Повратак народне одбранеАутор: Милан Галовић понедељак, 23.03.2020.
Да ли ће координирани напори Министарства одбране и МУП-а успети да створе масовни систем заштите становништва кога смо се олако одрекли по распаду ЈугославијеВојска је изашла на границе и чува важније објекте, полиција даноноћно мотри да ли се грађани придржавају здравствених мера и забрана кретања, волонтери по целој Србији помажу старијим грађанима који су најугроженији пандемијом вируса корона, због које је у Србији уведено ванредно стање. А где је цивилна заштита?
Повремено се на телевизији види и понеки припадник овог сегмента безбедности у препознатљивој плавој униформи. Али далеко је то од велике организације која би могла да мобилише свој резервни састав и одговори на масовно угрожавање безбедности становништва када се догоде земљотрес, поплава или епидемија, да не спомињемо рат. У случају актуелне пандемије цивилна заштита могла би да обезбеди шаторе за прихват грађана који морају да бораве у изолацији или да снабдева потрепштинама оне који не могу да излазе из станова и кућа.
Као и много тога још, цивилна заштита је олако
„отписана” по распаду СФРЈ као
„реликт прошлости”. Уочи НАТО агресије покушана је њена реанимација, али је за то било касно, иако су њени не баш бројни припадници дали све од себе у том рату. Без јасне организације и подршке боље вероватно и није могло. Цивилна заштита тада је била у надлежности Министарства одбране. Затим је пребачена у Сектор за ванредне ситуације МУП-а Србије где се и данас налази. Набављена је опрема, формиране су јединице, укључујући и специјалистичке, почело се с увежбавањем. Али изостао је одлучујући искорак и потврда цивилне заштите у пракси. Ватрогасци-спасиоци, све с такозваним рушевинским, поплавним и другим тимовима, и даље су незамењиви за ванредне ситуације.
Однедавно при Министарству одбране постоји Сектор за цивилну одбрану и политику одбране. Да ли ће координирани напори два министарства створити цивилну заштиту за коју се при следећој невољи нећемо питати где је? Каква је и каква ће бити организација ове службе?
– Ефикасност спровођења цивилне одбране не може се замислити без потпуног, комплетног и правовременог спровођења мера цивилне заштите. Цивилна одбрана и цивилна заштита се никако не би смеле поистовећивати, јер мере предузете у циљу заштите и спасавања становништва, материјалних и културних добара и животне средине само су део свеукупних радњи цивилне одбране које извршавају субјекти система одбране када наступи ванредно стање – наглашавају у Министарству одбране.
У актуелном ванредном стању, како кажу, сви сегменти друштва, прилагођавањем ситуацији у складу са задатим инструкцијама, доприносе сузбијању епидемије вируса корона.
– Сектор за цивилну одбрану, у непосредној координацији са свим субјектима система одбране, дефинише свеобухватан одговор на актуелну епидемију глобалних размера. Проглашено ванредно стање може се сматрати одређеним тестом припремљености и спремности активирања система цивилне одбране у Србији, али и смерницом рада и развоја у предстојећем периоду – одговарају из Министарства одбране на питања „Политике”. Надлежност и одговорност за функционисање цивилне заштите у претходним периодима кретала се из Министарства одбране у МУП и обрнуто.
– Тенденција оваквог кретања надлежности за уређење, организовање и спровођење мера цивилне заштите присутна је у многим државама. Послови цивилне заштите прешли су из Министарства одбране у Сектор за ванредне ситуације МУП-а 2010. године – подсећа се у одговорима достављеним нашој редакцији.
Реформа и изградња способности институција цивилне одбране је један од задатака политике одбране. Концепт тоталне одбране, на коме почива систем одбране Србије, састоји се од војне и цивилне компоненте. Док су носиоци војне одбране оружане снаге земље, цивилна одбрана функционише кроз рад и деловање државних органа, органа државне управе, органа аутономних покрајина, органа јединица локалне самоуправе, привредних друштава, јавних служби и грађана.
– Сектор за цивилну одбрану и припреме одбране посебан акценат ставља и на обучавање становништва за потребе одбране земље. Поред спровођења обучавања лица у резервном саставу, која нису одслужила војни рок, пажња је усмерена и на пружање помоћи субјектима система одбране у обучавању осталих категорија становништва – истичу у Министарству одбране.
Сектор за цивилну одбрану и припреме одбране је надлежан и за координацију послова заштите и спасавања с надлежним државним органима. Области деловања Сектора, у којима су активно укључени грађани и које су им познате, односе се на спровођење војне, радне и материјалне обавезе, као и послове мобилизације.
– И у наредном периоду, на основу захтева Сектора за ванредне ситуације МУП-а, центри Министарства одбране за локалну самоуправу наставиће да врше попуну јединица цивилне заштите људством, као и покретним и непокретним стварима посебне намене. Очекује се додатна ангажованост територијалних органа Министарства одбране, пре свега у виду пружању стручних објашњења и подршке јединицама локалне самоуправе како би се успешно извршило формирање и попуна јединица цивилне заштите опште намене, али и специјализованих јединице цивилне заштите за узбуњивање која ће из надлежности МУП-а прећи у надлежност градова и општина – наводи се у одговорима Министарства одбране.
Министарство одбране, истиче се, активно учествује с МУП-ом у стварању нормативно-правних основа функционисања цивилне заштите, као би, пре свега, јединице цивилне заштите, намена, задаци, мобилизација и начин њихове употребе били потпуно законски и подзаконски уређени.
Дакле, остаје нада да ће овај не баш једноставан посао ипак бити завршен у догледној будућности, односно да ће цивилна заштита поново бити значајна служба у Србији спремна да одговори на неке будуће изазове.
Обука грађанаРазумевање потреба припрема за одбрану земље наметнуло је питање успостављања самосталне целине у Министарству одбране у виду Сектора за цивилну одбрану и припреме одбране, од марта 2018. године. Под овим Сектором налази се Управа за обавезе одбране која је, са новоформираним Одељењем за обучавање грађана, проширила своје функционалне надлежности и на обучавање грађана за потребе одбране земље и координацију послова цивилне заштите.
– Министарство одбране са регионалним центрима Министарства одбране (Београд, Ваљево, Крагујева, Нови Сад и Ниш) и 29 центара Министарства одбране за локалну самоуправу организованих на нивоу управних округа, обезбеђује спровођење цивилне одбране на целокупној територији Србије - објашњавају у Министарству одбране.
Ђаци поново уче о одбрани земљеНакон 28 година од укидања предмета Општенародна одбрана и друштвена самозаштита, у средњошколске клупе ученика завршних разреда, дакле пунолетних особа, вратила се настава о основама система одбране Републике Србије кроз факултативно спровођење. Одељенским старешинама у извођењу наставе стручну помоћ пружају и припадници Министарства одбране и Војске Србије, као и резервне војне старешине.
Спасавање жртава бомбардовањаРазвој цивилне заштите, онакве какву данас познајемо, везан је за Први светски рат (1914–1918), односно за прве ваздухопловне нападе у дубини територије противника. Немачка је бомбардовала Велику Британију из цепелина и авиона, а пред крај рата британски бомбардери гађали су циљеве у Немачкој, у складу с техничким могућностима тадашњих авиона.
Међутим, убрзо по окончању Великог рата било је јасно да ће авијација, која се све брже развијала, имати велику улогу у будућим сукобима. Страховало се од напада бомбардера великог домета и носивости, па је у многим државама почело да се размишља о неопходности изградње система и јединица цивилне заштите.
Према подацима из „Војне енциклопедије” у Великој Британији је већ 1924. године формирана Служба за заштиту у саставу Координационог ратног комитета владе, а 1935. образовано је Одељење цивилне заштите при Министарству унутрашњих послова. У Немачкој је 1927. основан Савез противавионске заштите, а 1935. је уведена обавеза служења у овој организацији.
Цивилној заштити је велика пажња посвећена у СССР-у где је 1926. успостављена посебна служба за ваздушно-хемијску одбрану, а 1932. године активности цивилне заштите обједињене су у централизованој Месној противваздушној одбрани (МПВО).
Нешто касније почињу интензивне припреме становништва и јединица МПВО организованих у фабрикама, разним предузећима, школама и другим установама, па и стамбеним зградама. Изграђена су склоништа за становништво, набављала се опрема за личну заштиту.
У Другом светском рату (1939–1945) цивилна заштита имала је значајну улогу, посебно у Великој Британији и Немачкој, земљама које су више година биле изложене масовним ваздушним нападима. Свима су познати снимци спасавања из рушевина бомбардованог Лондона, па је британска цивилна заштита постала општепозната широм света.
У време рата је у Великој Британији, на нивоу владе, постојао Комитет цивилне заштите који је усмеравао рад министарстава на пословима заштите цивила, а Министарство унутрашњих послова је директно руководило цивилном заштитом.
Уочи и на почетку рата уређена су склоништа од бомбардовања, подељене су гас-маске становништву. У оквиру цивилне заштите постојале су службе спасавања и санитетске помоћи, као и оне за деконтаминацију и везу. Све ове јединице блиско су сарађивале с ватрогасцима и полицијом.
После Другог светском рата развој војне технике, укључујући нуклеарно наоружање, довео је до тога да би се државе могле наћи на удару непријатеља на сваком делу територије. Због тога долази до развоја цивилне заштите широм света, с тим да задаци спасилаца све више постају мирнодопски – реаговање у санирању природних катастрофа и других масовних несрећа.
Izvor:
www.politika.rs