SAD i EU traže da Srbija „povuče vojsku sa granice", Vučić odgovara da „Srbija neće slati vojsku na Kosovo"24.09.2023. uz ažuriranje od 30.01.2023.
Nekoliko dana posle oružanih sukoba kosovske policije i grupe naoružanih Srba na severu Kosova, kontroverzni kosovski biznismen i političar Milan Radoičić preuzeo je odgovornost za dešavanja u Banjskoj tokom kojih je ubijen kosovski policajac i trojica Srba s Kosova.Sjedinjene Države i Evropska unija zvanično su zatražile od Srbije da povuče „velike vojne snage" sa granice sa Kosovom, dok Velika Britanija najavljuje slanje dodatnih vojnika u okviru međunarodne misije KFOR.
Na Kosovu je trenutno stacionirano oko 4500 vojnika NATO-a u misiji KFOR, ali se broj uvećava.
„Prošle godine smo imali 14 hiljada vojnika na administrativnoj liniji, danas imamo 7.500, a to ćemo smanjiti na 4.000.
„Čista je laž da Srbija šalje trupe na administrativnu liniju. Srbija ne bi od toga imala nikakve koristi jer bi to ugrozilo njenu poziciju u dijalogu sa Prištinom koji vodi Evropska unija", rekao je Vučić u intervjuu za Fajnenšel tajms.
Srpska vojska i policija nemaju pristup Kosovu od 1999. godine i Kumanovskog sporazuma kojim je okončano NATO bombardovanje tadašnje Jugoslavije, pokrenuto da bi se zaustavili napadi srpskih snaga na kosovske Albance.
U pismu potpredsednika Srpske liste, partije kosovskih Srba bliske zvaničnom Beogradu, Radoičić je objavio da je bio na Kosovu u danu kada su izbili sukobi kod manastira Banjska, jer je „želeo da ohrabri srpski narod u pružanju otpora režimu (kosovskog premijera Aljbina) Kurtija i ostvari san o slobodi srpskog naroda".
Čovek za koga su prištinske vlasti od početka tvrdile da je bio u Banjskoj, tvrdi da o dolasku na Kosovu nije obavestio ni Beograd, niti bilo koga drugog i da je „lično obavio sve pripreme", pročitao je advokat Goran Petronijević u Beogradu.
Prethodnih dana, Priština i Beograd su razmenili optužbe oko povoda i motiva za jedan od najvećih incidenata poslednjih godina, a Zapad traži smirivanje napetosti i povratak dijalogu.
Uz posredstvo Brisela, ali i Amerike, Beograd i Priština godinama pokušavaju da nađu rešenje za kosovsku krizu, ali ni posle poslednje runde pregovora pre dve nedelje nema pomaka.
Vašington i Brisel zabrinuti zbog aktivnosti srpske vojskeDžon Kirbi, portparol Nacionalnog saveta za bezbednost Bele kuće, opisao je „veliko gomilanje srpskih snaga" u vidu sofisticiranih tenkova i artiljerije kao nešto što „vodi ka destabilizaciji".
„To je zabrinjavajuće. Pozivamo Srbiju da povuče te snage sa granice", rekao je Kirbi.
On kaže da se gomilanje snaga desilo tokom prethodne sedmice, ali da razlog nije najjasniji.
Pozive da se srpska vojska povuče uputili su i zvaničnici EU.
Vučić je u intervjuu za Fajnenšel tajms odbacio ove tvrdnje.
„Šta bi bila ideja? Da uništimo sopstvenu poziciju koju smo gradili godinu dana, da je uništimo u danu? Srbija ne želi rat."
'Radoičić kao Pablo Eskobar'Specijalni tužilac Naim Abazi je za portal Kossev potvrdio da je akcija pretresa na severu Kosova bila usmerena „na imovinu koja je identifikovana kao vlasništvo Radoičića".
Policajci su ušli u stambeni objekat u kojem on živi, kao i u restoran Grej.
Priština je objavila i pretres luksuznog objekta na obali jezera Gazivode na Kosovu, tvrdeći da pripada Radoičiću, prenosi Koha ditore.
Dželjalj Svečlja, ministar unutrašnjih poslova Kosova, uporedio je Radoičića sa Pablom Eskobarom, kolumbijskim narko dilerom, jednim od najopasnijih kriminalaca svih vremena.
Kako je rekao, luksuz objekata dokazuje da su „Milan Radoičić i njegovi saradnici postali multimilioneri pod maskom branilaca građana".
Kosovska policija pretresla je i bolnicu u Kosovskoj Mitrovici, a predstavnici Srba na Kosovu, kao i Beograd, osuđuju ovu akciju, tvrdeći da je to još jedan vid zastrašivanja srpskog stanovništva.
Šta je objavio Radoičić?Radoičić je naveo da je kosovski policajac Afrim Bunjaku „slučajno nastradao".
Goran Petronijević, Radoičićev advokat, rekao je i da njegov klijent nije ranjen, kao i da je spreman da se odazove pozivu pravosudnih organa.
„Obaveštavam sve dežurne progonitelje srpskog naroda, da sam lično obavio sve logističke pripreme za odbranu srpskog naroda od okupatora, a ovaj čin nema nikakve veze sa mojim ranijim političkim angažmanom.
„O ovome nisam obaveštavao nikoga od vlasti Srbije i lokalnih struktura, niti sam od njih imao bilo kakvu pomoć jer smo do tada već imali razlike u stavovima", navodi se u pisanoj izjavi Radoičića.
Objavio je i da podnosi ostavku na mesto potpredsednika Srpske liste.
Vlasti Kosova su ranije iznele tvrdnju da je Radoičić, u uniformi i sa oružjem bio u manastiru Banjska i da je zapravo on predvodio naoružanu grupu, objavivši i snimak dronom.
U intervjuu Radio-televiziji Srbije, dan posle ove tvrdnje, Vučić je potvrdio da Radoičića poznaje, dodajući da je „na teritoriji centralne Srbije i da će odgovoriti na pozive nadležnih organa".
Radoičić je od ranije pod američkim i britanskim sankcijama.
Kurti je na Fejsbuk stranici prethodno izneo tvrdnju da je Vučić na sastanku u Briselu 2. maja rekao da će Milan Radoičić „postati srpski Adem Jašari".
Adema Jašarija, koji je ubijen u sukobu sa srpskom policijom 1998. godine, kosovski Albanci vide kao heroja, dok ga Srbi smatraju teroristom.
Kako je izbio sukob?U noći između subote i nedelje, grupa naoružanih Srba sa Kosova sukobila se sa policijom.
Grupa naoružanih zabarikadirala se u manastiru dok je u njemu u poseti bila grupa vernika, kao i sveštenstvo.
Kosovska policija se sukobila sa napadačima i u obračunu su ubijeni policajac i najmanje trojica napadača, a uhapšena su šestorica koji se terete za terorizam i napad na ustavni poredak Kosova.
Vučić je u intervjuu RTS-u 27. septembra prvi put zvanično naveo prezimena ubijenih Srba koji su učestvovali u razmeni vatre sa kosovskom policijom: Nedeljković, Milenković i Mijailović.
„Za mene, kao predsednika Srbije, ti ljudi nikad neće biti teroristi.
„Da li opravdavam ubistvo policajca, koji inače po Briselskom sporazumu ne bi smeo tu ni da bude? Nikako ne opravdavam i za to će naši organi preduzimati određene korake", najavio je Vučić.
Kurti je za napad na policiju okrivio „kriminalce koje sponzoriše Srbija", rekavši da su oni „profesionalci, sa vojnom i policijskom karijerom i iskustvom koje finansira i podstiče Beograd".
Vučić je uzvratio, okrivljujući kosovskog premijera za višemesečne „provokacije" i da je „jedina želja Kurtija da uvuče Srbiju u sukob sa NATO".
Još dvoje ljudi uhapšeno je tokom kasnijih pretraga terena.
U akciji policije zaplenjena je „veća količina oružja".
U Prištini su potom počela saslušanja uhapšenih tokom sukoba, a određen je jednomesečni pritvor Srbinu V. T. saslušanom u bolnici, prenela je Radio-televizija Srbije.
Svima se na teret stavljaju krivična dela pripremanje terorističkih napada i napad na ustavni poredak i bezbednost Kosova.
Šta je prethodilo najnovijem sukobu?Napetosti na Kosovu su naglo porasle u maju ove godine posle lokalnih izbora na kojima su etnički Albanci izabrani za gradonačelnike nekoliko gradova na severu sa srpskom većinom.
Srbi su, uz podršku Beograda, te izbore bojkotovali, a novi predsednici opština iz redova Albanaca dobili su tek nekoliko procenata glasova, pa je i EU ocenila da se izbori ne mogu smatrati legitimnim.
Srbi su bojkotovali izbore jer kosovske vlasti još nisu pristale na stvaranje Zajednice srpskih opština, predviđeno ranijim sporazumima Beograda i Prištine uz posredovanje EU.
Prethodno su se Srbi povukli iz svih institucija na Kosovu, ali i iz policije koja je mešovita.
Kada su novoizabrani gradonačelnici iz redova Albanaca, uz intervenciju policije, došli do zgrada opština na severu Kosova, Srbi su se pobunili i izbili su neredi.
Oko 700 vojnika KFOR-a poslato je u Zvečan, a u sukobima koji su usledili povređeno je oko 30 pripadnika mirovnih snaga i više od 50 srpskih demonstranata.
Do novih nesuglasica došlo je 14. juna, kada su srpske bezbednosne snage uhapsile trojicu kosovskih policajaca.
Oni su uhapšeni u uniformama i sa oružjem na teritoriji centralne Srbije, saopšteno je iz Beograda, dok su prištinske vlasti tvrdile da je to bilo na teritoriji Kosova.
Trojica muškaraca su 12 dana kasnije puštena da se brane sa slobode, a terete se da su izvršili krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija.
Predstavnici Srbije i Kosova godinama pregovaraju o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, ali i pored potpisanih sporazuma u Briselu i Ohridu, nema napretka.
Petnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja.
Ipak, tačan broj nije poznat.
Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.
Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija (kao i Vatikan - prim. aut. Brok).
Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.
Izvor
