Dešavanja u Iraku

[Рашо]

Ubijeno šest Sahva boraca

27.08.2010.

Bagdad -- Policija u Iraku javila je da su ekstremisti ubili šestoricu pripadnika sunitskih paravojnih snaga, koje sarađuju sa američkim vojnicima protiv Al Kaide.

Takozvani Sahva borci ubijeni su u selu pokrajine Dijala, dan posle niza koordinisanih napada u kojima je širom zemlje poginulo bar 55 ljudi, prenosi "Glas Amerike".

U nizu bombaških i drugih napada, najtežih u poslednjih nekoliko meseci, meta su pretežno bile iračke snage bezbednosti.

Nedavno intenziviranje napada dovodi u pitanje sposobnost iračkih snaga da se bore protiv pobunjenika dok se američke trupe povlače iz zemlje, s ciljem da borbenu misiju okončaju do 31. avgusta.

Oko 50.000 američkih vojnika treba da ostane u Iraku radi obuke i savetodavnih misija sa iračkim snagama sve do kraja 2011.godine, kada sve američke snage treba da napuste zemlju.

Izvor: Tanjug

[Rade]

Obama večeras objavljuje okončanje rata u Iraku.... pošto im je doneta demokratija i sve blagodeti ovog sveta. Svi ratni potencijali korišćeni u Iraku preusmeravaju se na Avganistan.

Mogli bi da "svedemo matematiku" još jedne upravo završene američke avanture u svetu.

[Rocker]

Daleko je ona od završene, završena je samo njihova instalacija tamo. Prava exploatacija tek predstoji.

[ZastavnikDjemo]

Red bi bio!
Što se iračke vojske stvari stoje ovako:
- Ministarstvo odbrane: 8% Kurdi, 12% Suniti, ostatak Šiiti;
- Iračka vojska: 1. i 7. divizija KoV su mešovite, pa je za očekivati da će one prve da se raspadnu; nalaze se u provinciji Anbar, i čine ih simpatizeri Dawa partije, Islamske partije i Badr brigade (Šiiti), pokreta al-Sahwah (Suniti), kao i simpatizeri Patriotske Unije Kurdistana i Kurdske demokratske stranke (Kurdi); 6,9. i 18. divizija KoV se nalaze u Bagdadu i okolini, i čine ih isključivo Šiiti, lojalni partiji Dawa, Badr brigadi i Vrhovnom Islamskom savetu; 4. divizija KoV, koncentrisana na prostoru Kirkuka i Sulejmanije, i čine je uglavnom članovi i simpatizeri Kurdske demokratske stranke i Patriotske unije Kurdistana; 2. diviziju KoV, smeštenoj kod Ninive, i 3. diviziju, koja je stacionirana zapadno od Mosula čine skoro isključivo simpatizeri Patriotske unije Kurdistana; 5. diviziju, koja se nalazi u provinciji Diyala, popunjavaju Šiiti, simpatizeri Islamskog vrhovnog saveta; 8. diviziju, lociranu u gradu Al-Kut, čine uglavnom Šiiti, simpatizeri partije Sawa; 10. diviziju, lociranu u gradu Nasirija, i 14 diviziju, koja se nalazi u Basri čine Šiiti, simpatizeri Moktade al-Sadra. Ukratko, Vojsku Iraka sada čine isključivo Šiiti i Kurdi, a tamo gde Suniti imaju neke komandne funkcije, to su samo titularne pozicije, i njih niko ne sluša. Skoro svi koji su bili na obuci u SAD su bili Šiiti, a skoro i da nema Sunita koji komanduju jedinicama većim od čete. Trenutno je borbeno sposobno 196 bataljona Vojske Iraka, i to uglavnom lakih motorizovanih, opremljenih pretežno "Hamerima" i pikap kamionetima. RV i RM su praktično beznačajne, ali treba napomenuti da je komandant RV, general-pukovnik Anwar Hama Amin, Kurd, a da je komandant RM, viceadmiral Mohammed Jawad, Šiit. Izgleda da veselje tek predstoji!

[Dreadnought]

Kraj američke borbene misije u Iraku


01.09.2010.

Američki predsednik Barak Obama objavio je da je borbena misija SAD u Iraku okončana i da su od sada Iračani odgovorni za bezbednost u svojoj zemlji, javile su agencije. Američki sekretar za odbranu Robert Gejts iznenada jutros doputovao u Irak, u kojem od sinoć boravi potpredsednik SAD Džozef Bajden.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Američki predsednik Barak Obama objavio je kraj borbenih operacija u Iraku, posle više od sedam godina rata, i da je sada vreme da se okrene nova stranica.

"Večeras proglašavam kraj američke borbene misije u Iraku. Operacija 'Iračka sloboda' je završena i irački narod sada ima glavnu odgovornost za bezbednost svoje zemlje", izjavio je Obama u obraćaju naciji iz Ovalnog kabineta Bele kuće, koje su glavne TV stanice direktno prenosile.

Prema njegovim rečima, SAD su "platile ogromnu cenu da bi budućnost Iraka stavile u ruke njegovog naroda".

"Istrajali smo zbog uverenja koje delimo sa iračkim narodom, uverenja da iz pepela rata novi početak može da se rodi u toj kolevci civilizacije", istakao je Obama, dodavši da "okončanje tog rata nije samo u interesu Iraka već i u našem sopstvenom".

Iz Ovalnog kabineta Bele kuće, predsednici po pravilu američkoj naciji upućuju izuzetno važne poruke. Obama se od dolaska na predsednički položaj samo jednom obratio iz te kancelarije, kada je u junu najavio obnovu Meksičkog zaliva posle ekološke katastrofe nastale izlivanjem nafte.

Obama je dobar deo govora posvetio domaćim temama, odnosno ekonomskim teškoćama SAD. Iako je nastupio kao vrhovni komandant oružanih snaga SAD, on je rekao da je njegova centralna uloga kao predsednika, da omogući da ljudi ponovo nađu posao. "Naš najhiitniji zadatak je da obnovimo privredu", dodao je.

Američki predsednik je podsetio naciju da je u februaru prošle godine obećao okončanje borbene uloge američke vojske u Iraku do kraja avgusta ove godine, "i to je ono što smo uradili".

Obama je dodao da će okončanje borbene misije poslati svetu poruku da SAD nameravaju da održe i ojačaju svoje vođstvo u 21. veku.

I pre nego što se kandidovao za predsednika, Obama se protivio ratu u Iraku, kao sukobu koji je podstakao antiameričko raspoloženje u svetu i odvukao resurse od Avganistana. U govoru je pomenuo da će se SAD sada usmeriti na taj deo sveta.

On je sada odao priznanje požrtvovanju američkih vojnika, kojih je milion i po prošlo kroz irački rat u proteklih sedam i po godiina. U toj zemlji poginulo je više od 4.400 američkih vojnika.

Obama je, takođe, uputio poziv iračkim liderima da što hitnije formiraju vladu.


Gejts u iznenadnoj poseti Iraku

Američki sekretar za odbranu Robert Gejts doputovao je rano jutros u nenajavljenu posetu Iraku, nekoliko sati pre zvaničnog isteka borbene misije SAD u toj zemlji, javile su agencije.

Gejts će danas posle podne prisustvovati primopredaji komande nad američkim snagama u Iraku između generala Reja Odijerna i generala Lojda Ostina.

Prvi čovek Pentagona je u bazu Al-Asad, oko 100 kilometara zapadno od Bagdada, doputovao iz Milvokija, gde je izjavio da je "ponosan na ono što su (američki) vojnici i njihovi irački partneri postigli", ali i da svi problemi Iraka nisu rešeni.

Gejts bi danas, zajedno sa američkim potpredsednikom Džozefom Bajdenom, koji je sinoć doputovao u Irak, trebalo da prisustvuje ceremoniji u znak pokretanja nove operacije za Irak - "Nove zore".

Izvor: RTS

[Dreadnought]

Obama proglasio borbenu operaciju u Iraku završenom


01.09.2010.

Predsednik SAD zvanično je objavio završetak bojevih dejstava u Iraku. Vojnu misiju Iračka sloboda, započetu u martu 2003. pod izgovorom da režim Sadama Huseina poseduje oružje za masovno uništavanje, smeniće civilna operacija Nova zora.
 
_{Photo: EPA}
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Međutim mnogi eksperti smatraju da američki upad u Irak nije imao nikakve zakonske osnove i u principu treba da se ocenjuje kao međunarodni zločin. To mišljenje u intervjuu za Glas Rusije del i ugledni američki pravobranilac, stručnjak za vojno pravo Karen Parker.

Da, smatra ona, agresivan rat je zločin protiv čovečnosti. To je vrlo ozbiljno kršenje međunarodnog prava prema zakonodavstvu UN, rezolucijama Generalne skupštine i slično. Sasvim je očigledno da je američki upad u Irak zločinačka agresija. Teško da se mnogi međunarodni eksperti za vojno pravo s tim neće složiti.

Bojevi odredi američkih trupa povukli su se iz Iraka. Ali to ne znači da je u zemlji nastupio mir i spokojstvo. Situacija ostaje krajnje složena, i mnogi se plaše njenog daljeg pogoršavanja. U razgovoru sa našim dopisnikom Žinom Abdulom iz Erbilja situaciju komentariše poznati analitičar, bivši član Komiteta za bezbednost iračkog parlamenta, doktor Saleh Nauzad Rifat.

Terorističke snage nisu promenile ni svoju strategiju, ni taktiku. One i dalje nisu raspoložene za dijalog, ne žele stabilizaciju. Povlačenje trupa SAD daje im šansu da se ispolje, i one, treba pretpostaviti, tu šansu će iskoristiti. Tim pre što iračke snage bezbednosti za sada nisu u stanju da u potpunosti preuzmu na sebe odgovornost za bezbednost iz mnogih razloga. Između ostalog, izražava se mišljenje da snage bezbednosti ne mogu da izađu na kraj sa terorom, između ostalog i zato što među samim vojnicima postoje tajni doušnici terorista. Ne slažem se sa tim. Ko taj razlog i postoji, nije glavni. Glavni uzrok nestabilnosti je u odsustvu nacionalne sloge, a to znači u nepostojanju jake vlade u Bagdadu. Amerikanci su ostavili Irak u odsustvu unutrašnjeg konflikta.

Sa svoje strane, glavni naučni saradnik Instituta za međunarodnu ekonomiju i odnose Georgij Mirski takođe ne isključuje da povlačenje američkih trupa iz Iraka može da dovede do talasa nasilja u toj zemlji.

Radi se o tome što kako se Irak kreće sada ka stabilizaciji, kako jača njegov ekonomski položaj, tačnije kako situacija ide upravo ka uspotavljanju normalne države, time će žešći biti otpor onih snaga koje ni u kom slučaju za to nisu zainteresovane. To je pre svega međunarodna terirostička organiazcija Al Kaida. Vi znate da je pre nekoliko godina upravo u Irak nagrnula druga generacija mudžahedina koji su svojevremeno ratovali protiv Sovjetske armije u Avganistanu. Ovi ljudi ni u kom slučaju neće se pomiriti sa porazom. A osim toga, onaj deo sunitskih terirista koji još uvek sanjaju o obnovi stanja za vreme Sadama Huseina, kada su Suniti vladali zemljom. Ovi ljudi će još žešće pribegavati eksplozijama, terorističkim napadima. Tim pre što odlično shvataju da je jedna stvar imati posla sa američkim marincima, druga sa iračkom armijom i policijom, koje su nedovoljno obučene. A najvažnije je, nemaju taj moralni duh. Zato što su sa jedne strane teroristi i pripadnici Al Kaide fanatici koji su srećni što mogu da umru za svoju stvar. Druga stvar je vojska i policija, gde je mnogo ljudi koji smatraju da su vladu za koju treba da ratuju postavili Amerikanci, tačnije da je ona marionetska.

Šta su dobile SAD započevši ovaj rat? Očigledan rezultat je samo jedan - dobile su 4500 hiljade poginulih američkih vojnika i stotihe hiljada poginulih iračkih civila. Zašto su poginuli ovi ljudi? Teško da iko u Vašingtonu može to jasno da objasni. I u samom Iraku niko ne smatra da je rat završen.

Izvor: Glas Rusije

[Dreadnought]

Bajden: Novo poglavlje u Iraku


02.09.2010.

Potpredsednik SAD Džozef Bajden pozvao iračke lidera da što pre formiraju vladu

Potpredsednik SAD Džozef Bajden izjavio je da završetkom borbene misije američke vojske u Iraku počinje novo poglavlje u odnosima dve zemlje, i pozvao iračke lidera da što pre formiraju vladu.

Kako su preneli američki mediji, Bajden je na ceremoniji u Bagdadu poručio da od sada iračke trupe preuzimaju odgovornost za bezbednost svoje zemlje.

On je istakao da će preostalih 50.000 američkih vojnika tu biti da bi davali savete i pomoć Iračnima, kao i za protivterorističke operacije i zaštitu američkih vojnika i civila.

"Uvećavamo naše civilne i diplomatske napore da bismo ojačali irački suverenitet, stabilost i oslanjanje na svoje snage... Naš cilj nije samo fizički bezbedan, već i ekonomski napredan i stabilan Irak", rekao je Bajden.

On je takođe pozvao izračke političare da ispred svog postave nacionalni interes, da pokažu hrabrost koja se može meriti sa hrabrošću njihovih građana, i da dovedu do kraja proces formiranja vlade.

Izbori u Iraku održani su još u martu, ali na njima nijedna stranka nije dobila jasnu prednost, a lideri nikako da se dogovore o sastavu koalicione vladi.

Irački premijer Nuri al Maliki izjavio je da se Irak po odlasku američkih trupa neće vratiti u stanje rata među zavađenim frakcijama, i dodao da je iračka vojska u potpunosti sposobna da ispuni svoju odgovornost.

On je, takođe, pozvao iračke stranke da uđu u "vladu nacionalnog partnerstva".

Svečanosti održanoj u palati bivšeg iračkog lidera Sadama Huseina, prisustvovali su i ministar odbrane SAD Robert Gejts i novi komandant američkih snaga u Iraku general Lojd Ostin.

Izvor: Tanjug

[Dreadnought]

Bler: Plakao sam za žrtvama u Iraku


01.09.2010.

Nekadašnji premijer Velike Britanije naveo je u svojim memoarima
da mu nije žao zbog britanskog učešća u ratu u Iraku

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Nekadašnji premijer Velike Britanije Toni Bler naveo je u svojim memoarima, koji su objavljeni danas, da mu nije žao zbog britanskog učešća u ratu u Iraku, ali da je plakao za žrtvama.

Dugo očekivana memoarska knjiga "A Journey" (Putovanje) uzburkava političke strasti u Britaniji, a pored ostalog tu su ispovesti Tonija Blera o svom alkoholizmu, interakcijama sa britanskom kraljicom i o mrzovoljnim odnosima sa Gordonom Braunom, čovekom koji ga je nasledio na mestu premijera.

U odlomcima koje je objavio izdavač knjige, Bler tvrdi da je plakao za vojnicima i civilima koji su ubijeni u Iraku, ali je dodao da i dalje smatra da su odluke o invaziji te zemlje i obaranju Sadama Huseina bile ispravne.

"Žalim svakim delom svog bića zbog gubitka onih koji su umrli, a suze, premda ih je bilo mnogo, ne mogu taj žal da izraze do kraja", kaže Bler u vezi sa odlukom da se ide u Irak, a koja ostaje najkontroverznija u njegovoj zaostavštini.

Međutim, Bler navodi: "S obzirom na ono što znamo sada, verujem i dalje da bi ostavljanje Sadama na vlasti bilo veći rizik po našu bezbednost od njegovog uklanjanja, i da bi, koliko god da su posledice rata užasne, realnost sa Sadamom i njegovim sinovima kao vladarima Iraka argumentovano bila u najmanju ruku mnogo gora od sadašnje."

Bler je u knjizi ponovo otvorio domaće političke rane, rekavši da je njegov partijski rival i naslednik na premijerskom mestu Gordon Braun "težak i ponekad izluđujuć". Dodao je, međutim, da je Braun takođe "snažan, sposoban i briljantan".

Britanske knjižare su izvestile o velikom interesovanju za Blerove memoare, za čije pisanje je dobio, kako se procenjuje, oko 4,6 miliona funti, to jest oko 7,5 miliona dolara. Sredstva od zarade, bivši premijer je namenio ranjenim britanskim vojnicima.

Blerov izdavač "Rendom haus" ocenio je da se radi o "iskrenom i otvorenom" svedočenju o životu na političkom vrhu, a knjiga se pojavila u više od 10 zemalja, dobivši pored ostalog elektronsko i audio izdanje, koje čita Bler lično.

Knjiga se trenutno nalazi među prvih 10 na "Amazonovoj" listi britanskih bestselera.

Bler je rekao da mu je namera bila da "napiše knjigu koja opisuje koliko ljudske toliko i političke dimenzije življenja na mestu predsednika vlade".

Izvor: Beta-AP

[Rade]

01.09.2010.
USA Today

Irak se priprema da od SAD kupi oružje i vojnu opremu vrednu 13 milijardi dolara.

Izmedju ostalog, Irak želi da kupi 140 tenkova Abrams, stoga je obuka iračkih tenkista već u toku. Na spisku iračkih želja je i 18 aviona F-16...

[Brok]

Obamino obraćanje naciji u vezi povlačenje SAD oružanih snaga iz Iraka:

<iframe width="720" height="420" src="//www.youtube.com/embed/wsKgTU5Qq_w?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe>
<iframe width="720" height="420" src="//www.youtube.com/embed/HHzAKssFoGI?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe>

[Dreadnought]

Novi napad na vojnu bazu u Bagdadu, najmanje dve žrtve


05.09.2010.

Najmanje dve osobe su poginule, a osam je povređeno jutros u snažnoj eksploziji u centralnom delu Bagdada, pet dana po okončanju borbene misije SAD u Iraku, navele su iračke vlasti.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Iračka vojska precizirala je da su u napadu, koji je izvršen automobilom-bombom, poginula dva vojnika. Posle eksplozije gust dim nadvio se iznad tog dela grada.

Današnji napad dogodio se u bagdadskoj četvrti Bab al-Muadam, u blizini zgrade vojne komande za bezbednost istočnog dela iračke prestonice.

Taj centar bio je 17. avgusta meta samoubilačkog napada u kojem je poginulo 59 ljudi.

Bezbednost u Bagdadu je pojačana proteklih nekoliko dana u isčekivanju novog talasa nasilja posle proglašenja kraja borbene misije američke vojske u Iraku.

Izvor: Beta, AFP

[Dreadnought]

Amerikanci u Iraku: odlaze da bi ostali


05.09.2010.

SAD čine sve da bi Irak ostao pod njihovim uticajem. Govoriti o tome da je iračka kampanja završena preuranjeno je - bez obzira na  uveravanja američke administracije. Tako smatra većina ruskih političara i eksperata, koji komentarišu  izjavu Baraka Obame o povlačenju snaga iz te bliskoistočne zemlje, koju je on dao 31. avgusta.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Ekonomija je za Vašington danas važnija od politike. To je bio lajtmotiv govora predsednika SAD, u kojem je on objavio ove nedelje o završetku operacije Iračka sloboda. Barak Obama nije mogao da govori drugačije: uskoro će biti parlamentarni izbori, a ubeđivanje birača da je primoravanje ka demokratiji neke daleke zemlje važnije od dobrobiti svakog Amekrikanca postaje sve teže, jer je Irak postao  ogromno breme za budžet SAD -  u skladu sa time i poreske obveznike, koji pored toga stradaju i od posledica ekonomske krize. Smrt prilikom iračke kampanje skoro 4 i po hiljade sunarodnika ne dodaje optimizam stanovnicima «bedema slobode i demokratije».

Podsetimo da je protekle nedelje Irak napustila, kako je bilo izjavljeno, poslednja borna jedinica. Ove je nedelje zvanično objavljeno o obustavi aktivne faze operacije. Borne jedinice nisu daleko otišle - one su se našle u susednom Kuvajtu.  I u samom Iraku je ostalo 50 hiljada američkih vojnika, - ističe u intervjuu Glasu Rusije orijentalista Vladimir Ahmedov.

Ne bih tvrdio da one ne mogu da se tamo vrate u svakom momentu. Sve zavisi od toga kako će krenuti događaji u Iraku, hoće li biti uspešno formirani novi politički instituti.

Faktički Amerikanci na kraju krajeva nisu uspeli da stvore tamo nešto bitno i čvrsto. U svakom momentu situacija može da se pogorša, nije razumljivo ko će tada gasiti požar. To bi moglo da se svede ne na konfrontaciju s tim  kontingentom od 50 hiljada vojnika, već na konfrontaciju Iraka i onih snaga  koje u SAD-ama uobičajeno nazivaju Al-Kaida - odnosno sunitski otpor. To je najnepoželjniji scenario  razvoja događaja, ali ni on ne sme da bude isključen.

Vojna opreacija u Iraku je velika greška Bele kuće, - smatra predstavnik gornjeg doma ruskog parlamenta Vadim Gustov. Povod za invaziju u Irak je bio lažni: ni nuklearnog, ni hemijskog oružja tamo nije bilo. SAD su svrgle Sadama Husejna, a nisu mogle da nametnu Iračanima svoja pravila igre. Zato je politička struktura Iraka srušena - i sada, prema mišlenju senatora, tamo može da počne ogorčena borba za vlast.

Dakle, za Irak je počela Nova zora - tako su nazvali stanje u zemlji ljubiteli  lepih naziva Amerikanci. Barak Obama  je preneo Iračanima da odgovornost  za sudbinu Iraka snose njegovi građani. To podseća na doba Pontija Pilata, kada uopšte nema odgovornih.

Izvor: Glas Rusije

[švercer011]

Два америчка војника убијена у Ираку


07.09.2010


БАГДАД – Наоружани нападач у униформи ирачке војске убио је два америчка војника на северу Ирака, саопштила је Војска САД.

Американци су били у групи војника САД који су се састали са ирачким снагама безбедности у војној јединици близу града Туз Кормато, око 210 километара северно од Багдада, пренела је агенција АП.

То су први припадници америчке војске који су погинули од када је председник САД објавио окончање борбених операција у Ираку 31. августа.


Izvor:Tanjug

[ZastavnikDjemo]

Ubio ih je pripadnik kurdske milicije Pešmerga, koja je deo zvaničnih OS Iraka. Vojnik Soran Rahman Saleh Wali je otvorio vatru na američke vojnike posle kraće rasprave tokom fudbalskog meča u vojnoj bazi u blizini grada Tuz Hrumatu na severu Iraka. Posle incidenta je i sam ubijen.

[Рашо]

Najmanje šest mrtvih, 35 ranjenih u napadima u Bagdadu

08.09.2010.

Najmanje šest ljudi je danas ubijeno, a 35 ranjeno u dva napada u Bagdadu, saopštili su predstavnici iračke policije i zdravstvenih službi.

Trojica policajaca i jedan civil su poginuli, a 23 ljudi je ranjeno kada je parkirani automobil bomba eksplodirao blizu autobuske stanice u južnoj bagdadskoj četvrti Baja.

Nekoliko minuta kasnije, kada su na mesto napada stigle policija i spasilačke ekipe, eksplodirala je i druga bomba. Zasad nema izveštaja o eventualnim žrtvama druge eksplozije, preneo je AP.

Na istoku iračke prestonice, dvoje civila je izgubilo život, a 12 je ranjeno kada su dve bombe postavljene blizu autobuske stanice istovremeno eksplodirale.

Nasilje u Iraku je eskaliralo posle izbora u martu, na kojima nije bilo jasnog pobednika. U zemlji i dalje vlada politička neizvesnost.

SAD su 31. avgusta zvanično povukle borbene jedinice i u Iraku je ostalo oko 50.000 vojnika zaduženih za obuku domaćih snaga bezbednosti.

Prema planovima Bele kuće, oni bi trebalo da napuste zemlju iduće godine. Ali, mnogi sumnjaju da su Iračani u ovom času dovoljno spremni da se odupru pobunjenicima i pripadnicima terorističkih grupa, koji su pojačali oružane akcije.

Izvor: Tanjug