RS-28 Sarmat

[Kubovac]

РАКЕТА САТАНА 2 – ПОГЛЕД ИЗНУТРА ЛЕДИ СРЦА ГЕНЕРАЛА НА ЗАПАДУ! Русија поделила детаљне фотографије једне од најсмртоноснијих ИЦБМ

РУСКИ државни медији први пут су јавно објавили фотографије тела (носача за терет) интерконтиненталне балистичке ракете Р-36М2, који садржи нуклеарне бојеве главе тог оружја.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Ова ракета, која се на Западу назива и СС-18 Мод 5 Сатана/Сармат, садржи један од највећих капацитета за ИЦБМ, што је чини једном од најопаснијих пројектила на свету.
Механизам за испоруку више бојевих глава различитим циљевима познат је као „вишеструко независно циљано возило за поновни улазак“ или МИРВ.
Детаљне слике тела Р-36М2 је први објавио на Твитеру Дмитриј Корнев, руски војни аналитичар на свом блогу „Војна Русија“.

Снимак је објављен након првог пуног лансирања ИЦБМ РС-28 Сармату априлу 2022. Слике које је Корнев поставио на интернет јасно показују колико је Р-36М2 велики јер показују само величину носача за терет.

У носач може стати до 14 бојевих глава, распоређених у два реда од по седам. Корњев верује да свака од ових ракета обично носи десет бојевих глава.
Уместо тога, преостала четири слота су заузета мамцима и другим алатима дизајнираним да отежају противничким трупама да пресрећу долазеће пројектиле.
Постоји одређена неслагања око процењене снаге ових бојевих глава, са неколико извештаја који тврде да су у опсегу од 550-750 килотона, док неки тврде да би могле бити смртоносније, у распону између 750 килотона и једне мегатона.

Корнев је такође објавио снимке екрана на којима је приказано неколико објеката испред носача, укључујући оно што изгледа као мамци или барем макете.

Чини се да носач има четири одвојена ракетна мотора позади који би га лансирали у свемир, а затим испоручили његове бојеве главе и мамце преко бројних циљева дуж унапред одређеног курса.

У међувремену, Корнев је рекао да је избочина руске ракете компонента система за одвајање носног конуса од остатка носача корисног терета како би се ослободиле бојеве главе и мамци.

Р-36 (СС-18 Сатан) Интерконтинентална балистичка ракета

Непознато је зашто су Руси сада одлучили да ове Р-36М2 покажу у јавности. РС-28 Сармат, такође познат као СС-ИКс-30 Сатан 2, је намењен да у потпуности замени ове ракете. Међутим, није познато када ће Сатана 2 бити стављен у службу.

Совјетски Савез је почео да ради на Р-36М2, двостепеној ИЦБМ са силосом на течно гориво, почетком 1980-их, као ефикаснијом заменом за раније верзије Р-36М. Током 1970-их, Р-36М је почео да замењује раније ракете серије Р-36.

Р-36М, који је дизајнирао Конструкторски биро Јужноје за Совјетски Савез, послужио је као основа за Р-36М2. Овај систем наоружања састојао се од интерконтиненталне балистичке ракете модификоване од раније совјетске ракете и ускладиштене у ојачаним силосима.
Р-36М2, који се често назива тешка ИЦБМ, је масиван, пречника скоро 10 стопа (три метра) и тежине нешто више од 211 тона када је потпуно напуњен горивом, према Федерацији америчких научника (ФАС).

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Упоредно, ЛГМ-30Г Минутмен (Minuteman) 3 америчког ваздухопловства мери нешто мање од 60 стопа (18,3 метра) у дужину, широк је пет и по стопа (1,67 метара) и тежи нешто мање од 40 тона када се испали.

Фамилија ракета Р-36М је категорисана као „тешка“ због своје огромне величине и снаге. Р-36М и његове варијације били су у средишту преговора о контроли наоружања између СССР-а и Сједињених Држава током значајног дела друге половине 20. века. Ови преговори су довели до ограничења укупног броја изграђених и распоређених Р-36М.

Проширени домет ракете забринуо је западне аналитичаре јер верују да би је Русија могла употребити средство првог удара. Важност система наоружања у преговорима о контроли наоружања више пута је показала колико озбиљно Запад схвата овај пројектил као веродостојну претњу.
Р-36М2 је систем наоружања хладног лансирања, за разлику од свог Минутмен 3 колеге из Сједињених Држава. Ова способност омогућава да се ракета распореди без озбиљног оштећења силоса у коме је смештена.

Америчке ракете су „вруће лансиране“, што одговарајуће ракетне силосе чини бескорисним након лансирања. У случају дуготрајне нуклеарне конфронтације између Русије и Сједињених Држава, овај технолошки диспаритет могао би се показати као значајна предност за Москву.


Извор

[Kubovac]

Vojni ekspert objasnio je jedinstvenost ICBM Sarmat

Vojni ekspert Kornev o raketi Sarmat: ne postoje sistemi naoružanja ove klase ni u jednoj zemlji na svetu

Urednik portala Militaryrussia Dmitrij Kornev je 24. novembra za Izvestija rekao o ruskoj interkontinentalnoj raketi Sarmat.

„Sarmat” je najnovija teška interkontinentalna raketa. Ni u jednoj zemlji na svetu, osim u Rusiji, nema sistema naoružanja ove klase. Odlika Sarmata je da može da baci oko 10 tona. Takve energetske mogućnosti omogućavaju gađanje velikim brojem konvencionalnih balističkih bojevih glava, kako duž direktnih putanja, tako i širom sveta“, rekao je stručnjak.

On je napomenuo da se pretpostavlja da raketa može postati nosač hipersoničnih blokova tipa 4202, koji se koriste na raketnom sistemu Avangard.

„Može se pretpostaviti da će Sarmat moći da ponese od tri do pet takvih blokova. Sada čekamo nastavak letnih testova Sarmata. Trenutno je završeno samo jedno lansiranje - dogodilo se 20. aprila ove godine “, rekao je stručnjak.

Prema rečima Korneva, prema zvaničnim saopštenjima datim ove godine, prvi primerci rakete Sarmat trebalo bi da budu na borbenom dežurstvu pre kraja ove godine.

„Oni će biti u sastavu raketnog puka u Užuru na Krasnojarskoj teritoriji. Tamo će „Sarmati” postepeno zameniti naše druge teške tečne rakete – „Vojvode”. Ovaj proces će trajati nekoliko godina. Možemo samo pretpostaviti da će biti potrebno tri do pet godina da se grupa Vojvoda zameni Sarmatima“, zaključio je ekspert.

Dan ranije je Vladimir Degtjar, generalni direktor Državnog raketnog centra Makejev, rekao da je Rusija pokrenula masovnu proizvodnju interkontinentalnih balističkih raketa pete generacije RS-28 Sarmat. Prema rečima Degtjara, „Sarmat“ će pomoći da se temeljno ojača odbrambeni potencijal Rusije. U narednih 40-50 godina kompleks će postati pouzdana odbrana države, faktor nuklearnog odvraćanja i garancija mira.

18. novembra, Sergej Karakajev, komandant Strateških raketnih snaga, govorio je o uspešnom završetku letnih testova raketnog sistema Sarmat. Izvršena su probna lansiranja za naknadno proširenje arsenala oružanih snaga savremenim sredstvima.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[Prvačić]

За разлику од Топоља-Јарса и Булаве, што су копнене и морнаричка верзија исте ракете, које је развијао Московски институт теплотехнике и имају, по први пут (код копнених ракета) чврсто гориво, ракету Сармат је развио биро Макејева, који је развијао и огромну већину стратешких ракета од педесетих година наовамо. Сармат је на течно гориво, са којим Руси имају огромно искуство. Вероватно зато у развоју Сармата, по доступним информацијама, има мало проблема и развој иде сразмерно брзо. Тај пројекат је од огромне важности, има стратешки приоритет и не допуштају се суштински пропусти. Топољ-Јарс и Булава су развијане преко 20 година, са прекидима због проблематичногфинансирања, и тек недавно су отклоњене све "дечије болести". Неколико пута је та ракета била на ивици отказивања програма.

Prva sovjetska interkontinentalna balistička raketa je bila RT-20 (NATO oznaka SS-13 Savage) iz 1968. konstruisana u OKB-1 Koroljeva.

Р-36М2 је систем наоружања хладног лансирања, за разлику од свог Минутмен 3 колеге из Сједињених Држава. Ова способност омогућава да се ракета распореди без озбиљног оштећења силоса у коме је смештена.

Америчке ракете су „вруће лансиране“, што одговарајуће ракетне силосе чини бескорисним након лансирања. У случају дуготрајне нуклеарне конфронтације између Русије и Сједињених Држава, овај технолошки диспаритет могао би се показати као значајна предност за Москву.

To i nije neka mana. Ako dođe do borbene upotrebe ovih raketa, to će biti samo jedanput. Iz istih silosa neće biti ponovnih lansiranja.
Hladno lansiranje pojednostavljuje konstrukciju rakete. Jer totom kretanja rakete kroz silos oklono nema vrelih gasova iz raketnog motora.

[Kubovac]

RS-28 Sarmat kao "anti-asteroidski" planetarni zaštitni sistem Zemlje?

Ruska smrtonosna interkontinentalna balistička raketa (ICBM) RS-28 „Sarmat“ može se koristiti za odbranu planete ako se za tim ukaže potreba, izjavio je direktor Projektnog biroa VP Makeev Vladimir Degtjar.

Ovo dolazi usred niza asteroida koji su nedavno prošli blizu Zemlje i testa Dvostrukog Preusmeravanja Asteroida (DART) Nacionalne svemirske agencije (NASA) koji je uspešno testiran u oktobru ove godine.

Degtjar pojašnjava da su originalni dizajn i razvoj projektila za vojnu upotrebu. Njegova 'anti-asteroidna' uloga je samo nenamerna sekundarna sposobnost usled previsokih - i verovatno rasipničkih - troškova koji bi bili uključeni u takvu prenamenu, s obzirom na malo verovatnoće takvog događaja.

RS-28 Sarmat je ruski teški orbitalni ICBM baziran na silosu koji može da nosi nuklearne bojeve glave. Prema ruskim medijima, Sarmat može da isporuči više nezavisnih vozila za ponovni ulazak (MIRV) težine do 10 tona bilo gde u svetu, što ga čini „najopasnijim“ projektilom na planeti.

Prema informacijama objavljenim tokom izložbe Armija-2019, domet ICBM Sarmat je 18.000 kilometara, a lansirna težina je veća od 200 tona, od čega je 178 tona goriva.

Projektil meri devet stopa (tri metra) u prečniku i 116 stopa (35,5) metara u dužinu. Prema ruskim državnim medijima, raketa je jedinstvena po svojoj brzini i dometu bez premca, nenadmašnoj preciznosti i potpunoj neranjivosti prilikom probijanja sistema protivraketne odbrane.

Raketa „Ubica asteroida“ za asteroid „Ubica planeta“!

Komandant ruskih strateških raketnih snaga Sergej Karakajev rekao je u prethodnom intervjuu za kanal Zvezda da odnos snage i težine Sarmata omogućava da se ispaljuje na različitim putanjama. Jedna od njih je putanja usmerena ka svemiru gde dolazi Sarmatova korisnost za odbijanje asteroida / planetarnu odbranu.

U intervjuu za Rosiskaia Gazetta, Degtjar je upitan o sposobnosti Sarmatove sekundarne funkcije odbijanja asteroida, o čemu se raspravljalo u krugovima ruskih naučnika u oblasti odbrane iz svemira.

Degtjar je pomenuo prethodne udare asteroida i meteorita u Rusiji, kao što je meteor u Čeljabinsku 15. februara 2013., događaj u Tunguski 30. juna 1908. i pad meteora Sihote-Alin 1947. godine. Ovo je potvrdilo „stvarnu pretnju“ udara asteroida.

Rusija trenutno sprovodi studije dizajna „presretača udara asteroida“ za gađanje svemirskih objekata male klase (prečnika između 10 i 100 metara).

Sadašnja i nadolazeća zemaljska svemirska infrastruktura Rusije može da prati veće objekte, a ne manje, čineći pravovremenu ključnu detekciju. To je 5 do 7 sati pre udara kada je objekat udaljen 1-2 miliona kilometara od Zemlje.

Dakle, velika energija rakete, visok odnos potiska i težine i kratko vreme pripreme za lansiranje čine je pogodnom za takvu ulogu.

Degtiar je rekao da svemirska nauka i raketna tehnika već imaju uspostavljene principe i tehnike za blagovremeno otkrivanje opasnih svemirskih objekata, a jedine "prepreke" su izuzetno visoki troškovi. „Predlažemo multifunkcionalne raketno-kosmičke sisteme, za koje je zaštita od asteroida samo jedan od zadataka, ali ne i najvažniji“, rekao je on.

„Naše studije sa kolegama koji rade u akademskim institucijama su pokazale da je moguće kreirati svemirske alate za detekciju za 'nadzor' svemirskih udaljenosti blizu Zemlje. Jedna opcija je da se četiri svemirske letelice postave na libraciju (ili Lagranžove tačke) na udaljenosti od 1,5 miliona kilometara od Zemlje.
Uređaji će održavati konstantan položaj u odnosu na Zemlju u ovim tačkama. Međutim, stvaranje takvog sistema u relativno dubokom svemiru zahteva ogromna finansijska ulaganja i možda nikada neće biti od koristi“, dodao je Degtjar.

Pretnja od asteroida je stvarna, ali malo verovatna

Asteroid ili kometa prečnika iznad 459 stopa (140 metara) koja se približava Zemlji na udaljenosti manjoj od 5% udaljenosti od Zemlje do Sunca naziva se „potencijalno opasan objekat“ (PHO).

Ali NASA kaže da se procenjuje da nijedan PHO neće biti na putu sudara sa Zemljom u narednih 100 godina.

Pre samo dve nedelje, 19. novembra, teleskopi i svemirske agencije su pratili mali asteroid (3,3 stope ili jedan metar u dimenziji) u roku od četiri sata nakon što je otkriven pre nego što je ušao u Zemljinu atmosferu. Asteroid je, međutim, izgoreo i raspao se.

Ovo je bilo dva meseca nakon što je NASA-ina misija DART skrenula 524 stope (160 metara) asteroid Dimorphos, pošto je bio na bezbednoj udaljenosti od 11 miliona kilometara od Zemlje 27. septembra.

Dimorphos je kružio oko većeg Didimosa (2559 stopa ili 780 metara), a svemirska letelica DART je lansirana godinu dana ranije, 23. novembra 2021. godine, na raketi SpaceX Falcon 9.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Umetnička ilustracija letelice DART koja se približava cilju. Misija cje imala za cilj da promeni putanju asteroida kroz svemir:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[Kubovac]

OD SARMATA NEMA ODBRANE: Ruski šef nuklearnih snaga o najnovijim interkontinentalnim balističkim raketama

NAJNOVIJA ruska interkontinentalna balistička raketa (ICBM), RS-28 Sarmat, može da probije bilo koji postojeći ili budući protivraketni sistem, rekao je komandant Strateških raketnih snaga (SMF) zemlje.

-Raketni sistem Sarmat ima širok spektar mogućnosti za raspoređivanje različitih tipova borbenog tereta i zasnovan je na principima koji garantuju prodor bilo kog sistema protiv balističkih raketa (ABM), kako sada tako i u budućnosti, rekao je general Sergej Karakajev. u intervjuu za Krasnaja zvezda (Crvena zvezda), zvanični list ruske vojske.

Teška ICBM na tečno gorivo imala je svoje prvo uspešno probno lansiranje u aprilu. Namenjen je da zameni stare rakete R-36M2 Voevoda kao okosnicu komponente ruskog nuklearnog odvraćanja bazirane na silosu, kojom upravlja SMF.

Sarmat „je po mnogim karakteristikama superiorniji od Voevode. NJegova kratka faza pojačanja omogućava ranije odvajanje bojevih glava i znatno otežava otkrivanje lansirne rakete za naknadno presretanje“, objasnio je Karakaev.

U međuvremenu, njegove energetske mogućnosti omogućavaju primenu šireg spektra oružja i protivmera, prema generalu. Ovaj napredak "poništava" sposobnosti sadašnjih i budućih presretača, ocenio je on.

Veruje se da Sarmat može da nosi do 10 teških bojevih glava sa mogućnošću višestrukog ponovnog ulaska. Takođe je navodno kompatibilan sa hipersoničnom jedrilicom Avangard, vrstom bojeve glave koja može da se približi ciljevima u atmosferi velikom brzinom, zadržavajući sposobnost manevrisanja da izbegne ABM sisteme. Ruska vojska je saopštila da domet Sarmata omogućava da se ispaljuje iz Rusije na ciljeve u SAD preko Južnog pola, u potpunosti izbegavajući američku ABM lokaciju na Aljasci.

Ministarstvo odbrane je u avgustu potpisalo ugovor sa raketnim centrom Makeev za proizvodnju neotkrivenog broja oružanih sistema Sarmat.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[Kubovac]

Sarmat format: u kojoj je fazi razvoj ruske ICBM

I kakve će mogućnosti novina dati Raketnim snagama strateškog značaja

Protekla godina je bila godina početka letnih ispitivanja i razmeštanja najnovije ruske interkontinentalne balističke rakete RS-28 Sarmat na tečni pogon. Danas je to najmoćnija borbena raketa na svetu, a nikada ranije ruska industrija nije proizvela tako složen i jedinstven proizvod po svojim mogućnostima. Izvestija je razjasnila šta su teške interkontinentalne balističke rakete (ICBM) i po čemu se Sarmat toliko razlikuje od drugih modela.

Istorija projekta

Do 1987, SAD su povukle iz upotrebe teški ICBM Titan-2 na tečni pogon, koji je nosio najmoćniju američku termonuklearnu bojevu glavu od 9 megatona. U to vreme, Strateške raketne snage SSSR-a bile su naoružane baš onim raketama koje je Zapad nazvao „Sotona“ – porodicama R-36M i R-36M UTTH. Opremljene su i sa bojevom glavom sa snažnim termonuklearnim punjenjem od 20 megatona i višestrukim pojedinačno ciljanim bojevim glavama - deset bojevih glava kapaciteta najmanje 500 kilotona.
Godine 1988. zamenila ih je teška raketa R-36M2 „Vojvoda“, koja je postala najnovija modifikacija legendarnog „Sotone“.

Raketa Vojvoda je za svoje vreme bila kruna naučnog i tehnološkog napretka: efikasan dizajn koristeći najnovije materijale i metode obrade, kompjuterizovani sistem upravljanja, najmoćniji motori u to vreme, zaštitni premaz trupa, spremnost za upotrebu u nuklearnom napadu - kada oko početnih položaja eksplodiraju neprijateljske nuklearne bojeve glave. Vojvoda je bila najbolja teška ICBM 1980-ih, koja je mogla da nosi 14 bojevih glava do cilja, ali je to bilo zabranjeno ugovorima o ograničenju strateških nuklearnih snaga.

A onda su na mesta oslobođenih od četiri bojeve glave postavili razna sredstva za savladavanje raketnih odbrambenih sistema potencijalnog neprijatelja - lake i teške mamce, sisteme za ometanje i druga sredstva za prikrivanje borbenog sastava bojevih glava Vojvoda. Punopravan razvoj ove rakete započeo je 1982. godine, a u procesu stvaranja upravo u njoj je položena opozicija tada rođenom prekookeanskom konceptu „Ratova zvezda“ – Strateškoj odbrambenoj inicijativi (SDI), koja obećao da će obezglaviti sovjetske rakete iz svemira.
SDI se nije dogodio, ali je Vojvoda stvoren, uključujući i uzimajući u obzir njegov potencijal, postao je najbolji i najmoćniji projektil Strateških raketnih snaga.

Stvaranje „Vojvode“ izvršio je Dnjepropetrovski konstruktorski biro „Južnoe“ – baština Mihaila Jangela, tvorca svih sovjetskih teških raketa porodice R-16/R-36, koje su nosile i teške termonuklearne bojeve glave i prve višestruke bojeve glave. Do početka 1990-ih, sve što je bilo najnaprednije u borbenoj raketnoj tehnici sastavljeno je u Konstruktorskom birou Južnoj. I sve je to posle raspada SSSR-a ostalo van Rusije.

Početkom 2000-ih usvojen je program za preopremanje ruskih strateških raketnih snaga – tada se u Moskovskom institutu za termotehniku intenzivirao rad na razvoju višenamenske i naprednije rakete na čvrsto gorivo „Jars”. NPO Mašinostroenija je započela rad na razvoju hipersonične aerobalističke bojeve glave 4202, koja je postala jezgro borbenog sistema Avangard, a sredinom 2000-ih postavilo se pitanje pripreme zamene za Vojvodu.

Zašto su potrebne rakete ove klase? Ako možemo da smestimo nosače od 500 bojevih glava u 50 jako zaštićenih lansera silosa, koji bukvalno mogu da napuste poziciono područje pod nuklearnom vatrom, onda to značajno povećava stabilnost i mogućnosti celokupnog našeg nuklearnog potencijala za protivodgovor.

Razvoj nove teške rakete poveren je onim dizajnerskim biroima koji su kreirali najefikasnije rakete na tečni pogon. Glavni proizvođač „Sarmata“ bio je Državni raketni centar nazvan po Makejevu, koji je poznat po veoma efikasnim raketama morskog baziranja tipa R-29RMU „Sineva“ i ne samo njima. Saradnja je uključivala i jedno od najstarijih preduzeća u raketnoj industriji - NPO Mašinostroenija (Reutov), koje je svojevremeno stvorilo najmasovnije ICBM UR-100, a zatim izvelo radove na hipersoničnim vođenim bojevim glavama. Državni ugovor za realizaciju IR „Sarmat“ potpisan je između SRC-a Makeev i ruskog Ministarstva odbrane u junu 2011. Od tada je u toku razvoj nove rakete.

U završnoj etapi

U 2018. „Sarmat“ je nastavio da izvodi "izbacna" lansiranja na poligonu Pleseck. Pokazala se vernost odluka odabranih za implementaciju - raketa je lansirana iz preuređenog lansera silosa „vojvodskog“, glatko je dostigla visinu od 30–50 m, lansirani su nosači prvog stepena, a višetonska mašina je zauzela svoj kurs. Tokom testiranja "izbacivanja", rakete nisu napustile domet poligona i pale su na zemlju nekoliko kilometara od lansirne rampe. Ali takva lansiranja su omogućila da se testira ceo proces lansiranja rakete.

Počele su dalje pripreme za letna ispitivanja. U Krasnojarskoj fabrici mašina se proizvodio niz raketa - to su već bili punopravni "Sarmati" koji su mogli da nose ceo svoj teret - od poligona Pleseck do cilja Kura na Kamčatki ili do područja "akvatorije" Tihog okeana, gde se lansiranja izvode na maksimalnom dometu.

Inače, o taktičko-tehničkim karakteristikama. ICBM 15A28 / RS-28 „Sarmat“ ima lansirnu težinu od najmanje 200 tona, domet sa maksimalnom nosivošću je najmanje 11 hiljada km. Letni deo projektila Sarmat ima masu od oko 10 tona, a uključuje i borbenu opremu i borbeni stepen, koji širi sve bojeve glave rakete duž njihovih putanja.

Šta je sa borbenom opremom? Klasične termonuklearne bojeve glave definitivno će biti deo glavne varijante Sarmat. Verovatno će ih biti najmanje deset, a svaki može biti iste snage kao „Vojvoda“, tj. oko 500 kilotona. Ovo je ekvivalent 500 hiljada tona TNT-a. Jedna takva bojeva glava može pretvoriti bilo koji kopneni cilj u prah. A ove bojeve glave „Sarmat“ će koristiti u kombinaciji sa skupom sredstava za savladavanje protivraketne odbrane (ABM) neprijatelja. Biće izuzetno teško suzbiti dejstvo takve rakete.

A sa manjim brojem bojevih glava, Sarmat može da se koristi duž globalne putanje – ne duž direktnog najkraćeg puta do cilja, već, na primer, oko Južnog pola. A onda će udar stići odakle niste očekivali. Verovatnoća probijanja protivraketne odbrane postaje još veća.

U narednim verzijama Sarmat će biti opremljen hipersoničnim manevarskim bojevim glavama – sličnim onima koje su trenutno instalirane na kompleksima Avangard. Ovakvi blokovi su teži i na Sarmatu će ih biti oko tri do pet. Takve hipersonične jedrilice još ne mogu biti presretnute od strane savremene protivraketne odbrane, a sa njima se verovatnoća uspešnog prevazilaženja bilo koje odbrambene barijere približava 100%. A ovo je garancija neminovnosti nuklearne odmazde protiv bilo kog agresora.

Šta je rezultat? U 2022. uspešno su pokrenuta letna testiranja nove teške ICBM Sarmat na tečni pogon. Počeli su radovi na pripremi lansirnih pozicija u raketnoj formaciji u Užuru (Krasnojrska teritorija). Počela serijska proizvodnja raketa u Krasnojarskom mašinogradilištu.

Kakvi su planovi? Nastavak i uspešan završetak testove leta i započinjanje raspoređivanje projektila. U naredne dve-tri godine „Sarmati” će u potpunosti zameniti „Vojvode” i praktično bez prepravki na raketnim lanserima. Najmanje 50 ICBM će biti stavljeno na borbeno dežurstvo i pojačaće Strateške raketne snage u narednim godinama. I biće to raketa koja je stvorena od nule u savremenoj Rusiji.

Interkontinentalna balistička raketa R-36M2 Vojvoda:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Interkontinentalna balistička raketa morskog baziranja R-29RMU Sineva:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Interkontinentalna balistička raketa RS-28 Sarmat:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[kumbor]

Ако је веровати, превазиђена је било каква зависност од Дњепропетровског КБ Јужно, што је најважније. Руси иначе имају велику предност у развоју течног горива, која наводно имају већу енергетску вредност од чврстог.

[dzumba]

А где се држи то течно гориво пре него се лансира пројектил? Негде у зоно силоса за лансирање? И колико треба времена да се течно гориво припреми за лансирање ракете?

[Kubovac]

ПЕНТАГОН ПРИЗНАО: Руски „сармат“ је стратешко оружје високе борбене спремности

РУСКА интерконтинентална балистичка ракета „сармат“ је стратешко оружје високе борбене спремности, због чега су Америци потребна средства за одвраћање, изјавио је шеф Северноамеричке команде противваздушне одбране (НОРАД) генерал Глен ван Херк.

 -Русија је наставила да одржава велике војне вежбе и да тестира оружје које ће повећати претњу за Северну Америку када буде испоручено војсци. У априлу 2022. године Русија је тестирала огромну интерконтиненталну балистичку ракету "сармат" – стратешко оружје високе борбене спремности што указује на критичну важност да се САД обезбеде савременим и поузданим капацитетима у сфери стратешког обуздавања - рекао је генерал у Конгресу.

Он је истовремено подсетио да Русија тестира и нуклеарну подморницу „Белгород“ која може бити наоружана нуклеарним торпедом „посејдон“ предвиђеним за нападе на обалске циљеве са удаљености до хиљаду километара.

Ван Херк је истакао да и руске крстареће ракете ваздушног и морског базирања имају могућност да погоде Северну Америку. Такође је додао да је Русија у Украјини употребила нову хиперсоничну ракету.

 - Први пут смо видели да је Русија употребила хиперсоничну ракету класе "ваздух-земља" - рекао је генерал.

„Сармат“ представља систем са тешком интерконтиненталном ракетом. Тежина једног пројектила прелази 200 тона. Домет паљбе је 18.000 километара. Ракета има кратак активни сегмент лета, што компликује процес њеног пресретања помоћу ПВО. Прва успешна тестирања ове ракете обављена су прошлог априла.

„Сармат“ ће заменити тешку стратешку ракету РС-20В „војвода“. Нови комплекс би требало први да добију војници ракетне јединице у Ужуру у Краснојарском крају, будући да та јединица има важан стратешки положај и неопходну инфраструктуру за базирање тешких ракета.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[Kubovac]

Strateški raketni kompleks "Sarmat" stupio na borbeno dežurstvo

Najmoderniji strateški raketni kompleks "Sarmat" stupio je na borbeno dežurstvo, saopštio je direktor "Roskosmosa" Jurij Borisov.

Na borbeno dežurstvo stupio je strateški kompleks 'Sarmat'", rekao je Borisov tokom maratona "Podeli svoje znanje".

" [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]