Dešavanja u Iraku

[Boro Prodanic]

Brok, evo ti odgovor na gore postavljeno pitanje:

Да ли је време да Американци заувек напусте Ирак

У поруци достављеној ирачком министру спољних послова Фуаду Хусеину у среду, америчка влада је саопштила да је спремна да преговара о следећој фази војне коалиције у Ираку.

Сједињене Државе су спремне да воде разговоре о будућности свог војног присуства у Ираку, рекли су званичници бројним новинским кућама, сугеришући да ће Вашингтон и Багдад разговарати о временском оквиру за окончање деценијског распоређивања САД.

У поруци достављеној ирачком министру спољних послова Фуаду Хусеину у среду, америчка влада је саопштила да је спремна да преговара о следећој фази војне коалиције у Ираку, наводе неименовани званичници на које се позивају Ројтерс и Си-Ен-Ен.

Важна порука
 
Хусеин је касније рекао да је добио "важну поруку" од америчког изасланика, додајући да ће је "проучити премијер и релевантни надлежни органи", не објашњавајући детаље.

Сједињене Америчке Државе држе око 2.500 војника у Ираку, преостале од распоређивања из 2014. за борбу против Исламске државе (ИС, раније ИСИС). Они наводно имају саветодавну улогу, пошто је Пентагон прогласио крај борбених операција 2021. године, али је војска извела на десетине оружаних мисија у годинама од тада – од којих је већина била усмерена на групе милиција које подржава Иран, пише Раша Тудеј.

Иако су САД раније сматрале да ће пристати на повлачење тек када престану напади милиција које подржава Иран, наводно су одбациле тај предуслов.

Трајно окончање америчког присуства
 
Међутим, неки званичници у Багдаду позвали су на бржи излазак, позивајући САД да се обавежу на одређени временски оквир за повлачење. Раније овог месеца, премијер Мохамед Схиа ал-Судани рекао је да ће ускоро покренути процес за „трајно окончање присуства међународних коалиционих снага у Ираку“, иако није понудио датум када би се то могло догодити.

Преговори са Вашингтоном могли би да потрају „неколико месеци, ако не и дуже“, пренео је Ројтерс.

Ал-Судани је гласно осудио неколико америчких ваздушних напада на ирачко тло последњих недеља, рекавши да они угрожавају суверенитет његове земље и угрожавају регионалну стабилност. После последње серије удара у уторак, он је рекао да САД „подривају споразуме и различите секторе заједничке безбедносне сарадње“, такође наглашавајући потребу да се „преобликују будући односи“ са Вашингтоном.

Izvor

[Brok]

Brok, evo ti odgovor na gore postavljeno pitanje:

Сједињене Америчке Државе држе око 2.500 војника у Ираку, преостале од распоређивања из 2014. за борбу против Исламске државе (ИС, раније ИСИС). Они наводно имају саветодавну улогу, пошто је Пентагон прогласио крај борбених операција 2021. године, али је војска извела на десетине оружаних мисија у годинама од тада – од којих је већина била усмерена на групе милиција које подржава Иран, пише Раша Тудеј.

Hvala Boro.
Negde sam pročitao, sigurno pre 2014. godine da ih je u tom trenutku bilo 5.000 hiljada, dakle prepolovili su brojno stanje od tada.
Povodom novonstalih dešavanja na Bliskom istoku mislio sam da su povećali brojno stanje, ali eto nekim čudom (još) nisu.

[milan55]

Vojni udar na Irak i Siriju:

[Prvačić]

"SAD izvele 'odbrambene' napade u Iraku dok se regionalne tenzije pogoršavaju


Sjedinjene Američke Države su u utorak izvele napad u Iraku koje su američki zvaničnici opisali kao samoodbranu, dok rastu tenzije na Bliskom istoku.

Iračka policija i medicinski izvori rekli su da su u napadu na bazu južno od Bagdada koju su koristile iračke Snage narodne mobilizacije ubijena četiri člana grupe koja je obuhvata nekoliko naoružanih proiranskih milicija, dok su četiri ranjena.

U saopštenju posle eksplozija, Snage narodne mobilizacije nisu iznele nikakvu optužbu o tome ko je odgovoran.

Američki zvaničnici, koji žele da ostanu anonimni, rekli su da su SAD izvele vazdušni napad na Musadžib u provinciji Babil, ali nisu dali više detalja o lokaciji.

SAD su izvele napad u utorak, kada su izraelske snage izvele vazdušni napad na Bejrut u Libanu, usmeren na komandant Hezbolaha. Izrael je, prema tvrdnjama Irana, u sredu u vazdušnom udaru u Teheranu ubio Ismaila Hanijea, političkog vođu Hamasa kojeg SAD i EU smatraju terorističkom organizacojom.

Američki zvaničnici su rekali da je napad u Iraku bio usmeren na militante za koje su SAD smatrale da žele da lansiraju dronove i da predstavljaju pretnju za američke i koalicione snage.

Zvaničnici nisu komentarisali eventualne žrtve.

"Ova akcija naglašava posvećenost SAD sigurnosti i bezbednosti našeg osoblja", rekao je jedan od zvaničnika.

Irak je osudio napad navodeći da je vojna koalicija predvođena SAD počinila "gnusan zločin" gađajući bezbednosne lokacije južno od Bagdada i ocenio da su napadi ozbiljno kršenje misije i mandata koalicije, naveo je portparol iračke vojske u saopštenju.

rošle nedelje je više raketa lansirano prema iračkoj vazdušnoj bazi Ain al-Asad u kojoj se nalaze snage predvođene SAD, rekli su američki i irački izvori, bez izveštaja o šteti ili žrtvama. Američki zvaničnici rekli su da nijedna od raketa nije pogodila bazu.

Akcija u utorak bila je prvi američki napad, za koji se zna, u Iraku od februara, kada je američka vojska pokrenula vazdušne napade u Iraku i Siriji na više od 85 ciljeva povezanih s iranskom Revolucionarnom gardom i proiranskim milicijama.

Kataib Hezbolah, moćna proiranska grupa i deo Snage narodne mobilizacije, naveo je da je američki napad bio usmeren na "grupu stručnjaka za dronove koji su sprovodili nove testove" kako bi poboljšali svoje dronove za nadzor.

Grupa je u saopštenju dodala da namerava da koristi dronove za nadzor iračkih snaga bezbednosti sledećeg meseca tokom obeležavanja šiitskog verskog praznika.

SAD smatraju Kataib Hezbolah "terorističkom" grupom i više puta su je napadale.

Snage narodne mobilizacije sa 150.000 pripadnika su paravojna formacija koja funkcioniše uz odobrenje vlasti. Njima dominiraju teško naoružane i iskusne grupe lojalne Iranu s bliskim vezama s Revolucionarnom gardom.

Irak je retki saveznik i SAD i Irana. U njemu se nalazi 2.500 američkih vojnika kao i milicije koje podržava Iran povezane s njegovim bezbednosnim snagama. Otkad je u oktobru izbio rat Izraela i Hamasa, kojeg SAD i EU smatraju terorističkom organizacijom, u Iraku je došlo do eskalacije napada.

Irak želi da trupe iz vojne koalicije predvođene SAD počnu da se povlače u septembru i da formalno okončaju rad koalicije do septembra 2025. godine, rekli su irački izvori, pri čemu će neke američke snage verovatno ostati u okviru nedavno dogovorenog savetodavnog svojstva.

Snage predvođene SAD izvršile su invaziju na Irak 2003. godine, svrgnule bivšeg lidera Sadama Huseina i povukle se 2011. da bi se vratile 2014. da bi se borili protiv takozvane "Islamske države"."

Izvor

Jesu li demokrate spremne na novi rat na bliskom istoku da se ne bi morali povući iz Iraka?
Povlačenje treba da počne u septembru, a izbori su u novembru!

[PakleniVuk]

Odbrambeni napadi .
Kinezi su tamo i opremaju neke od tih "pro-Iranskih anti-Američkih" snaga oklopnim vozilima 6x6 i naj verovatnije i dronovima koji se spominju u tekstu . Nisam siguran da će se Amerikanci povući do oktobra ove godine. Do iduće možda ,ako situacija eskalira,ali ove teško. Amerikance jedino zanimaju naftne bušotine. Njih čuvaju . Ovo ostalo ih ne zanima .

[Prvačić]

Povlačenje bi trebalo početi u septembru ove, a završiti u septembru iduće godine. Tako piše u citiranom tekstu.
Ako povlačenje počne u septembru, dakle prije predsjedničkih izbora u SAD, republikanci bi imali više od mjesec dana da to prikazuju kao poraz.
S druge strane kršenje dogovora o povlačenju bi stavilo SAD u istu poziciju kao Rusiju u Ukrajini.

Ponekad se pitam, da li će SAD žrtvovati Ukrajinu radi bliskog istoka?

[Brok]

Irački Islamski otpor gađao Eilat, IDF oborio raketu iz Libana

17.10.2024.

Tel Aviv – Islamski otpor u Iraku saopštio je danas da je pokrenuo napad dronom na najjužniji izraelski grad Eilat. Istovremeno, izraelska vojska (IDF) saopštila je da je oborila raketu ispaljenu iz Libana, ali da je druga pala na otvorenom prostoru na severu.

U napadu niko nije povređen, preneo je Tajms of Izrael. Sirene za vazdušnu opasnost oglasile su se jutros širom severa, uključujući Haifu i okolne gradove, kao i u Gornjoj i Centralnoj Galileji, prenosi Tanjug.

Izvor

[Kubovac]

Popustili pod pretnjom SAD: Tramp konačno dogovorio prekid vatre?

Nekoliko moćnih iračkih šiitskih milicija koje podržava Iran spremno je prvi put da se razoruža kako bi se izbegla pretnja od eskalacije sukoba sa Sjedinjenim Američkim Državama, potvrdilo je nekoliko visokih komandanata i iračkih zvaničnika.

Ovaj potez, usmeren na smanjivanje tenzija, usledio je nakon ponovljenih upozorenja koja su američki zvaničnici privatno uputili iračkoj vladi otkako je Donald Tramp preuzeo vlast u januaru, tvrdi šest lokalnih komandanata iz četiri glavne milicije, prenosi Rojters.

Irački komandanti su rekli da, ukoliko se ne deluje u cilju rasformiranja aktivnih milicija, postoji bojazan da bi Amerika mogla da izvrši vazdušne udare.

Visoki šiitski zvaničnik blizak iračkoj vladi, Izat al-Šahbndar, rekao je za Rojters da su pregovori između iračkog premijera Mohameda Šia al-Sudanija i nekoliko vođa proiranskih milicija "veoma napredovali" i da su militantne grupe spremne da se odazovu pozivima SAD na razoružanje.

"Frakcije nisu tvrdoglave niti insistiraju da nastave delovanje u svom trenutnom obliku", rekao je on i dodao da su grupe potpuno svesne da bi mogle biti mete SAD.

"(Predsednik SAD Donald) Tramp je spreman da rat sa nama podigne na viši nivo, to znamo i želimo da izbegnemo tako loš scenario", izjavio je, lica pokrivenog maskom, komandant najmoćnije šiitske milicije Kataib Hezbolah.

Irački komandanti su rekli da im je njihov glavni saveznik i pokrovitelj - elitna iranska vojna jedinica Revolucionarna garda (IRGC) dala blagoslov da donesu sve odluke koje smatraju potrebnim kako bi izbegli da budu uvučeni u potencijalno razoran sukob sa Sjedinjenim Američkim Državama i Izraelom.

Podsetimo, iračke militantne grupe, koje podržava Iran, izvršile su brojne napade na Izrael nakon Hamasovog napada na jevrejsku državu 7.oktobra 2023.

Nakon napada, ove grupe započele su svoje operacije, prvo napadajući američke trupe u Siriji i Iraku, a zatim proširujući svoje akcije na napade na sam Izrael, za šta su većinski koristili dronove, budući da se Irak ne graniči sa Izraelom.


Izvor

[Brok]

Posle 20 godina, američka vojska napušta ključnu bazu u Iraku: kraj jedne ere vojnog prisustva

19.01.2026.

Američka vojska je, posle više od dve decenije, završila povlačenje iz jedne od svojih najvažnijih vojnih baza u Iraku, čime je formalno okončano dugotrajno prisustvo SAD u ključnim objektima širom zemlje. Ovaj potez deo je postepenog procesa koji je započet nakon zvaničnog zahteva iračke vlade iz 2023. godine i predstavlja jednu od najznačajnijih promena u bezbednosnoj arhitekturi Iraka od invazije 2003. godine.

Iračka vlada je saopštila da su američke snage u potpunosti napustile sve vojne objekte na teritoriji Iraka, sa jedinim izuzetkom poluautonomnog regiona Kurdistan. Time je stavljeno do znanja da centralne vlasti u Bagdadu ponovo preuzimaju punu kontrolu nad bezbednosnim strukturama u najvećem delu zemlje.

Prema informacijama koje prenose američki mediji, iračko Ministarstvo odbrane potvrdilo je da je poslednja grupa američkih vojnih savetnika napustila vazduhoplovnu bazu Al-Asad, koja se nalazi u provinciji Anbar, na zapadu Iraka. Al-Asad je godinama bila jedna od najvažnijih tačaka raspoređivanja američkih snaga, logistike i komandovanja, ali i simbol dugotrajnog američkog vojnog prisustva u zemlji.

Postepeno povlačenje posle zahteva Bagdada

Povlačenje SAD nije sprovedeno iznenada, već je rezultat dugog i pažljivo tempiranog procesa koji je započeo nakon što je iračka vlada 2023. godine formalno zatražila redefinisanje i smanjenje stranog vojnog prisustva. U okviru tog procesa, međunarodna koalicija predvođena Sjedinjenim Državama za borbu protiv Islamske države povukla se i iz sedišta Zajedničke operativne komande, prepustivši objekte i infrastrukturu u potpunosti iračkim snagama bezbednosti.

Ovaj razvoj događaja dodatno je naglasio ambiciju Iraka da obnovi i učvrsti svoj suverenitet u oblasti bezbednosti, posle godina oslanjanja na strane vojne kontingente, prvo tokom okupacije, a kasnije tokom borbe protiv Islamske države.

Kurdistan ostaje izuzetak

Uprkos povlačenju iz ostatka zemlje, američke snage i dalje ostaju prisutne u bazi Harir, u provinciji Erbil, na teritoriji Kurdistana. Ovaj region funkcioniše kao autonomni federalni entitet sa sopstvenom vladom, parlamentom i bezbednosnim strukturama, što je definisano iračkim ustavom. Kurdistan nije u potpunosti pod neposrednom kontrolom centralnih vlasti u Bagdadu, što omogućava poseban status američkog prisustva.

Američko vojno prisustvo u Kurdistanu smatra se strateški značajnim, kako zbog regionalnih bezbednosnih procena, tako i zbog praćenja šire situacije na Bliskom istoku, uključujući Iran, Siriju i aktivnosti raznih naoružanih grupa.

Dvadeset godina promenljivog vojnog angažmana

Američko vojno prisustvo u Iraku prolazilo je kroz više faza od invazije 2003. godine. Na vrhuncu okupacije, broj američkih vojnika u zemlji dostizao je oko 170.000. Godine 2011, tadašnji predsednik SAD Barak Obama naredio je potpuno povlačenje američkih snaga.

Međutim, situacija se promenila 2014. godine, kada se oko 5.000 američkih vojnika vratilo u Irak na zahtev iračke vlade, kako bi pomogli u borbi protiv Islamske države. Od decembra 2021. godine, kada je zvanično proglašen kraj borbenog prisustva, SAD su u Iraku zadržale približno 2.500 vojnika, uglavnom u savetodavnoj i pomoćnoj ulozi.

Napadi, tenzije i simbolika baze Al-Asad

Povlačenje iz baze Al-Asad dolazi u trenutku pojačanih regionalnih tenzija između Sjedinjenih Država i Irana. Tokom prethodnih godina, američke snage u ovoj bazi bile su meta desetina napada koje su izvodile različite oružane grupe.

U januaru 2020. godine, Iran je izveo napad balističkim raketama na bazu Al-Asad, kao odgovor na američki napad dronom na aerodrom u Bagdadu, u kojem je ubijen iranski general Kasem Sulejmani. Nakon događaja od 7. oktobra 2023. godine i eskalacije sukoba u regionu, baza je ponovo bila meta napada, uključujući i incident u avgustu 2024. godine, kada je ranjeno pet američkih vojnika i još dva američka državljanina.

Nova faza odnosa Bagdada i Vašingtona

Irački zvaničnici su poručili da će buduća saradnja sa Sjedinjenim Državama biti zasnovana na bilateralnim sporazumima i fokusirana na obuku iračkih snaga, nabavku vojne opreme, zajedničke vežbe i operativnu koordinaciju. Time se odnosi pomeraju sa direktnog vojnog prisustva ka ograničenijem, partnerskom bezbednosnom okviru.

Ovim povlačenjem završava se jedno od najdužih i najkontroverznijih poglavlja američke vojne politike na Bliskom istoku, dok Irak ulazi u novu fazu u kojoj pokušava da balansira sopstveni suverenitet, regionalne pritiske i saradnju sa velikim silama.

Izvor
Živim za dan kada će američki okupatori napustiti Kosovo i Metohiju i predati Bonstil na upravu civilnim srpskim vlastima.
Mada, u ovom trenutku ne bi bilo dobro da okupatori napuste KiM, samo zbog zategnutosti odnosa između SAD i EU.