Dešavanja u Srbiji - Kosovo i Metohija

[Brok]

Nisam to znao da ta izreka, ili kako već da je nazovem, vuče korene iz religije, i da je aktuelna i dan danas.
Čovek se uči dok je živ.
Danas na Palubu, dogodine u Gračanici ili dogodine u Pećkoj Patrijaršiji!

[Brok]

Kakav dijalog sa SPC priželjkuju u Prištini? Položaj SPC na Kosovu opterećuje kredibilitet projekta kosovske nezavisnosti

09.02.2023.

Poslednjih dana iz Prištine stižu glasovi o tome kako bi tamošnje vlasti trebalo da uspostave dijalog sa Srpskom pravoslavnom Crkvom. Prvo je analitičar Miljazim Krasnići, kritikujući premijera Aljbina Kurtija da je izazvao farsu zabranom srpskom patrijarhu Porfiriju da za Božić boravi na Kosovu, izjavio da bi Kurti trebalo da započne proces temeljnog sporazuma sa SPC, da bi zatim direktor Albanijan posta, novinar Baton Hadžiu pre nekoliko dana poručio da Kosovo, nakon ZSO, čeka još veći izazov - dijalog sa Srpskom pravoslavnom Crkvom.


Postavlja se pitanje o kakvom dijalogu Hadžiu govori, čak posmatrajući iz ugla Prištine. Odnos Albanaca prema SPC, nakon 1999. godine daleko je od bilo kakvog dijaloga. U poslednje dve decenije uništeno je oko 150 pravoslavnih crkava i manastira. Devastacija srpskih crkava i manastira simbol je pogroma 17. marta 2004. godine, kada su uništeni neki od bisera svetske kulturne baštine, koji pripadaju Srpskoj pravoslavnoj Crkvi.

Odnos vlasti u Prištini prema SPC pokazuje i višegodišnje odbijanje da se manastiru Visoki Dečani vrati 24 hektara zemljišta, i pored presude kosovskog ustavnog suda iz 2016. godine u korist manastira. Na slučaj Visokih Dečana upozorio je i Stejt department u svom godišnjem izveštaju o stanju verskih sloboda. Organizacija "Evropa nostra" uvrstila je manastir Visoki Dečani na listu najugroženijih objekata kulturne baštine u Evropi uz obrazloženje da se "suočava i sa neosnovanim pokušajima revizije kulturnog i istorijskog identiteta verskog nasleđa".

Nekadašnji diplomata, bivši ambasador Srbije pri Unesku, kao i pri Svetoj Stolici u Vatikanu prof. dr Darko Tanasković ističe da nije slučajno što je Hadžiu otvorio temu dijaloga sa SPC, kao o sledećem gorućem problemu koji čeka Prištinu.

"Novinar Baton Hadžiu, nekadašnji urednik lista 'Koha Ditore' i poznat, pored ostalog, po tome što je bio optužen za odavanje identiteta jednog zaštićenog svedoka prilikom suđenja Ramušu Haradinaju, kao i po izjavi da Aljbin Kurti ne voli Kosovo, ovoga puta ne saopštava ništa senzacionalno, ali potvrđuje činjenicu da su i u Prištini svesni da je položaj SPC na 'Kosovu' problem koji, i pred licem onih koji ga  podržavaju, u najvećoj meri opterećuje kredibilitet projekta nezavisne i međunarodno priznate kosovske države", kaže Tanasković.

Tanasković podseća i da nije tajna da je i u neusvojenom Ahtisarijevom planu u “Aneksu 5”, koji se odnosi na status i prava SPC, u visokoj meri uvažen njen središnji i specifičan položaj.

"Kad Hadžiu kaže da će posle rešavanja pitanja ZSO, Kosovo morati da pregovara sa SPC, a da će Crkva biti prinuđena da ga prihvati kao pregovarača, on polazi, naravno, od toga da je 'Kosovo' nesporno nezavisna i suverena država, kao i od hipotetičke situacije u kojoj je ZSO već uspostavljena. Nijedna od ovih dveju pretpostavki nije ostvarena", naglašava Tanasković.

Tanasković dodaje da je zato zaključak, odnosno predviđanje Hadžiua, na krhkim nogama.

"Inače, SPC duhovno pripada celini srpskog naroda i saborno ga predstavlja. Ona separatno politički ne pregovara sa državama, odnosno administrativnim entitetima na čijoj teritoriji pastirski deluje, a Srbija, kao država kojoj međunarodnopravno pripada pokrajina Kosovo i Metohija, svoje stavove prema vlastima u Prištini svakako uobličava i u koordinaciji sa SPC", ističe Tanasković.

Tanasković pretpostavlja da u Prištini kao pregovarača vide Eparhiju raško-prizrensku, kao lokalnu organizaciono-administrativnu jedinicu SPC.

"Ovo se uklapa u nastojanje da se o svim problemima koje u sadašnjim nenormalnim okolnostima ima srpski narod na KiM mimo Beograda, razgovara samo sa onim Srbima koji žive na teritoriji 'Kosova', jer su, u skladu sa viđenjem Prištine, 'građani države Kosovo', a ne Srbije. Time se njihova ukupna pozicija slabi, a pritisak da se povinuju nametnutom diskriminatorkom poretku jača, što se 'demokratski' kamuflira obrazloženjem da oni najbolje znaju svoje stvarne interese, a da Beograd, navodno, njima manipuliše. Ovu logiku i argumentaciju prihvataju i pojedini Srbi na 'Kosovu', koji su doduše u manjini, ali bi se i u Beogradu o njoj moralo analitički i politički ozbiljno voditi računa", poručio je Tanasković.

Po njegovim rečima, problematika srpsko-albanskog odnosa na 'Kosovu' i u vezi sa 'Kosovom' mora da se sagledava na dva nivoa. Kao prvo, na nivou opšteg političkog dijaloga, kako se obično kaže, između Beograda i Prištine, i drugo, na nivou odvijanja tokova svakodnevnog života na 'Kosovu'. Na opštem nivou, dodaje Tanasković, sve je jasno - uz međunarodno posredovanje dijalog vode zvaničnici Beograda i Prištine.

"Beograd ne priznaje 'Kosovo', ali ipak pregovara sa predstavnicima prištinskih vlasti. Pređe li se na nivo svakodnevnog života, a bez gubljenja veze sa onim opštim, predstavnici Srba sa severa KiM čak su, na osnovu procene političke celishodnosti, učestvovali u organima kosovskog paradržavnog sistema", kaže Tanasković.

Po njegovim rečima, tako i oni arhijereji i sveštenoslužitelji koji predstavljaju SPC i srpski verni narod na 'Kosovu' ne mogu da izbegnu određene vidove komunikacije sa organima lokalnih 'kosovskih' insitucija, jer to nalažu životne potrebe.

"Ove su im nametnute, neželjene, ali nezaobilizane adrese. Naravno, to ne znači da bi Eparhija raško-prizrenska ili bratstvo manastira Dečani imalo, na primer, šta da pregovara sa Aljbinom Kurtijem, na šta on stalno poziva, o izvršavanju odluke Ustavnog suda 'Kosova' o vraćanju uzurpirane manastirske zemlje, a o nekakvom separatnom dijalogu Eparhije raško-prizrenske o statusu SPC da i ne govorimo. Iako se te dve situacije ni po čemu ne mogu porediti, valja podsetiti na to da je u samostalnoj i nezavisnoj Crnoj Gori 'Temeljni ugovor' sa predsednikom tamošnje vlade potpisao patrijarh Porfirije. A 'Kosovo' za Srbiju i veliki deo svetske zajednice međunarodnopravno i nije država", naglašava Tanasković.

Istoričar i naučni savetnik Instituta za noviju istoriju Srbije Aleksandar Raković smatra da bi u bilo kakve razgovore koje Baton Hadžiu najavljuje, ako do njih uopšte ikada dođe, Srpska pravoslavna Crkva ušla tek nakon što bi sa vlastima Srbije sagledala situaciju.

"U ovom momentu i doglednoj budućnosti, ne postoji okvir za bilo kakve razgovore Srpske pravoslavne Crkve sa albanskom administracijom u Prištini, čak i kad bi Zapad pokušao da ih nametne", kaže Raković.

Raković deli mišljenje da bi Albanci bi najradije razgovarali samo sa Eparhijom raško-prizrenskom. Mađutim, kako dodaje, to nije moguće.

"Srpska pravoslavna Crkva je jedinstvena i nedeljiva celina, koja je o pitanju Kosova i Metohije zauzela stav. U skladu s tim stavom, Sveti arhijerejski sabor i Sveti arhijerejski sinod donose odluke, određuju koordinate i daju smernice. Dakle, ne bi bilo moguće da vlasti albanskih separatista razgovaraju samo sa Eparhijom raško-prizrenskom o pitanjima koja se tiču čitave Srpske pravoslavne crkve i srpskog naroda", naglašava Raković.

Dodatno, Eparhija-raško prizrenska saopštila je pre više od godinu i po dana da je prekinula svaki kontakt sa prištinskim institucijama.

Raković dodaje i da bilo koji razgovor sa vlastima u Prištini mora da ima u vidu činjenicu kakve su namere Albanaca.

"Albanski separatisti imaju nameru da preotmu srpske svetinje na Kosovu i Metohiji i isteraju Srpsku pravoslavnu Crkvu sa njenih osam vekova dugih kanonskih teritorija. Svaki razgovor s vlastima u Prištini mora da pođe od te činjenice o zloćudnim krajnjim namerama albanskih vlasti - da na Kosovu i Metohiji ne bude ni Srpske pravoslavne Crkve ni Srba", kaže Raković.

Raković zaključuje da to razgovore čini nemogućim, dok se ne stvore pravedni uslovi koji u potpunosti trajno garantuju poredak i imovinu Srpske pravoslavne Crkve na Kosovu i Metohiji.



Izvor

[Brok]

Moguće sankcije Beograda Moskvi – jačanje pozicije u pregovorima oko Kosova ili tapšanje po ramenu?

09.02.2023.

Na godišnjicu početka rata u Ukrajini 24. februara, Evropska unija najavljuje novi paket sankcija Rusiji, a prema mišljenju sagovornika Kosovo onlajna, ukoliko bi se Srbija odlučila da i ona napravi korak na ovom polju, to ne bi apriori promenilo njenu poziciju u dijalogu sa Prištinom, ali bi Beograd ojačao svoj ugled kao pregovarač.

Politika Srbije prema kaznenim merama za Moskvu uprkos pritiscima tokom prethodnih 12 meseci bila je da se rukovodi isključivo zaštitom svojih ekonomskih i političkih interesa. Oni koji pritiskaju Beograd da promeni zauzet kurs po ovom pitanju isti su oni koji određuju pravac razgovora u pregovorima sa Prištinom.

Pravnik Milan Antonijević kaže za Kosovo onlajn da sve što je vezano za vrednosno određivanje prema agresiji Rusije može da koristi Srbiji na svakom nivou.

„Kada sednete za pregovorački sto, i vaš ugled je za tim stolom. Ako vam oni koji su posrednici veruju, to je drugačija situacija u odnosu na nekoga ko je hiroviti pregovarač i koji ne poštuje ono što je potpisano. Kada Srbija govori da je Kosovo potpisalo Briselske sporazume to je dobra argumentacija. Iz ugla posrednika jasno je da imate posla sa nekim ko ne poštuje potpisane sporazume. A, ta argumentacija bi bila jača ako imamo i vrednosno određenje prema ratu koji je Rusija započela“, smatra Antonijević.

On ukazuje da Kosovo veoma vešto zloupotrebljava odsustvo volje Srbije da uvede sankcije Rusiji i da to njegovi predstavnici ističu na svakom mogućem forumu.

„Na taj način urušavaju ugled Srbije kao pregovarača. Prave neke paralele između Rusije i Srbije što je stvarno neprimereno i što nikako ne odgovara činjenicama. U Srbiji u ovom trenutku ni iz jednog ugla nema najave da može da se desi bilo kakva vojna intervencija, a Kosovo to zloupotebljava. Tu je možda najdirektnija veza između sankcija i položaja Srbije u djalogu jer bi njihovim uvođenjem demantovali rukovodstvo Kosova koje govori da je to što Beograd nije uveo nijedan nivo sankcija Rusiji vrednosni pokazatelj da Srbija staje iza agresora i da je Srbija agresor“, navodi naš sagovornik.

Spoljna politika EU oko sankcija, kaže Antonijević, dobila je podršku svih članica Unije, pa ako je, kaže, ovakva zajednica promislila i napravila pokušaj da zaustavi Rusiju u osvajanju susedne zemlje i rušenju njenog treritorijalnog integriteta, i Srbija treba da se nađe u grupi zemalja koje sankcije prihvataju.

Na sednici Skupštine Srbije posvećene Kosovu prošle nedelje predsednik Aleksandar Vučić poručio je da će Srbija da se drži svoje odluke o neuvođenju sankcija Rusiji sve dok to ne bude ugrozilo njene vitalne interese, jer time čuva svoju politiku koja mora da bude samostalna, slobodarska i nezavisna.

„Možda ćemo morati da uvedemo sankcije, dok možemo da ne moramo, bolje je da ne moramo“, rekao je Vučić.

Predsednik Centra za spoljnu politiku Dragan Đukanović kaže da su dijalog sa Prištinom i zahtevi da Srbija uvede sankcije Rusiji dva procesa koja u ovom momentu idu paralelno i da nisu povezana.

„Očekivanja da uvedemo sankcije traju bezmalo godnu dana, a sa druge strane proces oko dijaloga, oko teksta francusko-nemačkog plana je već odmakao i u procesu dogovaranja dveju strana i u posredovanju EU uz podršku SAD. Ne bih povezivao te dve stvari u ovom trenutku, niti bi pozitivna odluka Srbije o sankcijama u ovom mometu apriori promenila našu poziciju u pregovorima sa Prištinom“, ocenjuje Đukanović.

Kako dodaje, bez obzira na ishod dijaloga, očekivanje da Srbija uvede restriktivene mere Ruskoj federaciji bi ostale.  
Uz napomenu da je teško odgovarati na hipotetička pitanja, a govoreći o tome da li bi Srbija u prethodnom periodu u dijalogu prošla bolje da je sankcije uvela čim su to uradile i članice EU, Đukanović kaže da bi u takvom scenariju pozicija Srbije na međunarodnom planu bila svakako drugačija.

„Položaj Srbije u dijalogu bi u nekoj meri bio lagodniji. To bi svakako ojačalo geostrateško pozicioniranje zemlje. Ako se ide u EU, onda se zna šta se radi. Srbija ima ugovorno preuzete obaveze. Kako da se dobije visoka ocena za domaći koji se ne napiše, to je prosto nemoguće“, zaključuje Đukanović.

Ambasador SAD u Beogradu Kristofer Hil rekao je nedavno da SAD shvataju da Srbija ima svoje istorijsko iskustvo sa sankcijama ali da je počela da „plaća previsoku cenu za svoju uzdržanost po pitanju sankcija Rusiji“. Na drugoj strani iz Moskve je više puta stizala poruka da oni shvataju pritisak Zapada pod kojim se Srbija nalazi i da cene napore Beograda da taj pritisak izdrži.


Izvor

Ukrajina nije priznala takozvano Kosovo, isto tako to nije uradila ni Rusija, i svaka čast im čast na tome.
Sve u svemu, baš kako glasi naslov, ako bi Srbija uvela sankcije Rusiji (a ima i takvih izjava poput one predsednikove; "Srbija će se držati odluke o neuvođenju sankcija Rusiji dok to ne bude ugrozilo njene vitalne interese"), to bi bilo samo tapšanje po ramenu, bukvalno ni za makac Srbija ne bi bila u boljoj pregovaračkoj poziciji. Mislim da je to baš očigledno. Sasvim je dovoljno što je Srbija glasala u UN za rezoluciju kojom se osuđuje napad na Ukrajinu.
I dokle će se sa Srbijom igrati "magarca i šargarepe", sve što je od Srbije traženo je ispunjeno, a dosta toga spada čak i u izdaju sa srpske strane. Koja je to zemlja isporučila šefa svoje države tamo nekom sudu u tuđini. To je velika sramota za jednu državu. Ako je imao krivice, ima i u Srbiji sudova i časnih sudija gde bi mu bilo suđeno. I Sadamu je suđeno u Iraku a ne u nekoj trećoj zemlji.

[Milan (longtrip)]

U britanskom Parlamentu održana je rasprava 31.01.2023. o "Zapadnom Balkanu". Prenosim deo izjave poslanice Konzervativne partije Alicia Kearns . Deo izlaganja ostalih zvaničnika na zvaničnom sajtu

[fazan]

U britanskom Parlamentu održana je rasprava 31.01.2023. o "Zapadnom Balkanu". Prenosim deo izjave poslanice Konzervativne partije Alicia Kearns . Deo izlaganja ostalih zvaničnika na zvaničnom sajtu

Видим да је госпођа посланица у јануару поставила питање о продаји оружја Србији, у последње 3 године и о плановима за продају у наредне две године.

[Milan (longtrip)]

Ta gospođa je......pogledajte

[Boro Prodanic]

Nemačke diplomate traže hitan opoziv Kristijana Šmita

Oni su u pismu optužili člana Hrišćansko-socijalne unije Bavarske CSU da je naneo trajnu štetu mirovnom procesu u Bosni i Hercegovini i imidžu Nemačke

Grupa bivših nemačkih diplomata i stručnjaka za Balkan u pismu upućenom Komitetu za spoljne poslove Bundestaga traži opoziv visokog predstavnika međunarodne zajednice za Bosnu i Hercegovinu Kristijana Šmita, objavio je danas nemački „Špigl“.

Oni su u pismu optužili člana Hrišćansko-socijalne unije Bavarske CSU da je naneo trajnu štetu mirovnom procesu u Bosni i Hercegovini i imidžu Nemačke.

Od njegovog imenovanja 2021. godine, on je, kažu autori pisma, promovisao nacionalističke snage i štitio one koji rade na potkopavanju i uništavanju države.

Kao primer navode da je Šmit dozvolio hrvatskoj vladi da ga iskoristi kada je u toku izbornog dana promenio  izborni zakon u BiH, čime se svrstao na jednu, Hrvatsku, stranu.

Osim toga, kako piše „Špigl“, on je stajao ispred zastave raspuštene hrvatske paradržave, Hrvatske republike Herceg-Bosna, tokom praćenja fudbalske utakmice na Svetskom prvenstvu te dao lažne informacije odboru britanskog parlamenta o ordenu koji je dobio od Hrvatske.

Autori, uključujući bivšeg nemačkog ambasadora u Severnoj Makedoniji i bivše zaposlene u administraciji visokog predstavnika, pozivaju da se učini „sve što je potrebno“ za njegovu smenu. Šmit je odbacio optužbe i optužio autore pisma da operišu očiglednim lažima.

Funkcija visokog predstavnika uspostavljena je nakon rata u BiH kako bi nadgledao civilni deo Dejtonskog mirovnog sporazuma. Pošto kancelarija predstavlja međunarodnu zajednicu, imenovanja se vrše preko međunarodnog tela. Visoki predstavnik ima široka ovlašćenja, od pokretanja zakona do otpuštanja javnih službenika.

O kontroverznim potezima Kristijana Šmita se raspravljalo od njegovog imenovanja 2021. godine, a sada sve te navode ispituje Spoljnopolitički odbor Bundestaga.

Političar vladajuće Socijaldemokratske partija Nemačke (SPD) i predsednik Komiteta Bundestaga za spoljne poslove Majkl Rot rekao je za „Špigl“ da će pismo iskoristiti da bi Šmita pozvao pred ovaj komitet na razgovor.

Republika Srpska, ali ni Rusija i Kina, ne priznaju Šmita za visokog predstavnika, jer njegov izbor nije verifikovan u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija a osim srpskih na njegov dolazak nisu blagonaklono gledali ni bošnjački predstavnici, jer su smatrali da će biti previše naklonjen hrvatskim političarima u BiH, posebno Draganu Čoviću.

Naime, CSU je sestrinska stranka HDZ i poznato je da Šmit ima dobre odnose sa Hrvatskom.

To je najviše i zasmetalo bošnjačkim političarima, a bošnjačka dijaspora iz SAD ranije je pisala američkom državnom sekretaru tražeći da se Šmit ne imenuje na poziciju visokog predstavnika.

Kristijah Šmit je, takođe, u vrhu nemačke fondacije na „Hrišćanskoj osnovi“ koja godinama finansira projekte HDZ-a.

Izvor

[banebeograd]

Nemačke diplomate traže hitan opoziv Kristijana Šmita
Republika Srpska, ali ni Rusija i Kina, ne priznaju Šmita za visokog predstavnika, jer njegov izbor nije verifikovan u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija

iako Srbi ni na KiM ni u RS nisu to uradili isti onaj koji je priznao nelegalnu vlast na KiM priznao je i nelegitimnog sta god to bio Šmita u BiH  ... jer je "on pametan" kako sam za sebe kaze ... AV AV AV ...

[Boro Prodanic]

Nemačke diplomate traže hitan opoziv Kristijana Šmita
Republika Srpska, ali ni Rusija i Kina, ne priznaju Šmita za visokog predstavnika, jer njegov izbor nije verifikovan u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija

iako Srbi ni na KiM ni u RS nisu to uradili isti onaj koji je priznao nelegalnu vlast na KiM priznao je i nelegitimnog sta god to bio Šmita u BiH  ... jer je "on pametan" kako sam za sebe kaze ... AV AV AV ...

@banebeograd, imena se menjaju, ličnosti na vlasti se menjaju, problem sa Kosovom i Metohijom je iznad svih imena i ličnosti. Molim te ostavi dnevnu politiku u ovom topiku. Važnost KiM za Srbiju je mnogo iznad dnevne politike i pojedinih imena ili ličnosti.

Imaš izbore pa takav stav izrazi tamo, demokratski. Ovde nemoj, molim te. Hvala!

[banebeograd]

Nemačke diplomate traže hitan opoziv Kristijana Šmita
Republika Srpska, ali ni Rusija i Kina, ne priznaju Šmita za visokog predstavnika, jer njegov izbor nije verifikovan u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija

iako Srbi ni na KiM ni u RS nisu to uradili isti onaj koji je priznao nelegalnu vlast na KiM priznao je i nelegitimnog sta god to bio Šmita u BiH  ... jer je "on pametan" kako sam za sebe kaze ... AV AV AV ...

@banebeograd, imena se menjaju, ličnosti na vlasti se menjaju, problem sa Kosovom i Metohijom je iznad svih imena i ličnosti. Molim te ostavi dnevnu politiku u ovom topiku. Važnost KiM za Srbiju je mnogo iznad dnevne politike i pojedinih imena ili ličnosti.

Imaš izbore pa takav stav izrazi tamo, demokratski. Ovde nemoj, molim te. Hvala!

pa demokratski je i da se navedu cinjenice koje vidim ne komentarises a koje su upravo vezane za ono sto je citirano iz predhodng posta ili ti mozda tvrdis da to sto sam napisao nije tacno ?

dnevna politika istog nepomenika traje duze od 3 decenije i on je u tom periodu a najvise u zadnjoj deceniji taj koji je za sebe pored mnogo jos sto sta prigrabio i neustavna ovlascenja da odlucuje o narodu i teritoriji KiM , cak je i javno u parlamentu rekao da ne sme da prikaze predloge koje su mu predocili iz francusko-nemacke ultimatum koalicije , PA GDE TO JOS IMA !!!

kako se u tvojoj "demokratiji" zove to kad neki tzv predsednik drzave nece da javno obznani sta mu se nudi od tzv nadgledaca pregovora a sto je direktno vezano za zivote Srba sa KiM a za koje kaze da ce poceti sa impelmentacijom ?
sta kaze tvoja "demokratija" kako bi bilo da u Spaniji predsednik kaze odvojicemo Kataloniju, ili u Francuskoj da im neko kaze da se odvaja Korzika, Italiji kad bi oteli Sardiniju , Americi Aljasku ,
kako bi se u Kini proveo neko da aminuje neciju probu da im otme deo teritorije
svi bi do jednog prosli isto , proglaseni bi bili izdajnicima i u najboljem slucaju lezali bi dozivotnu robiju ,
samo u Srbiji neko je sam sebi dozvolio da zarad licne koristi jer niko drugi je nema trguje nasim teritorijama i zivotima , onomad je u parlamentu pricao kako je svima nudio nekakve podele KiM iako to nikad i niko nije video, danas evo resio je da sam prihvati sve sto su neprijatelji Srbije ponudili  bez da je cak i upoznao javnost sta tacno je ponudjeno u tom ultimatumu !

to su cinjenice koje cak ni u tvojoj "demokratiji" niko ne moze da ospori i koliko god  ti to zvao dnevnom politikom od nje ce zavisiti zivoti Srba na KiM ali i ostatka drzave , jednostavno ne zavisi nista ni od ucitelja, ni od molera , ni od taksista nego upravo sve od jednog jedinog kako ti rece dnevno-politicara .