ODKB novosti

[Dreadnought]

Pašinjan u razgovoru sa Putinom: Jermenija će organizovati zasedanje Saveta ODKB


Jermenski premijer Nikol Pašinjan saopštio je u telefonskom razgovoru sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom da će Jermenija, kao predsedavajuća zemlja ODKB-a, organizovati sastanak Saveta za kolektivnu bezbednost te organizacije, javila je pres služba Kremlja.

„Izražena je podrška predlogu predsednika Kazahstana Kasima Žomarta Tokajeva da se u najskorije vreme održi sastanak Saveta kolektivne bezbednosti ODKB u formatu video-konferencije. Nikol Pašinjan saopštio je da će jermenska strana, kao aktuelna predsedavajuća ODKB-om, organizovati ovaj događaj“, precizira se u saopštenju.


izvor

[Dreadnought]

Zakazana onlajn-konferencija lidera ODKB


Onlajn-konferencija lidera ODKB biće održana u ponedeljak, 10 januara, saopštio je Kremlj. Na njoj će učestvovati predsednici Rusije, Belorusije, Kirgizije, Kazahstana i Jermenije.


izvor

[Dreadnought]

Brzo, efikasno i odlučno: ODKB pokazao svoj potencijal u Kazahstanu


Mirovni kontingent će boraviti u Kazahstanu ograničeni vremenski period, nakon što završi postavljeni zadatak biće izveden iz republike, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin tokom video-konferencije sa liderima ODKB.

Putin je nazvao mirovnu operaciju ODKB u Kazahstanu svojevremenom i legitimnom. ODKB je u ovom slučaju pokazao svoj potencijal, sposobnost da brzo, odlučno i efikasno reaguje, istakao je ruski lider.

"Komandant mirovnog kontingenta ODKB general-pukovnik Andrej Serdjukov zna svoj posao", rekao je Putin.

Rusija shvata da pretnju Kazahstanu nisu izazvale spontane protestne akcije, već spoljne i unutrašnje destruktivne sile, izjavio je Putin.

Po njegovim rečima, Kazahstan se suočio da međunarodnim terorizmom.

U Kazahstanu je korišćena nasilna informaciona podrška neredima poznata sa „Majdana“, rekao je on. Putin je naveo da se u potpunosti slaže sa konstatacijom da je Kazahstan tokom nereda bio podvrgnut agresiji.

Međutim, ruski lider je siguran da će uskoro, zajedničkim naporima, situacija u celom Kazahstanu biti stabilizovana.

Države ODKB su pokazale, naglasio je on, da neće dozvoliti destabilizaciju situacije u svojim državama i realizaciju "obojenih revolucija", rekao je Putin. Ovo što se dešava u Kazahstanu nije prvi pokušaj mešanja spolja u unutrašnje stvari ODKB, izjavio je predsednik.

Putin je predložio da se sekretarima Saveta bezbednosti država ODKB naloži da naprave predloge zajedničke borbe protiv pokušaja mešanja spolja. Države ODKB treba da budu spremne da pruže otpor svim provokacijama kako tragedija, kao što je ova u Kazahstanu, nikoga više ne iznenadi, rekao je Putin. Po njegovim rečima, Rusija namerava da i dalje poklanja posebnu pažnju odnosima sa svim državama ODKB.


izvor

[MOTORISTA]

Sprečimo da se tamo ne desi situacija kao u Kazahstanu
Novosti online 10. 01. 2022.

PREDSEDNIK Belorusije Aleksandar Lukašenko pozvao je da se pruži pomoć Tadžikistanu kako se tamo se tamo ne bi desila situacija kao u Kazahstanu.

- Ovo je dobar povod da razgovaramo o Tadžikistanu. Predsednik Tadžikistana nas godinama moli da mu pružimo materijalnu podršku, pre svega vojnom tehnikom. To i treba da uradimo, kako nas zatim to ne bi skupo koštalo kao sa Kazahstanom - izjavio je Lukašenko tokom video konferencije Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti.

- Skoro 200 letova je bilo organizovano za prebacivanje vojne tehnike. Ne bih želeo da se to desi u Tadžikistanu. Bolje sad da mu pomognemo da sam reši te probleme. To se tiče i drugih republika. Treba izvući zaključke - izjavio je predsednik Belorusije. Po njegovom mišljenju, pogledi ekstremista su bačeni, ne samo na Kazahstan, već i na Uzbekistan.

- Mnogo vremena smo posvetili borbi protiv međunarodnog terorizma. Možda je potcenjena opasnost koju nosi ekstremizam u svim njegovim pravcima. Potrebno je svojevremeno otkrivati snage koje u određenim uslovima mogu preći crvene linije, stajući na put nasilju, oštrim prekidom njihove destruktivne delatnosti. Što se tiče Belorusije, uvek možete da očekujete, ne samo razumevanje i podršku. Uvek ćemo se držati dogovora koje smo postigli - naglasio je predsednik Belorusije.

Podsetimo, lideri ODKB – predsednici Rusije, Jermenije, Belorusije, Kazahstana, Kirgizije i Turkmenistana razgovarali su danas putem video-konferencije o situaciji u Kazahstanu.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Samit lidera ODKB - primer kako se donose važne odluke


Samit Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) omogućio je celom svetu da vidi na kojoj pravnoj osnovi ta organizacija deluje u Kazahstanu, saopštila je portparolka Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova ruskom Prvom kanalu.

„Želela bih da kažem i istaknem jedinstveni karakter ovog formata, koji je upravo bio pred našim očima u direktnom prenosu (samit lidera ODKB), jer je ceo svet danas video na kom pravnom osnovu, iz kojih fundamentalnih razloga, kako je organizacija u celini tako i svaka od njenih zemalja učesnica, donosila ovu odluku (o slanju kontingenta mirovnih snaga ODKB)“, rekla je ona.

Kako je naglasila, video-konferencija Saveta za kolektivnu bezbednost ODKB je jedinstven događaj iz više razloga.

„Prvo, sama organizacija je dala ocenu dešavanja u Kazahstanu i napore koje čini ova struktura ODKB. Drugo, svaka država je kroz usta lidera članice iznela svoj stav o ovom pitanju i, što je najvažnije, ponovo saopštila o naporima svoje zemlje, koji su u okviru kolektivnih akcija bili usmereni na stabilizaciju situacije (u Kazahstanu)“, naglasila je Zaharova.

Podsetimo, danas je održan samit lidera ODKB - Jermenije, Kazahstana, Rusije, Tadžikistana, Kirgizije i Belorusije o situaciji u Kazahstanu.


izvor

[Dreadnought]

"Borba protiv terorizma"


Događaji u Kazahstanu dokazuju važnost zajedničke borbe protiv terorizma, izjavio je danas predsednik Tadžikistana Emomali Rahmon na vanrednoj sednici Saveta za kolektivnu bezbednost (ODKB), koja je održana u formi video konferencije.


izvor

[Dreadnought]

Lukašenko upozorava: Sprečimo da Tadžikistan postane drugi Kazahstan


Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko pozvao je da se pruži pomoć Tadžikistanu kako se tamo se tamo ne bi desila situacija kao u Kazahstanu.

"Ovo je dobar povod da razgovaramo o Tadžikistanu. Predsednik Tadžikistana nas godinama moli da mu pružimo materijalnu podršku, pre svega vojnom tehnikom. To i treba da uradimo, kako nas zatim to ne bi skupo koštalo kao sa Kazahstanom", izjavio je Lukašenko tokom video konferencije Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti.

"Skoro 200 letova je bilo organizovano za prebacivanje vojne tehnike. Ne bih želeo da se to desi u Tadžikistanu. Bolje sad da mu pomognemo da sam reši te probleme. To se tiče i drugih republika. Treba izvući zaključke", izjavio je predsednik Belorusije.

Po njegovom mišljenju, pogledi ekstremista su bačeni, ne samo na Kazahstan, već i na Uzbekistan.

"Mnogo vremena smo posvetili borbi protiv međunarodnog terorizma. Možda je potcenjena opasnost koju nosi ekstremizam u svim njegovim pravcima. Potrebno je svojevremeno otkrivati snage koje u određenim uslovima mogu preći crvene linije, stajući na put nasilju, oštrim prekidom njihove destruktivne delatnosti. Što se tiče Belorusije, uvek možete da očekujete, ne samo razumevanje i podršku. Uvek ćemo se držati dogovora koje smo postigli", naglasio je predsednik Belorusije.

Podsetimo, lideri ODKB – predsednici Rusije, Jermenije, Belorusije, Kazahstana, Kirgizije i Turkmenistana razgovarali su danas putem video-konferencije o situaciji u Kazahstanu.


izvor

[Dreadnought]

Šta je ODKB, koja mu je uloga i šta se krije iza Putinove odluke da ga aktivira u Afganistanu


Кada su protesti u Kazahstanu, zemlji bogatoj naftom, prerasli u smrtonosne nerese u prvim danima nove godine, presednik Кasim-Džomart Tokajev znao je koga da pozove. Već 6. januara javio se na telefon Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODКB). Za nekoliko sati, ruski padobranci i beloruski specijalci ukrcali su se u avione za Almati, spremni da pomognu Tokajevu da kontroliše ustanak.

Predsedavajući ODКB-a, jermenski premijer Nikol Pašinjan, odobrio je zahtev Tokajeva za pomoć u roku od nekoliko sati, nakon celonoćnih konsultacija koje su uključivale predsednika Rusije Vladimira Putina i beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka. Ruski vojnici su činili većinu od 2.500 poslatih trupa, a navodno su imali zadatak da obezbede aerodrom Almati, glavne energetske objekte i kosmodrom na Bajkonuru kojim upravljaju Rusi.

Misija je uspela, javio je u utorak Tokajev nakon što je predložio Alihana Smailova za novog premijera Kazahstana, dodajući da će snage ODKB-a napustiti zemlju za dva dana.

Protest koji je 2. januara izbio u Kazahstanu zbog porasta cene gasa brzo je prerastao u veliko nasilje u kojem je stradalo više desetina ljudi. Dok se u zapadnim medijima moglo pročitati da su masovni nemiri eskalirali zbog nezadovoljstva životnim standardom i korupcijom, režim, koji vlada zemljom od njene nezavisnosti 1991. godine, tvrdi da je došlo do pokušaja "obojene revolucije" od strane ekstremista obučenih u inostranstvu.

I mišljenja o prisustvu ruskih trupa u zemlji bila su pomešana. Jedni su tvrdili da predsednik Vladimir Putin "opet meša prste" u susednu zemlju u skladu sa svojim čežnjama o oživljavanju Sovjetskog Saveza. Drugi su isticali da je Moskva jednostavno odgovorila na poziv saveznice u nevolji u skladi sa članom 4 o međusobnoj odbrani, baš kao što bi i Amerika morala da odgovori na poziv druge članice NATO-a na osnovu člana 5 o kolektivnoj odbrani Alijanse.


Šta je ODKB?

Кako se Hladni rat bližio kraju u julu 1991. godine, raspao se Varšavski pakt, savez osam socijalističkih država i odgovor Sovjetskog Saveza NATO-u. Manje od godinu dana kasnije Rusija i pet njenih saveznica u Zajednici nezavisnih država, labavom klubu postsovjetskih zemalja, potpisali su novi Ugovor o kolektivnoj bezbednosti, koji je stupio na snagu 1994. godine.

Savez je bio manji, slabiji i manje ambiciozan od Varšavskog pakta. A sa oslabljenom Rusijom, grupa je godinama postojala čisto formalno, vez stvarnog uticaja. Ali 2002. - pošto je Centralna Azija dobila geopolitičku težinu nakon američke invazije na Avganistan prethodne godine – proglasila se za punopravni vojni savez pod nazivom Organizacija dogovora o kolektivnoj bezbednosti. Danas ODKB ima šest članova: Jermeniju, Belorusiju, Кazahstan, Кirgistan, Rusiju i Tadžikistan (Uzbekistan je pre 10 godina napustio grupu). Zemlje posmatrače čine Avganistan od 2013. godine i Srbija od 2013.

Za Rusiju, ODКB je korisno oruđe da održi na okupu svoju sferu uticaja u Centralnoj Aziji i osujeti moguće napade Zapada i Кine. To opravdava ruske vojne objekte u zemljama članicama, a istovremeno daje Rusiji pravo veta na sve druge strane baze u regionu. Zauzvrat, članovi ODКB-a imaju koristi od saradnje sa naprednim oružanim snagama Rusije, uključujući obuku i prodaju oružja po sniženoj ceni.

Tokom protekle decenije, ambicije ODКB-a su porasle. Savez je 2007. pristao da stvori mirovne snage od 3.600 pripadnika, a dve godine kasnije uspostavio je snage za brzo reagovanje od 20.000 elitnih trupa koje su uvek u stanju pripravnosti. Alijansa je takođe sve češće održavala zajedničke vežbe, uključujući seriju visokoprofilnih antiterorističkih vežbi prošlog leta i jeseni, kao odgovor na eskalirajući haos u obližnjem Avganistanu.


Uloga ODKB

Kako se navodi u osnivačkim i zvaničnim aktima ODKB, organizacija ima "ciljeve održavanja mira, međunarodne i regionalne bezbednosti i stabilnosti, zaštita na kolektivnoj osnovi nezavisnosti, teritorijalne celovitosti i suvereniteta zemalja-članica, prioritet je u primeni opšte prihvaćenih političkih sredstava. ODKB deluje, na očuvanju demokratskog poretka, osnovanog na opštepriznatim principima međunarodnog prava. Osnovni pravci delatnosti ODKB je razvijanje višestrane političke saradnje, razvijanje i saradnja u vojnoj oblasti, protivdejstvo međunarodnom terorizmu i ekstremizmu, nezakonitoj trgovni narkotika, oružja i drugih sredstava ugrožavanja".

Do ove nedelje, međutim, nijedna članica ODКB-a se nikada nije pozvala na član 4 svog ugovora, odnosno klauzulu o međusobnoj odbrani koja je pandan čuvenom članu 5 NATO-a. To je promenio sve veći haos u Кazahstanu, za koji je Tokajev okrivio "terorističke bande” obučene iz inostranstva. Pod palicom Jermenije, koja trenutno drži rotirajuće predsedavanje ODКB, grupa pristala je da pošalje mirovne snage. Pored Rusije i Belorusije, skromne kontigente su poslali i Tadžikistan i Jermenija.


Poruke i signali

Brz odgovor alijanse mogao bi da bude ohrabrujući znak za druge lidere zemalja članica, uključujući beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka, koji je prošle godine dobio rusku — ali ne i ODКB — pomoć za suzbijanje demonstracija u zemlji, kao i režim u Kirgistanu koji je 2010. zatražio pomoć oko nasilnih protesta, ali je Rusija odbila da se uključi. Deceniju kasnije, sa ratovima u Ukrajini i Siriji koji su izbili u međuvremenu, Moskva je očito odlučila da je došlo vreme za snažniji i agilniji ODKB.

Ali, s obzirom na istoriju nedelovanja ODКB, zašto je Rusija tako brzo pristala da podrži intervenciju baš u Кazahstanu? Кao prvo, i Rusija i Belorusija strahuju da bi protesti velikih razmera mogli da odjeknu širom regiona, uključujući i njihove zemlje, naročito ako su podržani stranim uticajima.

Drugo, i ruske i snage ODКB-a su sada praktično ušle u unutrašnji politički sukob. Kriza u Кazahstanu nije samo jedan od protesta odozdo prema gore. To je takođe borba za moć na između aktuelnog predsednika Tokajeva i bivšeg predsednika Nursultana Nazarbajeva.

Nazarbajev je zvanično podneo ostavku na mesto predsednika 2019. godine, ali je nastavio da širi svoj uticaj kao predsedavajući Saveta bezbednosti zemlje. Njegova porodica i saveznici i dalje kontrolišu većinu unosnih strateških i ekstraktivnih industrija u zemlji. Svojom trenutnom intervencijom Rusija je poslala signal svim kolebljivim kazahstanskim bezbednosnim snagama da moć i dalje čvrsto pripada Tokajevu.


izvor

[Dreadnought]

Lukašenko: ODKB je signal svima koji „oštre mač“ oko granica Rusije i Belorusije


Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko ocenio je danas da će operacija Organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) u Kazahstanu biti signal svima koji, kako je rekao, „oštre mač“ oko granica Rusije i Belorusije.

- Ovo je signal svima koji oštre mač na obodu belorusko-ruskih granica - rekao je Lukašenko na sastanku sa mirovnim kontingentom koji je završio svoju misiju u Kazahstanu, prenosi RIA Novosti pozivajući se na Sputnjik Belorusija.

Kontingent snaga ODKB-a raspoređen je Kazahstanu na poziv predsednika Kasima-Žomarta Tokajeva, koji je 5. januara zatražio pomoć ODKB-a, pošto su protesti zbog poskupljenja goriva prerasli u nerede i sukobe sa snagama bezbednosti.

U operaciji su učestvovali vojnici iz Rusije, Belorusije, Jermenije, Kirgistana i Tadžikistana.

U četvrtak je saopšteno da je misija ODKB-a uspešno završena, a juče ujutru mirovnjaci iz Jermenije i Tadžikistana vratili su se u svoje zemlje.

Jutros su i pripadnici ruskog kontingenta počeli da napuštaju Kazahstan.


izvor

[MOTORISTA]

Kako će raspoređivanje vojnog kontingenta ODKB uticati (in)direktno na celu centralnu Aziju: Za "Blic" piše Dragan Šutanovac
piše: predsednik saveta za Strateške Politike Dragan Šutanovac 15.01.2022.

Raspoređivanje vojnog kontingenta Organizacije dogovora za kolektivnu bezbednost (ODKB) u Kazahstanu radi zaštite režima predstavljaće prekretnicu za celi postsovjetski prostor. Međutim, geopolitičke posledice će se odraziti na direktan ili indirektan način i na celu centralnu Aziju i paradoksalno dovesti do dalje destabilizacije i repozicioniranja spoljnopolitičkih uticaja.

Iako je sam povod nasilnih demonstracija bio banalan (poskupljenje tečnog gasa za 140% odnosno sa 0.10 na 0.24 evra), očigledno je da se Kazahstan suočava sa strukturnim društvenim nezadovoljstvom, materijalnom neravnopravnošću stanovnika i okoštalom političkom autokratijom koja je zarobila državnu upravu. Neophodnost poskupljenja energenata je uzrokovana krizom energetskog sistema do kojeg je došlo usled činjenice da su Rusija i Kina napravile dugoročne povoljne uslove za kupovinu energenata od Kazahstana a s obzirom da nije investirano u modernizaciju postrojenja cena energenata je poskupela za domaće tržište. Kolaps u energetskom sektoru izazvalo je i masovno "rudarenje" kriptovaluta od strane stotinu hiljada kineskih kompanija koje su se zbog jeftine energije, nepostojanja legislative i sistemske korupcije preselile u Kazahstan gde iscrpljuju ceo energetski sistem države.

Uprkos činjenici da je predsednik Kazahstana Kasim Žomart Tokajev na vlasti već skoro tri godine, demonstranti su bes usmerili i na njegovog prethodnika Nursultana Nazarbajeva, koji je zadržao moćnu ulogu u bezbednosnom aparatu kao i politički uticaj. Nazarbajev je u spoljnopolitičkom kontekstu balansirao sa Rusijom, Kinom, SAD, EU i Turskom, dok se Tokajev fokusirao isključivo na odnose sa Moskvom i Pekingom. Kina je veoma zadovoljna sa odnosom nove vlasti Kazahstana prema Ujgurima, kao i sa zajedničkim projektom ekspoatacije uranijuma i proizvodnje gorivih sklopova za nuklearne elektrane. U taj projekt je uključena kineska korporacija China General Nuclear Power Corporation (CGNPC) za koju postoje indicije da radi na unapređenju vojnih sposobnosti nuklearnog potencijala Kine. Samim tim, razumljivi su kineski strateški interesi u Kazahstanu i diplomatski veoma osetljiva retorika u odnosu prema ruskoj intervenciji.

Simptomatično je da se sada čak ni od strane zvaničnika ne koristi ime glavnog grada Nursultan, već samo eufemizam "glavni grad". U svakom slučaju, aktuelna dešavanja u Kazahstanu predstavljaju samo jedan u nizu nasilnih sukoba poput onog 2011. godine u gradu Žangaozen kada je policija ubila 16 radnika naftnog sektora. Nažalost, nema jasnih pokazatelja da će nedavni nemiri biti i poslednji.

Kako bi se ispunio formalan razlog za angažovanje snaga ODKB (član 4. Sporazuma), predsednik Tokajev je demonstracije okarakterisao "činom agresije od strane međunarodnih terorističkih skupina koje su prošle posebnu obuku u inostranstvu". Međutim, kompromitacija i nedoslednost ODKB se već dokazala u ignorisanju niza revolucija i etničkog nasilja u Kirgistanu, sukoba Jermenije i Azerbejdžana, kao i kratkih borbi Kirgistana i Tadžikistana. Primer Jermenije nam posebno apostrofira značaj saveznika i beskorisnost formalnog članstva u fiktivnom bezbednosnom savezu za koji je sve jasnije da je isključivo i jedino u funkciji interesa Moskve. Uprkos savezništvu, ODKB i Rusija nisu reagovali na napade i narušavanje vazdušnog suvereniteta Jermenije, a još paradoksalnija je činjenica da je ODKB članica (Belorusija) kontinuirano izvozila rakete Azerbejdžanu za višecevne lansere raketa "Polonez" dok su trajala borbena dejstva. U svim tim slučajevima, Moskva se liberalnim pristupom pozivala na ljudska prava ili suverenitet opravdavajući tako neangažman ODKB, dok se u slučaju Kazahstana konzervativnim pristupom poziva na ugroženu bezbednost i destabilizaciju regiona od strane imaginarne treće sile. Zbog svega navedenog, može se zaključiti da se ODKB ipak pozicionirao samo kao formalni bezbednosni savez koji je dokazao da pruža iluziju bezbednosti svojim članicama, te da su sve preuzete ODKB obligacije nižeg nivoa od nacionalnog interesa i projekcije uticaja vodeće članice.

Zvanično se vojne snage ODKB u Kazahstanu sastoje od oko 3.000 ruskih vojnika, 500 beloruskih, 200 tadžikistanskih i 70 jermenskih vojnika. Njihov deklarisani zadatak će biti da štite strateške objekte odnosno kritičnu državnu infrastrukturu i navodno neće učestvovati u suzbijanju demonstracija. Međutim, njihovo prisustvo omogućiće kazahstanskim bezbednosnim snagama da se sa mnogo većom žestinom obračunaju sa demonstrantima. Komandant mirovnog kontigenta ODKB je general pukovnik Andrej Serdjukov, inače komandant ruskih vazdušno-desantnih snaga, a sve angažovane jedinice poseduju visoki nivo obučenosti vojnika sa stvarnim borbenim iskustvom iz Ukrajine. Iako zvaničnici tvrde da ove snage neće biti korišćene protiv demonstranata, u njihovom sastavu se nalazi i savremeni sistem za elektronsko ratovanje koji je namenjen i za lociranje, nadgledanje, ometanje i napad na civilne GSM komunikacije.

Brzim slanjem značajnih snaga u Kazahstan, Moskva je eksplicitno pokazala spremnost da sa vojnim potencijalima štiti sopstvene spoljnopolitičke i poslovne interese. I ne treba imati sumnju da će u slučaju pogoršanja situacije poslati i dodatne snage. Nameće se pitanje da li je Rusija unapred bila spremna za kazahstansku krizu. Bez obzira što takva situacija neće pomoći u rešavanju osnovnih društvenih problema u Kazahstanu, Moskvi će pružiti niz pogodnosti koje će se sve zasnivati na ruskom vojnom prisustvu. Istovremeno je koalicionim angažmanom obezbedila formalni politički legitimitet ODKB koji je odavno ostao bez kredibiliteta.

Nesporno je da rusko vojno prisustvo neće biti jeftino za Kazahstan po pitanju očuvanja suvereniteta, ali i slabljenja svake buduće vlasti koja će konstantno morati da pruža dokaze lojalnosti. Već se čuju javni pozivi u Moskvi za naplatu vojnog angažovanja kroz priznanje Krima, vraćanje ćirilićnog pisma i uvođenje ruskog kao drugog službenog jezika. Međutim ono što je u ovom trenutku realnije, a podseća na odnose Srbije i Rusije u vanrednim situacijama prilikom kojih Srbija uplaćuje unapred sredstva za angažovanje ruskih potencijala, Kazahstan će izvesno i direktno finansijski platiti angažovanje trupa ODKB. Zamenik predsedavajućeg ruske Državne dume je čak predložio da se ruski vojni kontigent zadrži zauvek u Kazahstanu kako bi štitio populaciju ruskog govornog područja. Vokabular ruskih nacionalista odavno ne priznaje suverenitete postsovjetskih republika, ali sada prelazi sa zaštite nacije i “ruskog sveta”, na vojnu zaštitu ruskog jezika. Danas se u Moskvi ne govori o prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza, već o Ruskom svetu, a Patrijarh cele Rusije je još precizniji pa se u svojoj božićnoj čestitki posebno obraća vernicima sa teritorije "istorijske Rusije".

Očigledno je da je cela međunarodna zajednica, a posebno zapadna, ostala zatečena brzim razvojem nekontrolisanog nasilja u veoma zatvorenom i konzervativnom Kazahstanu što ukazuje da su male šanse za umešanost treće strane. Čak ni vodeći svetski mediji nisu adekvatno izveštavali iz ove srednjoazijske zemlje, a sve su vesti uglavnom plasirane preko Moskve. Ono što još više brine je nedostatak adekvatne reakcije međunarodne zajednice uključujući UN i OEBS. Ovo može poslužiti kao još jedan dokaz da kod Zapada opada interesovanje za postsovjetski prostor.

Kazahstan će se u narednom periodu suočiti sa mnogo većim očekivanjima od Moskve što će ograničiti odnose ove zemlje i sa Zapadom i sa Kinom. Osim mogućnosti uspostavljanja veće autonomije za severne regione Kazahstana, ruski vojni angažman bi posledično mogao da monopolizuje tržište nafte i gasa u centralnoj Aziji. Do sada su vlasti Kazahstana odbacivale pritisak Moskve da prihvati dogovor o regionalnoj standardnoj tarifi Evroazijske ekonomske unije (EAEU) na cene nafte i gasa koja bi Rusiji dala kontrolu nad trgovinom tim energentima između Kine i centralne Azije. Za Rusiju bi to predstavljao ogroman pregovarački potencijal u budućim dogovorima sa Kinom, dok bi Kazahstan izgubio ionako krhku privrednu samostalnost, a dobio nesigurnu predvidljivost.

Iako je Putin naglasio da neće dozvoliti destabilizaciju kroz scenarija “obojenih” revolucija, činjenica je da će rusko vojno prisustvo, iako najavljeno kratkotrajno, povećati tenzije i u samom Kazahstanu, ali i u centralnoj Aziji. Simptomatično je da je i kineski predsednik Si Đinping ponudio Tokajevu podršku Pekinga. U diplomatskom kontekstu, njegove reči ukazuju na jasno iskazan kineski interes i želju da se, u ovom trenutku, projekcija uticaja ne dovodi u koliziju sa Moskvom.

Paradoksalno je da intervencija neće pozitivno uticati na modernizaciju društva, poboljšanje uslova života ili kvaliteta državnih institucija, ali će uticati na povećanje nacionalnih animoziteta različitog govornog područja i sve češće slične nasilne demonstracije. Zapad će pomno pratiti dešavanja u centralnoj Aziji, ali nije izgledno da će se postaviti u poziciju pokretača promena, već će se prilagođavati i eventualno iskoristiti spoljnopolitičke benefite.

Na kraju se ipak nameće pitanje koja je to treća strana imala interes da se umeša u unutrašnje poslove Kazahstana. Ukoliko se analizira motiv kroz ostvarenje političkog, privrednog i geopolitičkog uticaja odgovor se sam nameće. Da li je tako pokazaće sled događaja.

Izvor: www.blic.rs

[ssekir75]

како се то шуНАТОвац не пита шта тај исти нато тражи где му није место? одкб, какав год да је, реаговао је НА ПОЗИВ једне од чланица. а о томе да ли је или није било убачених "лемената" боље да ћути. нисмо сисали весла.

[Dreadnought]

'It Was Quite an Efficient Mission' – CSTO Sec. General on Peacekeepers' Operation in Kazakhstan

[Dreadnought]

Zajedničke rusko-beloruske vojne vežbe „Saveznička odlučnost 2022“ – u februaru


Zajedničke rusko-beloruske vojne vežbe biće održane u februaru, saopštio je predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko.

„Planirali smo da počnemo sa vežbama u februaru. Definišite tačan datum i izvestite da nas ne bi prekoravali da smo iz vedra neba dovukli neke trupe i da se maltene spremamo da ratujemo“, izjavio je Lukašenko na sastanku u Minsku o zajedničkim operativnim vežbama Oružanih snaga Rusije i Belorusije.

Beloruski lider je ocenio da bi Moskva i Minsk trebalo da održe vojne vežbe na zapadnoj i južnoj granici Belorusije.

„Kao što znate, u ovoj teškoj situaciji, predsednik Vladimir Putin i ja smo se još u decembru prošle godine dogovorili da zajedno održimo neplanirane konkretne aktivnosti na zapadnim granicama Savezne države i na južnom krilu Belorusije, to je takođe granica Savezne države“, podsetio je Lukašenko, dodajući da „danas vidimo da treba da izvedemo solidne vežbe u tom zapadnom i južnom regionu, 'beloruskom balkonu'“.

Kako je precizirao, to bi trebalo da budu „normalne vežbe za sprovođenje određenog plana u suprotstavljanju ovim silama – Zapada (baltičke države i Poljska) i juga (Ukrajina)“.

Istovremeno, beloruski Telegram kanal „Pul prvog“ prenosi da će se vojne vežbe Rusije i Belorusije zvati „Saveznička odlučnost 2022“.

S tim u vezi, državna agencija Belta precizirala da su ministri odbrane Rusije i Belorusije, Sergej Šojgu i Viktor Hrenjin, razradili plan zajedničkih vežbi Oružanih snaga. Kako je izvestio Hrenjin, sva pitanja su razmotrena sa ruskom stranom, tačan datum se još utvrđuje, dodaje Belta.

Podsetimo, predsednici Rusije i Belorusije, Vladimir Putin i Aleksandar Lukašenko, održali su sastanak krajem decembra u Sankt Peterburgu. Dvojica lidera razgovarala su o različitim temama bilateralnih odnosa, među kojima i plan da se u februaru-martu 2022. godine održe rusko-beloruske vojne vežbe.


izvor

[Dreadnought]

Rusko-beloruski manevri na pet poligona, četiri aerodroma – iz Rusije stiže 12 Su-35, Pancir i S-400


Tokom februara na teritoriji Belorusije biće izvršena provera gotovosti snaga Rusije i Belorusije u dve etape. Prva traje do 9. februara, a od 10-20. februara biti održani zajednički manevri pod nazivom „Saveznička odlučnost 2022“. Glavni zadatak - odbijanje agresije spolja.

Zamenik ministra odbrane Rusije Aleksandar Fomin rekao je da prva faza traje do 9. februara i da je planirana realizacija zadataka obrazovanja vojnih grupa u kratkom vremenskom periodu, organizovanje odbrane važnih državnih i vojnih objekata, državne granice u vazdušnom prostoru i to u okviru jedinstvenog regionalnog PVO sistema Belorusije i Rusije.

Biće izvršena provera gotovosti snaga PVO za zadatke zaštite važnih objekata na teritoriji Belorusije.

Zbog toga će iz Rusije biti prebačeno 12 lovaca Su-35, dve divizije S 400 i jedna divizija „Pancir S“.

U drugoj fazi vojnici će imati zadatak da tokom odbrambene operacije odbiju pokušaj agresije spolja. Vežbe će se održavati na pet poligona i četiri aerodroma u Belorusiji.

„Tokom druge faze od 10-20. februara biće održava zajednička vežba ‘Saveznička odlučnost 2022’. Cilj je realizacija zadataka sprečavanja i odbijanja spoljne agresije tokom odbrambene operacije, borbe protiv terorizma i zaštite interesa Savezne države“, rekao je Fomin na brifingu za strane vojne atašee.

Prema njegovim rečima, vojnici će imati zadatke koji se tiču jačanja odbrane državne granice u cilju sprečavanja prodora naoružanih grupa, dopremanja naoružanja i municije, kao i potrage i likvidacije ilegalnih jedinica i diverziono-obaveštajnih grupa protivnika.

Fomin je istakao da broj učesnika manevara i količina naoružanja ne premašuju parametre koji su određeni Bečkim dokumentom iz 2011. godine.


izvor

[Dreadnought]

"Možemo da osiguramo bezbednost bez mešanja u unutrašnja pitanja"


Operacija mirovnjaka u Kazahstanu je pokazala da države-članice ODKB zajedno mogu da osiguraju bezbednost i stabilnost na svim teritorijama članica, bez sukoba i mešanja u unutrašnja pitanja, izjavio je generalni sekretar organizacije Stanislav Zas za televiziju „Rusija 24“.

On je istakao da mirovnjaci ODKB tokom operacije nisu nijednom bili u konfliktu sa lokalnim stanovništvom.

„I sami mirovnjaci koji su po hitnom postupku došli u Kazahstan, su bili svesni činjenice da lete u prijateljsku zemlju ne da ratuju, već da osiguraju mir i bezbednost“, dodao je Zas.


izvor