PS-12 "Spasilac"

[buva]

Dan HRM u Rijeci 2009.godine

[pueblo]

Не пратим редовно догађаје и постове на овом форуму, повремено пратим роњење, специјалне јединице и Флоту – јер то добро познајем. Због те "повремености" сам тек ових дана прочитао све постове у теми ПС-12 "Спасилац". Веома ценим овај сајт, између осталог и због тога што "дежурни чувари" будно пазе да сви постови буду коректни. У неколико постова на овој теми (@damac у посту 24, @patriot у посту 25, @hrundi у постовима 54, 58 и 60) износе се ставови и тврдње, који су, можда, у складу са прописаним кодексом – али нису коректни и нису тачни. Немам ништа против тога да неко износи свој став или суд о одређеној теми, али сматрам да то треба да се заснива на чињеницама. Конкретно, коментари у наведеним постовима би били сасвим у реду – да се коментаришу истините тврдње и ја бих им упутио похвалу, као што су то урадили неки уважени чланови овог форума (зар и ти, сине Боро?!). У овим постовима то није случај и наведене тврдње представљају увреду за добру већину војних рониоца и војно роњење у целини. Тврдња "kada je došao Gošović objasnio nam je da se u JNA za svako ronjenje izdaju posebne tablice!!! i da se i za ponovljeno ronjenje izdaju tablice pripremljene za takav zaron. To je, naravno, teška glupost, dovođenje ljudi u opasnost bez ikakve potrebe ali sve je to bilo u skladu sa principom "tvoje je da roniš a ne da misliš" koji je vrijedio do kraja JNA/JRM.", бар што се мене тиче, дискфалификује оног ко ју је изрекао за било какав озбиљан разговор или полемику. На овакве постове обично не реагујем, али пошто на овом форуму има људи који ме познају и знају да пратим и познајем ове теме, морам да одговорим да не би помислили да се слажем са наведеним. Део овог одговора (као и део реченог у наведеним постовима) излази из оквира теме, али се надам да ће ми администратор дозволити да одговорим.
Прво да кажем да сам у војном роњењу скоро 40 година у разним улогама (рониоц, командант, наставник, посматрач) и да сам ронио и у ронилачком звону на ПС-12 (није било сатурационо роњење), као и да сам скоро читаво време док се ПС-12 налазио у саставу ПОС-а био "у близини". Небројено пута сам сарађивао са др Гошовићем у ронилачким задацима у разним улогама, пуно пута се љутио на њега због тврдоглавости и принципијелности – и свака инсинуација да је у роњењу под његовом контролом било аљкавости је чиста лаж. Данас сам поново "прочешљао" судски и дисциплински поступак који су вођени због инцидента на вађењу потопљеног брода (види слике) и нисам нашао нигде потврду да је, као што @hrundi тврди у посту 54 "previše improvizacije i lakoćemo dovelo je do tragedije."
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Поготово нисам нашао потврду тврдње да је звоно премештано и да је контраутег био само обешен. Чак је и суд (а он је имао чврсту намеру да неког осуди) утврдио да није било померања (хоризонталног) звона и да се контраутег откачио, између осталог, и "због творничке неисправности граничника на стремену слипне куке."
Немам намеру да овде описујем наведени догађај и слажем се са оним делом текста у коме @hrundi говори о организационим и техничким проблемима. Никако се не слажем са тезом која се провлачи кроз цео пост да су војни рониоци лоше "теоријски потковани" и да не знају основне ствари – јер то није тачно. Довољно је погледати планове и програме обуке да се види који обим знања је тражен (далеко више него у цивилним клубовима), а као члан испитне комисије за стицање ронилачких звања у ЈНА знам да су на испитима и показали да су савладали тражено знање. Ја говорим на основи вишедеценијског непосредног искуства, а @hrundi на основу разговора са неколицином људи даје овако озбиљну оцену. Последњи пасус у посту 54 је злонамерно рекла-казала и није тачан. Дваинка није ни учествовала у овом задатку (само дизалица "Вели Јоже" и реморкер "Резач" и бродови ПОС-а), а сви који су требали бити на лицу места били су.

[pueblo]

Što god se danas o tome mislilo ronilački element bio je prilično tanak sa ljudstvom i ljudstvo je bilo prilično slabo teorijski potkovano. Tek negdje sredinom 80-ih razdvojena je obuka za ronioce na teške i lake (mislim da je uveden poseban VES). Prije toga svi ronioci obučavali su se za teške ronioce a onda neki od njih dodatno i za lake, autonomne ronioce. Većina ronilačkih radova u JRM otpadala je na razne građevinske radove na dnu i puno manje vađenje. ovo se uglavnom radilo, ovisno od konkretnog posla, u teškoj ili poluteškoj opremi (za laike to je ono otežano odijelo sa kuglom na glavi) i to sa snabdijevanjem zrakom sa površine. Ronilačke nargile smatrale su se prilično naprednom tehnikom. Kod lakih ronilaca naglasak je bio na diverzantskom ronjenju sa aparatom za recirkulaciju a u toj kategoriji ne prelazi se dubina od 10m i tako je ronilačko znanje u JRM bilo izrazito ograničeno po pitanju autonomnog ronjenja (SCUBA). Mi civili smo ih pri svakom susretu nečem učili i pokazivali im nešto novo, često se, pogotovu u Puli koja je bila izrazito rigidna, znalo dogoditi da pretpostavljeni ZABRANE da se koristi neko znanje primljeno od civila... itd. Iskusni ronioci koji su odlazili na služenje u ronilačkim jedinicama često su imali problema i govoreno im je da zaborave te "civilne pi*darije" jer se u vojsci roni OVAKO. Znam mnoge ovakve slučajeve.

Што се тиче наргила, оне у своје време и јесу била напредна техника, али у ЈРМ су врло мало кориштене.

Посебна обука и подела на лаке и тешке рониоце у ЈРМ датира још почетка 60-тих година прошлог века и рониоци су од почетка обучавани само за једну или другу врсту роњења, а било је (супротно цитираној тврдњи) и лаких рониоца који су касније (нарочито на ронилачким баркасама) обучени и за тешког рониоца.
Тврдња "po Pravilu ronjenja, izdanje DSNO iz 1968. još nije bilo posebnih lakih ronilaca (kao ni u prethodnom iz 1963.) ;" спада у категорију напред наведених паушалних и нетачних тврдњи, а ни мало не одговара истини. Правило роњења из 1963. (РМ-395, ступило на снагу 01.01.1964.) у члану 3. (види слику) дели рониоце на тешке и лаке.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Правилник о војним рониоцима и служби роњења у ЈНА објављен је 28.06.1976. и ступио је на снагу 8 дана касније. Из члана 3 овог правилника се види да су рониоци у РМ најмање били намењени за ронилачке радове:
Према врсти стручне и борбене оспособљености и врсти ронилачке опреме са којом роне, установљавају се следећа звања војних ронилаца:
1.   лаки ронилац,
2.   старији лаки ронилац,
3.   лаки ронилац-инструктор,
4.   тешки ронилац,
5.   старији тешки ронилац,
6.   тешки ронилац-инструктор,
7.   противмински ронилац,
8.   противмински ронилац-инструктор,
9.   дубински ронилац,
10.   инструктор дубинског роњења,
11.   слушалац односно ученик-ронилац (лаки, тешки, противмински, дубински, бродски и инжињеријски).

У односу на војно роњење аутор има веома сужен поглед и то роњење своди на грађевинске радове и радове спасавања - што је врло мали сегмент војног роњења. Нејасно је и да ли писац мисли на морнаре или старешине (а велика је разлика), а постоје лаки рониоци (бродски, мински, противмински, инжињеријски) и поморски диверзанти. Па и поморски диверзанти су лаки рониоци, јер прво заврше ту обуку па тек онда пређу на диверзантску, а ни они нису "изразито ограничени" по питању аутономног роњења. Није дубина од 10 м ограничење за диверзанте, него за апарате на кисеоник, а диверзанти роне и са другим апаратима (отвореног круга и рециркулационим). Лаки рониоци (осим противминских) роне само са апаратима отвореног круга дисања на ваздух и дубина роњења им је ограничена углавном до 40 м, изузетно 60.
Да се разумемо, нису сви војни рониоци добри рониоци, али ни приближно нису такви како су окарактерисани у наведеном посту. И, погрешно је оцену о неком скупу доносити само на основу приче неког (бившег или садашњег) члана те скупине. Да се не схвати погрешно, било је морнара веома добрих рониоца - али не треба очекивати да човек који, по завршетку основне војне обуке, заврши једномесечни курс за роњење и потом, до краја војног рока зарони још двадесетак пута постане искусан рониоц. Најбоље ронилачке приче (боље рећи ловачко-ронилачке) чуо сам од бивших и неуспешних рониоца.
цитирам пост 58:
"Vojska je uvela početnu obuku za lake ronioce (koji će ostati laki ronioci odnosno od kojih će neki ući u selekciju za diverzantske ronioce) poslije uvođenja Prolara, to znam jer su se konzultirali sa civilima."
Око 1980. године у састав диверзантског одреда уврштени су и морнари – поморски диверзанти. Никад нису били прво на курсу за лаке рониоце, већ су се одмах опредељивали за поморске диверзанте (уз задовољавање тражених захтева) и посебно школовани.

[FF]

Kakav status su u JRM imali "brodski ronioci", ako se tako mogu nazvati. Pojedini brodovi su kao deo standardne opreme imali i bar jedan komplet lake roniliačke opreme i jednog ili više obučenih ronilaca. Moj otac je preko 10 godina bio brodski ronilac na minolovcu M-153 i dužio je kompletnu opremu. Obuku za ronjenje završio je na nekom kursu JRM, koji je trajao oko 30 dana. I sam sam završio obuku za ronioca u civilstvu, tak oda znam kako to izgleda i do koje je mere danas pojednostavljeno. Ali, njihova obuka (koja je pretpostavljam početnog niova) bila je neuporediva sa ovom u cilivlistvu danas. Norme koje su oni imali tada, danas 90% rekreativaca nebi moglo da ispuni, što je donekle i razumljivo, jer se ovde radi o vojnom ronjenju, ali ipak onom najelementarnijem. Obično je to bilo kontrola podvodnog dela broda i sitniji podvodni radovi na trupu, a vojska je u mestima u kojima MUP nije imao organizovane ronilačke jedinice pomagala i lokalnim vlastima. Moj otac je u tom svojstvu više puta vadio utopljenike npr. Tamo negde za vreme iračko-iranskog rata, preko luke Ploče je išao izvoz naoružanja i vojne opreme iz Čehoslovačke za jednu od zaraćenih strana. Prilikom prebacivanja oklopnog transportera sa operativne obale na brod, pukle su sajle krana, i transporter je završio na 15-ak metara dubokom morskom dnu - posao za brodske ronioce sa minolovaca koji su bili u blizni. Eto, postojali su i takvi vojni ronioci.
Pozdrav.

[kilezr]

  Kada sam ja došao na TČ 224 nismo imali "brodskog ronioca". Mogu da kažem da sam tek na primopredaji dužnosti I motoriste uopšte i saznao za ronilačku opremu. U TK je sve bilo uvedeno, mislim, pregledi i punjenje boca. Niti jednom posle mog dolaska niko nije s tom opremom zaronio do dana kad je brigada otišla u rashod. Jedino je Kapo voleo da koristi onu " Nopal" lampu kad je bilo potrebe. Na pregled i čišćenje podvodnog dela i kingstona smo išli u Divulje. Kada smo pokupili čelik-čelo na osovinu isto je ekipa iz Divulja došla i presekla ga.

[duje]

I na TČ-215 bila je oprema i obučeni ronioc. Kao što kaže FF prošao je osnovnu obuku i na brodi je bio zadužen za čiščenje podvodnog dijela (usisinih košara kingstona, propelera, manjih popravaka...). Znači, nije bio nikakv "specijalac", nego za osnovne potrebe broda. Imao je godišnje zdravstvene preglede. Kod nas se je ta oprema upotrebljavala.

[FF]

Tako je Duje. Jedna od prednosti brodskoh ronilaca bila je to što su opremu mogli koristiti i za rekreativno ronjenje, pogotovo tokom letnjih vožnji.

[duje]

Tako je Duje. Jedna od prednosti brodskoh ronilaca bila je to što su opremu mogli koristiti i za rekreativno ronjenje, pogotovo tokom letnjih vožnji.

U svakom slučaju, palo je dosta ribe na taj račun. A brodski ronioc je morao imati godišnje  određen broj sati ronjenja, da je mogao dobiti dodatni godišnji odmor i dodatak za ronjenje.Čini mi se, da je to bilo oko 30 sati. Vjerujem, da "Pueblo" ima točnije podatke.

[miron]

Zamolio bih da mi se javi neko od posade broda Spasilac PS12 ili mornara naravno, iz 1991. Ja sam se iskrcao u Šibeniku 1991. U Divuljama Nam je bila komanda,a ja sam iz zdravstvenih razloga morao da se vratim kući u Srbiju, tada još u sastavu SFRJ.

[FF]

Pozdrav Miron,

moj otac je u to vreme bio na PS-12 k-dir V BO. Sa broda si otišao pre cunamija?

[pueblo]

Čelične, Boro, kakav aluminij, to je skupo 

Znao sam ja zašto pitam, regulator je po tvom opisu bio Gran Mistral, svojedobno sjajan regulator ali već tada kad si ti počinjao debelo prevaziđen.
..............
 -plivanje 500 m i natrag pod punom opremom za neko određeno vrijeme - BCD praktično još nije ni postojao

Аутономни ронилачки апарат на зрак АРАЗ М-74 Ал (или Че), апарат отвореног круга дисања на ваздух, производње "Ђуро Ђаковић" Славонски Брод, развијен је за војне потребе, а на основу њега су направљене "цивилне" верзије боца и хидростатског регулатора. По концепцији комплета копија је француског ронилачког апарата Cousteau – Gagnan. У комплет апарата улазе: боце капацитета 2x10 л, 200 бар, ХР М-74,  појас са теговима, контролни манометар и сандук за паковање. Боце (блок апарата) се праве у амагнетској (Ал) или магнетској (Че) верзији. Осим блока апарата (боце) нема других разлика између две верзије апарата. Амагнетске боце од алуминијумске легуре су 5 кг теже од челичних боца. "Цивилна" верзија тих боца носи назив Делфин, а регулатора Јадран. Хидростатски регулатори "ЂЂ" развијени су за потребе ЈНА на основу француских регулатора La Spirotechnique (Royal Mistral и регулатори серије 50/хх).
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Ронилачки сигурносни појас РСП М-73 (опет исто) развијен је у "ЂЂ" за потребе ЈРМ на основу постојећих француских појаса (енглески акроним је BCD) и то у две верзије: за апарате који се носе на леђима (рецимо, АРАЗ) и за апарате који се носе на грудима (углавном апарати затвореног и полузатвореног круга дисања). Број у ознаци модела (73) означава годину усвајања (1973)

[miron]

Jos jednom, neko od mornara tj. posade sa broda SPASILC PS12, ako moze i vidi poruku neka se javi. Ja se ukrcao 1991. u Divuljama, a iskrcao iste godine u Sibeniku. miron@krstarica.com
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[MOTORISTA]

Još jedna fotka njegovog prethodnika PS-11.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[miron]

Pozdrav Miron,

moj otac je u to vreme bio na PS-12 k-dir V BO. Sa broda si otišao pre cunamija?

Vi ste odgovorili da je Vaš otac bio u to vreme na brodu Spasilac PS12, poslao sam p.p. ali nema odgovora. Moja želja je donekle ispunjena, preko interneta sam saznao da je brod bio zarobljen i zapaljen u nekoj meri, ako je to tačno. U vreme kada smo stigli na remont u Šibenik nije bio više za plovidbu tako da je posada - mornari ostala na brodu, šta se sa kime dogodilo neznam, još ranije sam pronašao jednog člana posade preko interneta mislim da je ronilac, a nađoh i kratku informaciju o poslednjem kapetanu broda Spasilac, očekujem potvrdu o tome. "Dali sam ja bivši mornar, a u mislima i molitvama i dalje, bez broda i bez mornara - posade"? Ovo su moja sećanja.Data kartica samo za SMS poruke, nemože glas: 00381601403335 miron

[miron]

Pozdrav Miron,

moj otac je u to vreme bio na PS-12 k-dir V BO. Sa broda si otišao pre cunamija?

Vi ste odgovorili da je Vaš otac bio u to vreme na brodu Spasilac PS12, poslao sam p.p. ali nema odgovora. Moja želja je donekle ispunjena, preko interneta sam saznao da je brod bio zarobljen i zapaljen u nekoj meri, ako je to tačno. U vreme kada smo stigli na remont u Šibenik nije bio više za plovidbu tako da je posada - mornari ostala na brodu, šta se sa kime dogodilo neznam, još ranije sam pronašao jednog člana posade preko interneta mislim da je ronilac, a nađoh i kratku informaciju o poslednjem kapetanu broda Spasilac, očekujem potvrdu o tome. "Dali sam ja bivši mornar, a u mislima i molitvama i dalje, bez broda i bez mornara - posade"? Ovo su moja sećanja.Data kartica samo za SMS poruke, nemože glas: 00381601403335 miron

18 godina posle toga sam opet zaplovio ovaj put brodom Sveti Pantelejmon iz luke Uranopolis - Grčka, put Svete Gore i opet videh galebove, ako mi niko i ne odgovori, ja sam se molio i moliću se za mornare i posadu tadašnjeg broda Spasilac ps12 broda, sa koga sam se morao iskrcati.