Dešavanja u Srbiji - Kosovo i Metohija

[torpedo011]

Слажем се. Шиптари живе и у Хрватској.

[MOTORISTA]

петак, 14.05.2021.
Дејан Спаловић

Одлазак Унмика и Кфора била би катастрофа

Нема те власти у Србији која би због економског развоја прихватила да буде пасивна, ако неко директно угрожава наш народ на КиМ

Председник Србије Александар Вучић изјавио је да ће једна од великих сила тражити повлачење Кфора и Унмика са Косова и Метохије и оценио да би то била катастрофа за све нас. Каже да не може да каже о којој сили је реч, али да су у питању обавештајни подаци из официјелних извора. Тим поводом рекао је да ће о томе покушати да разговара са генералним секретаром НАТО-а Јенсом Столтенбергом са којим би требало да се састане у Бриселу у понедељак, како би својим угледом допринео у западној алијанси да до тога не дође. Нагласио је да ће сусрет са Столтенбергом бити од посебног значаја и додао да то што су привремене приштинске институције најавиле да ће ове године из покрајинског буџета издвојити 100 милиона евра за косовске безбедоносне снаге је неупоредиво мање у односу на централну Србију која ће за модернизацију Војске Србије 2021. године утрошити две милијарде евра.

Кфор је, подсетимо, једина легитимна војна сила на Косову која је тамо дошла 12. јуна 1999. године, два дана након што је усвојена Резолуција 1244 Савета безбедности УН и три дана после војнотехничког споразума у Куманову. Мисија Кфора, коју војно помаже НАТО, има кључну улогу у заштити манастира и цркава СПЦ и српске културне баштине, али и мира у овом делу Србије и евентуални њихов одлазак сигурно би угрозио стабилност. За Србију је присуство Кфора и добра комуникација са мисијом значајна као гаранција стабилности и сигурног окружења за српску заједницу, поготово у Метохији.

Политички аналитичар Драгомир Анђелковић за „Политику” каже да већ дуже време постоји најава да би Кфор могао да заврши мисију на Косову, што је претња коју је више пута истицала Велика Британија, тврдећи да је дошло време да се укине мисија Кфора и Унмика. Наводи да је то политика нове америчке администрације коју подржава Лондон. „Све те најаве су у интересу заокруживања лажне државности Косова. Кфор и Унмик подсећају на Резолуцију 1244 Савета безбедности из 1999. године, а њихов одлазак би потврдио албански сепаратизам. Уколико би до тога дошло, онда би привремене приштинске институције могле да кажу да су истинска држава, јер нема страних трупа на, како они кажу, њиховој територији. Док год су тамо Кфор и Унмик они нису држава и тога су свесни у Приштини”, истиче Анђелковић.

Мисија Кфора се за последњу 21 годину мењала и у почетку је званично подржавала и координисала међународне хуманитарне напоре и давала подршку развоју стабилног, демократског, мултиетничког и мирног Косова, да би касније давала подршка развоју косовских безбедносних снага. У почетку мисија је бројала око 50.000 припадника из 39 држава чланица партнера, да би већ 2008. године тај број спао на око 17.500 припадника. Данас се процењује да Кфор има нешто мање од 3.400 војника из 27 држава, а у последње време Хрватска најављује отварање свог кампа.

Протеклих година је увек смањивање броја припадника ове мисије доводило до незадовољства Београда, јер се истицало да је безбедносна ситуација у покрајини ровита. С друге стране, Приштина је смањивање броја страних војника представљала као успех демократских принципа који су додуше само они и спонзори такозване независности видели.

Уколико би се остварила намера САД и Велике Британије да ове организације напусте јужну српску покрајину, то би готово је извесно довело до озбиљне безбедносне претње која би могла да ескалира у рат. „Одлазак Кфора би била несумњива директна опасност за локалне Србе, јер би Албанци осетили да имају простор да раде што год хоће. Али уз ту директну опасност по Србе, све би то имало једну симболичку димензију, јер док је Кфор тамо, Косово не може да се сматра државом, већ протекторатом”, каже Анђелковић.

На питање шта би могло да се очекује како би Србија реаговала уколико би се Кфор повукао, Анђелковић наводи да би у том случају наша земља могла да то протумачи да је запад одбацио Резолуцију 1244 и да има сва легитимна права да војно интервенише да би заштитила своје интересе. „Греше у Приштини и неким амбасадама који тврде да је наш интерес само на северу покрајине. Наш интерес је већи од севера Косова, то су пре свега манастири и цркве, затим српске енклаве у Косовском поморављу. Ако не можемо све Србе да заштитимо, онда можемо да ставимо под своју контролу север Косова и кључне српске манастире. Ако Кфор одлази онда Србија има пуно право да војно интервенише”, истиче Драгомир Анђелковић.

Девет година од уласка припадника мисије Кфор на Косово, 12. јуна 2008. године, НАТО је Кфору доделио нови задатак, а то је обучавање „мултиетничких, професионалних и цивилно контролисаних косовских безбедносних снага”. То, за сада, чине лако наоружане јединице, чији су главни задаци углавном сконцентрисани на подршку цивилним властима у ситуацијама када није примерено да реагује полиција, отклањање експлозивних материјала, управљање опасним материјалима, гашење пожара и цивилне заштите. Зато и мисија ових снага није обухватала одбрамбену компоненту што је карактеристика војске.

То се, међутим, променило када је косовски парламент 14. децембра 2018. године усвојио три закона којим се поставља основ за трансформацију КСБ у војску Косова у наредних десет година, са планом да има око 5.000 војника и око 3.000 резервиста. На ово је реаговао и генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг који је у саопштењу навео да „жали што је ова одлука донесена упркос изнетој забринутости НАТО-а”. Анђелковић сматра да тај протест није био искрен и наводи да би одлазак Кфора довео до рата, где би с једне стране САД и Велика Британија, а с друге стране Русија и Кина навлачили – не  само дипломатски конопац око Косова.

„Нико не би седео скрштених руку и свако би у војном смислу помогао оној страни коју подржава. И не треба да се заваравамо да би било другачије. Нема те власти у Србији која би због економског развоја прихватила да буде пасивна, ако неко директно угрожава наш народ. Свет се одавно променио и тога су свесни и на западу који не жели да Србију потпуно гурне од себе и да од Србије направи класичног савезника Русије и Кине”, закључује Драгомир Анђелковић.

Izvor: www.politika.rs

[Dreadnought]

Crna Gora ne šalje pešadijski vod u misiju Kfora


Vojska Crne Gore ove godine ipak neće slati pešadijski vod u misiju Kfora na Kosovu i Metohiji zbog krize izazvane korona virusom i restrikcija u budžetu, saopšteno je iz crnogorskog Ministarstva odbrane.

Kako navodi portal „CDM“, ovom angažmanu, koji je bio planiran, usprotivio se jedan od lidera Demokratskog fronta Milan Knežević, koji je zapretio da će podneti interpelaciju u Skupštini protiv ministarke odbrane Olivere Injac i premijera Zdravka Krivokapića.

Iz Ministarstva odbrane rekli su Televiziji „Vijesti“ da u misiji na Kosovu i Metohiji i dalje ostaju dva crnogorska predstavnika, jedan oficir Vojske i jedan civil iz Ministarstva, kako bi Crne Gora nastavila da doprinosi kolektivnom sistemu odbrane NATO-a.

izvor

[MOTORISTA]

понедељак, 17.05.2021.
П.О.

КФОР ће и даље бринути о миру на Косову и Метохији

НАТО је посвећен КФОР-у и његовој мисији, и подржава процес нормализације односа Београда и Приштине, а дијалог је најбоља платформа за налажење решења која поштују права свих заједница, поручио је шеф НАТО-а

Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтеберг поручио је да је Северноатлантска алијанса посвећена мисији КФОР, која обезбеђује безбедно окружење и слободу кретања на Косову Метохији. Председник Александар Вучић каже да је Столтенберг, у вези са одређеним гласинама око останка КФОР-а на КиМ, био јасан у свом одговору да КФОР и снаге НАТО-а настављају да се фокусирују на очување мира и стабилности.

Јенс Столтенберг је, на заједничкој конференцији за медије са председником Александром Вучићем након састанка у Бриселу, рекао да је НАТО посвећен миру и стабилности на Западном Балкану и да улаже напоре у тој области деценијама. Мисија КФОР-а је, како каже, најочигледнија демонстрација те посвећености НАТО-а јер та мисија обезбеђује безбедно окружење и гарантује слободу кретања на основу мандата УН. НАТО је посвећен КФОР-у и његовој мисији, поручио је шеф НАТО-а. Додао је да Алијанса подржава процес нормализације односа Београда и Приштине, истичући да је дијалог најбоља платформа за налажење решења која поштују права свих заједница да се постигне трајан мир, који гарантује просперитетну будућност за све. Позвао је две стране се ангажују када је реч о нормализацији односа.

Столтенберг напомиње да је НАТО посвећен снажном партнерству са Србијом, истичући да Алијанса поштује војну неутралност Србије.

„Као суверена земља, Србија има право да бира свој пут", навео је Столтенберг додајући да партнерство са НАТО-ом може донети користи грађанима Србије, али и региону. Столтенберг додаје да НАТО сарађује са Србијом, обучава српске официје како би учествовали у мировним мисијама.

"Наша сарадња донела је велику корист и надам се наставку партнерства", каже шеф НАТО-а.

Вучић: Столтенберг јасан у одговору на одређене гласине

Напомињући да је ово врло важан састанак за Србију, председник Вучић је нагласио да је врло задовољан садржајем разговора са Столтенбергом.

"Добили смо много уверавања од Столтенберга о свим безбедносним питањима на Западном Балкану. Имали смо нека питања у вези са одређеним гласинама, Столтенберг је био јасан у свом одговору у потреби да се задрже мир и стабилност у региону и да се КФОР и снаге НАТО-а фокусирују на очување мира и стабилности. То је било нешто што смо тражили и мислим да ће то донети мир људима не само на КиМ већ и у целом региону", каже Вучић. Додаје да је са шефом НАТО-а размотрио различита питања важна за цео регион, Косову и Метохији, ваздушном простору.

„Могу да кажем да сам веома задовољан изјавом Столтенберга да поштује неутралност Србије и суверенитет Србије. Нисмо били подстицани, а камоли приморавани од стране Столтенберга да поступимо другачије и сматрамо се партнерима", рекао је Вучић. Рекао је да ће до краја октобра и почетком новембра бити обелележно 15 година Партнерства за мир. Председник је тим поводом позвао Столтенберга да посети Београд и Србију.

„Надам се да ће наћи довољно времена и разлога да посети Србију, мислим да би то била сјајна потврда наших добрих односа и да ће то подстаћи наше односе у будућности", Вучић наглашава да је учинио "све што је у његовој моћи" да убеди Столтенберга да је Србија потпуно и стопостотно посвећена процесу дијалога и да ће дати све од себе да са Приштином постигне компромисно решење.

"Обојица знамо да је то процес и надамо се да ћемо имати довољно снаге да тај процес довршимо на позитиван начин, морамо чувати мир и стабилности који су увек боља опција од насиља, инцидената, немира", рекао је Вучић. Председник Србије је упутио захвалност шефу НАТО-а што је увек био спреман да размотри сва велика и важна питања са Србијом, што је увек био отворен.

"Србија ће остати и очувати своју неутралност. То не значи да нећемо повећати ниво наших заједничких активности, потпуно сам сигуран да можемо да постигнемо више, и да можемо више сарађивати у будућности", навео је Вучић, пренео је РТС.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

уторак, 18.05.2021.
Јелена Попадић

Израел замрзава односе Приштине и исламског света

Косово је производ Америке, оно је било позвано да отвори амбасаду у Јерусалиму и то су урадили послушно јер други излаз нису ни имали, каже Владислав Јовановић

Одлука Израела да призна „Косово” донета је под америчким притиском, изјавио је израелски амбасадор у Србији Јахел Вилан и нагласио да је таква одлука донета дефинитивно против израелских интереса у Србији и против његових личних интереса. Ипак, Вилан је нагласио да Израел нема разлога да повуче признање ове квазидржаве будући да је Косово одавно најавило отварање амбасаде у Јерусалиму, на шта су се обавезали документом који су у септембру потписали у Вашингтону.

Муњевита најава отварања амбадасаде у Јерусалиму изненадила је чак и саме Израелце, наводи у разговору за „Политику” искусни дипломата Владислав Јовановић. Ова одлука ће, како наглашава, сасвим сигурно проузроковати замрзавање односа појединих исламских земаља с такозваним Косовом.

Амбасадор Палестине у Србији Мухамед Набхан потврдио је пре неколико дана да је та земља покренула иницијативу у Организацији исламске сарадње (ОИС) да се замрзне чланство тзв. Косова због отварања представништва у Јерусалиму. Многе од ових држава највероватније не би званично повукле одлуке о признавању, али велики број њих сасвим извесно не би више пружао подршку „Косову” у настојањима да се учлани у међународне организације. Уколико би чланице ОИС-а прихватиле палестински захтев, Приштина би се суочила с великим губитком подршке јер је тзв. косовску независност признало 30 од 57 земаља које су у овој организацији.

Владислав Јовановић подсећа за „Политику” да је приштинска власт пристала да отвори амбасаду у Јерусалиму јер су то захтевали Американци, што је њима најважније. Трампова Америка, објашњава Јовановић, водила је изразито произраелску политику, и то на начин који је био веома очигледан. Нису то нимало скривали већ су форсирали блискоисточни процес на начин који Израелу погодује. „Косово је производ Америке, оно је било позвано да то уради и то су урадили послушно јер други излаз нису ни имали. Њихова једина политика је да следе америчке налоге”, каже Јовановић.

Подсећа да је Турска веома погођена понашањем тзв. Косова и то није први пут. Ипак, Јовановић не верује да ће Анкара да одустане од даље подршке тзв. Косову јер је та подршка производ њихове вековне сарадње и спајања кроз историју Отоманске царевине. Неке друге земље, додаје наш саговорник, могле би да извуку рационалне закључке и повуку признање.

Велика је штета, како каже, што су нам руке везане због мораторијума на дипломатску активност на који смо се обавезали у Вашингтону, па не можемо да будемо активни како бисмо, заједно с Палестинцима, повећали број муслиманских земаља које ће повући признање или ће замрзнути односе с Приштином. „Не верујем да ће ове најаве донети веће резултате, али сигурно ће неке исламске земље замрзнути односе с Приштином барем на неко време. Свакако бисмо имали више успеха да смо имали одрешене руке да наставимо тамо где смо стали пре годину и по дана. То би био златан тренутак за нашу дипломатску активност”, казао је Јовановић.

Организација исламске сарадње није претерано важна приштинској власти, мишљење је политиколога Јелене Вукоичић. Када је у питању статус „Косова” и њихова политика, они су много више ослоњени на Вашингтон него на Брисел и Берлин. Арапске државе, како додаје, немају неку посебну улогу у региону. Америка, сматра наша саговорница, преко косовских Албанаца остварује неке своје интересе у жељи да доминира Балканом. „За разлику од Бошњака, ислам има мањи значај за косовске Албанце. Они су питање религије превазишли када је су решавали национално заокруживање. У Албанији имамо три различите вере, тако да су Албанци много мање ослоњени на исламски свет”, појаснила је Вукоичићева за „Политику”.

С друге стране, како наводи, Албанци су свесни да ће значајан број исламских држава захладнети односе с њима, па сигурно не би отворили представништво у Јерусалиму да Американци то нису изричито захтевали. Ипак, она подсећа да је и Албанцима сада јасно да не могу да уђу у Уједињене нације и друге међународне организације јер америчка снага није толика. Због тога сваки час стижу претње, а једна од њих је стварање „велике Албаније”. Та претња је, како додаје, одраз њихове фрустрације.

Директор Центра за друштвену стабилност Огњен Карановић сигуран је да ће амбасада у Јерусалиму отворити нову димензију тешкоћа за приштинску власт. Администрација Доналда Трампа, како каже Карановић, учинила је медвеђу услугу Приштини па се из тих неприлика тешко могу извући. С друге стране, Израелу је важно да било који ентитет отвори амбасаду у Јерусалиму. „То осетљиво питање је наишло на осуду Европске уније, Организације исламске конференције и других земаља, па ова одлука неће помоћи Приштини на путу ка толико жељеном међународном признању”, оцењује Карановић за „Политику”.

Он наводи да ће влада Албина Куртија покушати да се извуче из ове ситуације. Учиниће све од себе да ова вест прође испод радара, тачније да, у медијском погледу, не буде толико битна. „Сада видимо колико је тај потез нанео штету привременим приштинским институцијама. Израел негује односе са Србијом, али битно им је да се нека страна застава у дипломатском делу Јерусалима завијори па макар то била и застава непостојеће државе Косово”, каже Карановић.

Карановић: Египат пример губитка ентузијазма према Косову

Огњен Карановић подсећа да су израелско-српски односи у сталном напредовању и да их треба и даље неговати, а да ће исламски свет сада бити веома суздржан према приштинској власти. Карановић додаје да су Турска и Азербејџан некада веома жустро лобирали да привремене приштинске институције добију столицу у Унеску, а неколико година касније та подршка Турске је изостала. „То је још једна наша дипломатска победа, а потписивање споразума у Вашингтону је зацементирао став исламских земаља када је у питању независност Косова”, додаје наш саговорник. Подсећа и да је већина земаља исламске конференције члан Покрета несврстаних, а да Србија, као наследница Југославије, има своју улогу у томе. Крајем године ће Београд бити домаћин несврстаних, како каже, а тада бисмо могли да додатно испипамо став исламских земаља.

У последњих неколико година 18 земаља је повукло признање Косова, а многи који их формално признају не гласају за њих приликом покушаја уласка у међународне институције. Наш саговорник наводи пример Египта који је након „арапског пролећа” признао такозвану независност Косова, али након рушења Муслиманске браће нова влада Египта је изгубила сваки ентузијазам према „Косову” па се тога држе и данас.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

уторак, 18.05.2021.
Зоран Јанић

Мали речник пропагандних недоумица

У последњих 20 година готово све што се тиче међународних војних, политичких и правних основа специфичног „косовског случаја” постало је предмет бескрајне манипулације, пре свега из пропагандних разлога. Јавност се обмањује садржајем међународних докумената у вези са статусом Косова, пре свега заслугом домаћих медија, и то безмало свих. Њихово учешће у тој превари грађана Србије огледа се у некритичном преношењу „експертског суда оних који имају неко мишљење или тумачење”. Зато се нећемо бавити оним „медијима” који се не хвале да су независни, слободни и професионални, већ оним другим који за себе тврде да у себи обједињују све то (НСП).

Пођимо од фамозне Резолуције Савета безбедности УН 1244, која наводно „гарантује да је Косово део Србије”. Често се на  НСП медијима појављују представници (свеколике) опозиције који бесомучно понављају ову тврдњу. Али када сте чули НСП новинара да каже: „То није тачно, то не пише у Р1244”? Или, не дај боже, да НСП новинар, као потврду свог професионализма, цитира бар једну реченицу из Р1244. Нпр:

„Успостављање привремене администрације за Косово као дела међународног цивилног присуства под којим ће народ Косова моћи да ужива суштинску аутономију у оквиру СР Југославије о чему ће одлуку донети Савет безбедности УН.”

Па евентуално да „новинар” подсети саговорника да СБ УН такву одлуку никада није донео. Или када саговорници НСП медија кажу како коначни статус Косова треба да утврди СБ УН, они никако да поставе логично питање: „А како ће СБ донети такву одлуку када су неке сталне чланице СБ Косово признале као државу, а неке нису?”

Или ко је од НСП новинара поставио свом саговорнику једноставно  питање: „Ако тврдите да тамо пише да је Косово део Србије (што не пише), да ли бар Р1244 наговештава какав би коначан статус Косова могао да буде?” То, као и претходно питање, професионалац би свакако поставио, под условом да зна одговор на њега. А да би то знао, морао би да прочита Р1244,  где на ту тему пише:

„ Олакшавање политичког процеса чији је циљ дефинисање будућег статуса Косова, узимајући у обзир споразуме из Рамбујеа (С/1999/648)”.

Колико сте пута чули како Р1244 „гарантује” повратак „наших војника и полицајаца на Косово”? А када сте чули неког НСП новинара да каже како то не пише у Р1244. Већ ово:

"Након повлачења, договореном броју југословенског и српског особља ће бити дозвољено да се врати и обавља следеће функције:                                                           

1. везу са међународном цивилном мисијом и међународним безбедносним присуством                                                                                                                           
2. обележавање/чишћење минских поља                                                                           
3. одржавање присуства на местима српске културне баштине                                     
4. одржавање присуства на главним граничним прелазима"

Дакле пише особље, а не војници. Али у Кумановском споразуму, који је прихваћен у Скупштини Србије, пише када ће се „југословенско и српско” особље вратити на Косово:

„Ни под којим условима, било које снаге СРЈ и Републике Србије неће ући, поново ући, нити остати на територији Косова или у зони копнене безбедности односно зони ваздушне безбедности без претходне изричите сагласности команданта међународних безбедносних снага (Кфор)”.

Тако је на листи докумената и Кумановски споразум. Да ли је он војна капитулација? У Србији преовладава мишљење да он то није.  Поменути споразум је несумњиво био капитулација, али не безусловна. Милошевићу је остављен рок од 12 дана да повуче своје снаге са Косова под строго дефинисаним условима.  Након што се наша војска повукла са Косова, територију су преузели, на основу Резолуције 1244, војници НАТО-а са мандатом УН. При том, команданту Кфора дата су овлашћења не само над територијом Косова, већ и ван његових граница, што је укључивало и „употребу нужне силе” (нпр. да се уништи и радар на Копаонику, ако буде пуштен у рад):

„Кршење било које од горе наведених одредби, укључујући и правила и поступке команданта међународних безбедносних снага (Кфор) којима се регулише ваздушни простор изнад Косова, као и неовлашћени летови или активирање интегрисаног система ПВО СРЈ унутар зоне ваздушне безбедности, долази под удар војне акције међународних безбедносних снага (Кфор) укључујући и употребу нужне силе”.

А да ли снаге УН са мандатом СБ могу да буду „окупаторске”,  не треба трошити речи. Упркос томе, на НСП медијима дефилују „експерти” који тврде да је Косово „окупирано”. А нико да их пита: „Па зашто не предложите закон о томе у Скупштини Србије? Ево препишите Закон о привременој окупацији Крима, који је усвојила Скупштина Украјине.”

Након војне капитулације (Кумановски споразум) и политичког пораза (Резолуција 1244), Србија је ушла и у правну битку, у покушају да оспори сам акт проглашења независности Косова. Међународни суд правде УН дао је следеће мишљење:

„Декларација о независности донета 17. фебруара 2008. није прекршила опште међународно право, Резолуцију 1244 Савета безбедности (1999) нити Уставни оквир. Сходно томе, усвајање те декларације није прекршило ниједан примењиви принцип међународног права”.

Колико пута је читалац чуо на НСП медијима за ово мишљење? Исто колико и на оним другим – тј. никада. За друге је то природно. А за  Н(езависне) С(амосталне) П(рофесионалне)?

Izvor: www.politika.rs

[Dreadnought]

Ministarstvo odbrane Crne Gore: Nastavljamo učešće u misiji Kfor


Ministarstvo odbrane (MO) saopštilo je danas da Vojska Crne Gore (VCG) nastavlja učešće u misiji Kfor na Kosovu, a da odluka o proširenju misije, odnosno upućivanju jedinice nivoa voda, nije mogla biti doneta zbog situacije izazvane korona virusom, određenih budžetskih restrikcija i kašnjenja u usvajanju Budžeta za 2021. godinu.

Za tako ozbiljne aktivnosti, kao što je učešće u međunarodnim misijama i vojnim aktivnostima u inostranstvu, kako ističu iz tog resora, sredstva se planiraju unapred, a uobičajeno je da se proces planiranja, obuke, pripreme i upućivanja u misiju, realizuje duži vremenski period.

„S tim u vezi, ističemo da ovakve aktivnosti nije moguće realizovati bez kvalitetnog procesa planiranja“, navodi se u saopštenju.

Podsjećaju da su MO i VCG u misiji Kfor prisutni sa dva lica od 2018. godine. Vojska Crne Gore učestvuje u operaciji Kfor sa štabnim oficirom na dužnosti zamenika načelnika za inženjeriju u Odeljenju za inženjeriju i planove u Komandi misije u Prištini, dok Ministarstvo odbrane Crne Gore učestvuje sa civilnim licem na dužnosti savetnika za ljudske resurse u NATO timu za vezu, pri komandi operacije u Prištini.

Iz Ministarstva odbrane su naglasili da Crna Gora jeste i da će ostati kredibilan saveznik.

„Transatlantski region ne može biti stabilan i siguran bez integrisanog zapadnog Balkana. Imajući u vidu da je jedan od naših prioriteta siguran i prosperitetan region, Crna Gora će i dalje imati konstruktivnu ulogu u jačanju regionalne stabilnosti. U skladu s tim, mi ćemo nastaviti da podržavamo napore NATO-a na Kosovu, u okviru svojih mogućnosti“, zaključuje se u saopštenju, prenose „Vijesti“.

izvor

[MOTORISTA]

Nemačka poslanica: Kosovo konačno mora biti razoružano
IZVOR: KOSOVO ONLINE PETAK, 21.05.2021.

Nemačka poslanica levičarske stranke „Levica“ Žaklin Nastić izjavila je u nemačkom parlamentu da Kosovo treba razoružati jednom zauvek.

U svom obraćanju poslanicima između ostalog Nastić je naglasila da optuženi u Specijalnom sudu u Hagu za ratne zločine OVK Hašim Tači i ostali lideri OVK moraju biti osuđeni.

„Levica zahteva momentalni završetak misije KFOR! Ilegalno stvoreno bure baruta, Kosovo, mora konačno biti razoružano, a Hašim Tači i svi drugi ratni zločinci osuđeni“, obajvila je Nastić na Tviteru.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

петак, 21.05.2021.
Зоран Миливојевић

Истина о Резолуцији 1244

Основ резолуције је међународно право и правни поредак заснован на Повељи ОУН и принципима тог права. Отуда се и у основи документа потврђује „приврженост свих држава чланица суверенитету и територијалном интегритету СР Југославије и других држава региона”, као базном принципу међународног права

Реаговање на текст „Мали речник пропагандних недоумица“, „Политика“ 15. 5. 2021.

Због значаја КиМ за државни и национални интерес Републике Србије и чињенице да се покушај решавања тог питања убрзава на штету управо тог интереса, неопходно је реаговати на текст „Мали речник пропагандних недоумица” у „Политици” од 15. маја уваженог есејисте господина Зорана Јанића. Питања која се у тексту тичу кредибилности медија, њиховог деловања, професионалности, учешћа у „превари грађана” и др. остављам за оне на које се односи. Задржавам се само на тезама које оспоравају Резолуцију 1244, као документа од кључног значаја за статус КиМ, које уважени аутор брани употребом непотпуних цитата и отвара питање опортуности позивања на њега у одбрани права на КиМ.

Прво, основ резолуције је међународно право и правни поредак заснован на Повељи ОУН и принципима тог права. Отуда се и у основи документа потврђује „приврженост свих држава чланица суверенитету и територијалном интегритету СР Југославије и других држава региона”, као базном принципу међународног права, што у овом случају јасно подразумева важеће границе СРЈ, пуноправне чланице ОУН, са КиМ у њеном саставу. Овај принцип се понавља и у анексу 1, а директно у диспозицији резолуције у тачкама 2, 3, 5. у домену права и обавеза СРЈ поводом резолуције. Како би се отклонила свака резерва ваља подсетити да је у међународноправном смислу Република Србија неспорно правни следбеник претходних држава у чијем саставу је била почев од Краљевине СХС па до ДЗ СЦГ на чему и почива њен актуелни међународни положај са одговарајућим правима и обавезама као субјекта међународног права у пуном капацитету.

Друго, Резолуцијом 1244 је успостављен међународни протекторат ОУН на КиМ који спроводе њена цивилна Унмик и војна Кфор мисија до коначног решења које није дефинисано, већ у тачки 1. резолуције назначено као „политичко решење..., засновано на општим принципима из анекса 1”, а у коме стоји да то треба да буде „политички процес ка постизању споразума о привременом политичком оквиру, који ће обезбедити суштинску самоуправу на Косову узимајући у потпуности у обзир споразуме из Рамбујеа и принципе суверености и територијалног интегритета СРЈ и других земаља у региону”. Овај цитат и ставови су посебно важни због целине одредбе и међународноправног основа, јер делимични приступ господина Јанића у цитирању доводи у питање суштину резолуције и основ за позивање на њу око статуса КиМ због наглашавања „Рамбујеа”, што користе и неки други аналитичари ради оспоравања предоминантности Резолуције 1244 у међународноправном смислу. „Рамбује”, који није међународно верификован (није прихваћен) нити отуда део међународноправног поретка, део је напора запада да се реши КиМ у складу са његовим интересима, и у том смислу у Резолуцији 1244 наведен са политичким значењем, али уз јасно подвлачење принципа суверености и територијалног интегритета СРЈ у наставку одредбе  који чини основ документа и међународноправног основа за решавање.

Треће око повратка снага СРЈ на КиМ резолуција је изричита у тачки 4. „Потврђује да ће после повлачења, договореном броју југословенског и српског војног и полицијског особља бити дозвољен повратак на Косово ради обављања дужности у складу са анексом 2.” Примена и остваривање права је тема за себе која у овом случају не доводи у питање валидност одредби. Кумановски споразум је претходио Резолуцији 1244. Стога су њене одредбе међународноправно старије и правно важније у глобалном универзалном смислу.

Четврто Резолуција 1244 је на снази са свим њеним одредбама и директно је надлежна за утврђивање коначног статуса КиМ. Само њена промена, стављање ван снаге и сл. одговарајућом одлуком СБ ОУН, мења статус КиМ и то није спорно за ОУН и сталне чланице СБ ОУН. Уосталом питање валидности Резолуције 1244 отворено је политички, а не правно, после самопроглашене независности „Косова” 2008, подржане од кључних међународних фактора на западу. У овом контексту треба имати у виду да мишљење (не одлука) МСП-а с тим у вези потврђује значај принципа права на самоопредељење. Оно додуше слаби позицију Србије, али никако не доводи у питање доминантну правну снагу Резолуције 1244 која је у конкретном случају извор међународног права и основ за поступање у међународноправном поретку на тему статуса КиМ.

На крају Резолуција СБ ОУН 1244 остаје неоспорен и валидан међународноправни основ за питање статуса КиМ. Управо због тога се и инсистира на правно обавезујућем споразуму, као решењу заснованом на међународном праву и „међусобном признању”. Да је другачије одавно би престао ангажман и притисак да се такав сценарио реализује, а могућа решења, компромиси, „нон-пејпери” и сл. не би били уопште актуелни. Актуелност убрзано расте због посебних геостратешких интереса глобалног карактера и геополитичких ефеката у том циљу на нашим просторима. Стога и релативизација Резолуције 1244 добија на значају и актуелности као главни циљ у сламању отпора коначној потврди државности „Косова” и верификацији тога у ОУН.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Lavrov - Prihvatićemo rešenje za Kosovo i Metohiju koje za Beograd bude odgovarajuće
Tanjug 01. 06. 2021.

RUSKA Federacija prihvatiće rešenje za Kosovo i Metohiju koje za Srbiju bude prihvatljivo, izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov tokom sastanka sa predsednikom Narodne skupštine Ivicom Dačićem u Moskvi.

Ministar Lavrov još jednom je podvukao da će Ruska Federacija nastaviti da pruža podršku Srbiji u očuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta. Tokom razgovora u prijatnoj i prijateljskoj atmosferi, sagovornici su izrazili spremnost da nastave da doprinose daljem razvoju strateških odnosa dve zemlje kako na bilateralnom, tako i na multilateralnom planu, saopštila je Skupština Srbije. Razgovarano je o dijalogu Beograda i Prištine, situaciji u regionu, kao i dešavanjima na globalnoj političkoj sceni. Lavrov je informisao Dačića o predstojećem sastanku predsednika Rusije i SAD, Vladimira Putina i DŽoa Bajdena, u Ženevi.

Dačić je istakao je da je parlamentarna diplomatija snažan mehanizam za saradnju i unapređenje odnosa, dodajući da je nakon uspešnih razgovora sa predsednicima Državne dume Vjačeslavom Volodinom i Saveta Federacije Valentinom Matvijenko spreman da uloži sve napore u jačanje ove saradnje, naročito u okviru rada Komisije za saradnju dva parlamenta, čije se naredno zasedanje planira do kraja godine.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

SAD donirale Prištini oklopna vozila
S. S. R. 07. 06. 2021.

SJEDINJENE Američke Države nastavljaju naoružavanje tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga pa su u nedelju zvanično, u kasarni u Uroševcu, predstavljena oklopna vozila tipa M117 tzv. "gardijan".

Ministar odbrane lažne države Armend Mehaj obišao je američka vojna vozila otporna na mine, koja su stigla još tokom aprila. Tada je na tviter-profilu Ambasade SAD u južnoj srpskoj pokrajini objavljeno da je američka vojska obezbedila obuku vozača i upoznavanje na oklopnom sigurnosnom vozilu. Naoružavanje tzv. kosovske vojske dolazi u trenutku kada su sve češći napadi na srpske svetinje na Kosovu i Metohiji, kao i spekulacije o tome da će biti manje vojnika Kfora.

I ranije se dosta govorilo o naoružavanju tzv. Kosova, a jasno je da se, uz prećutnu saglasnost Zapada, mimo Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244, stvaraju sve veće oružane snage. Zažmurilo se i na odluku parlamenta da formira tzv. vojsku Kosova. Spekulisalo se da su Albanci platili Nemačkoj oko 170 miliona evra za kupovinu oružja, opreme i obuku pripadnika KBS, kao i da žele da dobiju automatske puške G-36 ("hekler i koh") i tenkove "leopard 2", što je Priština kasnije demantovala. U svojim kasarnama poseduju u "otokar kobru" - oklopno vozilo kojeg je razvila turska firma "Otokar" i uvela u operativnu upotrebu 1997. godine.

Priština već godinama pregovara o nabavci raketnih sistema, helikoptera, iako snage na Kosovu i Metohiji smeju da budu naoružane lakim oružjem. U sastavu sme da bude samo 2.500 aktivnih vojnika i 800 rezervnog sastava, a trenutno ih ima više od 5.000.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

"Albanci kopiraju SAD da bi pokazali da su najbolji đaci"
IZVOR: B92, PRVA UTORAK, 8.06.2021.

U kasarni u Uroševcu zvanično su predstavljena oklopna vozila M1117 "gardijan" iz Amerike.

Formulacija je malo neodređena, pa nije jasno da li su ti "gardijani" tamo privremeno trajno.

"Nama to Srbima teško pada, ali Bezbednosnih snaga Kosova prepoznate su od strane Amerikanaca. NATO ima svoj tim u Prištini koji radi na razvoju KBS. Vlasti u Prištini su zakonom regulisale KBS kao njihove oružane snage. Kopira se svaki deo sa SAD da bi pokazali da su 'najbolji' đaci. Rešavanjem problema Kosova i Metohije pomažemo Srbima (u toj pokrajini). Naši političari moraju da nađu trajniji model, KFOR je privremeno rešenje. U Bondstilu nema teškog naoružanja i te snage su regrutovane iz Nacionalne garde", rekao je vojni analitičar Aleksandar Radić za TV Prva.

Govoreći o oklopnom vozilu "gardijenu", kazao je da tu reč o "simbolu" i to nije sredstvo teškog naoružanja. KBS nema ograničenja, ali Amerikanci kontrolišu do koje mere će biti naoružani. Albanci u ovom trenutku ne mogu da dobiju teške oružane sisteme, objasnio je Radić. U ovom slučaju, KBS mogu da računaju na podršku lakog oklopnog naoružanja.

Izvor: www.b92.net

[dzumba]

Оклопно возило М1117 Гардијан је у оружаним снагама САД првенствено коришћен у војној полицији.  Ради се о сасвим солидном возилу за ту намену , али сигурно није борбено возило прве линије (као и наш ВПБ М-86).

[torpedo011]

Lavrov - Prihvatićemo rešenje za Kosovo i Metohiju koje za Beograd bude odgovarajuće
Tanjug 01. 06. 2021.

RUSKA Federacija prihvatiće rešenje za Kosovo i Metohiju koje za Srbiju bude prihvatljivo, izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov tokom sastanka sa predsednikom Narodne skupštine Ivicom Dačićem u Moskvi.

Ministar Lavrov još jednom je podvukao da će Ruska Federacija nastaviti da pruža podršku Srbiji u očuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta. Tokom razgovora u prijatnoj i prijateljskoj atmosferi, sagovornici su izrazili spremnost da nastave da doprinose daljem razvoju strateških odnosa dve zemlje kako na bilateralnom, tako i na multilateralnom planu, saopštila je Skupština Srbije. Razgovarano je o dijalogu Beograda i Prištine, situaciji u regionu, kao i dešavanjima na globalnoj političkoj sceni. Lavrov je informisao Dačića o predstojećem sastanku predsednika Rusije i SAD, Vladimira Putina i DŽoa Bajdena, u Ženevi.

Dačić je istakao je da je parlamentarna diplomatija snažan mehanizam za saradnju i unapređenje odnosa, dodajući da je nakon uspešnih razgovora sa predsednicima Državne dume Vjačeslavom Volodinom i Saveta Federacije Valentinom Matvijenko spreman da uloži sve napore u jačanje ove saradnje, naročito u okviru rada Komisije za saradnju dva parlamenta, čije se naredno zasedanje planira do kraja godine.

Izvor: www.novosti.rs

Мислим да би Русија требало да се држи неког свог става тј. да не призна Косово никада. И они и Кина.

[torpedo011]

"Albanci kopiraju SAD da bi pokazali da su najbolji đaci"
IZVOR: B92, PRVA UTORAK, 8.06.2021.

U kasarni u Uroševcu zvanično su predstavljena oklopna vozila M1117 "gardijan" iz Amerike.

Formulacija je malo neodređena, pa nije jasno da li su ti "gardijani" tamo privremeno trajno.

"Nama to Srbima teško pada, ali Bezbednosnih snaga Kosova prepoznate su od strane Amerikanaca. NATO ima svoj tim u Prištini koji radi na razvoju KBS. Vlasti u Prištini su zakonom regulisale KBS kao njihove oružane snage. Kopira se svaki deo sa SAD da bi pokazali da su 'najbolji' đaci. Rešavanjem problema Kosova i Metohije pomažemo Srbima (u toj pokrajini). Naši političari moraju da nađu trajniji model, KFOR je privremeno rešenje. U Bondstilu nema teškog naoružanja i te snage su regrutovane iz Nacionalne garde", rekao je vojni analitičar Aleksandar Radić za TV Prva.

Govoreći o oklopnom vozilu "gardijenu", kazao je da tu reč o "simbolu" i to nije sredstvo teškog naoružanja. KBS nema ograničenja, ali Amerikanci kontrolišu do koje mere će biti naoružani. Albanci u ovom trenutku ne mogu da dobiju teške oružane sisteme, objasnio je Radić. U ovom slučaju, KBS mogu da računaju na podršku lakog oklopnog naoružanja.

Izvor: www.b92.net

Не могу да добију тешке оружане системе, али им се пилоти обучавају у Турској.