladnoratovskog obrasca, Rusija će biti mlađi partner snažnijoj Kini. To će iritirati Putina“, rekao je Metju Kronig, zamenik direktora Scovkroft centra za strategiju i bezbednost Atlantskog saveta.

Ta uloga druge violine nije scenario koji je Putin zamislio kada je odlučio da izvrši invaziju na Ukrajinu u februaru, vođen željom da obnovi nekadašnju slavu svoje nacije.

Ali je, navodi Politiko, to ipak trebalo da predvidi. Kina je zemlja opsednuta ispravljanjem istorijskih poniženja i vraćanjem svoje pozicije globalnog lidera. Vreme kada je Sovjetski Savez bio ideološki — i ekonomski — superiorniji od komunističke Kine je davno prošlo. Huavei gradi ruske 5G mreže, dok je Rusiji potrebna saradnja sa Kinom u svemu, od delova za avione do razmene valuta. Ono što je važno, takođe ne uvode sankcije Moskvi samo SAD i Evropa, već i tri druge velike azijske ekonomije: Japan, Južna Koreja i Singapur.

Andrej Kortunov, generalni direktor Ruskog saveta za međunarodne poslove koji podržava Kremlj, sumnja da ruska elita ima mnogo apetita da služi kao mlađi partner Kine. Ali on vidi malo alternativa za Moskvu: "Od početka sukoba, Rusiji je Kina postala potrebna više nego ranije, jer Kina na mnogo načina ostaje jedini igrač, sa smanjenim ekonomskim vezama između Rusije i Zapada i sa sankcijama Rusiji".


Grube kalkulacije

Možda je najveća kalkulacija Kine to koliko će daleko ići da pomogne Putinu da pobedi embargo EU na rusku naftu. Ova evropska zabrana će napraviti značajnu rupu u ruskom budžetu osim ako drugi veliki kupci ne uđu. U odlučivanju o tome koliko će kupiti, Peking ima veliku moć uticaja na Moskvu.

Rusija i Saudijska Arabija su već dva vodeća dobavljača nafte za Kinu. U maju je morski uvoz ruske sirove nafte u Kinu dostigao dvogodišnji maksimum sa 1,14 miliona barela dnevno, u odnosu na 800.000 barela dnevno 2021. godine, prema podacima Vorteksa analitike u koje je Politiko imao uvid.

Međutim, najveći deo objašnjenja za ovo je, mnogo više od pokazivanja političke solidarnosti, tvrdoglava ekonomija Kineza. Međunarodne sankcije znače da su trgovci bili oprezni kada je u pitanju rukovanje ruskom sirovom naftom, stvarajući malu prenatrpanost zbog koje se ruskom naftom trguje 20 do 30 dolara jeftinije od međunarodnih referentnih cena.

S obzirom na to da Kina uvozi više od 10 miliona barela dnevno, sigurno ima prostora za kupovinu više, posebno kada se ekonomija ponovo pokrene i mere zaključavanja budu postepeno uklonjene u ključnim gradovima poput Šangaja.

Ali ruska prodaja u EU iznosila je oko 2,4 miliona barela dnevno. S obzirom na bezbednosnu zabrinutost Kine u vezi sa prekomernom zavisnošću od pojedinačnih dobavljača, malo je verovatno da će Kina odjednom početi da kupuje svu rusku naftu koja je sada višak.

Slično, Kina drži karte kada je u pitanju gas. Neposredno pre nego što je izvršio invaziju na Ukrajinu, Putin je potpisao sporazum sa Sijem kojim se složio da poveća izvoz prirodnog gasa na 48 milijardi kubnih metara godišnje u budućnosti, sa skromnih 4,1 milijardu kubnih metara u 2020. Rusija takođe planira novi gasovod, Snaga Sibira 2, zahvaljujući kom bi se izvoz ruskog gasa u Evropu lakše prebacio na Kinu.

"Problem je, međutim, u tome što Kina drži sve karte u pregovorima“, naveo je Nikos Cafos, glavni energetski savetnik grčkog premijera, u izveštaju trusta mozgova u maju.

"Kao i sa prvom linijom Snaga Sibira, Kina će postići tešku pogodbu. Ono što u ovom trenutku ne može da se zna je da li je Kina spremna da sklopi dogovor. Rusija će verovatno ponuditi veoma atraktivne uslove — ako ništa drugo, iz očaja. Ali da li će ih Kina prihvatiti? Hoće li ih cena dovesti u iskušenje ili će dva puta razmisliti o proširenju zavisnosti od Rusije u ovom trenutku?“, rekao je on.

izvor

[Dreadnought]

Otvoren prvi drumski most između Rusije i Kine


U gradu Blagoveščensk u ruskoj Amurskoj oblasti otvoren je prvi drumski most između Rusije i Kine, preko reke Amur, koji je dužine 1.080 metara.

Teretni saobraćaj počeo je na međunarodnom drumskom mostu, koji povezuje Blagoveščensk sa gradom Heihe u Kini, javlja RIA Novosti.

Ceremonija je održana putem telekonferencije iz studija u Moskvi, Vladivostoku, Pekingu, lokacija u Blagoveščensku i Heiheu, a guvereneri Amurske oblasti i kineske provincije Hejlungđang Hua Čangšeng bili su na suprotnim obalama.

Izgradnja graničnog prelaza Blagoveščensk-Heihe preko Amura počela je u decembru 2016. godine u Blagoveščenskom okrugu Amurske oblasti i obavljena je istovremeno sa obe obale.

Planirano je da most bude otvoren u novembru 2020. godine, ali je zbog teške epidemiološke situacije puštanje u rad objekta odloženo.

Izgradnja mosta koštala je 19 milijardi rubalja.

Dužina mosta je 1.080 metara, a prema projektu, preko njega će svakog dana moći da prođe 630 kamiona, 164 autobusa i 68 automobila.

izvor

[Dreadnought]

Kisindžer: "Rusija bi mogla da postane predstraža Kine u Evropi"


Zapad bi trebalo da uzme u obzir interese Moskve kako bi sprečio da Rusija postane "predstraža Kine u Evropi“, ocenio je Henri Kisindžer.

U intervjuu za Sandej tajms bivši američki državni sekretar SAD-a je pozdravio odgovor NATO-a na rusku vojnu akciju u Ukrajini.

Kisindžer je kazao da alijansu treba održati jer je "izrasla u instituciju koja odražava evropsku i američku saradnju na gotovo jedinstven način".

Odbijanje Kine da osudi rusku vojnu akciju u Ukrajini i njena sve veća saradnja sa Moskvom poslednje su stavke na dugačkoj listi nesuglasica između Vašingtona i Pekinga.

Komentarišući rusku vojnu operaciju u Ukrajini, bivši državni sekretar je rekao da "nema izgovora" za ono što je predsednik Vladimir Putin uradio.

Po njegovom mišljenju, ruski lider, koga je kako je naveo oduvek smatrao "promišljenim analitičarem“ je "šef zemlje u opadanju“. On je dodao i da je ruski lider "izgubio osećaj za meru u ovoj krizi".

Kineski ministar odbrane Vei Fenge rekao je da njegova zemlja ide putem mirnog razvoja i da ne teži svetskoj hegemoniji. Fenge je istakao da iako je Kina postigla "značajan napredak" u razvoju nuklearnog naoružanja, ministar je jasno stavio do znanja da se Peking drži "politike samoodbrane".

Njegove izjave usledile su dan nakon što je američki sekretar odbrane Lojd Ostin naglasio da SAD ne žele konfrontaciju ni sa Kinom ni sa bilo kojom drugom zemljom u indo-pacifičkom regionu.

Ostin je rekao da održavanje mira nije samo u interesu Vašingtona već i "pitanje od velikog međunarodnog značaja".


Hladni rat?

Upitan da li je svet već u drugom hladnom ratu, ali s Kinom koja sada igra ulogu Sovjetskog Saveza. Kisindžer je odgovorio: "Mi smo u podnožju hladnog rata." Godinu dana kasnije rekao je da smo već u "planinskim prevojima hladnog rata". Gje smo sada?

Amerika i Kina, "dve zemlje sa sposobnošću da dominiraju svetom", suparnici su kojima upravljaju nekompatibilne vlasti, u vreme kad bi zahvaljujući tehnologiji rat mogao uništiti svet. U tom smislu, Kisindžer odgovara potvrdno na pitanje je li drugi hladni rat potencijalno još opasniji od prvog hladnog rata. Obe velesile sada prvi put imaju jednake ekonomske resurse, a tehnologije uništenja su još strašnije, posebno s pojavom veštačke inteligencije.

On ne sumnja u to da su Kina i Amerika sada protivnici. "Ne vjerujem da je svetska dominacija kineski koncept, ali moglo bi se dogoditi da postanu tako moćni. A to nije u našem interesu", upozorava Kisindžer.

"Mi na Zapadu imamo naizgled nespojive zadatke. Potrebne su vam obrambene ustanove sposobne da se nose s modernim izazovima. U isto vreme treba vam neka vrsta pozitivnog izraza vašeg društva kako bi ti napori bili u ime nečega, jer se inače neće održati. Drugo, potreban vam je koncept saradnje s drugim društvom, jer sada ne možete izraditi nikakav koncept njihovog uništenja. Dakle, dijalog je neophodan", poručuje on.

Ali, kako dijaloga nema, Kisindžer kaže da ga zbog toga duboko brine kuda idemo.

"I druge će zemlje hteti da iskoriste ovo rivalstvo, a da ne razumeju njegove jedinstvene aspekte", kaže on. Dakle, ulazimo u vrlo teško razdoblje, prognozira 99-godišnji diplomata.


Rešenje za rat

U vreme ruske aneksije Krima 2014. Kisindžer se u jednom članku izjasnio protiv ideje o ulasku Ukrajine u NATO, predlažući joj umesto toga neutralni status poput Finske. Još tada je upozorio da nastavak razgovora o ulasku Ukrajine u NATO rizikuje se izbijanje rata. Sada Finska i Švedska ulaze u NATO.

Upitan da li je NATO postao prevelik, kaže da je NATO bio odličan za suočavanje s agresivnom Rusijom kada je bila glavna pretnja svetskom miru.

"Sad je NATO izrastao u instituciju koja odražava evuropsku i američku suradnju na jedinstven način, i važno ga je održavati. Važno je prepoznati da će se veliki problemi dogoditi u odnosima Bliskog istoka i Azije prema Evropi i Americi. A NATO je institucija čije članice nemaju nužno kompatibilne stavove", upozorava Kisindžer. Članice NATO-a sad su se okupile oko Ukrajine jer ih to podseća na stare pretnje.

Na pitanje je kako okončati taj rat, Kisindžer je rekao:

"Na kraju se mora naći mesto za Ukrajinu, i mesto za Rusiju - ako ne želimo da Rusija postane predstraža Kine u Europi".


izvor

[Dreadnought]

Si razgovarao s Putinom: Spremni smo


Kina je spremna da nastavi međusobnu podršku i saradnju s Rusijom kada je reč o pitanjima suvereniteta i bezbednosti, izjavio kineski predsednik Si Đinping. On je danas telefonski razgovarao s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.

"Bez obzira na globalne promene u svetu, kinesko-ruski odnosi i dalje imaju dobru dinamiku razvoja", rekao je Si Đinping, a prenela Kineska državna televizija.

Prema njegovim rečima, Kina je spremna da sarađuje s Rusijom radi obezbeđivanja stabilnog razvoja bilateralne poslovne saradnje.

Oglasio se i portparol Kremlja Dmitrij Peskov, koji je takođe potvrdio da su Putin i Si razgovarali, iako nije komentarisao o čemu je tokom razgovora bilo reči.


izvor

[Dreadnought]

Kremlj: "Kina podržava"


Ruski predsednik Vladimir Putin i kineski predsednik Si Đingping razgovarali su telefonom o mnogim bilateralnim temama, kao i pitanjima od svetskog značaja.

Između ostalog, Putin je svom kineskom kolegi izložio fundamentalnu procenu situacije u Ukrajini, saopštila je pres služba Kremlja.

"Vladimir Putin izložio je kineskom lideru fundamentalnu procenu situacije u Ukrajini i zadataka koji se rešavaju tokom specijalne vojne operacije. Predsednik Kine istakao je legitimnost delovanja Rusije, usmerenog na zaštitu glavnih nacionalnih interesa od bezbednosnih izazova koje su stvorile spoljne sile“, navodi se u saopštenju.

Prilikom razmatranja situacije na svetskoj sceni, "istaknuto je da Rusija i Kina, kao i ranije, zastupaju isti ili veoma sličan stav u odnosu na svetska dešavanja, kao i da dosledno podržavaju temeljne principe međunarodnog prava i nastoje da izgrade istinski multipolaran i pravičan sistem u međunarodnim odnosima“.

"Potvrđena je obostrana spremnost na jačanje koordinacije i uzajamne podrške u različitim multilateralnim formatima, uključujući i platformu Ujedinjenih nacija. Naročito je istaknuta važnost zajedničke saradnje u okvirima ŠOS (Šangajska organizacija za saradnju) i BRIKS, posebno u kontekstu predstojećeg samita BRIKS 23-24. juna koji organizuje Kina kao predsedavajuća ove organizacije“, navodi se u saopštenju.


U planu proširenje partnerstva i saradnje u svim pravcima

Pored toga, lideri dve zemlje konstatovali su da se rusko-kineski odnosi nalaze na izuzetno visokom nivou i da se stalno unapređuju. Kako se navodi u saopštenju, lideri su potvrdili nameru da prodube sveobuhvatno partnerstvo i stratešku saradnju u svim pravcima.

Kremlj je takođe preneo da su se šefovi država dogovorili o proširenju kooperacije u oblasti energetike, finansija, industrije, kao i u drugim sferama zbog nelegitimne sankcione politike Zapada.

Takođe su pokrenuta pitanja daljeg razvoja vojne i vojno-tehničke saradnje. Kremlj je dodao da su se dvojica lidera dogovorila da će zemlje nastaviti bilateralnu komunikaciju kako na nivou šefova država, tako i na nivou različitih ministarstava i službi. Naglašava se da je razgovor bio tradicionalno prijateljski i prijatan.

Prethodno je kineski predsednik Si Đingping nakon razgovora sa Putinom izjavio da je Kina spremna da nastavi međusobnu podršku i saradnju s Rusijom kada je reč o pitanjima suvereniteta i bezbednosti.

izvor

[Dreadnought]

Kina spremna da isporučuje delove za avione ruskim avio kompanijama


Kina je spremna da isporučuje delove za avione ruskim avio kompanijama, izjavio je kineski ambasador u Moskvi Džang Hanhui.

„Spremni smo da isporučimo delove Rusiji, takvu saradnju organizujemo. Avio kompanije trenutno komuniciraju, imaju određene kanale, nema ograničenja sa kineske strane“, rekao je on, prenela je agencija TASS.

Evropska unija je 26. februara zabranila prodaju i snabdevanje, uključujući lizing aviona i delova za njih ruskim avioprevoznicima, kao i pružanje bilo kakvih usluga osiguranja i reosiguranja svojih aviona, kao i popravke, zbog situacije u Ukrajini.

Ruske vlasti su reagovale preduzimanjem niza mera dozvoljavajući lokalnim prevoznicima da nastave da koriste iznajmljene avione od stranih kompanija.

izvor

[Dreadnought]

Kina rekordno povećala uvoz ruske nafte


Kina je tokom maja povećala uvoz ruske nafte za oko 25 odsto u poređenju s aprilom, a mesečni obim isporuka je rekordan, preneo je Rojters pozivajući se na podatke kineske carine.

„Uvoz nafte iz Rusije u Kinu je tokom maja veći za 55 procenata u poređenju s istim periodom prošle godine i dostigao je rekordni nivo, potisnuvši Saudijsku Arabiju s prvog mesta među izvoznicima“, navedeno je u saopštenju.

Obim majskih isporuka dostigao je gotovo 8,42 miliona tona nafte, što je oko 1,98 miliona barela dnevno. U aprilu je taj obim bio oko 1,59 miliona barela dnevno.

Nafta u Kinu stiže gasovodom „Istoči Sibir – Tihi okean“, kao i preko mora iz evropskih i dalekoistočnih luka.

Saudijska Arabija je druga na listi izvoznika, a njeni majski obimi su porasli za devet procenata u poređenju s prošlogodišnjim periodom i iznose 7,82 miliona tona, odnosno 1,84 miliona barela dnevno.

Povećan je i protok ruskog gasa u Kinu. Prema navodima direktora „Gasproma“ Alekseja Milera, kompanija je od januara do maja povećala isporuke gasa u Kinu za 67, odsto u poređenju s istim periodom prošle godine. Miler je precizirao da je potražnja za prirodnim gasom u Kini od 2011. do 2021. godine obezbedila 32 odsto rasta ukupne svetske potražnje za gasom.

izvor

[Dreadnought]

LIderi G7 pozvali Kinu da izvrši pritisak na Rusiju da okonča rat protiv Ukrajine


Lideri G7 pozvali su Kinu da izvrši pritisak na Rusiju da okonča svoj rat protiv Ukrajine i odmah povuče svoje trupe sa ukrajinske teritorije.

To je prema zajedničkom saopštenju koje su objavili šefovi država i vlada zemalja Grupe sedam (G7) nakon samita u Elmau u Nemačkoj 26-28. juna.

„Dok Rusija vodi svoj neopravdani, ničim izazvan i ilegalan rat protiv Ukrajine, pozivamo Kinu da izvrši pritisak na Rusiju da odmah ispoštuje pravno obavezujući nalog Međunarodnog suda pravde od 16. marta 2022. i da se pridržava relevantnih rezolucija UN. Generalne skupštine i zaustaviti svoju vojnu agresiju – i odmah i bezuslovno povući svoje trupe iz Ukrajine“, navodi se u saopštenju.

Grupa sedam je takođe pozvala na saradnju sa Kinom u pogledu zajedničkih globalnih izazova i pozvala Kinu da poštuje svoje obaveze prema međunarodnom pravu i da doprinese međunarodnoj bezbednosti.

„Podsećamo Kinu na potrebu da se pridržava principa Povelje UN o mirnom rešavanju sporova i da se uzdrži od pretnji, prinude, mera zastrašivanja ili upotrebe sile“, navodi se u saopštenju.

izvor

[Dreadnought]

NATO brine zbog Kine: Nisu bili u stanju


Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je danas da Alijansa ne vidi Kinu kao protivnika.

Ali je zabrinuta zbog sve bližih veza Pekinga sa Moskvom od početka ruskog napada na Ukrajinu.

"Ne smatramo Kinu protivnikom", poručio je Stoltenberg pred samit Alijanse u Madridu, prenosi agencija Rojters.

Istakao je da će Kina uskoro biti najveća ekonomija na svetu i da Alijansa treba da se angažuje sa Pekingom po pitanjima poput klimatskih promena.

"Ali razočarani smo činjenicom da Kina nije bila u stanju da osudi rusku invaziju na Ukrajinu, što Kina širi mnoge lažne narative o NATO, Zapadu, kao i da su Kina i Rusija sada bliže nego što su bile ikada ranije", rekao je Stoltenberg.

izvor

[fazan]

NATO brine zbog Kine: Nisu bili u stanju


Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je danas da Alijansa ne vidi Kinu kao protivnika.

Ali je zabrinuta zbog sve bližih veza Pekinga sa Moskvom od početka ruskog napada na Ukrajinu.

"Ne smatramo Kinu protivnikom", poručio je Stoltenberg pred samit Alijanse u Madridu, prenosi agencija Rojters.

Istakao je da će Kina uskoro biti najveća ekonomija na svetu i da Alijansa treba da se angažuje sa Pekingom po pitanjima poput klimatskih promena.

"Ali razočarani smo činjenicom da Kina nije bila u stanju da osudi rusku invaziju na Ukrajinu, što Kina širi mnoge lažne narative o NATO, Zapadu, kao i da su Kina i Rusija sada bliže nego što su bile ikada ranije", rekao je Stoltenberg.

izvor

Столтенберг лаже. Пошто се испоставило да се Кинези не боје батине, сада се нуди шаргарепа. Кина је противник, али у овом тренутку не постоји начин на који би Запад могао да се супротстави. Индија није загризла удицу.

[Dreadnought]

SAD su optužile kineske kompanije da podržavaju rusku vojsku


Sjedinjene Države su optužile pet kineskih kompanija za kršenje sankcija Rusiji nastavljajući da podržavaju rusku vojsku i preduzele su mere ove nedelje da ih blokiraju da kupuju američku tehnologiju, saopštilo je Ministarstvo trgovine.

Kao odgovor na invaziju na Ukrajinu, američke vlasti su ove godine uvele opsežne sankcije i kontrolu izvoza koje zabranjuju prodaju određenih visokotehnoloških proizvoda, uključujući napredne poluprovodnike, Rusiji i Belorusiji. Dodavanje kineskih kompanija na listu zabrane izvoza pokazuje koliko je Bajdenova administracija spremna da ide da bi sprovela svoje sankcije i moglo bi da pojača tenzije sa Kinom zbog njenih veza sa Moskvom.

Kompanije koje su dodate na listu u utorak su Connec Electronic, King Pai Technologi, Sinno Electronics, Vinninc Electronic i Vorld Jetta Logistics. Ministarstvo trgovine saopštilo je da su ove kompanije nastavile da pružaju podršku ruskoj vojnoj i odbrambenoj industrijskoj bazi i da su njihove aktivnosti „suprotne interesima nacionalne bezbednosti i spoljne politike SAD“.

„Sjedinjene Države i naši saveznici i partneri će nastaviti da demonstriraju našu zajedničku odlučnost u ime Ukrajine nastavljajući da uskraćuju ruskoj vojsci tehnologije i predmete koji su joj potrebni da počini svoje zločine – iz bilo kog izvora pokušava da ih snabdeva, gde god da se nalaze, “, rekao je u saopštenju Metju S. Akselrod, pomoćnik sekretara za trgovinu za sprovođenje izvoza.

Ministarstvo trgovine nije iznelo konkretnu prirodu kršenja i nije optužilo kinesku vladu za kršenje američkih sankcija. Kina kupuje rusku naftu pošto su Sjedinjene Države i Evropa smanjile kupovinu, ali američki zvaničnici kažu da se do sada pridržava sankcija koje su uvedene od februara.

Dodavanje kineskih kompanija na listu zabrane izvoza usledilo je nakon upozorenja Gine Raimondo, sekretarke za trgovinu, koja je u martu rekla da bi kineske kompanije koje prkose američkim ograničenjima izvoza u Rusiju u suštini mogle da budu zatvorene. Kompanije koje proizvode tehnologiju kao što su mikročipovi napravljeni američkom opremom i softverom mogu biti osakaćeni ako se dodaju na američku „listu entiteta“.

Kineska ambasada u Vašingtonu saopštila je u sredu da Kina i Rusija održavaju normalnu energetsku i trgovinsku saradnju i da će Kina preduzeti neophodne mere da zaštiti prava svojih kompanija.

„Jednostrane sankcije i takozvana ‘dugačka jurisdikcija’ koje su SAD nametnule drugim zemljama u skladu sa svojim domaćim zakonima protive se međunarodnom pravu i osnovnim normama koje regulišu međunarodne odnose“, rekao je Šao Hesong, predstavnik ambasade.


izvor

[Dreadnought]

"Ne šalju oružje"


Sjedinjene države nisu primetile da Kina sistematski izbegava sankcije ili pruža vojnu opremu Rusiji, rekao je juče visoki američki zvaničnik.

On je to rekao misleći na mere američkog Ministarstva trgovine, koje je u utorak dodalo pet kineskih kompanija na trgovinsku crnu listu zbog navodne podrške ruskoj vojnoj i odbrambenoj industriji. On je pojasnio da se preduzete mere odnose na određene kineske kompanije, a ne na vladu.


"Nismo primetili da Kina isporučuje vojnu opremu"

SAD su već upozorile na posledice, uključujući sankcije, ako Kina ponudi materijalnu podršku ruskim ratnim naporima, ali tek treba da otkriju otvorenu vojnu i ekonomsku podršku Kine Moskvi. Kako je jedan zvaničnik rekao Rojtersu pod uslovom da ostane anoniman, Kina ne pruža materijalnu podršku Rusiji, čak ni u vidu vojne opreme.

"Nismo primetili da Narodna Republika Kina učestvuje u sistematskom izbegavanju ili snabdevanju vojnom opremom Rusiji", rekao je on.


izvor