Dešavanja u Srbiji - Kosovo i Metohija

[Kubovac]

Fondacija Fridrih Ebert objavila tekst nacrta Statuta Zajednice srpskih opština

Fondacija Fridrih Ebert iz Prištine predstavila je Nacrt statuta Zajednice srpskih opština (ZSO), koju je izradila u partnerstvu sa Evropskim institutom za mir (EIP), u kojem se ističe da je „ZSO pravno lice osnovano u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Kosova“.

U tekstu, koji je danas objavljen u celosti, navodi se da je Statut najviši pravni akt ZSO, koji bi trebalo da usvoji Osnivačka skupština te zajednice, sastavljena od predstavnika skupština opština učesnica u skladu sa Zakonom o potvrđivanju Prvog sporazuma i Ustavom Kosova.

„Statut će biti usvojen pravnim aktom Vlade Kosova i preuzima snagu uredbe Vlade u skladu sa pravnim sistemom Kosova, nakon razmatranja od strane Ustavnog suda“, navodi se u predstavljenom tekstu.

Nacrtom se utvrđuje da je Skupština ZSO organ nadležan za izmene Statuta, kao i da njegove izmene i dopune moraju biti po istoj proceduri, kao i procedure usvajanja.

Dodaje se da ZSO (u tekstu predstavljene kao Asocijacija/Zajednica) čini deset opština (sa srpskom većinom) i zastupa njihove interese i interese svojih stanovnika.

Ističe se da je članstvo u ZSO dobrovoljno, a da se procedure za dodatno članstvo, isključenje iz članstva i raspuštanje ZSO utvrđuje Statutom.

„Asocijacija/Zajednica neće zameniti niti umanjiti prava i interese zajednica u Republici Kosovo, kako je to predviđeno njenim Ustavom i predviđeno pravnim sistemom“, navodi se u nacrtu.

Prema tom nacrtu, aktivnosti ZSO zasnivaju se na principima dobrovoljnog učešća njegovih članova, unapređenja demokratije i lokalne samouprave, kao i poštovanja odredbi o zaštiti i zastupanju prava i interesa zajednica ugrađene u Ustav i zakone Kosova.

U nacrtu se navodi da opštinske vlasti pristupaju toj zajednici na osnovu odluke svojih skupština opština, u skladu sa zakonskim odredbama koje regulišu odlučivanje tog opštinskog organa.

Prema tom nacrtu, ZSO se može raspustiti samo odlukom njene Skupštine koju je usvojila dvotrećinska većine njenih članova, dok u slučaju da odluku o raspuštanju donese Skupština, raspuštanje vrši Vlada Kosova.

„Asocijacija/Zajednica će imati svoje zvanične simbole, uključujući grb i zastavu, koje će dizajnirati Upravni odbor Asocijacije/Zajednice u skladu sa Ustavom Republike Kosovo i lokalnim zakonima“, dodaje se u predloženom tekstu.

ZSO, prema tom nacrtu, ima pravo na sopstveni integralni budžet, bankovne račune i ima pravo da poseduje imovinu i da se bavi finansijskim transakcijama.


Izvor

[motorista 57 klasa]

Такође, свима овима што се бусају у прса и вишу "не дамо Косово", посебно млађима, саветујем да се јаве за одлазак и живот на КиМ и то у Призрену, Пећи, Ђаковици и другим местима где је Срба мало, а некада их је било. Нека тамо живе и раде (поштено) и боре се за КиМ. Тако ће стварно показати и доказати патриотизам а не празном причом по Београду, Нишу, Новом Саду...  

Karikirano ali nije mnogo daleko od stvarnog stanja. [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Kubovac]

@...............

Veoma je opasno po Srbiju i srpske nacionalne interese da se ovako paušalno govori o Srbima sa Kosova i Metohije i da se, zbog pojedinih ratnih profitera i profitera zbog ovakvog faktički nerešenog stanja, ceo narod žigoše i označava kao takav i gura u isti koš sa njima.
Ja poznajem veliki broj Srba sa KiM koji su još 70-tih i 80-tih godina prošlog veka napustili KiM i naselili se u centralnu Srbiju ( u ono vreme tzv. "uža Srbija" ). Poznajem ih mnogo, jer ih u mom gradu ima u većem broju, ali niko (bar ne koga ja poznajem) nije za rat, niti za to da "neko drugi" i "nečija tuđa deca" idu u oslobađanje Kosova i Metohije, u njihovu korist.

Treba biti realan i postaviti pitanje: ko je kriv za iseljavanje Srba sa KiM? Jesu li oni sami krivi za to ili je kriva cela Srbija i Jugoslavija?
Ja mislim ovo drugo. Otkako su 1968. godine usvojeni amandmani na Ustav tadašnje SFRJ, a zatim i novi Ustav 1974. godine, Kosovo (ovaj put bez "Metohija") je dobilo status "pola koraka" ispod statusa republika u SFRJ. To isto važi i za Vojvodinu, ali tamo su međunacionalni odnosi bili daleko bolji i srpski narod brojniji (većinski).

I šta je vlast ondašnje Socijalističke Republike Srbije uradila povodom toga? Ništa. Dodvoravali se Titu i puštali sve što on i ljudi oko njega provuku.
Skoro 20 godina je trajala agonija Srba na Kosovu i Metohiji, indirektno pomagana od strane vlasti SR Srbije, jer je većina onih koji su se iselili sa KiM dobijali poslove u mestima gde se nasele. Konkretno u Obrenovcu, gde ja živim, u TENT-u je dobar deo radnika poreklom sa KiM, a mnogi lokalni građani ne mogu da "primirišu" tamo.

Ali za to je kriva vlast Srbije (i Jugoslavije), koja je provodila, delom možda svesno, delom možda nesvesno, politiku iseljavanja Srba sa KiM i faktičke predaje pokrajine u ruke Albanaca.

I nakon svega imali smo i "kontrarevoluciju" 1981. godine i "jednonacionalno" trovanje samo albanskih rudara u Trepči i svakakve "predstave" da se pokaže kako su u stvari i dalje Srbi sa Kosova i Metohije "remetilački" faktor i da treba i dalje da se iseljavaju ali i da KiM dobije status republike (pokret "Kosovo Republika").

I šta su uradile vlasti Srbije i Jugoslavije? Ništa. Bilo je intervencija savezne i republičke policije kod većih izgreda i slično, ali ništa se nije menjalo u odnosu prema KiM i prema problemima Srba sa KiM. Možda je nešto pokušano sa tzv. "kosovskim dodatkom" na platu. I to je upravo skandalozno. Da država ponudi delu svojih građana "dodatak na platu" jer žive na KiM? I iako je to možda tada predstavljano zbog "ekonomske situacije u pokrajini" to je u stvari bio pokušaj da se novcem Srbi zadrže dole, a da se stanje na KiM "ne dira" i ne menja.
I danas mnogi tzv. analitičari i nabeđeni voditelji po televizijama koriste te "duple plate" kako ih oni krste. A ne pada ni njima na pamet da idu dole da žive i primaju "duple plate", kada je to tako "sjajno". Ali da napadaju te ljude, to uvek!

I onda je došao jedan političar Srbije dole, u gužvi i neredu koji se dešavao oko njega sasvim slučajno izgovorio jednu rečenicu koja je od njega napravila heroja i po povratku u Beograd, preuzeo vlast u Srbiji i "preko kolena" rešio problem Kosova i Metohije.

Naravno, to "rešio" ipak ide pod navodnike, jer kako je bilo loše ne rešavati probleme gotovo 20 godina (od 1968. godine do 1987. godine), tako je bilo loše rešavati ih preko kolena.

Ali krivica je svakako u velikoj meri na vlastima ondašnje Srbije i SFR Jugoslavije, a ne na tim ljudima koji su odlazili da bi obezbedili sigurnost sebi i svojim porodicama, jer im u njihovom zavičaju, na njihovim vekovnim ognjištima država to nije mogla, možda ni želela da obezbedi.

I zato vas molim da ne nasedamo na provokacije pojedinaca sa medija, političara i samozvanih analitičara koji tako ružno predstavljaju Srbe sa Kosova i Metohije zbog pojedinaca koji su profitirali. U svakom ratu deo ljudi profitira, ali to ne znači da ceo narod ili u ovom slučaju ceo narod na jednom geografskom prostoru (Kosovo i Metohije) treba svesno ili nesvesno stavljati u isti koš sa njima.

Ja, i zbog nekog svog ličnog iskustva ali na drugim prostorima, izuzetno saosećam sa tim narodom dole. I treba mu pomoći, a ne "etiketirati ga", svesno ili nesvesno.

[BrRista]

Stvarno je sramotno tako pricati o ljudima sa KiM. Moja supruga je iz Pristine. Ne mozete da zamislite kako je strasno kada u skolu ne smes da ides sam vec uz pratnji nekog odraslog ili policije - govorimo o strogom centru grada i razdaljini od 100 metara izmedju kuce i skole.
Niko nije svojevoljno napustio KiM. Niko nije  prodavao nista zbog para - opcije su prodaj ili cemo oteti i pobiti vas. Bukvalno.  I svaki put zaplace kada vidi slike/snimke iz Pristine.
Sramota je da se tako prica i misli. Sramota je da iko zaboravi 1999. gudinu. Ja ne mogu. I necu.

[Brok]

Ako negde ima Srba sa KosMeta ima ih u Kraljevu. Možda će se neko setiti, 1999-te pošto su izbegli Srbi sa KosMeta prošli Kraljevo i uputili se prema Beogradu, tadašnji ministar zdravlja Bojić je došao u Preljinu i zaustavio ih te vratio izbegle Srbe u Kraljevo, zato što je poznato da u Čačak nisu mogli da uđu, Čačani su malo specifični i ne primaju rado nikoga sa strane, tj. van Moravičkog okruga.

Ipak imam da kažem neku reč o izganim Srbima sa KosMeta. 2008 godine kada je proglašena ta kvazi država Kosovo, održavali su se protesti tim povodom izganinh Srba sa KosMeta ispred tadašnje američke ambasade u Beogradu u knez Miloševoj, igrom slučaja sam se zatekao tu, a u blizi kod republičkog i nekadašnjeg saveznog MUP-a sam nekada živeo. E sada da se vratim na Kraljevo, u ulici tj. sokačetu gde živim. Od pet kuća tri su baš od pomenutih izgnanih Srba. Kada sam ih pitao da li su bili na protestu, odgovor je bio, parafaziram, "a šta ću ja tamo".
Komšiluk je komšiluk, te nisam hteo da pitam "a šta ću ja tamo na protestima".

Ne bih vređao više svoj narod, ali ima dosta i zasluga što su Srbi sa KosMeta prošli kako jesu.
Tačno je da je i država u tom pogledu zakazala, naročito u Titino vreme, ali odnos prema nacionalnim manjinama sa kojim moraš da ostvariš suživot ne bi smeo da bude takav kakav je bilo na KosMetu.
To je izazivalo gnev i sasvim običnih Šiptara, dobrih domaćina, porodičnih i apolitičnih ljudi. Šiptari su poznati po tome što drže svoju reč, što Srbima sa KosMeta nije baš svojstveno.
U Kraljevu su slično pokušali da se ponašaju kao da su Kraljevčani građani drugog reda. Jedno vreme je grad čak bio podeljen, tačno se znalo čak i kod mladih ko gde izlazi.
Postoji anegdota u Kraljevu, šta kraljevčanin radi ponedeljkom? Gleda kako Srbin sa KosMeta odlazi u Opštinu na posao, što opet govori dosta.
Pokojni Đinđić je krenuo sa strategijom da je Vlada Srbije otkupljivala kuće i imanja od Srba, i to je bio jako dobar plan koji se zbog poznatih događanja nije sproveo u delo, a kasnije nije nastavljen.

[fazan]

Сукоби на Космету нису од јуче. Могли би да кренем још од времена сеоба, али хајде да се ограничимо на 19. век. Током српско-турских ратова, Срби и Албанци су се нашли на супротним странама. Било је зле крви на обе стране. Након ратова (али и пре њих), Срби са Космета се селе на подручје слободне српске државе. Неки милом, а неки силом. У исто време, то се догађа и са Албанцима који су живели на подручјима која је Србија ослободила. Неки су били протерани, други су побегли. Турска их је насељавала на подручјима према Србији, као бедем.

Живот Срба на Космету је у периоду 1878-1912 био јако тежак. Постоје гомиле докумената који су упућени турској Порти. Убијен је руски конзул. Турска је у манастиру Дечани имала војну посаду, како би га заштитила од локалних Албанаца. Ходочасници су у манастир долазили са оружаном пратњом.

Албанци нису дочекали српску војску 1912. са цвећем. Избила је побуна коју је војска угушила. Не треба сумњати и да је код дела локалних Срба било жеље да се намире рачуни. Током повлачења преко Албаније, 1915. године, неки Албанци су помагали Србе (Есад-паша). Други су их пљачкали и убијали.

Након рата, Есад-пашу су убили Албанци. На Космету је двадесетих опет морала да интервенише војска. Између два рата је било покушаја да се ситуација нормализује. Насељавани су колонисти, како би се успоставио етнички баланс. Краљ Александар је направио договор са Ататурком о исељавању Албанаца у Анадолију. Питањем Космета се бавио и Стојадиновић, у оквиру својих планова о ампутацији Хрватске и споразуму са Италијом. Постојали су и одређени планови на којима је радио Иво Андрић.

Након 2. светског рата, дешавало се то што се дешавало. Колонистима је за одређен период забрањен повратак. Избеглице из Албаније су насељаване у покрајини, често и на имањима које је држава откупила од локалних Срба.
Није постојала никаква озбиљна визија да се проблем реши.

Чињеница је да је постојање Југославије везивало Србији руке када је у питању Космет. И између два светска рата, али и након тога.   

[Milan (longtrip)]

Vredi pročitati i zatim izvlačiti zaključke

Dimitrije Bogdanović
Knjiga o Kosovu

[PakleniVuk]

Sve jasno ,ali šta je to "Republjik Kosovo" ? Jedan grad (Priština) i tri ,četri opštine na samom jugu? Goranci nikada nisu bili deo te "Republjik" ,oni i dan danas žive u jugozapadnom delu u pograničnom delu sa Makedonijom ,gaje Šarplanince ,konje i ovce nekih svojih rasa i glasaju za Vučića.

Mi Srbi smo konce ispustili 1912. Jer te godine se Srpska Vojska povukla iz Drača. A već 1914.se povlačila preko iste teritorije na Krf. I tada su zabravljeni i ostavljeni danas oko 200 000 Srba koji žive u Albaniji ,a koji su za vreme Envera Hodze i Kralja Zoga na silu naterani da promene svoja imena.

Ovo o čemu se ovde piše je ,što bi ovi sa TangoSix rekli "Kosovski problem 2.0".

Nama i Rusi i Amerikanci zapravo indirektno govore da do povratka KiM u sastav Srbije može doći samo radikalnim putem. Pošto Rusi neće ići u direktan  sukob sa Nato,nije isključeno da mi budemo "udarna pesnica" ali ne pre 2025.samo nakon te godine ,po današnjem stanju stvari. Svaki drugi put je ćorsokak. Nakon Ukrajine, sledeće tačke za "zabavu" su Turska i bivše države SFRJ. Turci već žive u "ratu supersila " jer ih Rusi uslovljavaju i zavrću im ruke preko nafte,gasa ,pa čak i paradajza i turista iz Rusije (bile su i takve sankcije na snazi) ,pa i kroz prodaju S-400 članici NATO. Sve sa jednim ciljem,da u potpunosti isteraju NATO brodove iz Crnog Mora i zatvore im pristup za duže vreme. Tek nalon toga mi se možemo naći na tapetu. A do tada treba pratiti plan opremanja Vojske Srbije i "istrpeti " svašta jer i Amerikanci nisu glupi . Sve pretnje EU Srbiji su ustvari pretnje SAD Srbiji ,a ovi su samo trbuhozborci .

[Boro Prodanic]

Ne bih vređao više svoj narod.

Nikada ne treba da vređamo svoj narod, ni u kojim okolnostima. Naravno da nismo idealni, ni kao pojedinci ni kao narod, ali nisu ni drugi idealni. A da smo mi najgori, nismo ni to.

[Brok]

Takođe za svoj narod "tražim" (ko sam ja pa da ikome šta tražim) priželjkujem fer tretman i u područjima gde Srbi nemaju čak ni status nacionalne manjine ili ga imaju a građani su drugog reda, a ako to priželjkujem, onda bih trebao biti realan. Dobar primer je odnos vlasti i nacionalnih većina prema Srbima u Rumuniji, Mađarskoj, Makedoniji, Albaniji, itd...
I loše sam se izrazio, nije to vređanje sopstvenog naroda već greške mog naroda koje su u manjoj meri dovele do stanja kakvo jeste.