Vojno zdravstvo - vesti

[MOTORISTA]

субота, 05.12.2020.
М. Г.

Војна болница Ниш у ковид систему

Министар одбране Небојша Стефановић обишао је Војну болницу Ниш у којој је све спремно за пријем ковид пацијената и поручио да ће та болница са 50 лежајева олакшати посао Клиничком центру у Нишу и помоћи да тешки пацијенти добију квалитетно лечење, саопштило је Министарство одбране.

Стефановић је изразио задовољство што се уверио у добар заједнички рад нишког Клиничког центра и Војне болнице у Нишу. У разговору са медицинским радницима Војне болнице у Нишу он је истакао да су у претходним месецима били изузетно посвећени свом послу, као и да додатни напори које сада предузимају заслужују свако поштовање.

- Наш посао је да учинимо све да им помогнемо логистички, да имају сву заштитну опрему, све лекове и сав материјал који им је потребан да би радили свој посао – изјавио је министар Стефановић.

Говорећи о значају укључивања капацитета Војне болнице Ниш у систем ковид болница у том граду, директор Клиничког центра Ниш Зоран Перишић нагласио је да ће са ових додатних 50 кревета обезбедити да нема разлога да се ниједан тешки болесник усмери у неко друго место, већ ће сви добити пуну здравствену терапију у Нишу.

- За мене је ово важан тренутак, јер први пут, у пуном капацитету, у најтежем тренутку и за најтежу болест, интегришемо да буду заједно војно и цивилно здравство. Захваљујем министру Стефановићу и пуковнику Милићу на енергији коју су уложили да овако брзо реализујемо један овакав споразум – нагласио је Перишић.

Izvor: www.politika.rs

[dzumba]

петак, 04.12.2020.

Стефановић: Почетком 2022. почиње комплетно реновирање ВМА

Министар одбране Небојша Стефановић најавио је данас да ће Војномедицинска академија (ВМА) бити комплетно реновирана и да би радови могли да крену почетком 2022. године.

„Радимо заједно са Министарством енергетике пројекат потпуног реновирања ВМА. То је војна болница која је почела да ради 1981. и од тада није имала значајније реновирање, нити значајније набавке скупе медицинске опреме”, навео је Стефановић, пренео је Танјуг. Каже да је пројекат за реновирање ВМА рађен у сарадњи са Немачком развојном банком.

„Верујем да ће то бити једна потпуна ренесанса ВМА, то је огроман простор, са више од 180.000 метара квадратних и са сложеним захтевима, пошто ће се одвијати процес рада током реновирања”. Стефановић је рекао да сада ВМА ради 24 сата на лечењу свих нековид пацијената, као и да се на ВМА обави више од 1.200 прегледа пацијената дневно.

„Сада смо већ примили преко 140 младих лекара, сестара и медицинског особља, али примаћемо још, јер и то није довољно”, додао је Стефановић.

Izvor: www.politika.rs

Заиста је зграда зрела за генерални ремонт. Мада и таква каква је сада била је у бољем стању него све цивилне болнице, осим ових новоизграђених у последњих пар година.

[MOTORISTA]

недеља, 03.01.2021. у 21:00
Данијела Давидов-Кесар

РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: пуковник професор др МИРОСЛАВ ВУКОСАВЉЕВИЋ, начелник ВМА

У рату смо без фронта и позадине

Ми смо у првим и задњим борбеним редовима, а остали нам помажу у борби против невидљивог непријатеља

Због пандемије вируса корона Војномедицинска академија је била принуђена да направи потпуну реорганизацију начина рада и од марта до сада медицинари ове куће раде прилагођено потребама задатка који је ВМА добила. У разговору за „Политику” пуковник професор др Мирослав Вукосављевић, начелник ВМА, истиче да је сваки дан нов изазов, али не по цену квалитета услуга које пружају.

ВМА је средом била дежурна за хитне случајеве, а сада фактички имате дежурства сваког дана за нековид пацијенте?

Последњих десет година ВМА је средом била дежурна установа за све грађане којима је потребна хитна медицинска помоћ и тај дан нам је свима био поприлично тежак јер капацитети хитне помоћи ВМА нису предодређени за пријем тако великог броја грађана, који понекад с разлогом одлажу одлазак лекару како би дошли код нас. Претходних девет месеци нама је среда сваког дана и преоптерећеност капацитета и особља свакодневица с којом се успешно боримо. Ми смо од самог почетка кренули у борбу с овим невидљивим непријатељем спремни, свесни чињенице да ћемо ми, здравствени радници пре свих, бити на првој линији фронта. Обично санитет прати војску у рату, а сад је обрнуто. Ми смо у првим и задњим борбеним редовима, а остали нам помажу у борби против невидљивог непријатеља, који је свуда око нас. Имамо рат без фронта и позадине.

Због којих проблема су грађани најчешће збрињавани на ВМА?

Као једна од две установе за пријем свих нековид пацијената, логично је да је у ВМА од почетка епидемије највећи број примљених пацијената с ургентним стањима и трауматолошким повредама. Примали смо све пацијенте из других здравствених установа, одређених за лечење ковид пацијената, као што су пацијенти на дијализи, хематолошки пацијенти, али највећи обим посла, поред Центра хитне помоћи, имале су клинике за ургентну интерну медицину, кардиологију, гастроентерологију (стања акутних инфаркта миокарда, онколошки пацијенти...). Иако је придржавање свих противепидемиолошких мера наш највећи лични допринос у спречавању ширења вируса корона, утврђена индикација за хитан пријем код пацијената је у одређеном броју случајева директна последица страха од заразе и избегавања посете лекару. Апелујем на све грађане да поред мера превенције посебно воде рачуна о својим основним обољењима, да на прегледе долазе у редовним терминима, а у Центар хитне помоћи ВМА с првим знацима тегоба.

Како сте успели да распоредите посао с обзиром на то да доста ваших запослених ради у ковид болници на Карабурми и у привременој болници Арена?

Војно здравство је велики систем и припремљени смо за сценарио епидемије јер смо увек били на услузи грађанима и на првој линији одбране. Још пре увођења ванредног стања могли смо да претпоставимо да ће бити потребно ангажовање на различитим фронтовима, а већ крајем марта и почетком априла оформљена је Војна ковид болница Карабурма. Њену окосницу чине припадници ВМА, а остали су из Центра војномедицинских установа Београд. У испомоћ у цивилно здравство из ВМА смо послали епидемиологе, инфектологе, дали смо кадар за највећу привремену ковид болницу на Балкану на Београдском сајму, а затим је уследило и формирање болнице у „Штарк” арени. Управа за војно здравство оформила је почетком јула и привремену лаку пољску ковид болницу у Новом Пазару, са амбулантама у Сјеници и Тутину, где смо с нашим кадром учествовали. Сећаћу се заувек ситуације у Новом Пазару, непосредно по нашем доласку, када је првог дана рада болнице примљено 86 пацијената, а болница је имала капацитет за 100 пацијената. За све ово време најважнија је била координација свих организацијских целина војног здравства. Мултидисциплинарност и тимски рад су највећи квалитети које ВМА има и управо је то помогло да се и ми као целина одржимо. Да је лако – није, сваког дана је борба и сваки дан је нов изазов. Много више посла уради знатно мањи број људи, али не по цену квалитета услуга које пружамо.

У већини болница је тешко одржати континуитет посла јер су многи запослени оболели од ковида 19.

У трећем таласу, који је уједно и најгори, како због тежине клиничке слике пацијената, тако и због вирулентности короне, нормално да долази и до заражавања нашег особља. Иако се запослени у ВМА придржавају свих препоручених противепидемијских мера, сада више није могуће утврдити епидемиолошки траг заражавања као што је то био случај у време мањег броја зараженог становништва. То је посебно значајно када су у питању пријеми хитних случајева и када је збрињавање временски ограничено. Тада спроводимо додатне мере предострожности јер се симптоми заражености вирусом корона код пацијената могу развити и током постоперативног лечења и тада поступамо по свим протоколима за лечење ковид 19 позитивних пацијената. Након збрињавања, а у зависности од клиничке слике, усмеравамо пацијенте на даље лечење у ковид болнице, а особље на тестирање на корону.

Да ли сте запослили нове стручњаке, као што је био случај са цивилним болницама?

Захваљујући ресорном Министарству одбране, кадровско појачање стигло је у правом тренутку. Током прошле године у Управу за војно здравство на неодређено време примљено је 400 лекара, сестара и другог помоћног особља, а ове године, пријемима у марту и у новембру, ојачани смо за још 230 особа. Највећи број њих радни однос засновао је у Војномедицинској академији, неки су до сада били ангажовани по уговору и чекали су пријем у стални радни однос, а велики је и број сасвим нових људи у војном здравству. За похвалу је и што су се сви веома лако уклопили у војнички систем који је ове године и захтевнији него иначе. Планирамо да већ почетком наредне године примимо у стални радни однос на упражњена формацијска места више од 130 лекара, медицинских техничара и осталог помоћног особља, а све захваљујући великом разумевању и подршци потпредседника владе и ресорног министра одбране др Небојше Стефановића.

За када је одложена реконструкција ВМА, коју сте најављивали у „Политици”, а која је требало да почне 2020. године?

Зграда ВМА има око 180.000 квадратних метара, пуштена је у рад пре скоро четири деценије и свако инфраструктурно улагање је добродошло. Чак и најмањи радови на редовном одржавању, а којих имамо на свакодневном нивоу, захтевају посебно разматрање не само техничких система и инсталација већ и координацију и експертизу различитих служби – грађевинске, техничке и других. У односу на текуће одржавање, планирана реконструкција је капитални пројекат који би од наше и ваше ВМА направио енергетски ефикасну зграду и донео значајне уштеде јер ВМА, као што је некима познато, троши електричне енергије као град од око 20.000 становника. Носилац задатка је Министарство рударства и енергетике, а радну групу пројекта, која се редовно састаје, чине и представници Министарства одбране, Министарства финансија, представници Канцеларије за управљање јавним улагањима, представници Немачке банке за развој...

Да ли су потписани уговори о реконструкцији?

Почетком јуна 2020. године закључком владе усвојен је меморандум о разумевању Министарства рударства и енергетике и Немачке банке за развој. Прву фазу спроводи Министарство рударства и енергетике са Министарством одбране, а урађена је и студија и финансијска процена, као и сви даљи плански кораци. Почетком децембра објављен је тендер за предквалификациону фазу избора уже листе консултаната на пројекту, тако да се очекује почетак пројекта у првом кварталу идуће године. Ресорно Министарство одбране са Министарством рударства и енергетике, и уз подршку целе Владе Србије, мисли на нас и на томе смо им неизмерно захвални.

Не одлажемо хитне операције

Да ли сте принуђени да одлажете операције и прегледе који нису хитни и како пацијенти могу да закажу прегледе и пријем у болницу?

Преко Пријемно-тријажног одељења долазе пацијенти којима је неопходна хитна медицинска помоћ, а на Поликлиници ВМА се редовно заказују прегледи у специјалистичким кабинетима. Хируршке интервенције које нису хитне заказују се такође редовним путем, али с обзиром на то да је ВМА одређена пре свега за пријем свих пацијената са ургентним стањима, оперативни програм се свакодневно планира према приоритетима. Затим се у складу са пријемом хитних случајева, али и у зависности од расположивог броја медицинског особља прави даљи распоред рада. На пример, знатно је умањен број анестезиолога јер је велики број ангажован у болници на Карабурми, па је самим тим немогуће организовати оперативни програм као да радимо пуним капацитетом. Упркос свему томе, не одлажемо хитне операције већ континуирано организујемо рад уз повећање броја дежурстава.

Izvor: www.politika.rs

[lovac]

Da li postoji mogućnost i koji je put da sa civilnog pređem na vojno zdravstvo?

Mislim da vojno zdravstvo još uvek ima određeni autoritet u SR, u odnosu na civilno, koje deluje da je u potpunom raspadu (bez obzina na covid).

Kakvo je vaše mišljenje po ovom pitanju?

[draggan]

Da li postoji mogućnost i koji je put da sa civilnog pređem na vojno zdravstvo?

Mislim da vojno zdravstvo još uvek ima određeni autoritet u SR, u odnosu na civilno, koje deluje da je u potpunom raspadu (bez obzina na covid).

Kakvo je vaše mišljenje po ovom pitanju?

 Jedino da ste aktivno ili penzionisano vojno lice (ili osigurani preko supružnika koji je aktivno odnosno penzionisano lice, što je predpostavljam u vašem slučaju malo verovatno, pošto ste jelte muško   ). Kao civil imate pravo da se lečite na VMA (ne i na VMC) ukoliko vam vaš odabrani lekar opšte prakse da uput kod određenog specijaliste na VMA. Ili da se plate pregledi,snimanja... (cena nekad niža, nekad ista kao kod privatnika sve zavisi).

 Ne bih rekao da sve u potpunom rasulu (bar za Beograd) jer sam bio korisnik vojnog a sad sam korisnik civilnog zdravstva (na moju žalost, ne to što sam "civilni" nego što nisam zdrav   ). Da valja i da je dobro nije ! Stanje je različito od bolnice do bolnice, klinike do klinike pa čak i delova iste klinike. Lekara i drugog med.osoblja ima i u "vojnom" i "civilnom" zdravstvu svakakvih od odličnih do pi-pi-piiii (iskustva lična i porodična). Takođe mnogi kako "vojni" tako i "civilni" lekari rade kod privatnika kao "konsultanti"... Najveća prednost VMA u odnosu na mnoge bolnice u Beogradu je što se tačno zna red šta i kako (tu i tamo), kad je "mala" kad "velika" vizita, kad su obroci, kad su posete, posteljina, higijena, kod većine soba wc ... Hrana nekom valja, nekom ne valja...

 Civilni korisnici su u prednosti u odnosu na vojne jer imaju izbor (ne baš uvek) gde i kod koga se mogu lečiti, vojni ne.

[lovac]

Vojni sam penzioner i živim u NS.

Imam civilnu knjižicu, ali bih je vrlo rado zamenio za vojnu, jer civilno zdravstvo u Vojvodini veoma slabo funkcioniše. Ne mislim na trenutnu situaciju, zbog korone - već uopšteno.
Šta god da ti je potrebno, u opštim ambulantama (izabrani lekari) te najčešće upućuju na privatne klinike, jer u državnim specijalističkim ordinacijama se ne može doći na red zbog ''lista čekanja''.

I još nešto: kako to da u ovoj epidemiji virusa privatne klinike rade a državne ustanove ne?

[dzumba]

I još nešto: kako to da u ovoj epidemiji virusa privatne klinike rade a državne ustanove ne?

Приватни здравствене установе нису укључене у систем борбе против Ковид-а осим оних који то добровољно раде. Било је приче око тога да се и они укључе, али се за сада од тога одустало. Не знам тачно због чега, али предпостављам због трошкова које би ови  испоручили.

Ловац, мислим да би се са тим питањем требао обратити Министарству одбране РС. Овде ти мало ко може тачно дати одговор. Кључно питање јесте ко ти уплаћује пензију. Фонд ПИО Србије или Фонд ПИО Црне Горе. Ако је ово друго, без обзира на држављанство РС ти си лице које војни здравствени систем Србије не препознаје у правном смислу. Зато је најбоље да се званично обратиш МО Србије.

[Rade]

Некад неког и на'ватају... војно здравство данас.

11.01.2021

Саопштење


Овлашћена службена лица Војне полиције, поступајући у складу са својим надлежностима, ухапсила су војног службеника др В. Ч., запослену у Војномедицинској академији, због постојања основане сумње да је извршила кривично дело примање мита из члана 367. Кривичног законика Републике Србије.

Након хапшења именованој је одређено задржавање до 48 часова, након чега ће бити предата Посебном одељењу за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Београду.

[lovac]

I još nešto: kako to da u ovoj epidemiji virusa privatne klinike rade a državne ustanove ne?

Ловац, мислим да би се са тим питањем требао обратити Министарству одбране РС. Овде ти мало ко може тачно дати одговор. Кључно питање јесте ко ти уплаћује пензију. Фонд ПИО Србије или Фонд ПИО Црне Горе. Ако је ово друго, без обзира на држављанство РС ти си лице које војни здравствени систем Србије не препознаје у правном смислу. Зато је најбоље да се званично обратиш МО Србије.

Pokušaću da se raspitam, mada državna birokratija ne uliva puno poverenja.

[dzumba]

I još nešto: kako to da u ovoj epidemiji virusa privatne klinike rade a državne ustanove ne?

Ловац, мислим да би се са тим питањем требао обратити Министарству одбране РС. Овде ти мало ко може тачно дати одговор. Кључно питање јесте ко ти уплаћује пензију. Фонд ПИО Србије или Фонд ПИО Црне Горе. Ако је ово друго, без обзира на држављанство РС ти си лице које војни здравствени систем Србије не препознаје у правном смислу. Зато је најбоље да се званично обратиш МО Србије.

Pokušaću da se raspitam, mada državna birokratija ne uliva puno poverenja.

Па ако писано поднесеш захтев (послато препоручено, са повратицом) добићеш такав и одговор. На основу тог одговора можеш правно поступати. Све оно што би ти неко овде написао можеш да обесиш мачку о реп...

[dzumba]

Некад неког и на'ватају... војно здравство данас.

11.01.2021

Саопштење


Овлашћена службена лица Војне полиције, поступајући у складу са својим надлежностима, ухапсила су војног службеника др В. Ч., запослену у Војномедицинској академији, због постојања основане сумње да је извршила кривично дело примање мита из члана 367. Кривичног законика Републике Србије.

Након хапшења именованој је одређено задржавање до 48 часова, након чега ће бити предата Посебном одељењу за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Београду.

Из искуства знам да је кривично дело примања мита најтеже за доказивање. Често, чак и кад постоје сведоци они врло често одустају од сведочења...

[MOTORISTA]

уторак, 16.02.2021.
Тома Тодоровић

У служби здравља, на понос војске и Србије

Сво четворо чланова лекарске породице Ђенић из Ниша од марта прошле године непрекидно је на бранику одбране од вируса корона

НИШ – У Србији је током пандемије ковида 19 било појединаца, здравствених установа и институција које су се спремније од осталих ухватили у коштац са пошасти која је захватила свет. Хероји те борбе били су здравствени радници који су недељама и месецима били на најистуренијим положајима у рату против вируса. На десетине брачних парова лекара, па чак и целих породица, радило је у ковид болницама.

Код једне од таквих, „Политика” је била у гостима: пуковник др Небојша Ђенић, његова супруга, докторка Весна, на служби у нишкој Војној болници, као и њихово двоје деце, кћерка Саша и син Дарко, обоје лекари, пуних 11 месеци без прекида су посвећени збрињавању оболелих и спречавању ширења вируса корона. Већ после првих случајева оболевања од ковида 19 у Србији, др Небојша Ђенић, начелник Одељења хирургије и наставник Медицинског факултета Универзитета у Нишу, именован је за координатора ковид болнице у нишкој Војној болници. Супруга Весна, начелник Одељења инфектологије Војне болнице и специјалиста инфективних и тропских болести, са ретком субспецијазацијом вирусологије у нашој земљи, одмах се укључила у лечење и збрињавање оболелих. Син Дарко је од првог дана у ковид амбуланти Војне болнице, а кћерка Саша у ковид болници УКЦ у Нишу.

– Још од тренутка када смо и супруга Весна и ја, а томе ће скоро три деценије, одлучили да се безрезервно посветимо хуманом лекарском позиву и свом усавршавању, знали смо да је знање и искуство без практичне примене ништа друго него велики облак без кише. Зато се нисмо штедели, искуство и знање преносили смо другима свуда где смо били на служби. Уверен сам да ће тако бити до краја наших каријера и живота, нико и ништа нас не може спречити да наставимо да делујемо на исти начин као у свакој прилици до сада – каже пуковник др Небојша Ђенић, а исти став дели и супруга Весна:

– Пожртвовање и узајамна помоћ најлепше су особине које човека бране од зла, а патриотизам, хуманост и велика солидарност коју у свакој прилици исказује српски народ, наши су најбољи чувари. Зато смо се сви из наше породице несебично посветили и позиву за који смо се определили, али и општој борби против болести која је задесила цео свет, баш као и мноштво наших колегиница и колега – наглашава др Весна Ђенић.

Рекло би се, истиче пуковник Ђани, како иначе овог врсног хирурга познају и зову пријатељи и сарадници, да се често мора живети и радити муци у инат. Али и да се та и таква мука побеђује само на један начин – неговањем човечности. Зато је, каже, када се проблеми на крају надвладају, све и лакше и лепше.

Данас у чину пуковника ВС, хирург др Небојша Ђенић деведесетих је био на скоро свим ратиштима бивше СФРЈ, збрињавајући рањене и повређене припаднике војнике. Током НАТО бомбардовања 1999, био је с припадницима 63. падобранске бригаде на Кошарама, у Ђаковици... Од средине прве деценије овог века, члан је и руководилац великог броја мисија широм света у којима учествују Војска Србије и њен санитет. После едукације у Норвешкој, где су учествовали санитет ВС и Министарство одбране наше земље, одлази са српском војном и здравственом мисијом у Конго, Чад, Уганду, Сомалију и друге африке земље.

У штабовима мисија Уједињених нација са сарадницима и колегама из Србије организује рад здравствених служби, оснива и гради војне болнице и медицинске центре. Са својим сарадницима, свуда оставља неизбрисив траг и доказе изузетне способности и ефикасности српског војног санитета, уз бројне примере велике солидарности са становништвом ратом захваћених подручја. У вишемесечној мисији у Бангију, главном граду Централноафричке Републике, у ратном жаришту и епицентру масовних сукоба, придружује му се и супруга Весна. Раде заједно у Српској војној болници, он као начелник руководи болницом и хирургијом, а Весна је ангажована у борби против велике епидемије маларије. И томе су били посвеећени, све до повратка у Ниш и своју Војну болницу пре пар година, где су убрзо потом ступили на српски део фронта у светском рату против ковида 19…

Ова нишка породица у свакој својој причи, у свакој успомени, има на уму само једно – да се добра дела никада не заборављају и да се захваљујући тим делима живот наставља знатно обогаћен. Двоје успешних медицинских стручњака са својим богатим искуством, али и њихова деца, млади лекари који тек ступају на сцену живота хуманости својим ангажовањем обележили су претходних годину дана борбе против ковида. Они пак увек истичу да су, заједно са својим сарадницима и колегама, само део великог система српског и војног здравства који је био на бранику одбране од пандемије. И да нису само они већ сви заједно – истински „хероји у белом”.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

субота, 27.02.2021.
М. Г.

Кроз војну болницу Карабурма прошло 1.900 ковид пацијената

Министар одбране Небојша Стефановић обишао је данас војну болницу Карабурма у којој се лекари и медицинско особље и у овом тренутку брину и боре за здравље 84 пацијента са тешким симптомима ковид вируса, саопштено је из Министарства одбране.

Он је  разговарао са  командантом војне болнице Карабурма пуковником др Ивом Удовичићем и запосленима о условима њиховог рада и њиховом даљем унапређењу. Kроз ову војну установу до сада је прошло више од 1.900 ковид пацијената у претходних скоро годину дана, а војна болница Карабурма специфична је по томе што се у њу шаљу ковид пацијенти са најтежим симптомима. Министар је претходно обишао и патролу војне полиције која је задужена за безбедност војне болнице Карабурма, а коју су чинили командир старији водник прве класе Александар Игњатовић, вођа смене старији водник прве класе Момир Јоцовић и млађи водник Бранко Пешић.

Стефановић се припадницима Петог батаљона Војне полиције захвалио што су 24 сата на терену без обзира на временске услове и што брину о безбедности лекара, медицинског особља и пацијената, а патролу је и изненадио јер им је овом приликом донео топлу кафу.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

четвртак, 04.03.2021.

Удовичић: Повећан број пацијената са тешком клиничком сликом

Пуковник др Иво Удовичић, командант Војномедицинског центра Карабурма рекао је да је у последње време повећан број оних са тешком клиничком сликом и да је посебно велики притисак на интензивну негу.

„Карактеристично је да имамо попуњене све капацитете осим Батајнице, где има 200 слободних места. Нови део болнице спреман је за примање. Битно да ови бројеви, ови капацитети за Београд на дневном нивоу спушта се на 150. Морамо да задржимо тај ниво новозаражених да бисмо са овим капацитетом могли да не отварамо нове ковид болнице”, казао је Удовичић за РТС. Наводи да је Звездара пуна пацијената, ВМА је пун, као и Клинички центар, преноси Танјуг.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

"Vakcina je bezbednija od vazduha koji dišemo i hrane koju jedemo"
IZVOR: RTS NEDELJA, 2.05.2021.

Kao i prošle godine za Vaskrs medicinski radnici su i danas na istom mestu - u crvenim zonama.

Snagu i energiju da i posle više od godinu dana rade pod punom opremom nalaze u želji da se što pre život vrati u normalu, rekao je Tanjugu komandant VMC "Karaburma" dr Ivo Udovičić.

Ivo Udovičić ističe da u crvenoj zoni kalendar ne postoji, a svaki dan je isti, 24 sata primaju se i otpuštaju pacijenti pa vremena za proslavu praznika nema, dok se pandemija ne okonča, prenosi RTS.

"Veliku energiju i snagu crpimo iz svakog našeg pacijenta koji izađe odavde na svojim nogama, iz njihove sreće i sreće njihovih porodica. Imali smo pacijenta od 99 godina, on je otišao kući, a sinoć smo primili pacijenta od 100 godina i mi se nadamo da će on otići kući, nama je to najveća sreća", kaže dr Udovičić. Do sada je kroz kovid bolnicu na Karaburmi prošlo više od 2.500 pacijenata, a većina je uspešno završila lečenje i vratila se svojim kućama, naglašava Udovičić. Najavljuje da trenutni podaci dozvoljavaju da iz kovid sistema ovih dana izađe jedan KBC - Zemun ili Zvezdara.

"Brojno stanje u Batajnici takođe je smanjeno za 50 odsto. Kod nas je sada negde oko 90 pacijenata na lečenju i mi još držimo visok nivo popunjenosti, nekih 80 do 90 odsto kapaciteta", objašnjava Udovičić. Slike iz Indije koje su i posle godinu dana iste kao one iz Italije, Vuhana i Španije pokazuju da sa virusom kovid 19 nema šale, da je smrtonosan i nema nameru da nestane, upozorava dr Udovičić.

"Danas kada se slavi pobeda života nad smrću, molim ljude da se vakcinišu zbog nas, koji godinu i više radimo u skafanderima, za pacijente, od kojih će nažalost, jedan deo umreti. Nema ništa efikasnije od vakcine, vakcina je, odgovorno tvrdim bezbednija nego vazduh koji dišemo i bezbednija od hrane koju jedemo", apeluje komandant VMC "Karaburma". Udovičić kaže da, iako postoji tendencija smanjenja broja novozaraženih, taj broj će i dalje biti visok dok se dovoljno ljudi ne vakciniše. Zaključuje da su zbog pandemije veliku žrtvu poneli i non kovid pacijenti i da je cilj da se iz ovoga što pre izađe, kako bi se bolnice vratile svojoj nameni i lečenju tih pacijenata.

Izvor: www.b92.net