Istorija razvoja automobila marke VOLKSWAGEN

[vitez koja]

ISTORIJA AUTOMOBILA MARKE VOLKSWAGEN

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Sve je počelo pre tačno 125 godina kočijama na tri točka i motorom na benzin...

1886.g. Karl Fridrih Benc konstruisao je prvi automobil na benzin, vozilo na tri točka sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem i električnim paljenjem i to vozilo je patentirao. Godinu dana kasnije, 1887. Gotlib Dajmler iz Kanštata potpuno nezavisno od Karla Benca konstruisao je automobil i osnovao Dajmler- Društvo za motore.

1888.godine, usledila je najuspešnija marketinška akcija na svetu: Berta Benc krenula je sa svojim sinovima na prvu "dugu vožnju" od Manhajma do Pforchajma (oko 45 km) i na taj način dokazala da su "kočije bez konja" primenjiva u svakodnevnom životu. 1897.g.u hotelu Bristol u Berlinu održana je prva Međunarodna izložba automobila (IAA): izloženo je osam "motornih kola". 1904. godine pojavljuju se prvi stavovi o razvoju auto industrije u Nemačkoj. Inžinjeri su još tada smatrali da budućnost auto industrije leži u masovnoj proizvodnji jeftinih malih automobila za narod.

1916.g. osniva se Bavarska fabrika letelica (BFW). Bavarska industrija motora (BMW) preuzima šest godina kasnije zemljište BFW. 1926.godine dolazi do fuzije Daimler Društva za motore i Benz & Cie. u Daimler-Benz AG…

[vitez koja]

Tridesetih godina prošlog veka svet je tresla ekonomska kriza.  Situacija u Nemackoj auto industriji pocetkom 1930.godine, nije bila sjajna, a Nemačka se pripremala za rat. Kompanije su uglavnom proizvodile luksuzne modele, koje prosecan Nemac nije mogao da kupi. Neke kompanije su pocele sa razvojem jeftinijih automobile kao sto su Adler AutoBahn, Hanomag 1.3, Steyr 55 i Mercedes 170H, medjutim ni jedan od njih nije otiso dalje od faze prototipa.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[vitez koja]

Kada je Hitler dosao na celo Nemacke, 1933.g., ideja za takvim automobilom se ponovo rodila. Adolf Hitler je, propagande radi, naredio razvoj narodnog automobila. Hitler je, pre svega, želeo nemački narodni automobil koji bi za prosečnog Nemca predstavljao ono šta je Ford Model T predstavljao za Amerikance 20 godina ranije.

Da bi ekonomija u Nemačkoj nastavila da raste, Hitler je smatrao da kupci moraju biti u stanju da poseduju novi automobil koji je trebalo da bude kvalitetan, komotan, ekonomičan i jeftin. Do tada, Nemačka je dobila nove autoputeve (Autobahnen) i Hitler je želeo pristupačne automobile na njima. Iako je mogao da uzme neki od već postojećih projekata, Hitler je želeo potpuno novi automobil koji bi bio u vlasništvu Nemačke vlade.

Februara 1933. godine, Hitler je na sajmu automobila u Berlinu održao svoj prvi govor kao Führer i najavio svoje namere da preuzme auto industriju Nemačke. Godinu dana kasnije, izjavio je da će njegova vlada podržati razvoj koncepta „auto za svačiji džep“ u kojem će uskoro svaka prosečna radnička porodica imati automobil.

Hitler je zahtevao automobil koji je u stanju da ima maksimalnu brzinu od 100 km/h, da komotno smesti dve odrasle osobe, troje dece i njihove putne kofere, automobil je zatim morao da bude jednostavan (za lagane popravke), da pruža motor na vazdušno hlađenje, da ima prosečnu potrošnju od oko 5,5 litara i na kraju – da platforma bude fleksibilna da bi se na njoj mogli proizvoditi i vojna vozila. Cena takvog automobila ne bi smela da pređe 1.000 rajhsmaraka, što je bilo približno ceni motocikla u to vreme.

[vitez koja]

Za glavnog inzenjera je izabran Ferdinand Porsche, koji je vec tada bio slavan u Nemackoj.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Porsche je radio u automobilskoj industriji od 1898. godine u kompanijama kao što su Steyr i Austro-Daimler, da bi 1931. godine osnovao „Konstruktionsbüro“, privatnu kompaniju za razvoj i dizajniranje automobila u Štutgartu. Pored Porschea, u kompaniji je takođe radilo još nekoliko eksperata, kao što su Karl Rabe (glavni dizajner), Jozef Kales (inženjer i ekspert za motore na vazdušno hlađenje), Erwin Komenda (dizajner za aerodinamiku) i avdokat Dr. Anton Piech. Ovaj genije je već tada imao ideju o malom gradskom automobilu koji je trebalo da ima motor pozadi na vazdušno hlađenje, dovoljno prostora za četvoročlanu porodicu i nisku cenu da prosečan kupac, koji je pre bio primoran da vozi motor, može da ga priušti.

Porsche je dizajnirao prvi takav automobil 1932. godine za kompaniju Wanderer, ali ova kompanija, zbog finansijskih problema, morala je da se spoji sa Audi, DKW i Horch, čime je nastao Auto Union, koji nije bio zainteresovan za serijsku proizvodnju. U međuvremenu, Porsche je uradio još nekoliko prototipova za kompanije motora, kao što su Zundapp i NSU, koji su bili zainteresovani za proizvodnju automobila. Iako nijedan od njih nije ušao u serijsku proizvodnju, Porsche je stekao dovoljno iskustvo da kada ga je Hitler pozvao 1934. godine, nije mogao da odbije.

Iako je bio jako skeptičan u pogledu predviđenih niskih troškova proizvodnje, Ferdinand Porše je na dati projekat gledao kao na izazov, te ga je prihvatio. Dana 22. lipnja 1934. Udruženje njemačkih proizvođača automobila (RDA) potpisalo je ugovor s Porscheom o proizvodnji Volkswagena. Porsche je trebao isporučiti tri prototipa novog automobila u roku od 10 meseci, za što mu je plaćeno 20.000 RM.

[vitez koja]

Posao je 1933.godine dodeljen fabrici NSU Motorenwerke AG, koja se u to vreme bavila iskljucivo proizvodnjom motocikala. Iste godine izradjen je prototip pod nazivom NSU type 32. Tip 32 prototip NSU iz 1934. godine bio je automobil nalik bubi sa rashladnim sistemom, zadnjom vučom i snažnim četvorocilindričnim motorom. Postoje naznake da je prototip Typ 32 bio inspirisan modelom iz 1920-ih, inženjera Josefa Ganza.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Do 1935. godine Porsche je uspeo da napravi dva prototipa, prvi pod V1 oznakom (V = Versch ili eksperiment), a drugi kao V2 kabriolet. 1936. godine je završena probna serija VW 30 (Type 60), a konture buduće legende se uveliko naziru. Auto je pokretao benzinski bokser motor sa četiri cilindra zapremine 985cm3 i 22 konjske snage, što je bilo dovoljno za maksimalnu brzinu od 100 km/č i potrošnju od 10 litara na 100 kilometara. Zbog ograničenog vremena proizvodnje novog „narodskog“ automobila, Porše je bazirao mnoge njegove komponente prema ranijem modelu NSU.

Sledećih 30 prototipa napravljeno je u „Dajmler-Bencu“, fabrici koja je s teškom mukom prihvatila proizvodnju jeftinog automobila jer je to škodilo njenoj reputaciji proizvođača skupih vozila. Automobili proizvedeni u „Dajmler-Bencu“ testirani su u SS-ovim barakama blizu Štutgarta tako što ih je 200 vojnika vozilo u smenama dok nije ispravljen i najmanji problem. U tom periodu Porše je otišao u Ameriku da bi se upoznao sa tamošnjim metodama proizvodnje, ali i da bi regrutovao neke nemačke emigrante, inžinjere, koji su radili u tim fabrikama.

[vitez koja]

Iako Porscheovi ljudi nisu uspeli proizvesti automobil po zahtevanoj ceni, njihovo se vozilo svidelo Hitleru pa je on daljnju proizvodnju poverio Deutsche Arbeitsfrontu (DAF), na čijem je čelu bio Robert Ley. Porsche, koji je sad radio za DAF, izgradio je novu Volkswagenovu tvornicu u Fallerslebenu (današnji Wolfsburg). Tvrtka je dobila ime GEZUVOR (Gesellschaft zur Vorbereitung des Deutchen Volkswagen GmbH - Društvo za izradu njemačkog narodnog vozila). Troškovi gradnje tvornice bili su enormni, što je Ley donekle pokrio financijskim malverzacijama DAF-ovih fondova i novcem od članstva (DAF je u nacističkoj Njemačkoj bio neka vrst sindikata).

Godine 1937. proizvođač fijakera, kompanija „Reuter“ iz Štutgarta, dobila je pravo da proizvede 30 vozila koja će vremenom biti predstavljena na raznim festivalima i sajmovima kako bi se Nemci namamili na njihovu kupovinu.
       
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Hitler tada kreirao svojevrsnu šemu štednje po kojoj se narod stimuliše da kupuje markice i tako vremenom otplaćuje automobil koji bi im kasnije bio isporučen. Naime, prosečna Nemačka plata je iznosila samo 300 maraka tako da većina Nemaca nisu bili u stanju da priušte ovaj automobil kao što se Hitler nadao. On tada predstavlja plan po kojem bi kupci mogli da sedmično uplate pet maraka i automobil bi bio isporučen u roku od pet godina. Čak 340.000 Nijemaca uplatilo je automobil prema DAF-ovom planu štednje ("5 Mark die Woche musst Du sparen - willst Du im eignen Wagen fahren!" - "Uštedi 5 maraka nedeljno kako bi se vozio u sopstvenom automobilu").

[vitez koja]

26. maja 1938. godine otvarila se nova fabrika i Hitler je ceremonijalno polažio njen kamen temeljac.
   
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Na tom velikom događaju prisustvovalo je, po slobodnoj proceni, oko 70.000 ljudi i 150 novinara, svi pod kontrolom nacističke propagandne mašine. Na tom mestu Hitler je izjavio da će taj model automobila biti poznat pod imenom „KdF-Wagen“ ili Snaga kroz uživanje. Grad koji je bio specijalno podignut u okruženju da bi podržavao fabriku biće poznat kao „KdF-Stadt“.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[vitez koja]

Do 1939. godine je izgrađena KdF fabrika u Volksburgu i počela je proizvodnja automobila. Prva moderna fabrika bila je sposobna da proizvodi 500.000 automobila godišnje. Gotovo cela proizvodnja je bila namenjena vojsci, dok je zanemarljiv broj civilnih primeraka, među njima i nekoliko kabrioleta, služilo za propagandu ili je pak dodeljeno na korišćenje nacističkoj vrhuški.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]          

Proizvodnja je otpočela septembra 1939. - istog meseca kada je otpočeo i Drugi svetski rat, pa je tako hiljade ljudi koji su otkupili svoj auto štednjom putem markica ostalo bez svoje „Bube“.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Kada je Porsche bio spreman da krene sa serijskom proizvodnjom, u avgustu 1940. godine, Nemačka je imala mnogo veći problem. Drugi svetski rat je stopirao proizvodnju automobila, a fabrika u Wolfsburgu je pretvorena u vojnu fabriku oružja.

[vitez koja]

Fabrika se preorijentirala se na proizvodnju vojnih vozila.

Neka od njih su Typ 82 Kubelwagen (terensko vozilo, zapravo adaptirani KdF-Wagen).
 
  [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
   
Uperiodu između 1940 -1945. godine iz ove fabrike izašlo je 37.320 vozila "Kübelwagen".

Typ 155 s gusenicama,
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Typ 128 Schwimmwagen, amfibijsko vozilo s pogonom na sva četiri tocka i propelerom.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Posebna prerada KdF-Wagena, zapravo Kubelwagen s karoserijom KdF-Wagena, zvala se Kommandeurwagen, proizvedeno ih je samo 669 do kraja rata.
 
  [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Na frontu su se ova vozila pokazali kao izdržljiva i pouzdana vozila koja se ne kvare i koja mogu da prođu po gotovo svakom terenu.

[vitez koja]

Proizvodnja tokom većeg dela rata se odvijala nesmetano. Da bi se zadovoljile potrebe vojske i proizveo potreban broj automobila, u Volkswagenovu fabriku u Volfsburgu dovođeni su ratni zarobljenici koji su radili u proizvodnji. Preko 12.000 ratnih zarobljenika je tokom 1943. radilo u fabrici.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Tokom većeg ratnog perioda, Kdf fabrika uspela je da izbegne teška bombardovanja, jer novi grad nije bio na mnogim savezničkim mapama.

[vitez koja]

Pred kraj rata fabrika je bila upotrebljena za proizvodnju Fau 1, „letećih bombi“. Ova bomba letilica je bez ljudstva, opremljena manjim motorom dovoljno snažnim da leteću bombu iz Nemačke dobaci do Velike Britanije. Fabrika je postala glavna meta savezničkog bombarderskog pohoda. Nakon početka savezničkih bombardovanja, većina se proizvodnje preselila u podzemne bunkere gde su nacisti uspeli da dislociraju i sačuvaju dobar deo mašina i materijala, a veliki deo mašinerije preživeo je bombardovanje zahvaljujući sakrivanju i skladištenju u različitim zgradama.

Međutim, preko 3.500 Fau 1 bombi palo je na London pre nego što su SAD sa nekoliko bombarderskih napada po danu uspele da Kdf fabriku pretvore u ruševine.
      
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


U proleće 1945. godine, u poslednjim danima rata, fabrika u Wolfsburgu je značajno oštećena. Sa zapada napreduju američki i britanski vojnici, a sovjetske trupe sa istočne strane, u fabrici je zavladala velika panika oko toga ko će prvi doći u grad. Zbog glasina o razaranju i osveti koju su Sovjeti na istoku napravili, svi su se nadali da će biti Amerikanci ili Britanci. Porsche, zajedno sa svojim zetom, Antonom Vejhom i višim rukovodstvom Volkswagen-a bezi u južnu Bavarsku, u blizini granice sa Austrijom.

10. aprila 1945. američke trupe ulaze u skoro praznu fabriku.

[vitez koja]

Fabrika je izgledala u jadnom stanju. Osim oštećenja od bombi, prinudna radna snaga fabrike (ratni zarobljenici) su nakon bega rukovodstva porazbijali prozori, zapalili kancelarije i vandalizovali deo mašina. Ipak, viši inženjer Rudolf Brormann održao je hladnu glavu i video priliku da održi fabriku. Iscrpljena 9. armija SAD-a bila je u poteri za razbijenim nemačkim snagama nekoliko sedmica, a njihova vozila su imala očajničku potrebu za dodatnim motornim vozilima i održavanjem i popravkom postojecih.

Brormann je nekako uspeo da organizuje rad u fabrici i ponudio Amerikancima 110 novih komada nemačkih Kubelwagena. Ponudio im je da napravi i još 1.000 Kubelwagena od dostupnih rezervnih delova. Potpisan je ugovor i američka vojska je odobrila Reichbanci da sa RM1,350,000 pomogne početak proizvodnje.

Završetkom Drugog svetskog rata, maja 1945. godine, Nemačka je podeljena na četiri okupacione zone.
Kako je Kdf fabrika bila smeštena u Britanskoj zoni, pala je pod njihovu kontrolu. 25.05. 1945.g.grad Kdf-štadt je preimenovan u Wolfsburg. Ime je dobio po obližnjem zamku, a fabrika Kdf je postala „Wolfsburg Motor Works”.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

26. maja 1945. Amerikanci su formalno predali fabriku britanskim saveznickim snagama. Pre nego što su Britanci preuzeli fabriku specijalisti iz britanske automobilske industrije stigli su u fabriku da bi sagledali stanje i izvršili procenu. Kako je fabrika bila proglasena kao vojni objekat, fabrika Wolksvagen je bila zatvorena a njena imovina predvidjena za reparaciju. Britanci su planirali da ugase i raspustite fabriku a masine presele u Veliku Britaniju, medjutim britanske kompanije nisu bile zainteresirane za fabriku jer su je proglasile zastarelom i ekonomski neisplativom.

[vitez koja]

Pukovnik Charles Radcliffe i major Ivan Hirst iz korpusa kraljevskih elektrotehničkih i mašinskih inženjera (koji su imali veze sa britanskom automobilskom industriom i bili su entuzijasti automobila) imali su zadatak da obezbede fabriku i nadziru likvidaciju njene imovine. Pri prvom pregledu verovali su da je fabrika ozbiljno oštećena i praktično bezvredna, ali je prilikom detaljnije kontrole ustanovljeno da je šteta nije u onom obimu koliko se u prvi mah cinilo. Zapravo, kako bi sprečili Britance da demontiraju fabriku, radnici i tadasnje rukovodstvo sa Brormannom  su prikrili dokumentaciju i neoštećene i potpuno funkcionalne mašine pažljivo postavljenim ruševinama i smećem.

Da bi fabrika bila u funkciji Brormann je ponudio Radcliffu i Hirstu da proizvode Volkswagen za Britance u zamenu za hranu i potrošni materijal. Britanske vlasti nisu imale želju da održavaju fabriku Volkswagen, ali kao i Amerikanci su se suočavali sa akutnim manjkom vozila I problemom transporta. Pošto je britanska auto industrija prešla iz vojne u civilnu proizvodnju, novo proizvedena i isporučena vozila saveznickim snagama nisu se pokazala adekvatna za saobracaj na unistenim i razbijenim putevima u Nemačkoj.


Britanci su 1945. godine postavili nemačkog advokata Hermana Muncha za izvršnog direktora, ali se on pokazao jako nesposobnim za vodjenje fabrike. Smenjuju ga i postavljaju majora Ivana Hirsta. Novo postavljeni upravnik fabrike, Hirst, nastojao je uveriti britanske vojne vlasti da naruče vozila Volkswagena.  Britanskim vojnim vlastima  je isporuceno nekoliko primeraka  Volkswagen VW51 za sopstvenu upotrebu i, uprkos početnom skepticizmu, oni su se brzo svojim karakteristikama, robustnoscu i pouzdanoscu pokazali kao adekvatni automobile i rešenje za nestašicu vozila za okupacione snage .
   
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Britanska vojska izdaje naređenje za proizvodnju 20.000 vozila “tipa 1” kako bi zadovoljila svoje potrebe. Hirst je ubrzo uspeo da obnovi fabriku i da krene sa proizvodnjom automobila za usluge britanskih i francuskih vojnika u Nemačkoj. Prva posleratna “buba” napravljena je ubrzo posle Božića 1945.godine.

Proizvodnja je obnovljena, ali su se i dalje proizvodila samo vojna vozila, ovaj put za britansku vojsku.

[vitez koja]

Kako vise nisu imali delova za proizvodnju Kubelwagena, fabrika je bila primorana da koristi civilnu sasiju Volksvagena. Tokom celog rata napravljeno je samo 600 civilnih Volkswagena, sve za vojnu upotrebu i najčešće montirane na Kubelwagen šasiji. Čelika je bilo u nedostatku, tako da su paneli bili zavarivani od čeličnih oklopa, kanibalizovanih ploča od oštećenih vozila i drugih nasumičnih odlivaka, a zatim ih rucno postavljani na sasiju. Zbog nedostatka odgovarajućih materijala i brojnih uticaja rata, napravljeno je svega 55 primeraka do kraja 1945.godine.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Preko noći, broj radnika je povećan sa 450 na 6.000 ali je proizvodnja i pocetkom 1946.g. bila ograničena na oko hiljadu komada, da bi u martu 1946.godine napravljeno hiljadito vozilo, kada se situacija sa materijalom poboljsala pa je do kraja godine Volkswagen uspeo da napravi oko 2.000 vozila.
   
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]



Dva najznačajnija specijalno napravljena automobila dok je fabrika bila pod kontrolom Britanaca bili su dvosed „Redklif roadster“ i kabriolet koji je smeštao četiri osobe, oba modela razvijana pod palicom Rudolfa Ringela. „Redklif roadster“ je služio za transport pukovnika Čarlsa Redklifa tokom letnjih meseci 1946, dok je kabriolet napravljen za lični prevoz majora Ivana Hirsta.
   
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Hirst je već tada imao narudzbe od preko 10.000 vozila, koji je 1945. godine i zvanično dobio ime „Beetle“ („buba“).

Većina modela iz 1946. godine su bili slični vojnim verzijama, a Volkswagen po prvi put počinje da prodaje i civilne verzije 1947. godine. Vojni model VW 51 je donekle modifikovan i u početku ponuđen oficirima. Motor od 1.131 cm3 i 25KS je tokom rata stekao reputaciju da je nepoderiv.Motor je bio postavljen pozadi sa vazdušnim hlađenjem, a da bi se opravdala jeftina cena, automobil je unutra od opreme imao samo sat za brzinu. Preko noći, Beetle je postao veliki hit i pored svih mana. Motor na vazdušno hlađenje nije imao problema ni leti ni zimi, a njegova pozicija pozadi je davala automobilu odličan raspored težine u svim vremenskim uslovima.

Sledeće godine (1947.g.) 08.08. Braća Pon, Ben i Wijnand, osnivaju firmu za uvoz VW vozila u Holandiju, što je prvi eksportni ugovor VW-a. Te godine u Holandiju je izvezeno je 5 (56) automobila, što je bio prvi nemački izvoz nakon rata!

Dok se Evropa još uvek oporavljala od posledica rata, kupci su, pre svega, tražili jeftin i pouzdan automobil što je upravo Beetle pružao. U 1947. godini Volkswagen je proizveo oko 8.000 Beetlea, od kojih su mnogi isporučeni kupcima u Zapadnoj Nemačkoj koji su pre rata uplatili obećanih pet maraka sedmično (kupci u Istočnoj Nemačkoj nisi bili iste sreće). Takvi automobili su imali ratkapne, branike i lajsne od hroma kao i 1.1 l motor sa 25 KS. Preko noći, Beetle je postao veliki hit i pored svih mana. Motor na vazdušno hlađenje nije imao problema ni leti ni zimi, a njegova pozicija pozadi je davala automobilu odličan raspored težine u svim vremenskim uslovima.

29.07.1947.godine sedište preduzeća premešta se iz Berlina u Wolfsburg.

[vitez koja]

Međutim, kompanija nije imala finansije za dalji razvoj i krenula je u potragu za partnerom. Volkswagen je ponuđen, bez ikakve finansijske nadoknade, britanskom Rootesu i američkom Fordu,  (Henriju Fordu je ponuđena fabrika kao kompenzacija za štetu nastalu nemačkoj fabrici Forda u Kelnu),  ali su obe kompanije odbile ideju uz priču da je automobil previše ružan i da neće opstati na tržištu više od dve godine.Ford je bio zaintersovan za fabriku u Wolfsburgu za proizvodnju svojih automobila, ali se ubrzo predomislio kada je uočio da se fabrika nalazi blizu granice dela Nemačke koji je pripadao Rusima.