Savezničko bombardovanje Beograda 1944.

[kumbor]

Понављам да се разарање циган-мале на Пашином брду и ул. Орловића Павла на Чубури тешко може било чиме оправдати, као и директан погодак породилишта у Крунској, где се, по речима моје мајке, врисак чуо до Вождовца.

[vathra]

Nedićeva vlada nije imala ni mogućnosti, ni kapacitete da broji poginule Beograđane: bilo je važno što pre pokopati mrtve i nekako lečiti ranjene. Užurbanost je dolazila najviše usled činjenice da su američki avioni nad Beogradom jasno pokazivali ko dobija rat, i kojom brzinom, čime je kvislinški rok trajanja bio na dalje jasno oročen i to na veoma kratak period. Bojeći se ustanka i revolta, Nedić je masovno sahranjivao žrtve na velikim praznim parcelama Novog i Centralnog groblja, bez previše evidencije.

Још један коментар на ово:
већина сахрањених у Ускршњем бомбардовању јесте пописана, док преко стотину није идентификовано.
Постоје и прилично прецизни подаци колико је људи покопано ког дана на гробљима.
Недић је имао на располагању те извештаје, али је у јавности наводио око три пута већи број погинулих.

То све даје другачију слику Недића од оне у тексту - и даље је био чврсто на страни Рајха, и користио ово бомбардовање обилато за пропаганду, при чему је повећавао број страдалих.

[kumbor]

Како било да било, Недићева администрација, да не кажем власт, јер је све време зависио од Немаца, спасила је Србију већих покоља и разарања каквих је било у Босни, Херцеговини и деловима Хрватске. Да је задржана "комесарска управа" Аћимовића, резултат би био поразнији. Нисам присталица Недића, али са ове дистанце тешко да би се нашло повољније решење. И ово је било лоше, али могло је бити много горе. Свака управа, па и недићева, повећава број страдалих. Нешто је сигурнији број примљених избеглица из НДХ - око милион људи.  Србија ни онда није имала глава на бацање. Оштрији отпор широм Србије резултирао би само јачим репресалијама против голоруког народа. За време 1941.- до ослобођења 1944. у Београду је убијено мање од десет немачких војника, неки историчари говоре да је убијено округло 5 припадника Вермахта. Толико о "Отписанима". О претпоставкама да је Броз прећутно подржао савезничка бомбардовања ради изазивања гнева у народу против окупације не бих се изјашњавао, мутна је то прича.

[vathra]

Кумборе,
бомбардовање и цивилне жртве су у народу изазивале анти-савезничко расположење, и као такво нису ишла на руку НОВЈ у локалу. Поготово јер се углавном радило о савезничким стратегијским плановима која на терену нису ни имала пуно утицаја.

Недић је, као и Аћимовић пре њега, спроводио квислиншку политику. То што је током Аћимовића нпр. било највише одмазди због устанка, или највећи део Јевреја био побијен, није неко олакшање за Недића јер је и он, наравно у мањој мери, спроводио ту исту политику.
Није Недић зависио од Немаца, да је хтео могао је да одбије, као принц Ђорђе пре њега. Више је Немцима био потребан неко ко ће да ефикасније спроводи окупацију, поготово после потпуног расула које је наступило 1941.
Имаш у књизи Драгана Алексића ”Привреда Недићеве Србије” податке колико је оштећена привреда и железница, тек половином 1942. се донекле опоравила од устанка.

Број избеглица у Србији је био око упола мањи, али пре свега, не може се узимати као Недићева заслуга јер је протеривање Срба и Словенаца извођено са једне у другу територију под немачком контролом.
Такође треба обратити пажњу на то да је у Србији због више стотина хиљада људи у заробљеништву, слања људи на рад на локалне пројекте или у Немачку, стрељања или одласка у шуму, током рата владала несташица радне снаге, која је донекле компензована ангажовањем избеглица.

Иначе постоје и Титови телеграми у којима протествује због великих цивилних жртава у Београду.

[vathra]

У новом броју Годишњака За истраживање геноцида, год. XIV, БР. 1/2022., у издању Музеја жртава геноцида, је објављен текст о страдалим цивилима у савезничком бомбардовању Београда.
Ово је досад најтемељнији и најопширнији текст о овој теми. Коришћени су савезнички извори о бомбардовању Београда, као и извештаји локалних власти о сахранама пострадалих и рашчишћавању рушевина. На крају се налази поименични списак пострадалих, добијен пописом сахрањених из МКУ, као и списка достављеног са градских гробаља.

Линк ка целом часопису:
https://www.2.muzejgenocida.rs/godisnjak-za-istrazivanje-genocida/najnoviji-broj-godisnjak

[lEO - ZD]

Interesantno da je Maribor najbombardovaniji grad u YU. 29. puta. Šta li su tamo toliko gađali. Po nekim izvorima se navodi da je čak 50 puta bombardovan.

Марибор, Брод (Славонски и Босански) и Београд су били највише гађани градови у Југославији, са око 2.500 бачених тона бомби.
У Марибору је све, осим неких 120 тона бачених на вазд. индустрију, бачено на железнице. Од октобра 44е је то било главно немачко чвориште у Југославији, спајало Италију.

Nažalost nisu jedini

Zračno bombardiranje Zadra su provodile savezničke snage od studenog 1943. do listopada 1944. godine. (30 napada je dokumentirano, a talijanski izvori govore i o preko 50) broj žrtava (podaci variraju od manje od 500 pa do čak 5.000 poginulih u gradu koji je imao svega 20.000 stanovnika). Pritom je potpuno razoreno 80 % objekata u Zadru

[vathra]

Америчка стратешка авијација је бацила око 320 тона на Задар у пет напада.
Тактичка авијација са Б-25 је такође извршила најмање један напад сличног интензитета.
Остало је дејствовала ловачко-бомбардерска авијација.
По истраживању Марице Каракаш-Обрадов, у Задру је било 405 погинулих, укљ. и војнике.

То је укупно ипак доста мање од наведена три града.

[milan55]

Bombardiranja Zadra i Senja su intenzivirana, zbog toga jer su bili vazna pristanista za dovozenje vojnika grupe armije "E" iz Grcke. Nisu se svi povlacili zeljeznicom  nego iz isto albanskih luka brodovima u Zadar i Senj. Ima spekulacija kako je Tito trazio od saveznika bombardiranje Zadra da bi izginulo sto vise stanovnistva talijanske pripadnosti, pa kao kada partizani udju u Zadar imat ce manje problema. To nicim nije dokazano ,niti je Tito imao takvu moc da saveznicima odredjuje sto ce bombardirati.