Istorija razvoja automobila marke VOLKSWAGEN

[vitez koja]

Takodje u junu 1988.godine, predstavljen je 10.000.000-ti primerak Golfa.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[vitez koja]

1990.godine Volkswagen kupuje ŠKODU.

  [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Plišana revolucija donosi značajne promene u Čehoslovačkoj. Prvo dolazi do mirnog razlaza Češke i Slovačke, a zatim i do privatizacije fabrike u Mladoj Boleslavi.

U ovom razdoblju autoindustrija zapadne evrope je uveliko već počela da koristi prednosti računara i ugradnju elektro kontrolisanih komponenti u svoja vozila, dok je Škoda za svoje aute još uvek koristila prilično zastarelu tenologiju. Ali ne još zadugo. 1989 god. kompanija Škoda je odlučila da pronađe novog jakog partnera i u skladu sa novim tokovima evropske autoindustrije krene putem sigurnog uspeha.

Za strateškog partnera decembra 1990. godine izabran je  Volkswagen AG, jedna od najdinamičnijih kompanija u Evropi.

28. marta 1991. godine potpisan je ugovor o zajedničkom partnerstvu sa Škoda automobilima, uz kupovinu 30% udela češkog proizvođača automobila, koja je 19. decembra 1994. podignuta na 60,3%, a godinu nakon 11. decembra 1995. godine na 70% akcija. Pocetak saradnje je obelezio kupovinu Skodinih akcija (do 1993.godine) i taj period je pokazao kako su dve kompanije spojile svoje kulture, kompetencije i na kraju stvorile konkurentni automobil na zapadnoevropskom tržištu, predstavljen kroz model Skoda Octavia.

Nakon toga, VW je sistematski transformisao Skodu i postavio ga kao pouzdan brend automobilsk industrije.

[vitez koja]

1990.g.VW pocinje da gradi  fabriku u Moselu-Zwickau (istočna Nemačka).
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Fabrika u Zwickau (okrug Mosel) ima svoje poreklo kao predratni pogon Audija / Auto Uniona, koja je postala fabrika “VEB Sachsenring Automobilwerke Zwikau” za sklapanje VEB Sachsenringa (Trabanta) nakon što se Auto Union preselio u Ingolstadt posle Drugog svetskog rata. Zajedno sa pogonom motora u Chemnitzu, pripada Volksvagen-Sachsen GmbH, koja se nalazi u Zwickau.



Sa osnivanjem Horcha i Audija 1904. i 1909. godine, Zwickau je bio kolevka saksonske automobilske industrije. Zbog tradicije automobilske industrije u regionu i zbog kvalifikovanih radnika, Volkswagen je kao prvo veliko preduzeće Savezne Republike odlučio da ulozi sredstva u novi posao u Saksoniji i obezbedio joj značajna ulaganja. Kao rezultat toga, nastala je fabrika VW u Zwickau.

Izgradnja ove fabrike označava ulazak Volkswagena na istočoevropska tržišta nakon pada Berlinskog zida.
Proizvodnja je počelo 21. maja 1990.g. sa masovnom proizvodnjom VW Pola II. Dana 15. februara 1991. paralelno sa Polom pocela je i proizvodnja Golf II, čiji se naslednik i danas proizvodi u postrojenju Zwickau. Godine 2007. zvanično su predstavili novo ime fabrike Volkswagen-Fahrzeugwerk Zwickau.

Od početka proizvodnje 1990. godine, isporučeno je do sada oko 3,7 miliona Volksvagenovih vozila.

[vitez koja]

1991.godine Volkswagwen AG formira tri trzisna podrucja, i to: Severnoameričko; Azijsko-Pacifičko, Južna Amerika i Afrika; i Evropsko tržište.


Osnivanje “FAW-Volkswagen Automotive Company Ltd.” u Changchun-u (China).
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

FAW-Volkswagen Automotive Compani, Ltd. (u daljem tekstu: FAW-Volkswagen) osnovan je 06.februara 1991. godine i predstavlja veliko preduzeće za proizvodnju putničkih automobila zajedničkim ulaganjem između China FAW (First Automotive Work) Group Corporation i Nemačke Volkswagen Group. Vlasnicki udeo u osnovanoj kompaniji je bio Volkswagen AG sa 20 procenata, Audi AG ima 10 odsto, Volkswagen (Kina) investira 20 odsto, a FAW preostalih 60 odsto.

FAW-Volkswagen ima sedište u jugozapadnim predelima Čangčun, provincije Jilin, gde ima dve fabrike za sklapanje vozila. Ima još jednu fabriku za montažu u Chengdu, provinciji Sichuan, a četvrta fabrika je u izgradnji u Foshanu, provinciji Guangdong. FAV-VW je proizvedila automobile zasnovane na platformama PK34, PK35, PK46 i Audis.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Kompanija pokriva površinu od 1,16 miliona kvadratnih metara sa ukupnom investicijom od 11,13 milijardi juana i registrovanim kapitalom od 3,71 milijardi juana.

Kompanija je službeno započela svoj rad 1. septembra 1992.godine.

[vitez koja]

Volkswagen preuzima “ŠKODA, automobilová a.s.”
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Priča o kupovini proizvođača automobila Skoda od strane VW Grupe 1991. godine nije samo primer velike strategije brenda. Citav proces pokazuje kako Zapad uspesnim spajanjem sa Istokom uz poštovanje korporativne tradicije i priznavanje teške finansijske situacije u Češkoj Republici u to doba treba da realizuje uspesnu kupovinu.


Skoda i dalje ostaje kao brend i kompanija se inkorporira kao punopravni član VW Grupe, sa vlastitim R & D divizijama i prodajnim i nabavnim odeljenjima.
Volkswagen je kupio 31% akcija, dok je Češka država zadržala 69%. VW je na kraju kupio sve akcije, dok je češka vlada nastavila da bude predstavljena u odboru Škoda. Pored toga što je platio tržišnu cenu za akcije (620 miliona DM za 31%), VW se obavezao da će uložiti nekoliko milijardi maraka u modernizaciju i razvoj Skode: najveće zapadne evropske investicije u istočnoevropsku kompaniju. Istovremeno, VW je najavio svoju nameru da udvostruči godišnju proizvodnju na 350.000 automobila.

Razumljivo da je javnost imali sumnje u to. 1991. godine Škoda je imala samo jedan model sa realnim prodajnim potencijalom, Favoritom. Izvan Istočne Evrope Škoda je imala lošu sliku. Kompanija je proizvela 150.000 automobila godišnje od kojih je samo 30.000 izvezeno. Ali VW je gledao izvan ovoga. Češki zahtev da brend Skoda bude održan u potpunosti je u skladu sa VW-ovom strategijom, omogućavajući joj da prodaje jeftinije automobile izvan Zapadne Evrope. VW je priznao i tehničke sposobnosti proizvodnog osoblja i potencijale čeških dobavljača. Česki sindikati podržali su izbor vlade jednim delom zahvaljujući socijalnom stavu Nemaca, čiji su napori na zaštiti postojećih radnih mesta takođe dobro prihvaćeni. VW čak obećao povećanje radnih mesta.

Skoda se trebala transformisati u kvalitetnu i prodajno orijentisanu organizaciju koja se bavi proizvodnjom automobile koji imaju vrednost. Kvalitet je postao novi moto u Skodi. VW je investirao stotine miliona u nove proizvodne linije u gradovima Vrchlabi i Mlada Boleslava, u oblasti istraživanja i razvoja, tehnologije, marketinga i upravljanja. Od dana preuzimanja, razmena znanja i cilj stvaranja vrhunskog kvaliteta bili su na vrhu liste prioriteta i ostali su do danas. Svi zaposleni u Skodi imali su obuku o nemačkim standardima za razvoj i proizvodnju. Zaposleni u VW poslani su u Češku da dele svoje znanje. Česi su bili podstaknuti da provode po tri nedelje u VW-ovom štabu u Nemačkoj. Jezik komunikacije u Skodi je bio i češki i nemački.

Prvi novi Skoda model koji je proizveden pod pokroviteljstvom VW-a predstavljen je svetu u oktobru 1994. godine. Felicia je dobro primljena od novinara i godinu dana kasnije prodata je više od 130.000 primeraka To je bio početak serije novih modela sa različitim cenama. VW grupa je preduzela revolucionarni korak uvođenja strategije platforme, omogućavajući brendovima pod okriljem VW, Audiju, Seatu i Skodi - da koriste delove jednih od drugih. To je posebno podstaknuto u Skodi, zato sto je to garantovalo pristup kvalitetnim delovima od VW i Audi.

1996. godine Škoda je predstavila svoj prvi model srednjeg segmenta, Octaviju. Ovaj automobil C klase, koji je izgrađen na šasiji VW Golfa, Skodi je doneo konačni međunarodni proboj. Zahvaljujući VW-ovoj platformnoj strategiji Skoda je uspela da isporučuje različite tipove motora, čime je znatno proširila svoj asortiman proizvoda.

[vitez koja]

Volkswagen Golf III generacija (MK3/A3, Typ 1H/1E/1V; 1991–1998)

Ne baš sjajno poglavlje za „Golf“ započinje avgusta 1991.g. kada startuje proizvodnja treće generacije. U suštini, mehanički je bio gotovo identičan „dvojci“, sa praktično nepromenjenim dimenzijama. Moderniji dizajn isticao se zaobljenijom karoserijom i ovalnim farovima.
     
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Najslabiji motor, a ujedno i prvi koji je ubačen u ovu generaciju Golf-a je 1.4-litarski benzinac sa 60 KS. Kasnije dolaze dve verzije 1.6-litarskih motora sa po 75 KS i 100 KS. Ova dva modela su bila i najprodavanija uz „dizelaše“, prvo zbog solidne snage motora, ali i zbog ne tako velike potrošnje koja je išla do 7 litara. Pored ovih benzinskih motora, veliku potražnju su imali i par dizel motora. Najslabiji od njih je bio 1.9-litarski dizel motor koji je pravljen sa 64 KS – SDI. Kasnije se povećava snaga i ovaj 1.9-litarski motor dobija 75 KS – TD. Dve najjače verzije dizel motora su nosile oznaku TDI i to su takodje 1.9-litarski motori. Slabiji je imao 90KS, dok je jači pokertalo 110 KS. Među novim motorima koji će obeležiti i naredne generacije golfa je čuveni „VR6“ šestocilindrični motor sa uglom među cilindrima od 15 stepeni i to u dve verzije – zapremine 2,8 i 2,9 litara sa 174 i 190 KS.



Po prvi put, Golf Estate (Golf Variant) se pridružio liniji u septembru 1993. godine (iako većina tržišta nije dobila ovaj model do početka 1994. godine).
     
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Istovremeno je uveden i potpuno novi Golf 3 Cabriolet koji je zamenio 13-godišnju prvu verziju Golfa na osnovu platforme Golfa od 1995. do početka 1999. godine. Golf 3 Cabrio dobio je stil Golfa 4 krajem 1999. godine a proizvodnja je nastavljena do 2002. godine.
   
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Kao sve generacije do sada i ovaj Golf ima svoju GTI verziju. Sportska verzija Golf 3 motora kreće sa proizvodnjom 1993., a najtrženiji motor je bio 2.0-litarski sa 16 ventila i 150 KS. Kako je sve poboljšano na motoru, tako se došlo i do boljih rezultata kod ubrzanja auta, pa ova serija GTI-ja od 0 do 100 km/h stiže za 8,5 s, ali je i potoršnja ostala pristojna sa prosekom od 8 l na 100 km. Pored njega postoji i slabiji 2.0-litarski sa 115 KS.
   
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [attachment=10]

Tokom 1996. godine Volkswagen je ponudio i specijalni GTI u čast 20 godina istorije ovog automobila, a proizvedeno je samo 1,000 primeraka.

[vitez koja]

Golf 3 City Stromer – je limitirana verzija automobila, uglavno prodata na nemačkom tržištu, u 250 primeraka. Potpuno električno vozilo, sa 6 baterija u motornom delu i još 10 ispod prtljažnog prostora. Sa jednim punjenjem može da predje 50 km. U autu postoji i jedan mali rezervoar za dizel pomoću koga se obezbedjivalo grejanje u kabini.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[vitez koja]

Jedan od retkih problema sa ovim modelom Golfa desio se na američkom tržištu. Naime, početkom 1990-ih godina Volkswagen je prebacio proizvodnju američkog Golfa iz Amerike u Meksiko i velik broj proizvedenih primeraka je bio veoma lošeg kvaliteta.Godinu dana kasnije počinje masovno povlačenje automobila na servis zbog raznih problema, a korozija počinje da zadaje glavobolju vlasnicima serija napravljenih do 1995, kada se prilikom restilizacije konačno popravlja kvalitet. Situacija je postala toliko loša da je nemački gigant čak prestao da prima proizvode iz Meksičkih fabrika i do današnjeg dana je na lošem glasu po kvalitetu zahvaljujući navedenom skandalu.


Do kasnih 1990-ih godina konkurencija je napradovala u velikoj meri, posebno novi Ford Focus, i Volkswagen je shvatio da mora da razvije novi Golf ukoliko želi da opstane lider u klasi.

[vitez koja]

Januara 1992.godine predstavljena je Verzija Notchback-a, zvana VW Vento (ili Jetta u Severnoj Americi). Treća generacija za evropsko tržište zvala se Vento, što znači vetar na italijanskom i portugalskom jeziku.

Volkswagen Jetta (Vento) III generacija (MK3/A3, Typ 1H; 1992–1999)

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Volksvagen Vento je subkompaktni automobil proizveden od strane Volkswagen Indija, Volkswagen Rusija i Volkswagen Južne Afrike, filijale nemačkog proizvođača Volkswagen. Volkswagen je odlučio da model automobila predstavi kao Vento u Evropi, ali nastavila je da koristi ime Jetta na tržištu Severne Amerike. Automobil se prodaje pod imenom Vento u Indiji, Maleziji i Meksiku, Tajlandu, Indoneziji, Južnoj Africi, Argentini, Rusiji, Jordanu, Tunisu i UAE. Reč Vento znači "vetar" na italijanskom i portugalskom jeziku. Poznat je i kao Volksvagen Polo Notch na Filipinima.

VW Vento je predstavljen u januaru 1992. godine u Briselu kao naslednik Jetta II. Sa novim imenom, proizvođač se nadao da će se promeniti imidž vozila i povećati prodaju, posebno na nemačkom tržištu.
  
Vozilo je bilo tehnički identično Golfu III. Osim 36 cm duže karoserije, Vento se razlikuje od Golfa III ugaonim prednjim svetlima, različitim oblikovanim rešetkama, blago modifikovanom kontrolnom pločom (do modela 1994. godine), boljom standardnom opremom (uključujući lakirane prednje i zadnje presvlake, 14 " točkove, bela indikatorska svetla i druga unutrašnja oprema). Prtljaznik nosivosti 550 litara i prostor kabine je jedan od pozitivnih elemenata ovog modela.

 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Styling je napravio tim dizajnera koji je vodio Herbert Schafer, a automobil postao aerodinamičniji od prethodne generacije. Iako je vizuelno sličan Jetti II, ova generacija ima mnogo poboljšanja. Dvodelni model je pao, aerodinamika je poboljšana, pa automobil sada ima koeficijent otpora od 0,32. Ovo je uključivalo novu strukturu koja je sada ispunila svetske standarde o nesrećama. Vesanje je bilo evoluciono, a ne precizno podešavanje kao na prethodnim modelima, a uglavnom se sastojalo od šire staze i čak održavanja kompatibilnosti sa starijim modelima. Pored toga, automobil je postao ekološki prihvatljiviji korišćenjem reciklirane plastike, sistema za klimatizaciju bez CFC-a i boje koja nije sadržala teške metale.


Vento je izrađen isključivo sa četvoro vrata. Model sa dvoja vrata kao u dva prethodna modela Jette bio je odbačen, jer na glavnim tržištima krajem osamdesetih nije bilo potrebe za takvim tipom vozila. Čak nije više nije ponuđena ni Sincro verzija sa pogonom na sva četiri točka.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

U početku su ponudjena četiri benzinska motora 1.8 l sa 75 KS 1.8 l sa 90 KS 2.0 l sa 115 KS i 2.8 l VR6 sa 174 KS i dva dizel motora 1.9 l sa 60 KS i 1.9 l sa 75 KS. Motor 1.6 l sa 75 KS  vratio se u leto 1992.godine. Bazni motor Golf III od 1.4-l sa 60 KS i 2.0-litarski 16V motor sa 150 KS nije bio dostupan za Vento / Jetta III.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Ponuđeno je šest različitih verzija opreme: Vento CL / CLKS kao osnovna verzija, GL / GLKS naglašena udobnost, GT sportski, GTD sportski sa dizel motorom i VR6 sa šestocilindričnim motorom. U SAD-u, sportske verzije su se zvale GT (prethodno GLI), kao i u Evropi. VR6 je bio u luksuznijoj komfornoj varijanti od GL i sportskoj kao što je GT. Po prvi put je motor GT sa 115 KS opciono predstavljen za verziju GL, u kombinaciji sa novim automatskim menjačem sa četiri brzine.

[vitez koja]

U vreme njenog uvođenja 1993. godine, prodaja Volkswagena u Americi je zabeležila najnizi rast od 1950-ih godina. U toj godini prodato je samo 43.902 automobila. Razlog za to su problem sa modelom Golf III koji su se proizvodili u fabrici Pueblo u Meksiku. Međutim, prodaja se znatno popravila u narednim godinama, uglavnom na osnovu jačine Jetta, koja je i dalje bila najprodavaniji Volkswagen u SAD.

Tokom šestogodišnjeg perioda proizvodnje došlo se do brojnih promena:

-Za modelsku 1993. godinu, model je sa novim nosačem instrument table, novim sigurnosnim dugmetima, zatamnjenim zadnjim svetlima u verziji VR6, novom trokrakom radijatorskom maskom u boji karoserije. Novembra 1993.g. predstavljen je novi 1.9 litarski turbo dizel motor sa 90 KS sa direktnim ubrizgavanjem.

-Za 1995 modelsku godinu male tehničke promene. Elektronski imobilajzer je sada standardan elemenat; Prostor za rukavice sa poklopcem sada je u spoju sa vazdušnim jastukom za putnike. Oktobra 1994.g. predstavljen je novi 1.6-litarski benzinski motor od 100 KS.

-1995.g. u julu predstavljen je novi 1.9 litarski motor sa 64 KS sa direktnim ubrizgavanjem. Septembra meseca je uradjen mali facelift sa modifikovanim čeličnim točkovima, standardno zatamnjeno zadnje svetlo, novi stil "Happi Face" Cooler maska kao kod Passata, crno bojeni čelični točkovi (ranije u srebrnoj), novi aluminijumski točkovi, ABS standard i električno podesiva spoljašnja ogledala i električni prozori, obojeni odbojnici, od verzije CL boje svih spoljašnjih plastičnih delova (osim ručica vrata) u boji karoserije, zaobljene strane, kontrolna table iz Golfa III. Novi nazivi modela: sada CLKS (prethodno CL) i GLKS (prethodno GL), sve druge kao i ranije. GTD verzija je izostavljena, uvedeni standardni nasloni za glavu za zadnja sedišta.

-1996.g. u januaru predstavljen novi motori modernizovani 1.6-litarski motor sa 100 KS. Linije opreme se sada zovu CLKS, GLKS, GT i VR6. Od septembra meseca, ABS sistem je na svim varijantama modela (ranije VR6) kao standard.Nivoi trimova su preimenovani u Trendline, Comfortline i Highline (kao što su Passat B5 i Golf IV).

-1997.g. u opremu su dodata dva dodatna bočna vazdušna jastuka kao standardni.



Jula 1998.godine proizvodnja je zaustavljena. Naslednik Bora na bazi Golf IV sledio je u septembru 1998. godine.

[vitez koja]

1993.godine Dr. Ferdinand Piech promoviše princip “KVALITET PRE KVANTITETA”.

  [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Rođen je u Beču, u Austriji 17. aprila 1937. godine i unuk je Ferdinanda Porschea. Ferdinand Piech je studirao mašinstvo na Švajcarskom Federalnom institutu za tehnologiju (ETH) u Cirihu. Njegova profesionalna karijera započela je 1963. godine na odeljenju za ispitivanje motora Porsche KG u Štutgart-Zuffenhausen. Nakon obavljanja različitih funkcija, Piech je postao tehnički direktor Porsche KG-a 1971. godine. Među automobilima koji su razvijeni pod njegovim nadzorom bio je legendarni trkački automobil Porsche 917, koji je Porscheu donio svoju prvu pobedu u 24-casovnoj trci Le Mans 1970 godine.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Profesor Ferdinand K. Piech bio je šef tehničkog razvoja u AUDI AG od 1975. do 1988. godine, a predsednik Upravnog odbora od 1988. do 1992. godine.

1993.godine Dr. Ferdinand Piech preuzima funkciju predsednika upravnog odobora Volkswagen AG. Na toj funkciji ulozio je puno rada I napora da Volkswagen AG pretvori u veliko ime koje danas ima. Nadgledao je kupovinu Lamborghini-a i Bentlei-a, kao i osnivanje firme Bugatti Automobiles, koju je integrisao sa Volkswagenovim markama, Škoda, SEAT i Audi u strukturu sličnu onoj koja se koristi u kompaniji General Motors. Dok je bio šef grupe Volkswagen, Piech je bio poznat po svojim agresivnim potezima na druga tržišta. Godine 1993. godine, kada je Piech postao predsednika upravnog odobora Volkswagen AG, kompanija je izgubila 1,1 milijardu dolara i prodala je samo 62,061 automobila u SAD. 2002. godine, VW je prodao 355,648 automobila.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
 
Po poslovnoj politici kompanije Volkswagen Piech se trebao penzionisati sa 65 godina, ali je ostao u nadzornom odboru i bio je uključen u strateške odluke kompanije sve do prinudne ostavke 25. aprila 2015.godine.

Obrazovan kao inženjer, Piech je uticao na razvoj brojnih značajnih automobila, uključujući i Audi Kuattro, a naročito Bugatti Veiron, koji je od 2012. godine najbrži, najmoćniji i najskuplji putnički automobil ikad izgrađen.


Zbog svog kontinuiranog uticaja u automobilskoj industriji, Magazin Automobile je objavio da je Piech osvojio nagradu "Muškarac godine" za 2011. godinu.

[vitez koja]

Osnivanje “Volkswagen Financial Services AG“

  [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Godine 1994. osnovana je Volkswagen Financial Services AG (VWFS), koji upravlja grupom finansijskih usluga u Evropi za Volkswagen Group.

Volkswagen Financial Services AG posluje i koordinira aktivnosti finansijskih usluga podružnica u vlasnistvu Volkswagen grupe. Kao partner marke Volksvagen Grupe, njegov glavni zadatak je promovisanje prodaje i povezivanje kupaca sa proizvodima Grupe. U Nemačkoj, on služi tržištu sa operativnim podružnicama kao što su Volkswagen Leasing GmbH ili Volkswagen Versicherungsdienst GmbH.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Volksvagen Financial Services AG pruža finansijske usluge na trzistu automobile za direktne bankarske kupce u Nemačkoj, Evropi, Latinskoj Americi, Azijskom Pacifiku i na međunarodnom nivou. Takođe pruža usluge maloprodaje i dilerskih usluga; lizing vozila; osiguranje proizvoda, upravljanje voznim parkom i direktne bankarske usluge. Volkswagen Financial Services koordinira aktivnosti širom sveta u oblasti  finansijskih usluga Volksvagen grupe.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Volkswagen Financial Services AG zapošljava 11.819 ljudi. Sediste kompanije je u Braunschveigu, Njemačka. Volkswagen Financial Services AG posluje kao podružnica Volkswagen Aktiengesellschaft.

[vitez koja]

Uvođenje četvorodnevne radne sedmice.


Šef osoblja Volksvagen AG-a Peter Hartz izjavio je oktobra 1993.g. da je u VW visak 30.000 zaposlenih i da se planira uvodjenje četvorodnevne radne nedelje 1994. godine, sa smanjenjem plata, kako bi se sprečilo masovno otpuštanje.

Projekcije VW-a pokazale su da je Volkswagenu u procesu proizvodnje neophodno 70.000 od 108.000 zaposlenih osoba u 1994. i 1995. godini,  pa je shodno tome najavio dase planira smanjenje radne snage na 100.000 do kraja 1994. godine. Da nebi doslo do masovnog otpustanja VW namerava da uvede
četvorodnevnu radnu nedelju od 28,8 časova, sa odgovarajućim 20 odsto smanjenim isplatama, za sve zaposlene početkom 1994. godine, kao deo paketa koji sprečava otpuštanje dodatnih 30.000 zaposlenih.

Krajem 1993. godine, Volkswagen i Hanoverov ogranak sindikata metalaca IG Metall, kao stranke kolektivnog ugovora kompanije Volksvagen AG, nakon pregovora završenih za rekordnih 14 dana, postigli su sporazum u cilju očuvanja radnih mesta i lokacija preduzeća, koji je kasnije postao poznat kao "četvorodnevna nedelja".


Sporazum je stupio na snagu u januaru 1994.godine.

[vitez koja]

Volkswagen Polo III generacija (Typ 6N/6KV; 1994–2003)


Volkswagen Polo Mk3 je treća generacija automobila Volkswagen Polo supermini koji se proizvedio od 1994. do 2003. godine, a krajem 1999. godine je predstavljen model na kome je uradjen facelift. Model je dostupan je u hečbek, sedan i caravan varijantama. Unutar Folksvagen grupe, mehaničku platformu je delio sa Škodom fabijom, Seat ibicom i Audijem A1.
   
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Od 2000.godine krenula je prodaja facelift modela u verziji hečbek, dok su limuzinska i caravan verzije dobile samo manja poboljšanja. VW Polo III hečbek sada je imao drugačiji oblik eksterijera i unutrašnjosti preuzet od Seat Ibize.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
   
Volkswagen Polo III je predstavljen 31. avgusta 1994. godine i odmah je bio dostupan na kontinentalnim tržištima, a na tržištu UK lansiran je u oktobru te godine. Bio je to prvi potpuno novi Polo koji je lansiran u odnosu na II generaciju modela iz 1981. godine.

To je i prva verzija Pola koja je bila dostupna sa troja i petoro vrata. Početni asortiman pogonskih agregata se sastojao od novih 1.0 (1043 cm3 sa 45 KS) i 1.6 (1598 cm3) benzinskih motora; motor 1.3 (1272 cm3 sa 55 KS) je prenet iz prethodnog Pola, ali je u oktobru 1995.godine zamenjen novom 1,4 jedinicom. U septembru 1996. 1043cc motor je zamenjen potpuno novim aluminijumskim blokom višenamenskog ubrizgavanja zapremine 999 cm3, razvijajući 50 KS.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
 
Modeli Classic i Varijant posedovali su motore 1.6/75 KS i 1.9. snage 100 KS. Po prvi put, turbo-dizel motor (1.9L) bio je dostupan u Polu, ali samo u 6K modelima.

Dostupnost dizel motora Polo po prvi put na tržištu u Velikoj Britaniji dovela ga je na nivo sa skoro svim svojim konkurentima, iako je Polo bio poslednji supermini u Evropi koji je postao dostupan sa petoro vrata - 11 godina nakon lansiranja petih vrata supermini modela, uključujući Fiat Uno, Nissan Micra i Peugeot 205.

Platforma koja se koristi za ovaj model koristila je modifikovanu verziju podloge Volksvagen Golf Mark 3, kao i SEAT Ibiza Mk2. Brojne mehaničke delove i sve komponente vesanja su međusobno izmenjive među tri modela. Iako su kontrolna tabla i brojne mehaničke komponente, uključujući i motore, podeljene sa Ibizom, spoljašnji izgled modela razlikovao se od SEAT modela.

U početku su bile dostupne samo verzije hatchback sa troja i petora vrata. 1995. godine dodato je u seriju četiri limuzinske varijante ("Polo Classic / Sedan / Derbi") i caravan verzija ("Polo Vagon / Variant").VW ih je interno klasifikovao kao Tip 6KV, a verzije su delile karoseriju sa modelom SEAT umesto modelima hečbek-a.

VW Polo III je mnogo bolje opremljen od svog prethodnika. Imao je bočne branike, grejana / električno podesiva ogledala, četiri stereo zvučnika, filtere za polen, centralno zaključavanje, naslon za glavu zadnjih klupa, podeljena zadnja sedišta, svetla za maglu, alu felne i vazdušne jastuke. Automobil je na početku bio dostupan u četiri nivoa opreme, od nivoa L, CL i GL do GLX modela. Polo SE je imao specijalnu opremu; opremu iz modela viših specifikacija kao što su GLX odbojnici, Sport Rader alu felne, zatamnjenu zadnju svetlosnu grupu sa jasnim indikatorima.

[vitez koja]

U Evropi je 1995. godine prikazan poseban model "Harlekin" ili "Harlequin".

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Polo Harlekin je bio neobično izdanje sa više boja, svaki panel u drugoj boji: Flash crveno, Ginster žuto, Pistachio zeleno i Chagall plavo. Koristio je iste motore kao i normalni Polo - boja karoserije bila je jedina razlika. Prvobitno ograničeno na 1.000, proizvedeno je oko 3.800 modela ove serije. U Velikoj Britaniji je između 1996. i 1998. godine proizvedeno 2500 Polo Harlekina.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]