Династија Обреновић

[JASON]

Кнез Милош и Хаџи Мелентије Стефановић


Манастир Рача, украј Дрине, био је дуго година запуштен. У времену првог устанка био је старешина овога манастира чувени Хаџи Мелентије. Он је у устанку играо видну улогу. Био је врло речит. Његова се реч слушала и поштовала.
Још пре Карађорђева устанка (1794), Хаџи Мелентије је ишао у Јерусалим, да се поклони Христовом гробу. Пре повратка свратио је у Цариград и од султана добио дозволу да може оправити манастир Рачу. И он је оправио манастир 1795. године. Али 1813. г. морао је и Хаџи Мелентије пребећи у Аустрију. Настанио се био у манастиру Фенеку. Мемишага, гаваз Видајић паше, допадне манастиру Рачи, запали га и посече два калуђера, Исаију и Игњатија.
Кад се Србија ослободила Турака, Хаџи Мелентије се врати у Рачу и затекне манастир у згаришту; само су камени зидови стрчали. После неког времена Хаџи Мелентије оде у Босну, у село Црвицу, на тајни састанак са Видајић пашом, кога је јетко корео што је био тако бездушан и наредио да се запали манастир. Видајић му се правдао, да то није учинио, нити би такво што икад урадио, јер је и он Србин. Том приликом Видајић паша дао је Хаџи Мелентију пуне бисаге сребрних новаца, да оправи манастир.
Кад се почео манастир Рача оправљати, Кнез Милош је ослободио село Рачу свих државних терета и упутио сељаке тога села да помогну оправити манастир. Он је о томе издао ово

Објавленије
Вједомо творимо свакому, коме надлежнит знати, да опредјелавам и манастиру Рачи, у Соколској нахији, село Рачу, да онога житељи буду у свакому случају на послуги реченому манастиру, како у поправљању манастира, тако и другим потребама, гдје буду позвани Господином архимандритом Аџи Мелентијем, до времена и провидјенија далшега за таку његову службу манастиру Рачи, коју ће показати. Ослобождавам иј од вилајетске обичне порезе, да немају давати кнезу ништа, но вмјесто обичне сваке службе народње и порезе, само имају у помоћ у подизању манастира Раче давати.
Дато у Београду
16. Августа 1818. год.
Милош Обреновић, верјовни Србскиј Књаз.

Хаџи Мелентије био је и војвода сокоски. Чувао је тај крај од босанских Турака и одржавао везу са устаницима у Шумадији. Од њега су стрепиле и дахије. За њега, у почетку 1804. године, Фочић Мохмед ага, вели:

Док запалим Рачу украј Дрине,
И погубим Аџи-Мелентија,
Кој' је иш’о преко мора сињег,
Те је влашку ћабу полазио,
Пак се узгред у Стамбол свратио,
И од цара ферман излагао
За стотину жутијех дуката,
Да власима богомољу гради,
Да је гради за седам година,
Начини је за годину дана,
Ево има шест година дана
Како зида покрај цркве куле,
А у куле набавља џебану
И по мраку топове привлачи;
Видиш, јолдаш, да се нечем’ нада!

Хаџи Мелентије је био јако заузет за ствар свога народа и сав предан борби за ослобођење. Год. 1810. ишао је у Русију са Миланом Обреновићем и Михаилом Грујићем, да моли за војну помоћ Србији. Тада је у Русији добио златан крст на зланом ланцу и велики брилијантски прстен. Због овога прстена дошао је у сукоб са кнезом Милошем, који је тражио, да му Хаџи Мелентије да овај прстен, пошто га он, као духовник, не може носити. Али Хаџи Мелентије није га дао. Услед тога дошла је омраза између њих.
Кад је марта 1824. г. умро Хаџи Мелентије, овај је прстен предао кнезу Милошу архимандрит манастира Раче, Мојсеј.