MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
 Offline
Gender: 
Posts: 62 007
|
 |
« on: March 01, 2019, 04:01:23 pm » |
|
OS SAD su početak Špansko-Američkog rata dočekale naoružane puškama Springfild Model 1892-99 Krag-Jorgensen koje su zadaovoljavale sve tadašnje potrebe njihove vojske ali su bile totalno neadekvatne za moderno ratovanje. To se najbolje videlo u bitci za brdo San Huan, kada je 750 španaca naoružanih modernim Mazerovim puškama M1893 zadržalo 15.000 amerikanaca i nanelo im gubitke od 1.400 ljudi. Ovo je bio šok za amerčku vojsku, te je izvršena istraga kada je utvrđeno da su najveći problem kod pušaka M1892-99 njihov magacin i municija. Naime ove puške su imale rotacione magacine koji su se punili tako što je u njih ubacivan jedan po jedan metak, a drugi problem je bio u samoj miniciji koja nije imala zadovoljavajuće balističke karakteristike. Na osnovu izveštaja komisije, kao i na osnovu ispitivanja zarobljenih Španskih Mauzerki, došlo se do zaključka da je oružanim snagama SAD pod hitno potrebna nova, moderna brzometka.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Već 1900 godine Arsenal iz Springfilda je Armiji SAD-a ponudio novu pušku koja je bila veoma slična pušci No.5 koja je opet predstavljala modifikaovanu pušku Mauzer M1892, ali je ova bila odbijena od strane vojne komisije. Sledeće godine je ponuđen novi prototip koji je predstavlajo bastarda između puške Krag-Jorgensen i Mauzerke, ali je i ova puška bila odbijena od strane komisije. Inžinjeri su nastavili dalje sa radom, tako da je predstavnicima vojske ponuđen novi prototip 1903. godine koji je najzad zadovoljio komisiju, te je ta puška bila prihvaćena za prenaoružavanje OS SAD-a pod zvaničnom oznakom M1903 Springfield.
Nova puška je imala modifikovani zatvarač tipa Mauzer, punila se pomoću okvira sa 5 metaka i bila je u novom kalibru .30-03 Springfield ( 7,62x65 mm) sa oživalnim zrnom. Sama puška je bila dužine 1,1 metar, što je kraće od njenih savremenica, jer je na ispitivanjima dokazano da malo duža cev ne daje neko veliko poboljšanje balistici ispaljenih zrna, a njenim skraćivanjem je eliminisana potreba za proizvodnjom karabina kojim bi bili naoružani artiljerci i konjanici. Bila je težine 3,9 kilograma, a uz nju je išao i šiljak bajonet.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Kako je sama puška bila modifikacija sistema Mauzer došlo je do pravnih problema oko licence, zbog kojih je Mauzer podnela tužbu sudu u SAD, koji je presudio u njihovu korist i primorao Vladu SAD da plati odštetu u iznosu od 250.000 tadašnjih dolara. Do januara 1905. godine je proizvedeno oko 80.000 ovih pušaka kada je lično predsednik SAD-a Teodor Ruzvelt poslao pismo u kojem je kritikovao šiljak bajonet jer je bio napravljen od lošeg materijala i, kako je naveo, polomio se čim je udario u malo većom snagom u prepreku. Osim toga uskoro se došlo do saznanja da municija sa šiljatim vrhom ima bolju balistiku, te je odlučeno da se pređe na ova nova zrna. Novo zrno je bilo bazirano na starom, ali je bilo lakše, 9,7 prema 14 grama kod starog, i brže, 850 m/s prema 700 m/s kod starog. Osim toga čaura novog zrna je za dva milimetra bila kraća od stare, tako da su stare puške morale da budu vraćene u arsenal na doradu cevi i ugradnju modifikovanih nišana zbog drugačije balistike zrna. Novo zrno je dobilo oznaku M1906, a postalo je poznato kao .30-06 Springfield ( 7,62x63 mm). Tokom 1905. godine, šiljak bajonet je zamenjen klasičnim bajonetom M1905.
Do ulaska SAD u rat, ukupno je proizvedeno 843.239 ovih pušaka koje su bile namenjene celokupnim OS SAD-a ali se ovoga puta pojavio problem sa kvalitetom kovanja cevi. Naime, prilikom njihovog kovanja čelik je bio podvrgnut prekomernim temperaturama što je dovodolo do „spaljivanja“ ugljenika, što je opet dovodilo do toga da su cevi bile krte i nisu mogle da izdrže pritisak prilikom opaljenja. Iako je dokumentovano nekoliko težih povreda prilikom ovakvih incidenata niko nije smrtno stradao. Zbog ovog problema su vraćene gotovo sve puške proizvedene u arsenalima u Springfildu i Rok Ajlendu. Kako su se SAD spremale za ulazak u rat, ovaj problem je rešen tako što je AEF ( American Expeditionary Force) naoružan puškama M1917 Enfild. Od decembra 1917. se počelo sa korišćenjem pirometara, tako da je kvalitet kovanja poboljšan, te su puške M1903 najzad postale odlične brzometke. Sredinom 1918. godine sve novoproizvedene puške su dobile proreze na levoj strani rukohvata ispod zatvarača kako bi na njih mogao da se ugradi Pedersenov uređaj. Ovako modifikovane puške su dobile oznaku M1903 Mark I. Sam uređaj je omogućavao da se brzometka pretvori u poluautomatsku pušku koja je koristila pištoljsku municiju kalibra 7,65x20 mm i hranila se iz okvira sa 40 metaka. Glavna zamisao konstruktora Džona Pedersena je bila da poveća vatrenu moć običnog strelca na malim daljinama, što se opet pokazalo kao zanimljiva ideja za rovovski rat. Kako je Generalštab OS SAD usvojio ovu ideju, odlučeno je da sve novoproizvedene puške dobilju mogućnost da se ovako modifikuju na terenu i u tu svrhu je naručeno 133.450 uređaja i 800.000.000 metaka za njih. Na ovaj uređaj se ozbilno računalo u planiranoj prolećnoj ofanzivi za 1919. godinu.
Po završetku PSR-a pojavio se višak naoružanja, tako da su SAD krenule da prodaju puške prvih serija svojim saveznicima u regionu, a određenu količinu nabavlja i FBI za svoje potrebe. Tokom dvadesetih godina u naoružanje ulazi i novo zrno M1 mase 11,27 grama, koje je bilo namenjeno za gađanje na velikim daljinama i bilo je poznato među vojnicima kao vemo jako i precizno zrno sa kojim su postizani odlični rezultati na gađanjima. Tokom tridesetih dolazi do naglog razvoja teških mitraljeza, minobacča i artiljerije što je opet dovelo do toga da je prestala potreba za gađanjem na velike daljine iz pušaka, te je zbog toga, 1938. godine, u naoružanje uvedeno novo zrno M2 mase 9,85 grama za sve puške i puškomitraljeze. Od 1937. godine ova puška polako počinje da se zamenjuje novom poluautomatskom puškom M1 Garand.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Ulaskom SAD u DSR, pojavila se potreba za naoružavanjem ogromnog broja vojnika te je ponovo pokrenuta proizvodnja ovih pušaka. Kako je ratna proizvodnja M1 rasla, tako su sve elitne jedinice počele da zamenjuju svoje Springfildke, ali nove puške nisu uspele da ih istisnu iz upotrebe do kraja rata. Poslednji primerci M1903 su izašli iz arsenala tokom 1944. godine. Osim OS SAD ovom puškom su naoružane i FEB ( Brazilske Ekspedicione Snage) koje su se borile u sastavu V armije u Italiji, kao i kompletne snage slobodnih Francuza, a velike količine su poslate i u Kinu kao pomoć tamošnjim snagama koje su se borile protiv Japanaca.
Po završetku DSR-a ove puške se kompletno izbacuju iz naoružanja i postaju veoma retke u sastavu OS SAD-a. Većina je završila svoj put u nekoj od zemalja, novih saveznica u Aziji i Evropi, a najveći broj preostalih pušaka je služio kao snajperke. U Korejskom ratu su njome bile naoružane neke pozadinske jedinice, kao i jedinice Južno Korejske armije. Danas te puške uglavnom služe kao paradno oružje dok je veliki broj kupljen od strane civila i lovaca.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Glavne varijante puške su bile sledeće:
M1903 Standardna pešadijska puška.
M1903 Mark I Puška modifikovana da može da se koristi Pedersonov uređaj.
M1903A1 Standardna puška sa novim pištoljskim rukohvatom.
M1903A2 Sve puške A1 ili A3 koje su služile u artiljerijskim jedinicama kao potkalibarni umetci radi upucavanja i vežbe.
M1903A3 Standardna puška sa drugačijim nišanom i presovanim metalnim delovima.
M1903A4 Modifikovane puške A3 u snajperke ugradnjom optičkih nišana M73 ili M73B1
Tip: repetirka
Metak: 7,62x63 mm M1906, M1 i M2
Dužina puške: 1.073 mm
Dužina cevi: 610 mm
Masa: 3,9 kg
Punjenje: oviri sa 5 metaka
Brzina gađanja: 15-20 metaka u minuti
Početna brzina zrna: 890 m/s
|
