Dešavanja u Srbiji - Kosovo i Metohija

[Milan (longtrip)]

Problem se ( moguće ) upravo zasniva na tome jer se "telo" sporazuma razvija na potpisanom "skeletu" .

[fazan]

Та мапа пута је превиђена, али не значи да је направљена. Она би требала да буде приложена када се споразум буде потписивао. У сваком случају, није објављена на сајту ЕУ.

[Boro Prodanic]

UDARNO – Poslanička grupa predala predlog Bundestagu: Povući priznanje Kosova!

Savezna vlade da povuče priznanje Kosova i da glasa protiv članstva Kosova u međunarodnim organizacijama, stoji u predlogu poslanika Alternative za Nemačku (AfD) upućenom Bundestagu.

Sadržaj predloga prenosimo integralno:

Podnesak poslanika Petra Bistrona, Markusa Fronmajera, Tina Krupale, Ojgena Šmita, dr Aleksandra Gaulanda, Štefana Kojtera, Štefena Kotrea, Matijasa Mozdorfa i poslaničke grupe AfD-a.

Povlačenje priznanje Kosova

Od Bundestaga se traži da odluči:

I. Nemački Bundestag utvrđuje:

Lažna država Kosovo je propala – odvojeno posle protivpravnog, napadačkog rata NATO-a protiv Savezne Republike Jugoslavije (1999) i uprkos jednostranom proglašenju nezavisnosti 2008. godine, bez sprovedenog referenduma, uz tolerisanje proterivanja stotina hiljada Srba, Jevreja i drugih nealbanaca i nepoštovanje volje srpske manjine na severnom Kosovu priznato od strane mnogih zapadnih država Kosovo ne samo da je najsiromašnija „država“ zapadnog Balkana, već je i druga najsiromašnija „država“ Evrope (posle Republike Moldavije).

Na Kosovu nezaposlenost među mladima iznosi skoro 60 procenata, a ukupna nezaposlenost obuhvata skoro trećinu stanovništva. Najveći broj (po glavi stanovnika) evropskih džihadista u Siriji dolazio je sa Kosova.

Bivši Premijer Kosova koji je bio umešan u šverc heroina i trgovinu organima, bivši vođa OVK Hašim Tači optužen je pred Specijalnim sudom za Kosovo u Hagu. U međuvremenu na Kosovu vlada nacionalistička stranka Samoopredeljenje (Vetëvendosje) premijera Aljbina Kurtija koja u svom programu predviđa stvaranje Velike Albanije putem pripajanja Kosova Albaniji.

Među Albancima, Velika Albanija – koju čine Albanija, Kosovo, Preševska dolina na jugu Srbije koju naseljavaju Albanci, zapadna Severna Makedonija i deo Crne Gore – postaje sve popularnija.

Prava srpske manjine na Kosovu se ne poštuju, i od 1999. godine proterano je 220.000 Srba. Ukupno 150 srpskih crkava i manastira je uništeno na Kosovu. Prema izveštaju američkog Stejt departmenta o verskim slobodama, na Kosovu je poznat već broj incidenata diskriminacije Srpske pravoslavne crkve (SPC).

Između ostalog Srpskoj pravoslavnoj crkvi se ne priznaju imovinska prava (zemljište manastira Visoki Dečani). Prema mreži Europa Nostra manastir Visoki Dečani, koji je UNESKO 2004. godine proglasio svetskom kulturnom baštinom, spada među sedam najugroženijih kulturnih spomenika u Evropi.

Sve do danas kosovske vlasti blokiraju osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom što je dogovoreno još 2013. godine u okviru političkog dijaloga između Srbije i Kosova. Pri tome čak i kosovski posmatrači primećuju da je to bio jedan od centralnih elemenata aprilskog sporazuma iz 2013. godine.

Tako položaj srpske manjine na Kosovu ostaje nesiguran kao što je bio i ranije. Prema podacima srpske vlade na Kosovu je od 2021. godine bilo 278 etnički motivisanih incidenata protiv srpske manjine.

Na osnovu navedenih činjenica je nezavisnost Kosova, prema mišljenju eksperta za međunarodno pravo, prof. Herdegena (Herdegen) „sporna (…) zbog sumnje u sopstvenu efektivnu državnu vlast (’protektorat UN’) (Međunarodno pravo (Völkerrecht) 17. prerađeno i prošireno izdanje, Minhen, 2018, str. 82).

Isto tako, priznanje neke države nije samo povezano sa postojanjem tri obeležja države (državni narod, državna teritorija, državna vlast) nego, kako primećuje Herdegen, i sa političkom odlukom.

Sa ovim nije u suprotnosti ni mišljenje Međunarodnog suda pravde, Accordance with International Law of the Unilateral Declaration of Independence in Respect of Kosovo, ICJ Reports 2010.

Mišljenje se isključivo bavi pitanjem da li je jednostrano (unilateralno) proglašenje nezavisnosti Kosova u suprotnosti sa međunarodnim običajnim pravom ili Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244. Međutim, Međunarodni sud pravde se u citiranom mišljenju nije eksplicitno bavio pitanjem da li je Kosovo uopšte smelo da traži pravo na samoopredeljenje i time na secesiju.

Stručna služba Bundestaga dolazi do zaključka: „Ukratko, može se, dakle, reći da je zbog visokog stepena politizacije i slabe međunarodnopravne regulisanosti (povlačenja) priznanja država, povlačenje priznanja (politički) moguće“ .

To naglašavaju i vodeći pravnici kao prof. Šo (Shaw) „Zato što je priznanje, u krajnjoj liniji, politička stvar, ma kako ona bila pravno uslovljena, odatle logički sledi da ukoliko neka država neku političku situaciju shvata na taj način da ona opravdava povlačenje priznanja, država će preduzeti tave radnje koje odgovaraju njenim političkim interesima.

Naposletku, devet država – deseta je odustala – se izjavilo da povlače priznanje nezavisnosti Kosova: Somalija, Burkina Faso, Gabon, Esvatini, Libija, Gvineja, Antigva i Barbuda, Maldivi i Sveta Lucija.

Unutar EU pet država ne priznaje Kosovo: Grčka, Španija, Rumunija, Republika Kipar kao i Slovačka. Iako je Mađarska priznala Kosovo ona u međunarodnim organizacijama glasa protiv Kosova to se, takođe, odnosi i na mogući prijem Kosova u Savet Evrope.

II. Nemački Bundestag zahteva od Savezne vlade da povuče priznanje Kosova i da glasa protiv članstva Kosova u međunarodnim organizacijama.

Berlin, 23. februar 2023.
Dr Alis Vajdel, Tino Krupala i poslanička grupa AfD

Izvor

[Boro Prodanic]

Neko je ovde lud: zvanični predstavnici EU i SAD kažu da ponuđeni sporazum nije za potpisivanje, ovaj Kurtijev lobista bi tukao, naravno Srbiju:

Holandski poslanik: „Šargarepa je propala, izvadite štapove za Srbiju“

Holandski poslanik u Evropskom parlamentu Tijs Routen izjavio da je razočaravajuće što predsednik Srbije nije potpisao sporazum sa tzv. Kosovom u Briselu.

„Koliko razočaravajuće, toliko i ne iznenađujuće. Vučićevo sramno odbijanje da potpiše sporazum o normalizaciji sa Republikom Kosovo, koji je u ponedeljak ‘prihvatio’, jasno sugeriše da Srbija samo igra na vreme. Ponovo. Umirenje se mora završiti. Šargarepa je propala. Izvadite štapove“, naveo je Rojten na Tviteru.

Izvor

[fazan]

UDARNO – Poslanička grupa predala predlog Bundestagu: Povući priznanje Kosova!

Savezna vlade da povuče priznanje Kosova i da glasa protiv članstva Kosova u međunarodnim organizacijama, stoji u predlogu poslanika Alternative za Nemačku (AfD) upućenom Bundestagu.
....

Izvor

Ово је јако лепа вест. Нисам сигуран да ли ће успети да отворе дискусију о овом предлогу, ако им то пође за руком биће сјајно. Ништа се, наравно, неће променити у немачкој политици. Међутим, сама чињеница да се у Бундестагу након 15 година отвара та тема би била велик успех.

АфД има свега око 10% места у парламенту.

[Boro Prodanic]

Mislim da se mora o ovome diskutovati u Bundestagu. Osam poslanika plus poslanička grupa - ne može se to tek tako zanemariti.

Naravno da se "na prvu" neće ništa promeniti, ali neka se tako diskutuje, pa ćemo videti za neko vreme.

[Boro Prodanic]

Zašto je važno što će se u Bundestagu raspravljati o povlačenju priznanja Kosova

Mada je više nego izvesno da će većina u Bundestagu odbaciti predlog o povlačenju priznanja Kosova, važno je što će se to pitanje naći na dnevnom redu u vreme kad se Srbiji preti francusko-nemačkim planom i što će se u parlamentu najveće države EU čuti argumenti mislećih ljudi zašto Kosovo nije i ne može biti država.

Poslanici opozicione Alternative za Nemačku (AFD) u Bundestagu podneli su zahtev u kojem traže da Berlin povuče priznanje Kosova.

„Lažna država Kosovo je propala – odvojena posle protivpravne agresije NATO-a protiv SR Jugoslavije (1999) i uprkos jednostranom proglašenju nezavisnosti 2008. godine bez sprovedenog referenduma, uz tolerisanje proterivanja stotina hiljada Srba, Jevreja i drugih nealbanaca i nepoštovanje volje srpske manjine na severnom Kosovu. Kosovo ne samo da je najsiromašnija ‘država’ zapadnog Balkana, već je i druga najsiromašnija ‘država’ Evrope, posle Moldavije“, navode poslanici u zahtevu.

Misleći ljudi protiv francusko-nemačkog predloga

Stručnjak za Nemačku iz Instituta za političke studije dr Dušan Dostanić kaže za Sputnjik da će rasprava o predlogu za povlačenjem priznanja Kosova biti na dnevnom redu Bundestaga za oko dve nedelje.

Više je nego izvesno da će većina poslanika nemačkog parlamenta glasati protiv, ali to nije od bitnog značaja. U ovom trenutku bitno je da se u Bundestagu čuju drugačija mišljenja i argumenti zašto Kosovo ne može biti država, dodaje Dostanić.

Osim toga, u vreme kad se maše francusko-nemačkim predlogom, posebno značajno je da se i kod nas u Srbiji čuju argumenti iz inostranstva koji govore da je neprihvatljiv bilo kakav oblik priznavanja Kosova.

„Za nas je od posebnog značaja da se ne može ovde govoriti o francusko-nemačkom predlogu u vreme kad je već i mislećim ljudima na Zapadu postalo jasno da Kosovo nije država i da ne može ni biti. U podnesku AFD-a vidite čvrste argumente koji se ne mogu tek tako otpisati“.

Kosovo nesposobno za samostalnost i bezbednosna pretnja celoj Evropi

A ti argumenti govore, pre svega o ekonomskom statusu na Kosovu i da više od deset godina od jednostranog proglašenja nezavisnosti ta tvorevina nije sposobna za nekakav samostalan život. Drugo, vidi se da po glavi stanovnika najveći broj evropskih džihadista dolazi upravo sa Kosova, tako da insistiranje na samostalnosti i državnosti Kosova predstavlja bezbednosnu pretnju u centru Evrope.

Postalo je jasno da se na Kosovu ne rešava pitanje mira i stabilnosti, da od mira i stabilnosti neće biti ništa jer je jasno da Albanci planiraju stvaranje tzv. velike Albanije koja bi uključivala ne samo Albaniju i Kosovo, već i delove Severne Makedonije i Crne Gore kao i jug Srbije, smatra Dostanić.

Ključno pitanje za nas svakako je položaj srpskog naroda i svetinja na Kosovu i Metohiji, gde je AFD ukazala na stalne incidente i napade na Srbe na području Kosova i Metohije.

„AFD ukazuje i na neregulisan status imovine, pre svega Srpske pravoslavne crkve, nepoštovanje prava Srba na Kosovu, ukazano je i na broj Srba i nelabanaca koji su nasilno oterani iz svojih kuća za ovo vreme i mislim da su to važni argumenti koji moraju da se čuju. Sada će se po prvi put čuti tokom rasprave u Bundestagu ali mislim da bi bilo mesta i da se ti argumenti češće čuju u Srbiji“.

Stvarna opozicija protiv ratoborne politike Zelenih

Prema Dostaniću, iza predloga stoji čitav poslanički klub ADF-a, u ovom trenutku najjače „stvarno opozicione partije u Nemačkoj“, a ne bi bilo iznenađenje ako bi ga u Bundestagu podržali još neki poslanici, pre svega zastupnici Partije Levice.

Sagovornik Sputnjika smatra da pokretanje inicijative o povlačenju priznanja Kosova u Bundestagu ne bi trebalo dovoditi u vezu sa činjenicom da je u Nemačkoj Ukrajina spoljnopolitičko pitanje svih pitanja i podseća da su iz AFD-a s vremena na vreme postavljana pitanja o Kosovu.

„Na primer, postavljana su pitanja u januaru za vreme događanja na barikadama o položaju srpskog naroda na Kosovu. Tamo postoji jedan senzibilitet za značaj ovog pitanja tako da ga ne bih nužno dovodio na bilo koji način u vezi sa ratom u Ukrajini. Što se tiče rata u Ukrajini, AFD je i tu imala relativno jasan stav. Dakle, oni nisu ratna stranka i sa skepsom gledaju na spoljnu politiku sadašnje nemačke vlade, na ono što smatraju ratobornom politikom, pre svega Zelenih ali i Socijaldemokrata“, zaključio je Dostanić.

Izvor

[Boro Prodanic]

Britanski profesor predlaže razmenu teritorija kao rešenje za Kosovo i Metohiju

Britanski profesor Džejms Ker Lindzi naveo je da bi razmena teritorija bila najlogičnije rešenje i da je najnoviji predlog Evropske unije za Beograd i Prištinu najbolji plan koji je izašao iz Brisela poslednjih godina.

Profesor sa Londonske škole ekonomije Ker Lindzi ocenjuje i da je Kosovo već duže vreme blokirano u međunarodnoj areni, pa prema njegovim rečima, da bi išlo napred, mora da prihvati ovaj sporazum sa Srbijom, prenosi Gazeta blic.

– Mislim da je to mnogo bolji predlog ako uporedimo prethodne, ima nekih pozitivnih pomaka. Ali ono što me najviše brine je način na koji će se ovaj plan sprovesti, pa stranama treba dati vreme da sprovedu dogovore postignute u Briselu – navodi Ker Lindzi, prenosi Tanjug.

On je dodao i da, ako se ovi dogovori ne sprovedu, onda je izvesno da će doći do niza kriza.

– Iskreno govoreći, Kosovo je dugo stagniralo u međunarodnoj areni, ima još mnogo zemalja koje mu nisu priznale nezavisnost. Kosovu je veoma potreban ovaj sporazum za dalji napredak – izjavio je on.

Britanski profesor kaže i da se tokom ovih godina Priština suočavala sa dva rešenja – razmenom teritorija ili autonomijom za srpsku zajednicu. Ipak, uveren je, kako kaže, da Kosovo ni na koji način neće imati sudbinu Bosne i Hercegovine.

– Uvek su postojala samo dva načina da se reši problem sa Srbijom. Jedno je razmena teritorija, a drugo autonomija srpske zajednice, a prvo nije naišlo na podršku međunarodne zajednice. U ovoj situaciji u kojoj se nalazi Kosovo, mora da prihvati oblik autonomije srpske zajednice, a to ni na koji način ne podrazumeva ‘bošnjaštvo’. Neki ljudi namerno pokušavaju da dezinformišu o tome, stvarajući paniku u javnosti. Morate da razumete da neće biti Republike Srpske unutar Kosova. Postoji mnogo modela autonomije koji više ne liče na RS u Bosni. A ako me pitate kako bih rešio ovo pitanje, onda bi to bila razmena teritorija, za mene bi to bilo najlogičnije rešenje – zaključio je Ker Lindzi.

Izvor

[Kubovac]

Britanski profesor kaže i da se tokom ovih godina Priština suočavala sa dva rešenja – razmenom teritorija ili autonomijom za srpsku zajednicu. Ipak, uveren je, kako kaže, da Kosovo ni na koji način neće imati sudbinu Bosne i Hercegovine.

– Uvek su postojala samo dva načina da se reši problem sa Srbijom. Jedno je razmena teritorija, a drugo autonomija srpske zajednice, a prvo nije naišlo na podršku međunarodne zajednice. U ovoj situaciji u kojoj se nalazi Kosovo, mora da prihvati oblik autonomije srpske zajednice, a to ni na koji način ne podrazumeva ‘bošnjaštvo’. Neki ljudi namerno pokušavaju da dezinformišu o tome, stvarajući paniku u javnosti. Morate da razumete da neće biti Republike Srpske unutar Kosova. Postoji mnogo modela autonomije koji više ne liče na RS u Bosni. A ako me pitate kako bih rešio ovo pitanje, onda bi to bila razmena teritorija, za mene bi to bilo najlogičnije rešenje – zaključio je Ker Lindzi.

Izvor

Prosto neverovatno. Čak i ne kriju da ih Republika Srpska "žulja" do razine "porođajnih" bolova, pa i više od toga.
I onda se neko čudi, kada (deo) Srba i srpske javnosti stalno izražava bojazan od toga šta budućnost nosi za Republiku Srpsku.

Mali off, ali ipak vezan i za KiM, jer se striktno navodi da Srbi, sa svojim istorijskim pravom koje imaju na KiM, ne mogu imati sopstveni entitet, već Albancima treba dati i drugu državu, iako jednu već imaju (naravno, umotano u "oblandu građanskog uređenja")....

[Kubovac]

"Teritorija oteta NATO agresijom se nigde ne priznaje"

Bivši ambasador Srbije u Nemačkoj Milovan Božinović izjavio je danas da Srbija neće priznati Kosovo jer se teritorija oteta NATO agresiijom nigde ne priznaje.

On je za Tanjug rekao da za Prištinu normalizacija odnosa znači da se izađe u susret svim njihovim aspiracijama koje, kako navodi, idu predaleko.

Smatra da je okvirni sporazum koristan dokument koji je Srbija politički mudro napravila, i da daje priliku da se sa određenom relaksacijom postavimo prema pravim zadacima, a to su da Srbima na KiM bude bolje.

"ZSO se tretira kao neko obećanje koje se odlaže, pa pošto prištinska strana postigne sve svoje ciljeve, onda bi se vratili na ZSO. Nekakve veresije tu više nema, poverenje je ozbiljno dovedeno u pitanje. Mi moramo da ostvarimo taj cilj" rekao je on.

Božinović smatra da je imperativ svakog političara da radi u interesu države,ali da Srbija nema mogućnosti za ekstremne stavove, kategorična obećanja i negiranja kada je reč o uvođenju sankcija Rusiji. Dodaje da bi se postizanjem uspeha u odnosu Beograda i Prištine, to pitanje postavilo na fleksibilniji način.

Napominje da je neophodno da se ostvari pomak u dijalogu Beograda i Prištine u Ohridu 18. marta, inače će se, kako kaže, čitav koncept normalizacije odnosa Beograda i Prištine srušiti.

"Srpska strana je toliko toga učinila, afirmisala se kao konstruktivan partner i da sad se zbog jedne politčke hirovitosti, kakve se u Prištini pokazuje, sve to poništi. To bi bilo opasno i za ovaj region i za EU, i za globalnu stabilnost u okruženju u kom živimo", istakao je Božinović.


Izvor