Optužba za genocid protiv bivše predsednice polarizuje BolivijuSVET Autor: Beta, RSE 25. avg. 2021
Proces protiv bivše konzervativne bolivijske liderke Žanin Anjes koja je optužena za "genocid" zbog smrti demonstranata u sukobu s policijom posle ostavke prethodnog predsednika Eva Moralesa, odražava duboku polarizaciju u Boliviji, ali i stavlja na test pravosudni sistem politički nestabilne južnoameričke zemlje, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE) ocenu svetskih medija.Bivša liderka Bolivije pokušala je da sebi oduzme život u zatvoru, gde se nalazi zbog smrti 22 demonstranta dok je bila na vlasti, piše Tajms. Do pokušaja samoubistva došlo je u subotu, 21. avgusta, dan pošto su tužioci 54-godišnju Anjes optužili za „genocid“ zbog smrti demonstranata, u okviru istraga o zlostavljanjima koja su sprovodile bezbednosne snage pošto je u oktobru 2019. preuzela ulogu predsednika.
Anjes, bivša senatorka, uhapšena je u martu zbog optužbi da je bila deo puča za svrgavanje Moralesa. Ona, kako ističe Tajms, negira optužbe i tvrdi da je njeno hapšenje zlostavljanje i politički progon. U oktobru prošle godine održani su izbori na kojima je ubedljivu pobedu odneo Luis Arse, Moralesov štićenik. Luis Arse je obećao da će kazniti optužene za izvođenje puča, dok se Morales vratio u Boliviju i preuzeo vođstvo socijalističkom partijom.
Bolivijsko tužilaštvo saopštilo je nedavno da je podnelo optužbu za
„genocid“ i druge zločine protiv bivše vršiteljke dužnosti predsednika, zbog smrti opozicionih demonstranata 2019, navodi Frans pres. Generalni tužilac rekao je da je pred bolivijskim Vrhovnim sudom pravde predstavio dokumente
„protiv građanke Žanin Anjes“, uključujući optužbe za
„genocid“, koja, prema krivičnom zakoniku Bolivije, predviđa kaznu od 10 do 20 godina zatvora.
Konzervativka Anjes došla je na vlast u novembru 2019. godine pošto je njen prethodnik i rival, bivši predsednik Evo Morales, podneo ostavku nakon nedelja protesta zbog njegovog kontroverznog reizbora na četvrti mandat. On je pobegao iz zemlje posle istrage izbora koju je sprovela Organizacija američkih država (OAS) koja je i pronašla dokaze o prevari. Posle izbora, najmanje 37 ljudi je poginulo u nasilju izmedju pristalica i protivnika Moralesa, kao i između demonstranata i bezbednosnih snaga. Većina smrtnih slučajeva dogodila se u sukobima Moralesovih pristalica i snaga bezbednosti posle bekstva socijalističkog lidera. Konkretna optužba protiv Anjes povezana je s dva incidenta u novembru 2019. u kojima su poginule ukupno 22 osobe. Generalni tužilac rekao je da su optužbe
„provizorno klasifikovane kao genocid, nanošenje težih i lakših povrede i povreda posle kojih je usledila smrt“.
Bolivijska opozicija tvrdi da u zemlji ne postoji podela vlasti i da su sudovi, izborno telo i javno tužilaštvo odani levičarskom predsedniku Arseu, koji je član Moralesovog Pokreta za socijalizam. Međutim, ističe AFP, malo je verovatno da će optužba za genocid doći do suda, pošto Vrhovni sud mora od Kongresa da tražiti ovlašćenje da Anjes proglasi odgovornom za ono što se dogodilo. Za to ovlašćenje je potrebna dvotrećinska većina, a Moralesovi socijalisti, iako kontrolišu Kongres, nemaju potrebnu većinu.
Posle Moralesove ostavke, Anjes je imala najvišu funkciju u parlamentu i položila je zakletvu kao privremena predsednica, uprkos nedostatku kvoruma, pošto su poslanici Pokreta za socijalizam bojkotovali zasedanje. Privremena vlada pod Anjes, prema novom izveštaju nezavisnih stručnjaka za ljudska prava, došla je na vlast zaobilazeći ustavna pravila za prenošenje predsedničke funkcije i progonila je protivnike
„sistematskim mučenjem“, dok su bezbednosne snage sprovodile
„pogubljenja po kratkom postupku“ u previranjima posle ostavke Moralesa 2019, ukazuje Asošiejted pres.
Izvor:
www.n1info.com
