Dešavanja u Srbiji - Kosovo i Metohija

[Kubovac]

Čekaj malo, upravo je u toku dramska pauza. Prvo da odgovor vidi šef države pa će on reći narodu.

"Za dva, najduže 3 dana"... 

[Boro Prodanic]

Вучић: Кфор одговорио да нема потребе да се врате српске безбедносне снаге на КиМ

Председник Србије Александар Вучић изјавио је данас да је КФОР негативно одговорио на наш захтев о повратку српске војске и полиције на КиМ и истакао да су „случајно” тај негативни одговор уручили баш на Бадњи дан.

„Сви смо знали и очекивали тај одговор, мислим да сам то негде и најавио. Мислим да су они у свом пажљиво састављеном писмену упућеном као одговор Влади Србије на њен захтев, а онда сам преко војног кабинета и ја добио на упознавање. Одговорили су наравно да они сматрају да нема потребе за повратком Војске Србије и оружаних снага Републике Србије на територију КиМ, притом се позивајући на Резолуцију 1244”, рекао је Вучић за Пинк.

Каже да је КФОР, међутим, навео да они у складу са Резолуцијом 1244 имају своју улогу, али се нису позвали на део Резолуције 1244 по којем је могуће да одбију то, јер, како је рекао, тако нешто не постоји.

„Неко довољно паметан им је то састављао, јер они немају право да одбију тај захтев, знали су да немају на шта да се позову и онда су се позвали на позитивну норму из њиховог угла да имају право и обавезу да чувају ред и поредак и направили још једну ненамерну, под знацима навода, грешку.

Интересантно да увек воле, као што су некада из мени непознатог разлога ваљда желећи да понизе Србе, тражили од послушничких власти у Београду да председника Милошевића испоруче на Видовдан обећавајући да ће сви проблеми Срба после тога бити решени”, навео је Вучић, јавља Танјуг.

Каже да су тако и одговор КФОР-а уручили баш на Бадње вече.

„Било би добро да су нам уручили на Бадње вече позитиван одговор, онда би то имало смисла, али не и негативан уочи Божића, онда знате да то није случајно. Направили су грешку, са јасном политичком конотацијом, и написали да пажљиво мотре шта се збива на северу, а само два сата раније пуцано је на дечаке српске националности, што су сви покушали да сакрију. Пуцано је али на југу, није ваш посао да бринете о барикадама на северу, већ да бринете о безбедности Срба на целом КиМ и свих других на КиМ. Баш тог поподнева то се догодило на југу КиМ, а они су поменули само север”, рекао је Вучић.

То значи, како је рекао, да њихово политичко руководство пре свега брине о политичким решењима, о земљама чланицама НАТО које су ментори свега тога, о њиховим решењима за будућност, а не о стварној безбедности.

Напомиње да не може да каже да НАТО аметерски или лоше обавља свој посао, али да је друга ствар што су они само политчко оруђе у рукама најмоћнијих западних сила.

„Ми ћемо да видимо какав ће наш даљи одговор да буде, ту сада има неколико опција, чекаћемо и указивати како и на којим местима све нису заштитили српски живаљ, од дечака Стефана Томића у Клокоту, јер ако се ту не осећате безбедно како ћете у целом Косвоском поморављу”, навео је Вучић.

Рекао је да му нико од амбасадора није послао поруку због напада на српске дечаке, покушаја убиства, јер их то, како је оценио, није много узнемирило.

„Нисам очекивао другачији одоговор КФОР-а и сада се поставља питање да ли ићи на седницу Савета безбедности УН или не”, рекао је Вучић.

Каже да постоје у Србији наводне велике патриоте који ће рећи да идемо на седницу СБ.

„Ево идемо сутра на седницу СБ, подржаће нас Руси, и шта ћемо онда и они изгласају на СБ да не дозвољавају да се врати српска војска и полиција. Осим што смо добили да причамо три дана, шта ћемо четвртог дана, да оставимо то и као могућност Куртију да коментарише како се и СБ коначно изјаснио по том питању и да оставимо то као могућност некоме да коментарише као нови извор права за себе, а против Срба и српске државе. При томе то ипак не треба искључити јер у једном тренутку могу да буду другачије ствари на СБ. О томе треба да разговарао и размишљамо”, рекао је Вучић.

Представници Комисије за спровођење Војнотехничког споразума Генералштаба Војске Србије преузели су на Бадње вече, у 19.00 часова, на административном прелазу Мердаре од представника КФОР-а одговор на захтев за повратак до 1.000 припадника Војске Србије и полиције Србије на простор Аутономне покрајине Косово и Метохија.

Министарство одбране је наведени документ доставило Кабинету председника Републике и врховном команданту Војске Србије Александру Вучићу, ради упознавања са садржајем одговора КФОР-а, саопштило је тада Министарство одбране.

Из Кабинета председника Србије потврђен је пријем документа и речено је да ће председник чим дође са Хиландара бити упознат са његовим садржајем.

Izvor: https://www.politika.rs/scc/clanak/531649/vucic-kosovo-metohija-kfor

[Boro Prodanic]

Kosovo: Preminuo pripadnik Kfora

Pripadnik Kfora danas je preminuo na Brezovici, nakon što je doživeo srčani udar, rekao je portparol policije za region Uroševca Kanun Veselji.

Veselji objašnjava da su pripadnika Kfora pronašli kako leži bez svesti u Ski centru na Brezovici.

O slučaju je obavešteno i Tužilaštvo Uroševac, dodao je porparol.

– Obaveštavamo vas da su medicinsko osoblje Doma zdravlja u Štrpcu i pripadnici Kfora obustavili reanimaciju u 16.30, jer nije bilo znakova života. Njegovo telo je prevezeno helikopterom Kfora. Obavešten je i tužilac iz Osnovnog tužilaštva u Uroševcu – rekao je Veselji.

Izvor

[Boro Prodanic]

Британци упозоравају: Уколико се не примени Бриселски споразум, сукоб на Косову је неизбежан

Уколико Бриселски споразум не буде примењен ове године ризик од неизбежног сукоба је реалан, а ако се то деси, последице би биле озбиљне, пише британски лист Гардијан.

У тексту у којем се анализира ситуација на Западном Балкану, под насловом "Европа треба да уради више“, Гардијан наводи да су у децембру "локални спорови“ довели до постављања барикада на северу Косова, који углавном насељавају Срби.

"Односи између Приштине и Београда – који ужива ентузијастичну подршку Кремља и одбија да призна независност Косова – изгледају горе него у било ком тренутку у последњих 20 година“, наводи Гардијан.

Указује се и да је капацитет Европске уније да посредује "компликован“, због зависносности Србије од руског гаса, али и одбијања Београда да уведе санкције Москви.

"Али уколико се Бриселски споразум из 2013. коначно не примени ове године – повезујући политичку аутономију косовских Срба са нормализацијом односа између две земље – ризик од неизбежног сукоба је стваран. Да се то деси, шире последице би биле озбиљне, не само у смислу нове избегличке кризе“, упозорава се у анализи коју је пласирао Гардијан.

У тексту се подсећа да је почетком децембра одржан Самит ЕУ – Западни Балкан у Тирани, и наводи да су се европски званичници окупили како би послали "симболичну поруку“.

То је, додаје Гардијан, био први самит одржан у региону чије становништво, углавном, чезне да припада "бриселском клубу“, али је почело да сумња да ће се то икада десити.

Тај гест, пише лист, са конкретним мерама попут укључивања у Еразмус програм ЕУ, – добро је прошао, уз подсећање да је албански премијер Еди Рама констатовао да се "ствари мењају", док су други лидери поздравили "нов начин размишљања".

Неколико седмица касније, БиХ је добила статус земље кандидата за чланство у ЕУ. Такав развој догађаја није тешко објаснити, додаје лист.

"Како је последњих година наступио замор од проширења ЕУ, Западни Балкан и његове наизглед нерешиве, нерешене тензије пале су на европској лествици геополитичких брига. Али, рат у Украјини концентрисао је умове у Бриселу, док Русија настоји да прошири свој утицај у региону на рачун ЕУ и НАТО-а и користи политичку нестабилност у своју корист“, стоји у анализи.

Зато је преко потребно да се запад поново фокусира на овај регион, али је „с обзиром на мрачни контекст“, потребно више од топлих речи.

Гардијан констатује да је и у БиХ ситуација суморна, зато што Москва даје великодушну подршку "сецесионистичкој агенди националистичког лидера босанских Срба Милорада Додика“, док Кремљ истовремено „негује босанске Хрвате националисте, који су подједнако одлучни да учврсте и продубе етничке поделе садржане у дејтонском Уставу земље".

Лист наводи и да с обзиром на геополитичке улоге и растући утицај кинеских инвестиција у региону, Унија треба да појача своју улогу.

Истовремено, успех антиимиграционих, исламофобичних партија у земљама попут Француске и Холандије значи да је проширење на исток нереално у догледној будућности.

Наводи се и да је у Србији подршка чланству у ЕУ пала на испод 50 одсто, због притиска на Београд да уведе санкције Русији.

"Али ЕУ и даље може да утиче, и да уради праву ствар, после година занемаривања. Без приступа Унији, требало би понудити много више економске помоћи. У замену за напредак у реформама по питању корупције, владавине праве и слободе изражавања, истински ангажован приступ могао би да створи добру вољу неопходну за смиривање регионалних тензија и поштовање демократских вредности“, пише Гардијан.

Лоша алтернатива је да се дозволи стратешки виталном региону да гледа на исток, колико и на запад, "оснажујући етнонационалистичке нелибералне снаге и унапређујући план Кремља у дворишту Европе", закључује се у анализи.

Izvor

[Boro Prodanic]

Posle odbijanja zahteva da se srpske snage vrate na KiM – Obaveze KFOR-a su se drastično promenile

Odbijanjem srpskog zahteva za povratkom dela snaga bezbednosti na KiM, Kfor ima pojačanu odgovornost, mnogo veću nego što je to definisano dokumentima. Više nema pardona i izvinjenja za bilo šta što se dogodi u južnoj srpskoj pokrajini.

Nakon što je odbio zahtev za povratkom dela srpskih snaga bezbednosti, Kfor preuzima potpunu i isključivu odgovornost za stanje na KiM u pogledu funkcionisanja sistema bezbednosti i stabilnosti, komentariše odgovor Kfora srpskim vlastima diplomata Zoran Milivojević za Sputnjik.

Ukoliko se dogodi da neki albanski ekstremista zapuca na Srbe, kao što je to bio slučaj na Badnji dan, Kfor mora da reaguje u punom mandatu koji je jasno zacrtan i na sebe preuzima odgovornost za sve što se dešava, dodaje on.

Kada kaže da sada Kfor treba da reaguje u punom mandatu, to prema rečima sagovornika Sputnjika, znači da bi međunarodne snage stacionirane na KiM trebalo da garantuju punu bezbednost i stabilnost na terenu, kao i da garantuje punu slobodu kretanja i života svim zajednicama, uključujući i Srbe.

„To bi trebalo da znači i da, pošto se poziva na Rezoluciju 1244, Kfor poštuje mandat koji ima u skladu sa međunarodnim pravom, a ne da bude pristrasan i da toleriše ponašanje Prištine i uzurpaciju prava i sloboda, da dovodi u pitanje i slobodu kretanja, i slobodu života i opstanak srpskog naroda, kao i da toleriše sve poteze prištinskih vlasti koji su upravljeni protiv srpskog naroda“, ističe Milivojević.

Ono što je najvažnije, dodaje Milivojević, Kforov odgovor ne znači da Srbija ne može da se i dalje poziva na Rezoluciju 1244, uključujući i pitanje povratka snaga bezbednosti ukoliko se i dalje napadi na Srbe nastave.

Izvor

[dzumba]

Господин Миловојевић "прича причу" да би нешто рекао.

[Boro Prodanic]

Rusija pozvala UN: Pročitajte rezoluciju SB 1244!

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije poziva Sekretarijat UN da obrati pažnju na odbijanje zahteva Srbije da pošalje policijski i vojni kontingent na Kosovo, što predviđa rezolucija Saveta bezbednosti UN, izjavila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

– Zašto sekretarijat UN, koji je toliko aktivan u vezi sa situacijom oko Ukrajine, ne želi na brifinzima da citira i pročita rezoluciju 1244 i pozove odgovarajuće snage da je sprovedu? Zašto sekretarijat UN ne želi da podrži zahtev Beograda po pitanju ove konkretne rezolucije po pitanju slanja u region srpske vojske i policije? To je javni dokument, samo treba da se obrati pažnja na njega – rekla je ona tokom brifinga u četvrtak.

Izvor

[Kubovac]

EVROPSKI SUD PRAVDE: Tzv. Kosovo isključeno iz organizacije za elektronske komunikacije

EVROPSKI sud pravde je na zahtev Španije isključio samoproglašeno Kosovo iz učešća u Organizaciji evropskih regulatora za elektronske komunikacije (BEREC), saopšteno je iz vrhovnog suda EU.

U saopštenju je naglašeno da isključenje nije povezano sa činjenicom da EU i nekoliko zemalja članica nisu priznali nezavisnost samoproglašenog Kosova.

Sud u objavi podseća da je EU između 2001. i 2015. godine potpisala sporazume o stabilizaciji i pridruživanju sa zemljama zapadnog Balkana i samoproglašenim Kosovom. Tokom i nakon 2018. godine, Evropska komisija preduzela je korake ka razvijanju digitalnog društva i usklađivanju zakonodavstva tih zemalja sa zakonodavstvom EU.

Jedan od takvih postupaka bilo je uključivanje regiona u postojaća regulatorna tela ili grupe stručnjaka, kao što je BEREC. Konkretno, to je omogućilo regulatornim organima samoproglašenog Kosova da učestvuju u Odboru regulatora i radnim grupama BEREC-a i u upravnom odboru Kancelarije BEREC-a.

Španija je u junu 2019. godine pokrenula proces za poništavanje te odluke pred Opštim sudom EU, koji je odbijen u presudi 23. decembra 2020. godine u slučaju "Španija protiv Komisije".

Vlasti Španije predale su žalbu na tu odluku u novembru 2020. godine, tvrdeći da odluka Komisije krši odredbe trenutnih regulativa BEREC-a koje se odnose na saradnju Organizacije sa telima EU, trećim zemljama i međunarodnim organizacijama, jer samoproglašeno Kosovo nije u tom smislu "treća zemlja".

Evropski sud pravde smatrao je tada da je Opšti sud napravio grešku u primeni prava kada je poistovetio koncept "treće zemlje" u skladu sa odredbama i uopšteni takav koncept, ali da nije napravljena greška kada je zaključeno da se samoproglašeno Kosovo može smatrati "trećom zemljom" bez kršenja međunarodnog prava. Španija se nakon toga žalila pred Opštim sudom da je Komisija odstupila od ustanovljene procedure za učešće nacionalnih regulatornih organa u BEREC-u.

- Presuda Opšteg suda je poništena zbog te greške. Evropski sud pravde donosi konačnu presudu u predmetu i poništava odluku Komisije, jer Komisija nije imala ovlašćenja da je usvoji - navodi se u saopštenju.

Međutim, Evropski sud pravde odlučio je da se efekti odluke Komisije zadrže do stupanja na snagu bilo kakvog novog radnog sporazuma zaključenog između BEREC-a, BEREC kancelarije i nacionalnih regulatornih organa samoproglašenog Kosova. Ali, efekti te odluke ne mogu se zadržati duže od razumnog perioda od šest meseci od današnjeg datuma.


Izvor

[Boro Prodanic]

Grenel optužio SAD za haotičnu situaciju na Kosovu i Metohiji

Bivši specijalni izaslanik za pregovore Beograda i Prištine Ričard Grenel optužio je Aljbina Kurtija i SAD za haotičnu situaciju na Kosovu i Metohiji.

Grenel je danas ocenio da je loša situacija u regionu, a posebno između Beograd i Prištine, rezultat toga što je SAD prepustila inicijativu Evropi u rešavanju kosovskog problema, kao i to što premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti ne snosi posledice za svoje postupke.

On je za RTS rekao da treba pogledati činjenice i uporediti kakva je situacija na KiM bila za vreme Trampa, a kakva sada kada je američki predsednik Džo Bajden.

„Mislim da je prilično jasno da smo mi implementacijom ekonomskih sporazuma pokušavali da donesemo ekonomski razvoj i posao mladim ljudima, da dovedemo zapadne kompanije i investicije, da otvaramo granice, a sada smo došli do haosa zbog koga vidimo da NATO snage moraju da se umešaju. Ta promena bila je Aljbin Kurti“, ocenio je Grenel.

On je rekao da je radio sa Hašimom Tačijem, Abdulahom Hotijem i Kurtijem, i da je veoma zabrinut, jer Kurti nastavlja da odbacuje američke i evropske ideje.

„I nema posledica po njega zbog toga. Tako da će se to nastaviti sve dok SAD jasno ne pritisnu Kurtija, da bi znao kakve su posledice. To je ono što me sada brine u ovom trenutku, nema posledica po Kurtija“, rekao je Grenel.

On smatra da Bela kucha i Dzzo Bajden nisu posvetili dovoljno pažnje Zapadnom Balkanu, da Stejt department šalje ljude nižeg nivoa i da je njihova politika da prepuste inicijativu Evropljanima.

„Videli smo šta to znači, ima mnogo priče, ali nikakve akcije“, ocenio je Grenel.

On veruje da su SAD zainteresovane za region, ali ističe da je velika razlika između predsedničkog izaslanika koga je poslala Bela kuća i koji mozze da udje u Ovalni kabinet kod Bajdena i ljudi kojima je to sada povereno, koji su iz Stejt departmenta i koji podnose izveštaj državnom sekretaru.

Grenel je naveo da je Tramp posvećivao punu pažnju idejama ekonomskog razvoja i izgradnje regiona da bi se dobio Otvoreni Balkan.

„Ostavili smo po strani priče o politici i uzajamnom priznanju. O tome pričamo 20 godina i uzajamno priznanje ne stavlja hranu na sto ljudima koji pokušavaju da se staraju o svojim porodicama. Nama je potreban ekonomski razvoj obe strane, a to se nije desilo pod ovom administracijom“, ocenio je Grenel.

Na konstataciju novinara da su SAD prvi put pritisnule Kurtija radi formiranja Zajednice srpskih opština, Grenel ističe da je ZSO deo starog sporazuma i da je trebalo da bude sproveden u poslednje dve godine ali da se to nije desilo, jer Džo Bajden i Bela kuća nisu posvetili dovoljno pazznje.

Grenel takođe napominje da nijedan novi sporazum nije potpisan od kako je Bajden predsednik SAD, a kao inicijator Vašingtonskog sporazuma naglašava da je njime predviđano da se ukljucce privatne firme, a da zapadne firme dođu.

„Jedna od tačaka je bila diversifikacija izvora energija što bi bilo sjajno za Srbiju, jer sva energija dolazi iz Rusije. Mi mislimo da treba da postoje alternative. Veoma je važno da se vlade i zvaničnici sklone i da prepuste mesto privatnom sektoru“, rekao je Grenel.

Na pitanje šta misli o francusko-nemačkom sporazumu, Grenel je rekao da je on veoma uopšten i da nema detalja.

„Obe strane moraju da zahtevaju više detalja, jer bez njih ljudi neće potpisati ništa. Sada smo u situaciji kada moramo da primenimo prethodne ugovore. Ono što Francuska i Nemačka pokušavaju je novi sporazum koji će biti iznad svih prethodnih. Bolje bi im bilo da se koncentrišu da se sprovedu već potpisani sporazumi“, smatra Grenel.

On kaže da nije dovoljno pažnje posvećeno potrebama Srba na KiM i da je veoma zabrinut zbog rasta nasilja.

„U vreme Trampa potpisivali smo ugovore o normalizaciji, dovodili smo firme i investitore, privreda se razvijala i u Srbiji i na Kosovu, a sada se to ne dešava. Veoma sam zabrinut zbog rasta nasilja i pozivam obe strane da se koncentrišu na primenu ranijih sporazuma i ekonomske reforme za mlade ljude koji žive u njihovim državama da bi tamo i ostali i da ne moraju da se sele“, zaključio je Grenel.

Izvor

[djordjebg]

Вучић: Сагласни смо да замрзнути конфликт није решење, формирање ЗСО питање хитности

Председник Србије Александар Вучић рекао је након састанка са међународним изасланицима да је данас био веома тежак, можда и најтежи разговор који су имали.

"Отворена и озбиљна дискусија. Оно око чега јесмо сагласни јесте да замрзнути конфликт није решење и да када имате замрзнути конфликт само је питање тренутка када ће неко да га одмрзне и када ће неодговорни појединци да уруше и мир и стабилност целог Западног Балкана", рекао је Вучић.

https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/5094775/vucic-sastanak-lajcak-evropsko-americki-izaslanici.html

Posle 10 godina doslo je vreme da predsednik isporuci obecano, ode Kosmet.

[Boro Prodanic]

Posle 10 godina doslo je vreme da predsednik isporuci obecano, ode Kosmet.

Ne razumem koja je logika da iz ovog izvučeš zaključak "ode Kosmet?"

[djordjebg]

Pa o cemu se govori poslednjih xy meseci? O pravno-obavezujucem sporazumu koji stavlja tacku na "zamrznuti konflikt" kako kaze predsednik Srbije.
Dosli smo u fazu kao narodi Juzne Amerike u Srednjem veku, kada su konkistadori trampili djindjuve za zlato.
Djindjuve su ZSO u nasem slucaju.

[Boro Prodanic]

Hajde, videćemo...

[Boro Prodanic]

Pa o cemu se govori poslednjih xy meseci? O pravno-obavezujucem sporazumu koji stavlja tacku na "zamrznuti konflikt" kako kaze predsednik Srbije.
Dosli smo u fazu kao narodi Juzne Amerike u Srednjem veku, kada su konkistadori trampili djindjuve za zlato.
Djindjuve su ZSO u nasem slucaju.

Slušao sam večeras šta je predsednik rekao, uočio sam da je u jednoj stvari bio do kraja protiv tog plana. To sam povezao sa pisanjem štampe u najavama za sastanak i ubeđen sam da se radi o nepristajanju na članstvo takozvane države Kosovo u međunarodnim organizacijama.

I Miroslav Lajčak je rekao da je očekivao više saglasnosti.

Zaključujem upravo suprotno od tvog zaključka: Kosovo i Metohija ostaju deo Srbije.

[fazan]

Slušao sam večeras šta je predsednik rekao, uočio sam da je u jednoj stvari bio do kraja protiv tog plana. To sam povezao sa pisanjem štampe u najavama za sastanak i ubeđen sam da se radi o nepristajanju na članstvo takozvane države Kosovo u međunarodnim organizacijama.

I Miroslav Lajčak je rekao da je očekivao više saglasnosti.

Zaključujem upravo suprotno od tvog zaključka: Kosovo i Metohija ostaju deo Srbije.

Тзв. Косово може да уђе у УН само уз сагласност Савета безбедности УН. Тамо ће имати двоструки вето чак и ако Србија под притиском пристане.
Наравно, то не значи да би Србија требала да пристане на уцене.