Sukobi u Nigeriji

[Dreadnought]

Islamska država preuzela odgovornost za napad na zatvor u Abudži


Islamska država je preuzela odgovornost za napad na zatvor u nigerijskoj prestonici Abudži, koji je rezultirao bekstvom stotina zatvorenika.

Oko 440 zatvorenika je u bekstvu nakon, kako se sumnja, upada islamističkih militanata Boko Harama u zatvor u Abudži juče uveče, saopštio je zvaničnik Ministarstva unutrašnjih poslova, prenosi Rojters.

Sekretar Ministarstva Šuaib Belgore rekao je novinarima ispred zatvora u Abudži, u kojem je oko 900 zatvorenika, da je čuvar ubijen sinoć tokom napada i da su još trojica zaposlenih u zatvoru ranjena, preneo je Rojters.

On je rekao da su osumnjičeni napadači Boko Harama došli po svoje članove koji su služili zatvorske kazne.


izvor

[Dreadnought]

Kidnapovana dva sveštenika


Dvojica nigerijskih katoličkih sveštenika oteti su u severnoj nigerijskoj državi Kaduna, saopštila je lokalna biskupija.

To se desilo manje od dve nedelje nakon što je još jedan sveštenik kidnapovan u istoj državi.

Sveštenici Džon Mark Čeitnum i Donatus Kleopas kidnapovani su u gradu Lere nakon što su došli da obavljaju parohijsku funkciju u Katoličkoj crkvi Hrista Kralja, Jadin Garu, saopštila je biskupija, preneo je Rojters.

Za sada se ne zna ko stoji iza otmice.

Kidnaperi su ranije ovog meseca oteli još jednog sveštenika iz njegovog župnog hrama u državi Kaduna, dok su ga parohijani čekali da odsluži jutarnju misu, saopštila je lokalna biskupija.

Naoružane bande širom severozapada Nigerije pljačkaju ili kidnapuju ljude da bi dobili otkupninu.


izvor

[Dreadnought]

Nigerija: Gugl da blokira zabranjene grupe sa Jutjuba


Nigerija je zatražila od Gugla da blokira korišćenje Jutjub kanala i strimova uživo od strane zabranjenih grupa i terorističkih organizacija u zemlji, rekao je u četvrtak ministar informisanja Lai Mohamed.

Nigerija istražuje načine da reguliše upotrebu društvenih medija u zemlji, najmnogoljudnijoj u Africi. Zemlja je dom za milione korisnika interneta, a platforme kao što su YouTube, Tviter, Facebook i Tiktok su popularne.

Jutjub „kanali i e-poruke koji sadrže imena zabranjenih grupa i njihovih filijala ne bi trebalo da budu dozvoljeni na Google platformama“, rekao je Mohamed da je rekao rukovodiocima Gugla u Abudži, glavnom gradu zemlje.

Čarls Murito, Google-ov direktor za vladine poslove i javnu politiku u podsaharskoj Africi, u saopštenju je rekao da kompanija već ima mere za rešavanje zabrinutosti nigerijske vlade.

Te mere uključuju sistem za obučene korisnike za označavanje problematičnog sadržaja, dodao je on. „Delimo iste ciljeve i ciljeve“, rekao je Murito. „Ne želimo da se naša platforma koristi u loše svrhe.

Ministar je rekao da je vlada posebno zabrinuta zbog onlajn aktivnosti domorodačkog naroda Biafre (IPOB). Vlada je IPOB, grupu koja vodi kampanju za secesiju jugoistočnog regiona Nigerije, označila kao „terorističku organizaciju“.

Zabrinutost Jutjuba deo je nastojanja vlade, rekao je ministar, da zaštiti nigerijske korisnike interneta od štetnih efekata društvenih medija, posebno uoči predsedničkih izbora sledeće godine.

Nigerija je suspendovala Tviter u junu 2021. i blokirala pristup korisnicima nakon što je gigant društvenih medija uklonio objavu predsednika Muhamadua Buharija u kojoj preti da će kazniti regionalne secesioniste.

Vlada je ukinula zabranu Tvitera šest meseci kasnije.


izvor

[Dreadnought]

Amerika vraća novac


Sjedinjene Američke Države predaće Nigeriji 23 miliona dolara koje je prisvojio bivši šef države general Sani Abača.

To su potvrdili zvaničnici koji su danas prisustvovali potpisivanju sporazuma izmedju dve zemlje. Nigerija je tokom poslednjih nekoliko godina postigla nekoliko sporazuma o povraćaju ukradenog novca.

U izveštaju Rojtersa se podseća da je general Abača vladao Nigerijom, najmnogoljudnijom afričkom nacijom i najvećom afričkom izvoznicom nafte, od 1993. godine do svoje smrti 1998. godine. Organizacija Transparensi internešenel je procenila da je tokom svoje vladavine Abača ukrao pet milijardi dolara javnog novca, ali za to nikada nije optužen.

Američka ambasadorka u Nigeriji Meri-Bet Leonard rekla je da je gotovina bila na računima u Velikoj Britaniji, ali da su je američki zvaničnici otkrili i zamrzli.

Ona je dodala da su, uključujući i današnji dogovor, Sjedinjene Države pristale da vrate više od 334,7 miliona dolara povezanih sa nezakonitim radnjama generala Abače.

Državni tužilac Nigerije Abubakar Malami izjavio je da će se ova sredstva koristiti za infrastrukturne projekte pod nadzorom Nigerijske uprave za suverena ulaganja (NSIA), uključujući izgradnju puta Abudža-Kano, autoputa Lagos-Ibadan i još jednog mosta preko reke Niger.


izvor

[Brok]

Pentagon se priprema za akciju protiv Nigerije

02.11.2025.

Tramp je u subotu optužio nigerijske vlasti za zločine protiv hrišćana

Američki ministar odbrane Pit Hegset izjavio je da se Pentagon sprema za akciju protiv Nigerije po naređenju predsednika SAD Donalda Trampa.

„Da gospodine. Ubijanje nevinih hrišćana u Nigeriji – i bilo gde - mora odmah da prestane. Ministarstvo rata se sprema za akciju. Ili će nigerijska vlada zaštititi hrišćane, ili ćemo ubiti islamske teroriste koji čine ove užasne zločine", napisao je Hegset na platformi X.

On je priložio i Trampovu prethodnu objavu o spremnosti da preduzme akciju protiv afričke zemlje.

Tramp je u subotu optužio nigerijske vlasti za zločine protiv hrišćana i zapretio da bi Sjedinjene Američke Države mogle da „uđu" u tu afričku zemlju.

Izvor

[Brok]

Američki udar u Nigeriji: Vašington napada ISIS, Tramp govori o zaštiti hrišćana

26.12.2025.

Sjedinjene Američke Države izvele su vojni udar na ciljeve Islamske države u severozapadnoj Nigeriji, u operaciji koja je sprovedena u koordinaciji sa nigerijskim vlastima. Ovu informaciju potvrdila je Američka afrička komanda, dok je predsednik SAD Donald Tramp napad javno predstavio kao direktan odgovor na nasilje koje militantne grupe sprovode nad civilnim stanovništvom, posebno nad hrišćanskim zajednicama u tom delu zemlje.

Prema saopštenju američke vojske, udar je izveden u saveznoj državi Sokoto i bio je usmeren na poznate kampove Islamske države. Američki zvaničnici navode da je u napadu ubijen veći broj militanata i da je operacija sprovedena na zahtev vlade Nigerije, u okviru postojeće bezbednosne saradnje dve zemlje. U javnosti su se pojavili i snimci koji prikazuju lansiranje projektila sa američkog ratnog broda, što ukazuje na pomorsku komponentu operacije.

Donald Tramp je napad objavio putem društvenih mreža, koristeći izrazito oštar i ličan ton. On je naveo da je reč o snažnom i smrtonosnom udaru protiv, kako je rekao, terorističkog ološa koji brutalno ubija civile i da su, prema njegovim tvrdnjama, hrišćani bili glavna meta nasilja. Tramp je dodao da je ranije upozoravao militantne grupe da će uslediti vojna reakcija ukoliko se napadi ne zaustave.

Američka Afrička komanda je u svom zvaničnom saopštenju naglasila da je operacija deo šire strategije borbe protiv terorističkih organizacija u regionu i da je sprovedena uz razmenu obaveštajnih podataka i koordinaciju sa nigerijskim bezbednosnim strukturama. Nigerijsko Ministarstvo spoljnih poslova potvrdilo je saradnju, navodeći da su udari deo tekućih zajedničkih napora u suzbijanju militantnih grupa koje destabilizuju sever zemlje.

Istovremeno, vlasti u Abudži su se ogradile od pojednostavljenih tumačenja sukoba. Zvaničnici ističu da oružane grupe u Nigeriji napadaju i muslimane i hrišćane, kao i da se bezbednosna situacija ne može svesti isključivo na verski progon. Prema nigerijskom stavu, nasilje ima višeslojni karakter i uključuje ekstremizam, kriminal, borbu za teritoriju i dugogodišnje institucionalne slabosti države.

Napad SAD dogodio se u trenutku kada je bezbednosna situacija u Nigeriji dodatno pogoršana. Samo nekoliko sati ranije, u severoistočnom delu zemlje, bombaš samoubica ubio je više osoba u džamiji, što još jednom pokazuje da su mete islamističkih pobunjenika verski objekti i zajednice bez obzira na versku pripadnost. Nigerijski predsednik Bola Tinubu je u božićnoj poruci pozvao na mir i međureligijski suživot, naglasivši da je zaštita svih građana prioritet države.

Važno je i šire političko značenje američke intervencije. Tramp je još tokom jeseni upozoravao da Nigeriju vidi kao zemlju u kojoj se, po njegovom tumačenju, hrišćanstvo suočava sa ozbiljnom pretnjom, čak je i zapretio vojnom akcijom ukoliko se nasilje ne zaustavi. Ova operacija se uklapa u njegov širi politički narativ o demonstraciji američke vojne moći i odlučnosti, uprkos ranijim izjavama o ograničavanju stranih intervencija.

Američki ministar odbrane Pit Hegset zahvalio se nigerijskoj vladi na saradnji i nagovestio da bi slične operacije mogle uslediti ukoliko militantne grupe nastave sa napadima. Poruka Vašingtona je jasna: SAD su spremne da vojno intervenišu u Africi kada procene da su njihovi bezbednosni ili politički interesi ugroženi, posebno u kontekstu borbe protiv Islamske države.

Za Nigeriju, američki udar predstavlja istovremeno vojnu pomoć i politički pritisak. Dok saradnja sa SAD jača kapacitete u borbi protiv ekstremista, istovremeno otvara pitanje suvereniteta, percepcije zemlje u međunarodnoj javnosti i instrumentalizacije unutrašnjih problema u globalnim političkim kampanjama.

U tom smislu, napad u Sokotu nije samo vojna operacija protiv Islamske države, već i signal o sve aktivnijoj ulozi SAD u zapadnoj Africi, kao i o načinu na koji se bezbednosni problemi u regionu uklapaju u šire geopolitičke i unutrašnjopolitičke kalkulacije Vašingtona.

Izvor

[Brok]

Američki udari na ISIS u Nigeriji: 3 od 12 „Tomahavk“ raketa se nisu aktivirale, skandal baca senku na operaciju

29.12.2025.

Američka vojna operacija protiv položaja Islamske države u Nigeriji, najavljivana kao „žestok i smrtonosan udar“, otvorila je niz pitanja nakon što se ispostavilo da deo krstarećih raketa nije dostigao svoje ciljeve. Iako je Vašington akciju predstavio kao uspešan odgovor na pretnje ISIS-a u zapadnoj Africi, informacije sa terena ukazuju na ozbiljne tehničke i operativne probleme.

Predsednik SAD Donald Tramp je uoči napada javno govorio o „moćnom i razornom udaru“ protiv džihadističkih struktura u Nigeriji. Napad su izvele američke snage, ali su se već narednog jutra pojavili izveštaji da su pojedini projektili pogodili područja van planiranih meta, uključujući i okrug Ofa u saveznoj državi Kvara.

Naknadno je potvrđeno da su najmanje tri krstareće rakete tipa BGM-109 „Tomahavk“ pale pre nego što su dostigle cilj. Lokalno stanovništvo je pronašlo ostatke raketa i neeksplodirane bojeve glave, dok su svedoci naveli da su oko 21 čas 25. decembra čuli tri snažne eksplozije. Prema dostupnim podacima, od ukupno 12 lansiranih raketa, tri nisu izvršile zadatak. Pojedini izvori govore i o 16 lansiranih raketa, ali je svakako broj defektnih razočaravajući za “prvu silu” sveta.

Ovaj incident je privukao posebnu pažnju u međunarodnoj javnosti, naročito u kontekstu činjenice da je Ukrajina više puta tražila upravo „Tomahavk“ rakete od Sjedinjenih Država. Iako je reč o oružju koje je i dalje izuzetno opasno i modernizovano, postavlja se pitanje kako bi se ono pokazalo u sukobu sa dobro organizovanom i slojevitom protivvazdušnom odbranom, a ne u uslovima ograničene ili odsustva bilo kakve zaštite ciljeva.

U stručnim i medijskim krugovima pojavile su se različite teorije — od tvrdnji da su korišćene starije zalihe raketa, preko spekulacija o pogrešno protumačenim ili čak AI-generisanim snimcima, u pokušaju da se umanji značaj incidenta radi očuvanja kredibiliteta američkog naoružanja. Ipak, čak ni zvanični izvori ne negiraju da je deo raketa zakazao ili se nije aktivirao kako je planirano, što baca senku na operaciju koja je trebalo da bude demonstracija sile.

Izvor

[Brok]

Četvrta neeksplodirana bojeva glava Tomahawk rakete u Nigeriji: Američki udar na ISIS pod znakom pitanja

07.01.2026.

Nigerijski mediji objavili su nove fotografije koje dodatno dovode u pitanje efikasnost američkog raketnog udara izvedenog krajem decembra na severozapadu Nigerije. Reč je o čak četvrtoj potvrđenoj neeksplodiranoj bojevoj glavi krstareće rakete Tomahawk, pronađenoj na terenu nakon napada za koji je Pentagon tvrdio da je u potpunosti uspešno realizovan.

Podsetimo, Sjedinjene Države su 25. decembra izvele raketni napad na ciljeve koje su označile kao položaje ISIS-u povezanih militantnih grupa u saveznoj državi Sokoto. Operacija je sprovedena po nalogu predsednika Donalda Trampa, koji je napad javno opravdao tvrdnjama o zaštiti hrišćana u Nigeriji. U to vreme, američka vojska je saopštila da su planirani ciljevi pogođeni.

Međutim, događaji na terenu ubrzo su počeli da protivreče zvaničnim izjavama. Lokalni izvori i nigerijski zvaničnici nisu prijavili značajne žrtve, dok su se na društvenim mrežama i u medijima pojavile fotografije bojevih glava raketa koje nisu detonirale. Prvobitno su potvrđena tri takva slučaja, a najnovije otkriće četvrte neeksplodirane bojeve glave dodatno pogoršava statistiku, piše ukrajinska vojna publikacija Militarnyi.

Prema navodima američkog Ministarstva odbrane, u napadu je učestvovalo više od desetak krstarećih raketa Tomahawk, najčešće se pominje broj od 12 projektila. Ukoliko su četiri rakete zakazale, to znači da je oko jedna trećina upotrebljenog oružja bila neoperativna. Štaviše, nigerijski izvori upozoravaju da bi se na terenu moglo nalaziti još neeksplodiranih bojevih glava, što bi dodatno povećalo procenat otkaza.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Ovaj podatak posebno dobija na težini ako se uzme u obzir da se rakete tokom napada nisu suočile sa protivvazdušnom odbranom niti sa sredstvima elektronskog ratovanja. U takvim uslovima, stopa otkaza veća od 30 odsto predstavlja ozbiljno odstupanje od zvaničnih američkih procena, koje se godinama kreću oko 15 procenata.

Tomahawk je krstareća raketa razvijena još tokom 1970-ih godina, a njene savremene verzije koriste kombinaciju inercijalne navigacije, GPS-a i sistema za praćenje kontura terena, omogućavajući let na visinama od oko 30 metara i domet do približno 1.700 kilometara. Uprkos modernizacijama, nigerijski slučaj ponovo otvara pitanje pouzdanosti ovog sistema u realnim borbenim uslovima.

Zanimljivo je i to da su Sjedinjene Države ranije odbijale zahteve pojedinih saveznika za isporuku raketa Tomahawk, navodeći ograničene zalihe. Najnoviji podaci iz Nigerije sada bacaju novo svetlo na te tvrdnje, jer visoka stopa tehničkih otkaza direktno utiče na stvarnu operativnu efikasnost postojećih zaliha.

Američka Afrička komanda (AFRICOM) saopštila je da su napadi izvedeni na zahtev nigerijskih vlasti, a nigerijsko Ministarstvo spoljnih poslova je tada pozdravilo američku intervenciju i naglasilo nastavak saradnje sa Vašingtonom. Ipak, odsustvo potvrđenih rezultata na terenu i pojava neeksplodiranih bojevih glava ostavljaju otvorena pitanja o stvarnom dometu i efektima operacije.

Nigerija, zemlja sa više od 200 miliona stanovnika, već godinama se suočava sa oružanim pobunama na severu, gde deluju grupe povezane sa ISIS-om. Iako se u javnom diskursu često ističe stradanje hrišćanskog stanovništva, većinu žrtava čine muslimani, što dodatno komplikuje pojednostavljene narative korišćene za političko opravdavanje vojnih udara.

Od napada krajem decembra, Donald Tramp više nije javno pominjao nastavak svoje kampanje odbrane hrišćana u Nigeriji. U svetlu novih otkrića o tehničkim problemima raketa Tomahawk, ostaje otvoreno pitanje da li je američka administracija uopšte imala jasnu i preciznu sliku situacije na terenu, kao i koliki su stvarni dometi ovakvih intervencija u složenim lokalnim sukobima.

Izvor