PALUBA
March 29, 2024, 07:39:48 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Čitajte na Palubi roman "Centar" u nastavcima, autora srpskog podoficira i našeg administratora Kuzme
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 [2]   Go Down
  Print  
Author Topic: Berlinski kongres 1878  (Read 6098 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #15 on: February 07, 2023, 01:55:20 pm »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Illustrirte Zeitung, 15. Juli 1876.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #16 on: February 07, 2023, 02:04:13 pm »

IX
Са немачком штампом, Аустро-Угри су гледали да у време Конгреса оцрне Црногорце. 'Доjчe Монтагсблат' је чак ишао дотле да је објавио један лажан меморандум Црногораца, који је протурио и у друге листове. Кад је цетињска влада изјавила да ће Бар бранити оружаном силом против свакога, Андраши је употребио ту ратоборну изјаву да покаже како мира неће бити ако се попусти црногорским претензијама.
Узалуд су код Карољиа у Берлину црногорски делегати присуствовали и соареу у народној ношњи и гледали да се покажу пријатељи двојне монархије. Аустрија се била испречила против њихових права. Дописник 'Тана' пише 29. јуна:

Црногорци су мање задовољни него (Срби). Нашао сам их (то јест: делегате на Конгресу) у нервозном стању, које ме је изненадило. Они стрепе да неће добити довољно равница које су им тако потребне да би, са мотиком и српом у руци, заборавили ратничка узбуђења, која су им додијала.

Овај допис пак изгледа да је раслоложење црногорских делегата пре 23. јуна, јер је Андраши, кога су Руси уверили да неће правити питање код граница Црне Горе ако им се учине уступци на Црном Мору, већ изјављивао да 'оног дана кад Црна Гора буде и сама имала рачун да се мир одржи, њене границе ће бити сасвим мирне'. ('Жунал де Деба', 28. јуна 1878.). Поводом те сагласности у схватању црногорске независности, дописник 'Журнала де Деба' пише из Берлина 25. јуна:

То ми је поновио скоро од речи до речи (24. јуна) црногорски сенатор Петровић, са којим сам имао један дуг разговор. Необично је интересантна фигура овај представник Црних Планина. Хитра духа, отворене природе, он говори све што мисли без задњих намера, без околишења, са живошћу акцента који даје још већу силу његовим аргументима и показује сву његову искреност!

Док је немачком кнезу Петровић изгледао као какав разбојник, овом Парижанину, поводом црногорског делегата, долазе на памет најлепше миси о изасланицма које је Исток послао на Конгрес:

Ово је прилика да се утврди како је хришћански Исток одиста послао у Берлин цвет своје интелигенције и показао праву гиздавост шаљући као своје представнике најљубазније, најпросвећеније и најлибералније људе. Очевидно он хоће да покаже да је дошло његово време и да еманципација треба да постане стварност пошто се она већ извршила у духовима. 
Јерменске владике, изасланици Црне Горе, српски министри, као и румунски, то су европљани, паризлије који говоре чистим француским језиком и елеганцијом и отменошћу нарави не дају се надмашити.

Несумњиво је Петровић направио дубок утисак на дописника 'Журнала де Деба', те се он заузима за црногорску тезу и сугерира Андрашију да са Црногорцима углави договор у обострану корист. Мада је дуг, ми ћемо навеста део овог интервјуа у ком се са симпатијама говори о Црној Гори:

Г. Петровић је студирао у Паризу и обишао целу Европу. Али, каже он, кад се вратим с пута у своју земљу и кад станем причати шта сам видео, већина Црногораца неће да ми верују. Ови добри људи нису видели ништа друго до неба изнад својих глава и немају ничег до своје пушке да се њоме бране од непријатеља. - Пребацује нам се, каже кнез Петровић, да реметимо мир. Нека нам се да могућност да живимо, па ће се видети да ми не тражимо ништа друго. Становништво се множи непрестано; оно се гуши на свом стењу где не налази средстава за егзистенцију. Ако би се целокупна површина црногорске земље поделила становницима, сваки би добио 64 квадратна метра земљишта! То би било једино његово добро; одатле би требало да се задовоље све његове животне потребе. Шта се може урадити са толико простора? Материјално је немогуће опстати у таквим околностима.
Загревајући се све више у колико је говорио, црногорски сенатор додаје: Пребацује нам се такође да смо панслависти, да подржавамо Русију, да окрећемо погледе њој. Питајте о томе наше сељаке; ови неће разумети шта хоћете да кажете. Ми смо за сваког онога који је у рату са Турском а који хоће да нас помогне да сиђемо у равнице где бисмо нашли могућности да живимо. У овом тренутку, Црногорац нема шта да изгуби: не може му се узети што има, јер он нема ништа. Нека му се да прилика да има њиву или бар једну кућицу са баштом, он ће изгубити своју ратничку пламеност и постаће пријатељ мира; тада неће хтети изложити опасности и губитку своје добро. Треба се ставити на то становиште да би се правилно судило.
Сан-стефански уговор нам је доделио увећање од 140 квадратних миља. Ми не тражимо да све сачувамо; ми чак не тражимо да то сачувамо на страни на којој нам се дало. Сматра се да бисмо тиме и сувише лако пружили руку Србији и да би то било опасно. Па лепо, нека нам се да потребан простор земљишта с које год друге стране. Ми бисмо га тражили на северу јер тамо има необрађених поља које бисмо могли разделити онима који немају земље. Нама не требе увећање становника; требају нам добра за ово садашње становништво.


Не треба криво тумачити поједине ставове ове изјаве. Црногорски делегат је морао бити 'политичан', како би рекли наши стари. Ако он лака срца вели да Црна Гора не наваљује да јој се олакша пружање руке Србији, то није зато што неби желео спајање двеју братских земаља. Таква изјава му је требала да би умирио Андрашија коме баук удружених српских земаља на југу монархије није силазио са очију.
Црна Гора није успела да на Конгресу сачува земље које јој је дао Сан-стефански уговор. Чланови 26. до 33. Берлинског уговора, којима се признаје независност Црне Горе и одређују њене границе, нису могли задовољити Црногорце. Аустрија је спречила храбри црногорски народ да на Јадрану има своју поморску заставу. Све то не умањује заслуге црногорских делегата на Конгресу, о којима је, поред осталог, француска штампа овако обилно и овако лепо говорила. - Написао г. др Александар Арнаутовић 1929. год.
Logged
Pages:  1 [2]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.021 seconds with 22 queries.