Dešavanja u Srbiji - Kosovo i Metohija

[Dreadnought]

Mađarska dobila podršku NATO


Mađarska je dobila podršku NATO da imenuje novog komandata Kfora, izjavio je načelnik Generalštaba oružanih snaga te zemlje general Ferenc Korom.

On je dodao da je međunarodna misija na Kosovu za Mađarsku "vojna operacija visokog prioriteta".

"Već dugo smo među najvećim kontributorima u toj misiji. Proteklih godina dodatno smo povećali učešće u Kforu odgovarajući potrebama NATO da popuni praznine u sposobnostima koje su nastale zbog povlačenja više zemalja. Na taj način naglašavamo snažnu posvećenost ne samo bezbednosti Zapadnog Balkana već suštinski doprinosimo naporima NATO da promoviše međunarodnu bezbednost u evroatlantskom regionu i šire", naveo je Korom u intervjuu za Balkansku bezbednosnu mrežu.


izvor

[MOTORISTA]

"SAD će ubrzati dijalog, biće veći pritisak na Srbiju"
IZVOR: TANJUG PONEDELJAK, 8.02.2021.

Bivši kosovski ambasador u SAD Avni Spahiju kaže da će nova američka administracija sa Džozefom Bajdenom na čelu imati novi fokus na kosovsko pitanje.

"To je ohrabrujuće i nadam se da će se američko angažovanje nastaviti i približiti nas stvarnom dijalogu, u odnosu na ono što smo do sada videli“, rekao je Spahiju. Dodao je da Bajden to u pismu-čestitki naziva dvostrukim priznanjem, ali da je važno da Srbija povuče poteze iz stagnirajućeg odnosa prema Kosovu.

„Ovo upozorava da će SAD imati jaču ulogu u odnosu na Srbiju. Amerikanci žele da ubrzaju stvari u ovom aspektu i možda postanu deo dijaloga", rekao je Spahiju, u emisiji „Infomagazin“ na TV Kljan Kosova. Istakao je da će biti veći pritisak na Srbiju, kako iz SAD, tako i iz Evropske unije.

Izvor: www.b92.net

[Brok]

Nema od toga ništa, SAD je "otišla" sa Balkana.

[MOTORISTA]

Poruka Prištini: Izdali ste nas
IZVOR: TANJUG SREDA, 10.02.2021.

Ankara -- Predsednik Redžep Tajip Erdogan veruje da je tzv. Kosovo izdalo i njega i muslimanski svet, navodi švedski list "Dagens Niheter".

Na nedavno uspostavljanje diplomatskih odnosa Izraela i tzv. Kosova i otvaranje kosovske ambasade u Jerusalimu takođe je reagovalo i Ministarstvo spoljnih poslova Palestine, ocenivši taj čin kao razočaravajući i pozivajući Prištini da poništi odluku o otvaranju ambasade u Jerusalimu.

"Sporazum koji je Kosovo potpisalo sa okupatorskom državom (Izrael) i izjava o nameri da otvori ambasadu u okupiranom Jerusalimu korak je koji je u suprotnosti sa svim onim što Kosovo pokušava da učini da bi ubedilo svet da ga prizna", navodi se u saopštenju palestinskog ministarstva, prenosi Ekonomija onlajn.

Izrael i Kosovo su zvanično uspostavili diplomatske odnose 1. februara na onlajn svečanosti. Izraelski ministar spoljnih poslova Gabrijel Aškenazi je taj dan nazvao istorijskim i zahvalio SAD na njemu, a zatim otkrio ploču sa natpisom "Ambasada Republike Kosovo u Jerusalimu, Izrael". Priznanje Kosova od strane Izraela je deo sporazuma izmedju Prištine i Beograda u čemu je posredovala administracija Donalda Trampa u septembru prošle godine. Sporazum je takodje obuhvatio uzajamno priznanje izmedju tzv. Kosova i Izraela, kao i posvećenost Beograda i Prištine da uspostave svoje ambasade u Jerusalimu. Tzv. Kosovo je prva država s većinskim muslimanskim stanovništvom koja je otvorila ambasadu u Jerusalimu, prenosi Kosovo onlajn.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

среда, 10.02.2021.

Mађарски генерал биће први командант Кфора из држава региона

Мађарски бригадни генерал Ференц Кајари преузеће у новембру команду над Кфором на Косову од италијанског колеге Франка Федеричија а то ће бити први пут да на челу те међународне мисије буде официр из једне државе региона.

Како наводи портал Балканска безбедносна мрежа, Кајари важи за искусног обавештајног официра са дугогодишњим искуством у мировним мисијама, а предвиђено је да на челу Кфора остане до новембра 2022. године. Под Кајаријевом командом у Кфору биће и мађарски Тактички резервни батаљон који се сматра кључном интервентном снагом за заштиту становништа и спречавање евентуалног насиља какво се догодило 2004. године. Мађарски контигент са 432 војника трећи је по величини у Кфору, одмах иза САД и Италије.

„Кајари је већ био ангажован на задацима на Балкану. Током 1996. био је официр за везу мађарског контигента при мировним снагама ИФОР у Босни у Херцеговини, 2004. је био саветник ЕУ у Дарфуру, служио је у мисији ИСАФ у Авганистану и у НАТО команди у Норфолку у Вирџинији”, додаје се у тексту.

Од 2000. до данас команданти Кфора били су из Италије (12 официра), из Велике Британије (један), Француске (три), Немачке (седам), Норвешке (један) и Шпаније (један), преноси Бета.

Izvor: www.politika.rs

[torpedo011]

Zameram, i to ne malo, danas državljanima Srbije, a nekada izgnanim licima sa KosMet-a. Da je nama KosMet stvarno svet kao što se negde i može čuti, ne bi ga tako lako prodavali. Ljudi su izbegli zbog opasnosti, što razumem, ali su ako ne još sada onda još ranije prodali imovinu, i to ne za mali novac i samim tim nemaju želju da se vrate na Kosmet. Čak i Šćipetari beže sa Kosmeta, ali sa tapijama.
Srbija kao država to je zakonskim putem trebala da spreči nekim lex specialisom. Ovako pokazujemo da nam KosMet nije svet čim to nešto sveto ima cenu i prodaje se.

 

Покушали су да забране продају имовине још 90-тих, али су се људи довијали и на крају су успевали да продају имовину. Друга ствар која је проблематична јесте ограничавање права имовине. Тешко да данас можеш да доносеш закон, који није противуставан, а да омогућава ограничен промет робом. Одмах би се поставило питање дискриминације. Зашто неко на КиМ не може да прода своју имовину, а неко у Крушевцу може? Зашто неко ко живи на КиМ мора да живи тамо, а неко ко живи у Кикинди може да иде где год да жели? Како забранити Србину да прода Шиптару имовину, а да то буде у складу са Уставом и међународним уговорима које смо потписали? Тешко иде у 20. веку, а нарочито у 21.

Маса људи је продала имовину за масне паре и отишла са Космета јер их не занима да живе тамо. Ја знам породице које су одатле отишле 60-тих и 70-тих на лични захтев јер су виделе да тамо неће бити добро по Србе. Додуше, они нису ништа продали, већ су добили прекоманду/премештај/распоред/друштвени стан у ужој Србији где су се настанили.

[torpedo011]

Potvrđeno: Tri američka predloga za Srbiju
IZVOR: TANJUG SREDA, 27.01.2021.

Beograd -- Međunarodna krizna grupa (ICG) u novom izveštaju navodi da bi dve strane u dijalogu Beograda i Prištine trebalo da javno priznaju potrebu za kompromisom.

"Srbiji se nudi da kapitulira, pravi kompromis je podela Kosova" Prema tom dokumentu, tri su mogućnosti za dogovor između Beograda i Prištine, ali se i ističe da nijedna "nije idealna".

U izveštaju pod nazivom "Ponovno pokretanje dijaloga između Kosova i Srbije" navodi se i da sve zainteresovane strane u dijalogu treba da traže sporazum o uzajamnom priznanju dve države, a članice Evropske unije (EU) treba da daju znak da će podržati svaki dogovor koji je u skladu sa poštovanjem ljudskih prava i međunarodnim pravom.

Kao tri mogućnosti za kompromis ICG navodi - podsticaje za Srbiju - podrška donatora i ubrzano članstvo u EU za pristanak na priznanje Kosova; "odobrovaljanje Srbije" formiranjem novih autonomnih okruga za srpsko stanovništvo, ali i Albance u Srbiji, a kao treću vraćanje pristupu razmene teritorija, koja je, kako se podseća, bila srž nacrta sporazuma za 2018.

Kako se ocenjuje, napori za rešavanje ovog dugog spora su propali, a zamrznut konflikt predstavlja rizik po manjinske zajednice i negativno utiče na regionalnu bezbednost, smatra ICG ocenjujući da bi rešavanje ovog problema bilo dobro za stabilnost na Zapadnom Balkanu, ali i u Evropi.

Krizna grupa u analizi objavljenoj na njihovom sajtu navodi da nijedna od ovih mogućnosti za kompromis nije ni približno idealna, a kada je reč o prvoj smatra da je zbog situacije u EU bilo nemoguće obećati Srbiji ubrzano članstvo, kao i da materijalni pdosticaji ne bi bili dovoljni.

Što se druge dve opcije tiče autonomija bi, dodaju, izgledala kao bolji izbor, ali izgleda da izaziva i najoštriju negativnu reakciju dve strane.

"Čini se da se kosovski lideri posebno protive, možda zato što se brinu da će to dovesti do neke vrste sklerotičnog upravljanja koje vide u Bosni i Hercegovini, gde većina odluka zahteva da se slože oba entiteta i sve tri glavne etničke grupe. S druge strane, evropske vlade - posebno Nemačke - imaju legitimnu zabrinutost zbog destabilizujućeg presedana koji bi prekrajanje granica moglo imati na Balkanu i šire“, ukazuje se u analizi. Predlaže se da bi Brisel trebalo da se usredsredi na podsticanje pregovora u kojima su strane slobodne da istraže bilo koje rešenje koje je u skladu sa ljudskim pravima i međunarodnim pravom, imajući u vidu potrebu za javnom podrškom kod kuće.

„I EU i SAD moraju da uzmu udeo u ovom naporu. EU bi trebalo da proceni da li može da promeni svoj zajednički stav tako da postavi jasan cilj postizanja konačnog sporazuma zasnovanog na uzajamnom priznavanju (nešto čemu se protivi pet država koje nisu priznale Kosovo) i da razjasni da su njeni posrednici usmereni da ne guše raspravu, ni o autonomiji, ni o razmeni teritorija. Sa svoje strane, SAD bi trebalo da sarađuju sa kosovskom vladom na razvoju održive pregovaračke strategije, zasnovane na razumevanju da je priznavanje moguće, ali da će biti potrebni ustupci“, dodaje se u analizi koja ima za cilj da se ponovo pokrene dijalog. Kao neposredni korak ICG predlaže da spoljni partneri Kosova treba da se pripreme za mogućnost da se pregovori i dalje odugovlače bez rešenja.

„U tim okolnostima, najbolja strategija može biti traženje mogućnosti kako Kosovo da nastavi da se integriše u međunarodne institucije, i razvijajući ekonomske, bezbednosne i političke veze sa ostatkom sveta“, podvlači se u analizi. Takođe, ukazuju da postoji i mogućnost da se veći deo investicija na Balkan i pomoći preusmeri na Prištinu, jer bi to navodno podsetilo Beograd da nema trajni veto na budućnost Kosova.

Izvor: www.b92.net

ЕУ каже да ће подржати све што је у складу са међународним правом... Добро.

Да ли је у складу са међународним правом да НАТО изврши агресију на СРЈ? Није.
Да ли је у складу са међународним правом да се крше одредбе Резолуције 1244? Није.
Да ли је у складу са међународним правом да се једна држава меша у унутрашња питања друге државе? Није.

...

ЕУ је забринута због прекрајања граница.. Добро.

Зашто сте онда прекрајали границе СФРЈ и СРЈ, а сада Србије?
Зашто сте подржали стварање нових држава на противуставан начин ?
Зашто дајете подршку одбеглом енитету који је уз помоћ САД и НАТО прекроио границе суверене државе?

...

Сва три предлога су лоша по Србију из више разлога.

1. Признање Косова у садашњим границама:

- ко нам гарантује да ће се заврпшити на томе?
- поставиће питање ратне одштете.
- друге области у Србији могу да затраже одвајање на исти начин.

2. Подела Косова и размена територија:

- зашто би Србија давала своје делове територије тзв. Косову?
- зашто бисмо себе доводили у ситуацију да не контрилишемо путеве према Макеоднији и Грчкој?
- ово може да покрене питање размене територија са другим суседним државама.

3. Оснивање нових аутономних области на територији Србије:

- Србија има негативно искуство са територијалним целинама са рангом јачим од општине - све теже или су тежиле ка независности и уништењу државе.
- могућност стварања нових аутономних области на захтев других народа и националних мањина који живе на територији Србије са циљем да се одвоје.
- повећање администрације и трошкова за одржање такве творевине.

[fazan]

Zameram, i to ne malo, danas državljanima Srbije, a nekada izgnanim licima sa KosMet-a. Da je nama KosMet stvarno svet kao što se negde i može čuti, ne bi ga tako lako prodavali. Ljudi su izbegli zbog opasnosti, što razumem, ali su ako ne još sada onda još ranije prodali imovinu, i to ne za mali novac i samim tim nemaju želju da se vrate na Kosmet. Čak i Šćipetari beže sa Kosmeta, ali sa tapijama.
Srbija kao država to je zakonskim putem trebala da spreči nekim lex specialisom. Ovako pokazujemo da nam KosMet nije svet čim to nešto sveto ima cenu i prodaje se.

 

Покушали су да забране продају имовине још 90-тих, али су се људи довијали и на крају су успевали да продају имовину. Друга ствар која је проблематична јесте ограничавање права имовине. Тешко да данас можеш да доносеш закон, који није противуставан, а да омогућава ограничен промет робом. Одмах би се поставило питање дискриминације. Зашто неко на КиМ не може да прода своју имовину, а неко у Крушевцу може? Зашто неко ко живи на КиМ мора да живи тамо, а неко ко живи у Кикинди може да иде где год да жели? Како забранити Србину да прода Шиптару имовину, а да то буде у складу са Уставом и међународним уговорима које смо потписали? Тешко иде у 20. веку, а нарочито у 21.

Маса људи је продала имовину за масне паре и отишла са Космета јер их не занима да живе тамо. Ја знам породице које су одатле отишле 60-тих и 70-тих на лични захтев јер су виделе да тамо неће бити добро по Србе. Додуше, они нису ништа продали, већ су добили прекоманду/премештај/распоред/друштвени стан у ужој Србији где су се настанили.

Постоје две ствари које су држави на располагању. Прва је прече право куповине, свака некретнина се за исти новац за који се продаје мора прво понудити држави. Ако држава не купи, онда се за исти новац може продати неком другом. Друга ствар је контрола порекла имовине. Онај ко купује мора да докаже како је дошао до тог новца и да је тај новац опорезован. Закрпи се још пар рупа, нпр. да се право прече куповине примењује и на хипотеке. И то би било то.

Садашња ситуација на Косову и Метохији је другачија, јер држава не може да примени законе. Међутим, имовина се може откупити преко цркве или међународних корпорација. Коначно, може се чак и прогласити важност закона на подручју КиМ. Не можеш никога ко живи доле присилити да примењује законе Србије, али можеш га изложити законским санкцијама када дође у Србију.

[MOTORISTA]

четвртак, 25.02.2021.

Мисија КФОР-а спровела летачку обуку

Мисија КФОР-а коју предводи НАТО, спровела је летачку обуку за више летелица, у којој је учествовало шест хеликоптера из контингената Хрватске, Швајцарске и Сједињених Америчких Држава.

Вежба је била усредсређена на стандардизацију процедура планирања и извршења мисије, летачким вежбама и комуникацији, полетање је извршено са Војног Аеродрома Слатина, а након тога је извршено надлетање Кампа Бондстил, Призрена, Пећи, Аеродрома Слатина и Приштине, а слетање је обављено у Главном Штабу КФОР-а „Филм сити”, наведено је у саопштењу КФОР-а. Вежба је осигурала да КФОР остане снажна војна сила која је спремна да делује као поуздан фактор одвраћања против било којих претњи и да одржава своје капацитете за извођење хитних медицинских летова за евакуацију у сваком тренутку.

Мисија КФОР-а коју предводи НАТО је мултинационални контигент који чине 27 чланица Алијансе и партнерских земаља. Ова међународна организација доноси увећане способности и компетенције, наведено је у саопштењу.

Стална обука и вежбе су потребне да би се осигурало да сви контингенти делују на стандардизован начин, обезбеђујући способност КФОР-а да одговори у складу са Резолуцијом 1244 Савета Безбедности Уједињених Нација на све изазове за безбедно и сигурно окружење и слободу кретања на брз и ефикасан начин било путем ваздуха или копном, навео је КФОР.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

уторак, 16.03.2021.

Палестинци и Хамас осудили Приштину због амбасаде у Јерусалиму

ЈЕРУСАЛИМ - Палестински званичници су осудили Косово због отварања амбасаде у Јерусалиму, пошто је постало прва територија са већинским муслиманским становништвом која признаје тај град као престоницу Израела, преносе данас израелски медији.

Косово је званично отворило амбасаду у недељу у замену за израелско признање независности проглашене 2008. године. Палестинци који планирају да источни Јерусалим буде главни град њихове будуће државе су оштро критиковали Косово због тог потеза.

„То је кршење међународног права”, рекао је Набил Абу Рудејне, портпарол палестинског председника Махмуда Абаса, пренела је званична палестинска новинска агенција Вафа. Исламски екстремистички Хамас који контролише појас Газе оптужио је Косово за „застрашујућу пристрасност” у корист Израела. Портпарол Министарства спољних послова Јордана Дхаифалах Али Ал Фајез оценио је да је свако признање Јерусалима „неважеће и нема правног ефекта”. На званичном отварају амбасаде истакнута је застава Косова испред једне зграде у Јерусалиму.

Израел је у фебруару успоставио дипломатске односе са Косовом, пореноси Бета.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Albanci pucali na srpske policajce
Novosti online 28. 03. 2021.

JUČE u popodnevnim satima, oko 18 časova, u okolini Kuršumlije, prilikom obilaska "Zone bezbednosti" policijski službenici su uočili deset lica albanske nacionalnosti u seči drva.

Oni su iz vatrenog oružja ispalii više hitaca prema policajcima, pri čemu su ovi uzvratili. Kako "Novosti" saznaju, povređenih nije bilo.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Kako će izgledati nova vojna baza na Kosovu: Utvrđenje na 200 hektara
IZVOR: RTS PETAK, 2.04.2021.

U južnom delu Kosovske Mitrovice biće podignuta najveća baza kosovskih bezbednosnih snaga.

Na hiljadu metara nadmorske visine, uz samu liniju sa prostorom na kojem Srbi na severu Kosova i Metohije čine kompaktno stanovništvo. To je razlog njihove zabrinutosti, i na Kosovu i u Beogradu. Do visa Crnuša stiže se iz dva pravca. Može se sa juga iz Vučitrna ili sa severne strane iz podnožja rudnika Stari trg. Na oba prilaza prolazi se kroz teritoriju naseljenu isključivo Albancima. Baza će se prostirati na gotovo 200 hektara. Trenutno vis Crnuša služi za repetitore mobilne telefonije i radijski i tv signal. Vlasnik prostora je opština južna Mitrovica. Njeno rukovodstvo ustupilo je zemljište snagama bezbednosti koje su u procesu tranasformacije u vojsku.

"Ta baza je praktično kao čeka na kojoj se čeka divljač. To je baza iz koje oni mogu da dejstvuju artiljerijskim oružjem da se nigde ne pomere. Dovoljno je odatle da sva sela i severni deo da bombarduju i Srbi vide veliku opasnost u izgradnji te baze", naglašava Ilija Elezović iz severnog dela Kosovske Mitrovice.

Južnom Mitrovicom upravljaju Albanci a severnom Srbi. Sa uzvišenja Crnuša oba dela grada vide se kao na dlanu. U južnom delu Mitrovice nemaju osećaj koji imaju Srbi na severu. Predlažu da se buduća baza zove po Isi Boljetincu, vođi gerilskog otpora Albanaca prema Turcima, Srbima i Crnogorcima. Kažu da će sa novom bazom Mitrovica biti stabilan grad, a "svaki centimetar zemlje zaštićen".

"Imaće poligone, imaće osmatračke stanice i biće im omogućeno da sa tog područja izvedu svojevrsni blic krig, odnosno brzi prodor i raspoređivanje na severu Kosova sve do administrativne linije sa centralnom Srbijom, radi sprečavanja eventualno dotura pomoći od strane Beograda ugroženom srpskom stanovništvu. Sve to pod uslovom da Kfor ne zaustavi takvo delovanje", napominje Milovan Drecun, predsednik Odbora za KiM Skupštine Srbije.

Dogovor Beograda i NATO-a je da pripadnici snaga bezbednosti ne mogu na sever Kosova bez odobrenja Kfora. U Kforu kažu da NATO još preispituje svoj nivo posvećenosti kosovskim snagama bezbednosti i da ih i dalje vide kao organizaciju za reagovanje u elementarnim nepogodama. Od decembra 2017. godine, kada je kosovska skupština odobrila desetogodišnju transformaciju snaga bezbednosti u vojsku, ta organizacija uveliko gradi infrastrukturu za nekoliko hiljada vojnika. Pripadnici bezbednosnih snaga od nedavno su u pripremi za prvu međunarodnu misiju a učestvovaće i u NATO operaciji "Branilac Evrope", koja zahvata čitav region sem centralne Srbije.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

субота, 10.04.2021.
Биљана Радомировић

„Мали Бондстил” плаши и Србе и Албанце

Са брда на којем је НАТО „тепих бомбама” засипао репетиторе ВЈ 1999, као „на тацни” виде се Косовска Митровица, делови Звечана, Зубиног Потока и села у лепосавићкој општини

Косовска Митровица – Око осам километара од северне Косовске Митровице, кад се с магистралног пута крене ка Приштини, с леве стране подно брда Црнуша, Приштина најављује почетак градње најмодернијe базe за будућу „војску Косова”. Ова локација смештена је на Бајгорским планинама, где се међе копаонички висови, на висини од 1010 метара, а како се прича, површина од 191 хектара биће уређена налик америчком „Бондстилу”. Црнуша, је иначе брдо, на којем су некада били војни репетитори Војске Југославије, а НАТО ју је немилосрдно гађао 1999. „тепих бомбама”. И данас се међу житељима Митровице може чути да су „крмаче” изручиле тоне осиромашеног уранијума баш на том месту, са којег се овај град, али и делови Звечана, Зубиног Потока, као и неколико села у лепосавићкој општини виде као „на тацни”.

Стићи до Црнуше, није једноставно. Можда за оне Албанце који крену на излет, у новоотворени „ексклузивни” ресторан сакривен нешто даље у брдима, али не и за албанске таксисте који нису смели да нас возе до места ограђеног бодљикавом жицом, где је планирана градња базе. Када смо кренули горе, прошле среде, баш се потрефио један од оних „пасјих дана”. Усуо снег, мећава, ледено јутро. Асфалтиран пут, с леве и десне стране нове куће, двоспратне, воћњаци, штале са стоком. Улазимо у дворишта у којима никог нема. Није пријатно „мувати” се ових дана ка Црнуши, месту које би могло да постане нова претња за западни Балкан. Ту где су до 1999. бојево гађање изводили војници бивших југословенских република, на којем су професори Општенародне одбране водили ђаке да провере знање из предвојничке обуке. Деца су пуцала „ћорцима”. До рата и будући полицајци из школе у Вучитрну, овде су долазили на обуку.

А кад је НАТО са Кфором дошао, кренули су на обуку косовски полицајци, припадници Унмика, Кфора, Еулекса, па и тзв. косовског заштитног корпуса (КЗК). У КЗК су ушли преобучени припадници УЧК-a, а онда временом из КЗК у КБС. Сада НАТО и војници Кфора заједно изводе вежбе ту подно брда Црнуше, на једној ледини, која је жицом ограђена и где на три језика пише „стрелиште”, на латиничном писму, на белој изанђалој табли. Ту застајемо, осврћемо се... Ипак је то „стратешко место”, делује као да полицајци, разноразни „безбедњаци”, очас могу да искоче из оближње шуме.

Даље се не усуђујемо. Само стотинак метара даље од табле нешто к’о контејнери... Чујемо то су заклони. Одатле се пуца у мету. Једва се од снега виде предајници за мобилне оператере и ТВ сигнал на самом врху Црнуше. Кроз снег и маглу можда се теже назиру јужна, северна Косовска Митровица, „Трепчин” димњак, па и јужна Митровица, али је јасно колико им је ово градилиште „малог Бондстила”, како га зову поједини мештани, близу.

Враћамо се, крећемо назад ка северној Митровици. Низ асфалтни пут, низ низбрдицу, нема Албанца којег у доласку сретосмо! Носио је један хлеб у пластичној кеси. Док локално албанско становништво зазире од овог места, приштински естаблишмент ликује, међународни представници ћуте, а Срби на северу стрепе. Пут назад води преко албанских села Жаже и Бољетин, по којем ће, како се говори, да назову војну базу. Заправо, наденуће јој име Иса Бољетинац. По злу се о њему причало. Страховала су и превише од века српска села у звечанској општини и Ибарском Колашину. „И овако смо опкољени, а тек кад се сјуре са Црнуше… Ми 21 годину стрепимо, али је сада другачије. Имаће нас на оку сваког момента”, указује младић из Косовске Митровице, који свакодневно послом одлази пут југа. Из оправданих разлога неће данам каже име.

Иначе, ретко ко од Митровчана хоће јавно да говори о „клизавим” питањима. „Где су НАТО, ЕУ, Кфор? Нека осуде. Кфор, као реаговао! Читам, кажу, питајте Приштину шта то гради. Зашто су они ту. Да, сви ми знамо да они са њима вежбају и да их од почетка обучавају. Неће ту да буду само ови из КБС-а, биће им ту и ментори, њихови савезници. Првенствено ови амерички маринци и Немци”, говори нам мештанин из Бошњачке махале, с чијег се прозора види Црнуша, Шупковац, село Кичиће... Види се и албанско село Липа, па и порушено српско, православно гробље.

Срби у северној Косовској Митровици ипак  верују да их Београд неће лако препустити уколико дође до новог „погрома”. „Верујем у Београд и у речи које је председник Вучић пре неколико дана казао, да Срби знају како ће Београд да одговори”, каже продавачица на тезги у центру северне Косовске Митровице, руком показујући на Црнушу, са које, како рече, „могу снајпером да ме нанишане као зеца”.

Претња за цео западни Балкан

Да ће база на Црнуши бити оперативна тек за три до пет година, за „Политику” тврди Верољуб Петронић, из Организације „Хумани центар Митровица” учесник многобројних форума и трибина у Бриселу, Руској Федерацији, Мађарској, Бугарској... „Стратешки је лако заузети сектор север. Притом, не треба заборавити да око 40 алтернативних праваца има са подручја из којих може да се уђе на територију северног Косова. Ипак, ово јесте велика претња за северне општине, али и за цело подручје западног Балкана. Сви просечни радарски и ПВО системи кратког и средњег домета могу да утичу на безбедност у региону. А, то ће Црнуша која се налази на свим стратегијским, оперативним и тактичким правцима да има. Одатле је на 35 километара ваздушна линија до Копаоника, на 65. километру је база Југ. База на Црнуши се гради уз потпуну логистику Кфора. Не свих чланица НАТО-а, али и Америке и Немачке сасвим сигурно. Питање је само са колико новца ће они да помогну. Ако хоће праву базу биће потребне стотине милиона евра”, наглашава Петронић, уз тврдњу да „Приштина има страх од српских војних снага, што је и један од могућих разлога зашто се баш ту прави”.

У близини вежбали терористи из АНА

Планинским венцем од Црнуше стиже се и до албанских села у општини Лепосавић. До Кошутова где су још полигон и хелиодром где је терористичка АНА, како је тада званично објавио Михаел Штајнер, специјални представник Унмика за Косово, изводила вежбе и одакле је кретала у терористичке нападе. Било је то у ово време, у априлу, 2001. и годину касније када је са 100 килограма ТНТ-а минирана „жила куцавица” у Балабану, у месту званом Лозиште. Миниран је надвожњак, а због нестручности смртно су страдали терористи из АНА-е.

Izvor: www.politika.rs

[kumbor]

Не пада ми на памет да умањујем злочин агресије 1999. али морам рећи да се осиромашени уранијум (depleted uranium - DU) користи само у специјалној противоклопној артиљеријској муницији. Такође, сасвим мале плочице користе се за балансирање аеродинамичких површина неких вођених ракета. Не постоје авиобомбе - "крмаче" у којима су Б/Г са осиромашеним уранијумом, па их нису могли ни користити.

[Brok]

Mali Off

Negde sam čitao, možda i na Palubi, da oklop tenka Abramsa rađen i od osiromašenog uranijuma.

/Off

Evo ovde jedne bajate vesti u vezi teme, imaju oprečan stav, a pominje se i tenk Abrams

Da li građani Srbije zaista masovno umiru od raka zbog NATO bombardovanja

27.09.2016.

Osiromašeni uranijum i obogaćena mašta

Stvorena je atmosfera da se odsustvo vere u navodnu vezu OU sa rakom smatra takoreći nacionalnom izdajom. Zato se ozbiljni stručnjaci o tome ne izjašnjavaju
Već godinama se kod nas povremeno usijava atmosfera „otkrićem“ da masovno umiremo od raka zbog NATO bombardovanja osiromašenim uranijumom (OU), a da katastrofalne posledice tek predstoje.
Ovih dana je udarna tabloidna vest da „Srbima u 2019. preti epidemija raka“ zbog OU. Takve najave zdravo za gotovo uzimaju i političari najvišeg ranga. Došlo se dotle da se traže skriveni motivi među retkim pojedincima koji javno dovode u pitanje ovako shvaćenu „patriotsku“ retoriku. Biće korisno da taksativno nabrojimo činjenice.

Prvo, bilo da je osiromašen, obogaćen ili potekao iz prirode (uglavnom kao smeša dva svoja izotopa, U238 i U235), uranijum je toksičan hemijski element. Njegova radioaktivnost je minimalna, jer mu je poluživot preko četiri milijarde godina, pa se koristi za procenu starosti naše planete. Ima ga na kopnu i u moru, a tona obradivog zemljišta sadrži 10-15 grama uranijuma. Otuda bombardovanje OU municijom minimalno, obično za manje od pet odsto, povećava ukupnu radioaktivnost terena.

Drugo, alfa čestice koje emituje uranijum ne mogu da prodru kroz list papira, ni kroz površni sloj kože, a 99,5 odsto ovog elementa samo prođe kroz creva u neizmenjenom obliku. Zato se štetni efekti OU prevashodno vezuju za prodor gelera u telo ili za boravak u krugu od nekoliko desetina metara oko eksplozije, uz udisanje tom prilikom nastalih čestica i para. Ima mišljenja da bi u tom slučaju alfa zračenje moglo da ima kancerogene efekte, mada to nije pokazano praćenjem ljudi izloženih visokim dozama OU. Rudari u rudnicima uranijuma ranije su često obolevali od raka pluća, ali je to bila posledica izlaganja radonu i drugim kancerogenima. Ako već mora da se koristi oružje, postoje zalaganja da se, umesto olovnoj, pribegne OU municiji, kao manjem zlu.

Treće, uranijum ima široku primenu u svakodnevnom životu, od izrade fotografija do pojačanja sjaja zuba u stomatologiji. OU se ugrađuje u kobilice lakih letilica (jedrilica) radi stabilnosti, a svaki Boing 747-100 sadržavao ga je donedavno u količini od oko jedne tone (to je više OU nego što je ukupno bačeno na Centralnu Srbiju 1999). Kada je 1992. takva vazdušna lađa pala u amsterdamskom predgrađu, građani su godinama pomno praćeni i nije ustanovljeno da imaju bilo kakve smetnje koje bi se pripisale tom incidentu.

Četvrto, OU je korišćen u po dva maha na dva ratišta – u Persijskom zalivu 1991. i 2003, kao i na Balkanu, u Bosni 1995. i na Kosovu 1999. Irak i Kuvajt su pogađani sa više desetina puta većom količinom OU nego naš deo sveta. Pominju se poremećaji zdravlja u Bagdadu, Basri i Faludži, ali podaci nisu pouzdani, a područje je jako zagađeno bombardovanjem iračke atomske centrale 1991, izlivanjem nafte iz brojnih oštećenih izvora, kao i hemijskim i drugim borbenim sredstvima koje je Sadam prethodno upotrebljavao u ratu sa Iranom.

Peto, u Centralnoj Srbiji i Vojvodini OU nije korišćen, osim na vrlo uskom graničnom pojasu prema KiM, blizu Preševa, a južno od Bujanovca. Reč je o nenaseljenom i nepristupačnom području, odakle je zagađeni sloj zemljišta (po mnogima nepotrebno) skinut i deponovan u Institutu Vinča.

Šesto, nijednom uglednom istraživaču, bilo da je onkolog (R. Džodić), onkoepidemiolog (A. Jovićević) ili stručnjak za radioaktivno zračenje (I. Plećaš, N. Nešković) nije shvatljivo da se posledica javlja bez uzroka, odnosno da nas ugrožava nepostojeći OU. Ideju o njegovom navodno pogubnom delovanju na naše građane uporno lansiraju dva-tri čoveka s određenim zvanjima i titulama, ali bez ikakvog naučnog kredibiliteta. Oni naivno, poput dece, biraju i nakaradno tumače statističke podatke, brkajući i kombinujući nespojive izvore. Posebno je otužno njihovo verovanje da je latentni period između izloženosti i obolevanja za sve isti, poput plamena sveće (u stvarnosti liči na poprečan presek hobotnice), pa su „eksploziju“ raka predviđali 2006, zatim 2014, da bi ovih dana odlučili da sudnji trenutak dolazi 2019, na 20-godišnjicu bombardovanja, kada broj obolelih od raka naglo treba da se udvostruči, sa današnjih oko 35.000 na „više od 70.000“.

Sedmo, vetar u leđa „katastrofičarima“ dale su svojevremeno vesti da su šestorica nemačkih i još više italijanskih vojnika oboleli od raka posle boravka na KiM. Ispostavilo se, međutim, da rak dobijaju i vojnici koji nikada tamo nisu bili, pa kada su obavljena poređenja, zaključeno je da veterani ređe dobijaju rak od svojih parnjaka ostalih u kasarnama van KiM (objašnjenje se krije u tzv. efektu zdravog radnika, odnosno ratnika).

Osmo, podaci Registra za rak Instituta „Batut“ ukazuju da je, kada se uzmu o obzir kvalitet podataka i karakteristike populacije, uključujući izmene uzrasne strukture, trend raka u skladu sa očekivanjima za zemlju poput Srbije, u tzv. trećoj fazi epidemiološke tranzicije.

Deveto, ni najbolji epidemiolozi s Harvarda, ni najčuvenija imena u oblasti matematičkih modela, nisu uspeli da pokažu da OU povećava rizik Kuvajćana da obole od raka (izveštaji nisu publikovani, ali ih ovaj autor poseduje jer je, u ime Ujedinjenih nacija, bio supervizor navedenih istraživanja). Vezu između OU i raka odbacuju i Svetska zdravstvena organizacija, Međunarodna agencija za istraživanje raka, američki centri za sprečavanje i suzbijanje bolesti itd.

Deseto, stvorena je atmosfera da se odsustvo vere u navodnu vezu OU sa rakom smatra takoreći nacionalnom izdajom. Zato se ozbiljni stručnjaci o tome ne izjašnjavaju. Oni, međutim, svoje argumente ograničavaju na stvarne štete usled NATO bombardovanja, od ubijanja nedužnog sveta, preko uništenja infrastrukture i industrijskih postrojenja, do ozbiljnog zagađenja životne sredine hiljadama štetnih materija.

Ne ogleda li se patriotizam u poštovanju činjenica, umesto njihovog izmišljanja?

Autor je epidemiolog, profesor univerziteta
Autor: Dr Zoran Radovanović
Izvor: Danas.rs

Ko će ako ne Danas.
Lično ne verujem u ovo, ali sam negde čitao da ni u Evropi nije nešto bolje kada je u pitanju broj obolelih od karcinoma. I to otvara mnoga druga pitanja.
Drugo, gotovo desetogodišnja dešavanja u Jugoslaviji, pa i samo bombardovanje SRJ, sankcije i ostale muke su nam sasvim sigiurno umanjile imunitet a to je najbitnija stvar protiv svake bolesti.

U ovo takođe ne verujem

Peto, u Centralnoj Srbiji i Vojvodini OU nije korišćen, osim na vrlo uskom graničnom pojasu prema KiM, blizu Preševa, a južno od Bujanovca. Reč je o nenaseljenom i nepristupačnom području, odakle je zagađeni sloj zemljišta (po mnogima nepotrebno) skinut i deponovan u Institutu Vinča

.