MIM-104 Patriot

[Kubovac]

Rumunija: 4 od 7 sistema Patriot isporučeno je u zemlju, saopšteno je pre par dana

Isporuke se nastavljaju sukcesivno isporuke i poslednje ugovorene 7. baterije. Sistemi najnovije modifikacije će obezbediti pokrivenost za celu zemlju. Za sada je to najgušća mreža PVO na NATO krilu.

Podsetimo se da je još 2017. godine Rumunija ugovorila prodaju 7 raketnih baterija Patriot Rumuniji za 3,9 milijardi dolara.

Tada je navedeno da će Rumunija koristiti raketni sistem Patriot da ojača odbranu svoje države i odvrati regionalne pretnje. Predložena prodaja povećava odbrambene sposobnosti rumunske vojske da se zaštiti od agresije i zaštiti NATO saveznike koji često uvežbavaju i deluju unutar granica Rumunije. Rumunija ne bi trebalo da ima poteškoća da apsorbuje ovaj sistem u svoje oružane snage.

U Ugovoru iz 2017. godine navodi se kupovina sedam (7) modernizovanih vatrenih jedinica Patriot Configuration-3+ koje se sastoje od: sedam (7) radarskih kompleta AN/MPQ-65, sedam (7) stanica za upravljanje vatrom AN/MSQ-132, trinaest (13) grupa antenskih jarbola, dvadeset osam (28) M903 lansirnih stanica, pedeset šest (56) raketa Patriot MIM-104E Unapređene rakete-TBM (GEM-T), sto šezdeset osam (168) Patriot Raketa Advanced Capabilty-3 (PAC-3 sa poboljšanim raketnim segmentom MSE) i sedam (7) električnih agregata za napajanje (EPP) III.

Uz ovaj zahtev su takođe uključeni komunikaciona oprema, alati i oprema za testiranje, prateća oprema, glavni pokretači (vozila), generatori, publikacije i tehnička dokumentacija, oprema za obuku, rezervni delovi i delovi za popravku, obuka osoblja, TAFT tim, izvođačke, tehničke, inženjerske i usluge logističke podrške Vlade SAD, sistemska integracija i provera (SICO), podrška terenske kancelarije i drugi povezani elementi logistike i programske podrške. Ukupna procenjena cena programa je 3,9 milijardi dolara.

Glavne ugovorne strane isporučioca su Raytheon Corporation u Andoveru, Masačusets, i Lockheed-Martin u Dalasu, Teksas.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Kubovac]

Kratak lični komentar na prethodnu objavu o rumunskoj nabavci sistema Patriot

Ovde vidimo da je cena po 1 raketnoj bateriji (vatrenoj jedinici), nešto snižena i iznosi oko 550 miliona dolara, kada se to poredi sa nabavkama u nekim drugim državama, recimo Poljskoj nedavno.
Ali da nas to ne zavara. "Sniženje" je zato što je naručen minimalan broj lansera po bateriji - samo 4 od mogućih 12 i minimalan broj raketa - svega 224, što je svega 32 rakete po 1 vatrenoj jedinici- bateriji, što je manje od 1 borbenog kompleta u ovakvoj konfiguraciji.

[Kubovac]

Kuvajt je dobio dozvolu da izvrši remont i ponovnu sertifikaciju raketa Patriot PAC-3 i podršku u vrednosti od oko 150 miliona dolara

Američka agencija za odbrambenu i bezbednosnu saradnju je 20. septembra objavila da je Stejt department doneo odluku kojom se odobrava moguća strana vojna prodaja Vladi Kuvajta usluge remonta i ponovne sertifikacije raketa Patriot Advanced Capability-3 i podrške, za procenjenu cenu od 150 miliona dolara.

Vlada Kuvajta je zatražila zamenu komponenti ograničenog veka trajanja i sertifikacijsko ispitivanje kako bi se podržao operativni vek od trideset (30) godina za rakete Patriot Advanced Capability-3 (PAC-3).
 
U ovu potencijalnu prodaju uključeno je: testiranje i popravka projektila PAC-3; ispitivanje pouzdanosti zaliha i opreme na terenu; popravka i vraćanje klasifikovanih i neklasifikovanih raketnih komponenti PAC-3 i komponenti opreme za kopnenu podršku (GSE); dopuna klasifikovanih i neklasifikovanih rezervnih delova za rakete, rezervnih delova GSE i rezervnih delova tragača; alati za poboljšanje vremena za popravku i ponovnu sertifikaciju; usluge vazdušnog transporta za obradu projektila; tehnička i logistička podrška vlade SAD i izvođača; uređaji za obuku; organizaciona oprema; oprema za podršku; oprema za testiranje; tehnički podaci i publikacije; oprema za obuku i obuku osoblja; i drugi povezani elementi logistike i programske podrške.

Procenjeni ukupni troškovi su 150 miliona dolara.

Glavni izvođač radova će biti Lockheed Martin Corporation, Camden, Arkanzas. Implementacija ove predložene prodaje neće zahtevati slanje dodatnih predstavnika Vlade SAD ili izvođača u Kuvajt.

Familija raketa PAC-3 štiti od dolazećih pretnji koristeći direktan kontakt "hit to kill" koji isporučuje eksponencijalno više kinetičke energije na metu nego što se može postići mehanizmima fragmentacione eksplozije. Nadovezujući se na Inicijativu za smanjenje troškova PAC-3 (CRI), dokazanu u borbi, PAC-3 MSE Missile Segment Enhancement proširuje smrtonosni borbeni prostor pomoću dvopulsnog čvrstog raketnog motora, pružajući povećane performanse po visini i daljini.

Lanser raketa sistema PVO Patriot u vazduhoplovnoj bazi Ali Al Salem, Kuvajt, 20. novembar 2020:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[Brok]

Još jedna stručna analiza sistema Patriot od našeg proslavljenog Kubovca kada su u pitanju moderni PVO i raketni sistemi, kao i još mnogo toga...

Karakteristike raketnog sistema PVO Patriot, koliko može pomoći Ukrajini, i kakav je u poređenju sa S-300


Protivvazduhoplovna odbrana (PVO) Ukrajine trebalo bi da dobije američki raketni sistem PVO velikog dometa tipa Patriot. U zapadnim medijima se spekulise da bi se to moglo dogoditi u roku od 6 meseci do godinu dana, možda čak i ranije, a često se ističe kako će to biti veliko pojačanje za ukrajinsku vojsku koje može doneti određenu prevagu u ratu u vazduhu.

Ipak, od trenutka potvrde od strane državnog vrha SAD i predsednika Džozefa Bajdena da će sistemi stvarno biti isporučeni Ukrajini, počele su da se pojavljuju nešto blaže verzije priče o tome koliko će mogućnosti ovog sistema zaista pomoći Ukrajini.

Tako se, između ostalog, mogu pronaći članci koji govore o tome kako „Patriot nije srebrni metak“, kako treba više meseci da se posada obuči za stručno rukovanje ovim sistemima, ali i da bi trebalo da se koristi u kombinaciji sa drugim sistemima PVO.

Pitanje koje se postavlja je i koja verzija Patriota uopšte dolazi u Ukrajinu? Na to pitanje još uvek nemamo odgovor, imajući u vidu dosadašnja iskustva sa isporukama naoružanja američke proizvodnje, svakako se čini da je najviše što bi Ukrajina mogla dobiti jeste verzija Patriot PAC-2, dok pojedini izvori čak pominju i varijantu Patriot PAC-1, jer ih na stanju ima najviše i mogu se brzo isporučiti.


Kratka istorija razvoja i operativne upotrebe

Patriot PAC-1 raspolaže raketama MiM-104A Standard dometa do 68,5 км (po drugim izvorima do 80 км), a poseduje i raketu MiM-104B dometa do 160 км, ali to je raketa sa pasivnim navođenjem na postavljača smetnje (Хоме on Jam Онлy) i nije izvesno da li se i dalje uopšte i koristi. Prva varijanta sistema je u službi od 1984. godine.

Patriot PAC-2 raspolaže raketom MiM-104C dometa do 160 км, koja se proizvodi od 1990. godine i koja je najviše korišćena tokom Prvog Zalivskog rata 1991. godine. Tokom ovog rata, sistemi Patriot su u Izraelu i Saudijskoj Arabiji lansirali veći broj projektila MiM-104C u nameri da se obore ispaljene balističke rakete tipa Skad (Elbrus) od strane režima Sadama Huseina u Iraku.

Ono što je već tada ustanovljeno jeste da je rano otkrivanje iračkih operativno-taktičkih raketa u većini slučajeva bilo teško, a zbog relativno kratkog dometa gađanja, presretanje se obično vršilo u rasponu visina od 5-11 км na udaljenosti od 7-18 км od položaja baterije. Na takvoj udaljenosti u slučaju promašaja nije bilo moguće više puta dejstvovati na balističku metu velike brzine. Zbog toga se na jednu raketu zemlja-zemlja obično lansiralo nekoliko protivvazduhoplovnih raketa.

Ali čak i u slučaju uspešnog navođenja, irački Skad često nije bio uništen bliskom detonacijom bojeve glave rakete zemlja-vazduh, već je samo menjao putanju leta. U stvarnoj borbenoj situaciji, efikasnost kompleksa se pokazala znatno nižom od rezultata terenskih ispitivanja: verovatnoća pogađanja balističkog cilja sa jednom protivvazduhoplovnom raketom bila je 0,4–0,6. Pored toga, Patriot je često presretao Skad projektile na malim visinama direktno iznad cilja, što nije sprečilo uništavanje i žrtve na zemlji.

Tokom Zalivskog rata, rakete MIM-104C su lansirane na 44 balistička cilja. Prema američkim podacima, efektivnost Patriota je bila oko 80% u Saudijskoj Arabiji i oko 50% u Izraelu. Kasnije su ovi podaci zvanično smanjeni na 70%, odnosno 40%.

Tokom 1995. godine, za sistem Patriot PAC-2 razvijen je projektil MiM-104D GEM sa poboljšanim sistemom navođenja. Dalji razvoj sistema Patriot, pretežno se odnosio na poboljšanje antibalističkih svojstava, usled iskustava u Prvom Zalivskom ratu, ali i kasnije, prilikom sporadičnih lansiranja balističkih raketa Huta iz Jemena na Saudijsku Arabiju, gde u nekoliko slučajeva čak ni savremenija verzija PAC-2+ nije odradila posao kako se očekivalo.

U tom smislu razvijeni su protivraketni presretači sa kinetičkim udarom („hit to кill“), mada imaju pomoćnu opciju blizinskog dejstva. Glavna ideja je bila da se direktnim udarom u glavu balističke rakete uništi njegova bojeva glava.

Prva takva raketa bila je ERINT (Extended Range Interceptor) koja je namenjena za uništavanje taktičkih i operativno-taktičkih balističkih raketa koje nisu oborene drugim sistemima protivraketne odbrane. Ovo je povezano sa relativno malim dometom lansiranja – 25 км i plafonom – 20 км. Odbrambena linija se može povećati na 45 км udaljenjem lansera od radara. Zbog znatno manje veličine raketa ERINT, u standardni lansirni kontejner smeštene su po četiri rakete, što omogućava povećanje ukupnog borbenog kompleta jednog lansera na 16 raketa.

Ako se ne može postići direktan pogodak na neprijateljsku bojevu glavu, protivvazduhoplovna raketa takođe ima malo eksplozivno punjenje koje izbacuje 214 g volframove podmunicije kada raketa prolazi blizu mete.

Rakete iz projekta ERINT za verziju PAC-2+, postale su rakete MiM-104F kojima je dejstvovano u Saudijskoj Arabiji, ali sa veoma promenjivim rezultatima. Pri tom, radilo se o napadu tehnički relativno jednostavnih balističkih projektila sa linearnom putanjom leta i bez mamaca u terminalnoj fazi. Sledeća modifikacija ove rakete, pre svega na softveru, dobila je oznaku “modernizovani raketni segment” – MSE, a ceo sistem Patriot PAC-3 MSE. Za ovaj sistem, razvijena je nova raketa za aerodinamičke ciljeve sa oznakom MiM-104E, sa dometom više od 90 км za aerodinamičke ciljeve.

Kada bismo Patriot poredili sa onim što poseduje Ukrajina, navešćemo da ukrajinska PVO raspolaže sa raketnim sistemima PVO S-300PT-1 i S-300PS iz sovjetskog vremena, kao i  S-300V1, ali kako je pre rata bilo u pitanju samo dve-tri baterije S-300V1, kao i upitan broj ispravnih raketa za ovaj sistem (samo Gladiator, a ne i protivraketnih presretača Giant), može se reći da varijanta V1 ne igra značajniju ulogu u ovom sukobu.

Prvo treba istaći da su sistemi S-300PT-1 i S-300PS pandani sistemu PAC-1, pa u određenoj meri i PAC-2, bez obzira na niži proklamovani domet po daljini. Kod dejstava na aerodinamičke ciljeve su gotovo jednaki, uz veći domet PAC-2, ali i napredniji način vođenja “kroz projektil“ kod S-300PT-1 i PS u odnosu na Patriot.


Sistemi vođenja raketa

Sistem i način navođenja raketa kod Patriota je vođenje kroz raketu, ali nešto drugačije, jednostavnije, u odnosu na ono kod sistema S-300PS i PM. Takav sistem vođenja kroz raketu se na zapadu označava i naziva “Track via missile”. U ovom slučaju radi se o vođenju kroz raketu kada raketa primljene reflektovane signale od cilja prosleđuje radaru za navođenje raketa na zemlji, koji formira paket upravljačkih komandi i šalje ga raketi u letu.

Razlika u odnosu na S-300PS i PM je u tome što kod sistema Patriot, raketa nema mogućnost da sama formira komande upravljanja ako dođe do ometanja radara za navođenje sa zemlje u toku leta rakete ka cilju (da pređe na poluaktivno radarsko samonavođenje), jer raketa nema takav tip računara, već sistem mora preći u režim navođenje na postavljača smetnje (Home On Jam). S obzirom da je kod Patriota ovaj deo rada automatizovan, sam sistem mora prepoznati smetnju i preći na sistem “Home On Jam”. Operator na radaru za navođenje raketa ne može uticati na ovo.

Kod sistema S-300PT-1, S-300PS i sistema iz porodice S-300PM, vođenje kroz raketu je slično kao i kod sistema Patriot, ali složenije utoliko što se u zadnjim fazama navođenja rakete i računar rakete uključuje u rad i sekvencijalnim poluaktivnim radarskim samonavođenjem dodatno koriguje let rakete prema cilju.


Mobilnost i antibalističke mogućnosti

Mobilnost (samohodnost) verzije S-300PS je takođe značajna prednost kada je u pitanju žilavost i preživljavanje baterije u savremenom ratnom okruženju, što vidimo i danas u Ukrajini. Pored toga, treba naglasiti da sistemi S-300PS i sve naknadne modifikacije imaju režim automatskog otkrivanja protivradarskih raketa (po parametrima leta i brzini) i mogućnost efikasnog dejstva na iste. Takođe, korišćenjem niskovisinskog radara 76Н6 Krokodil, baterije S-300PT-1 i PS mogu efikasnije dejstvovati na krstareće rakete i niskoleteće ciljeve. Za Patriot se, sa druge strane, tvrdi da ima bolje anti-balističke karakteristike.

Osvrnimo se i na ispitivanja koja su vršena u Rusiji, podstaknuta dešavanjima u Zalivu 1991. godine.

S-300PS i PMU Volhov-M6 teoretski može pogoditi raketu tipa Skad (Elbrus), onoliko dobro koliko je Patriot PAC-2 mogao tokom prvog Zalivskog rata (bilo koja meta sa brzinom od 1200 м/с). Međutim, varijante S-300PM i PMU1 Volhov-M6M su konstruisane od nule kako bi se upravo obarali ovakvi ciljevi (bilo koja meta sa brzinom od 2800м/с). Podsetimo i da bi varijantu S-300PMU-1 bi Ukrajini mogla isporučiti Grčka .

Testiranje novih mogućnosti za S-300P (PT i PS) i S-300PM nastavljeno je i nakon što su S-300PM i PMU-1 ušao u službu. Najznačajnije testiranje se dogodilo nakon operacije „Pustinjska Oluja“.

Inženjeri preduzeća Almaz i Fakel su ispitali performanse američkog raketnog sistema Patriot tokom presretanja raketa „Skad“ i otkrili da Patriot nije bio ni približno efikasan koliko je bilo potrebno za odbranu velikog naseljenog područja. Tačnost nije bila problem, rakete sistema Patriot su dosledno pronalazile svoje ciljeve, problem je bio u njihovom uništavanju.

Kada su bojeve glave raketa Patriot detonirale, često su jednostavno izbacile Skad sa putanje leta bez uništavanja njegove bojeve glave. Kada se brani izolovani objekat, ovo bi bilo dovoljno. Međutim, presretanja koja su pokušale izraelske baterije Patriot bile su od posebnog interesa za ruske inženjere. Često su dolazne bojeve glave ipak padale u naseljena područja. Da bi bio zaista efikasan u anti-balističkom kapacitetu, protivvazduhoplovni sistem bi morao da uništi bojevu glavu dok je raketa u letu.

Testiranje različitih varijanti S-300P (PT/PS/PM) u Sari Šaganu i Kapustin Jaru pokazalo je da je sistem imao sposobnost da presreće taktičke balističke rakete na različitim dometima, u zavisnosti od korišćenog raketnog sistema i brzine dolazećeg cilja. Inženjeri Fakel MKB-a su, međutim, razvili još efikasnije rešenje nakon „Pustinjske oluje“: specijalnu bojevu glavu dizajniranu da izazove detonaciju dolazne bojeve glave u letu.

Prvo probno ispaljivanje modifikovane bojeve glave dogodilo se avgusta 1995. na Kapustin Jaru. Bojeva glava rakete je uspešno izazvala detonaciju bojeve glave cilja 8K14 Skad (Elbrus) u atmosferi. Raketa je koristila usmerenu bojevu glavu, koja je otprilike analogna sistemu oblikovanog punjenja utoliko što je sposobna da usmeri najveći deo eksplozivne sile bojeve glave prema meti.

Takve bojeve glave su modifikovane za rakete 48Н6 ( i sve naredne modifikacije) i raketne sisteme svih narednih generacija od S-300PM/PMU-1, preko S-300PM-2/PMU-2 Favorit, pa do S-400 Trijumf, uz naravno i dodatne modifikacije tokom niza godina rada i istraživanja, a svakako treba pomenuti i razvoj projektila sa aktivnom glavom za samonavođenje iz porodice 9M96 koju pored S-400 Trijumf, mogu koristiti i sistemi S-300PMU-2, a osnovni su projektili novog sistema PVO S-350 Vitjaz.

Sistemi Patriot dakle mogu pomoći PVO Ukrajine i u to ne treba sumnjati. Ipak, osnovna pitanja su koliko će sistema stići, koje će biti verzije i ko će njima upravljati.

Takođe, imajući sve to u vidu, pitanje je i koliko se može očekivati da će sistemi Patriot uspeti da podignu nivo PVO u odnosu na postojeće sovjetske sisteme S-300PT-1 i S-300PS, osim možda kada je reč o antibalističkom segmentu i to ako se isporuče novije rakete MiM-104F, ili čak rakete MSE koje su već deo najnovije modifikacije PAC-3 MSE. Ali kod aerodinamičkih ciljeva, krstarećih raketa i bespilotnih letelica ne treba očekivati mnogo.

Takođe, činjenica da su sistemi manje pokretni od S-300PS, a da ostavljaju vidne tragove na terenu, mogu biti otkriveni bespilotnim letelicama i onesposobljeni, a takođe sigurno mogu biti i na meti ruskih protivradarskih projektila. U tom smislu, očekujem oprezniju upotrebu ovih sistema koji će najverovatnije biti razmešteni u pozadini fronta.


Sastav raketne baterije, režimi rada i ostale karakteristike

Raketna baterija Patriot PAC-2 ili PAC-3 ima sledeći načelni sastav:

– višenamenski radar za praćenje ciljeve i navođenja raketa АN/МPQ-53 ili АN/МPQ-65
– stanica za upravljanje vatrom
– stanica za napajanje
– do 8 mobilnih lansirnih uređaja PAC-2 ili PAC-3
– stanica veze i komunikacija
– taktička komandna i upravljačka stanica

Ono što može biti dobra strana za Ukrajinu, ali samo uslovno, je da obuče što više operatora i poslužilaca, jer postoji mogućnost dodatne isporuke i komponenti sistema i raketa, pošto su izvori sovjetskih sistema skoro presušili. Ovde treba naglasiti da je obuku za rad na ovim sistemima moguće izvesti i brže nego za sisteme ruskog porekla, zbog veće automatizacije radnih mesta.

Kod sistema Patriot postoje dva osnovna režima rada:

1. Poluautomatski režim rada
– radarska stanica traži, otkriva i prati ciljeve automatski, operator može da uključi ili isključi radar
– operator upravljačkom palicom selektuje odraz cilja i time ga označi da se za taj cilj pojave parametri leta na ekranu prikazivača
– pritiskanjem tastera ENG (engage – prati), operator postavlja cilj u ТBЕQ (“to be engaged queue”, određuje se redosled gađanja ciljeva)
– sistem će izabrati koji tip projektila će biti lansiran, sa kog lansera i kada će biti lansiran, operator nema nikakvu mogućnost da utiče na selekciju bilo čega navedenog

2. Automatski režim rada
– radarska stanica traži, otkriva i prati ciljeve automatski, operator može da uključi ili isključi radar.
– kada se neprijateljski cilj otkrije, sistem postavlja cilj u ТBЕQ (određuje se redosled gađanja ciljeva)
– sistem će izabrati koji tip projektila će biti lansiran, sa kog lansera i kada će biti lansiran

Ovakav automatizovani ili poluautomatizovani radni proces olakšava obuku (i rad), ali sa druge strane, treba naglasiti da se radi o relativno glomaznim sistemima, kojima, u zavisnosti od verzije, treba od 60 do 90 minuta da se u punoj formaciji pripreme za borbeni rad ili raspreme za marš. Takođe, potreban je i veći broj osoblja na položaju da se ove borbene radnje izvedu u navedenim rokovima.

Sve povečava mogućnost otkrivanja iz vazdušnog prostora, pre svega bespilotnim letelicama. Sa druge strane, moguće je skratiti vreme raspoređivanja, tako što će se broj komponenti sistema smanjiti (recimo broj lansera na dva ili tri) ili slično, ali to onda znači i donekle smanjivanje borbenih mogućnosti baterije. Naravno da su i Amerikanci ovoga svesni i da najverovatnije rade nešto po tim pitanjima.

Problem slabe mobilnosti sistema pokušava se rešiti postavljanjem komponenti raketnog sistema na vozila ili poluprikolice, što u određenoj meri skraćuje vreme pripreme odnosno raspreme. Ipak, ostaje problem sa stacionarnošću radara АN/МPQ-53 ili 65 koji radi u fiksnom sektoru, što znači da se tokom rada ne može orijentisati na drugi sektor van zauzetog od 90-105 stepeni, već se radar fizički mora okrenuti prema novom sektoru, što u toku savremene borbe može biti veoma problematično.

Taj problem amerikanci rešavaju konstruisanjem novog radara, AESA konstrukcije, koji nosi naziv LTAMDS (Low Тиер Air and Missile Defence Sensor ili u grubom prevodu: Senzor Protivvazduhoplovne i Protivraketne Odbrane Nižeg Nivoa). Ovi radari bi se integrisali u najnovije sisteme Pariot PAC-3, sa raketama MiM-104E i novim raketama GEM-T i MSE, gde bi zamenili dosadašnje radare АН/МПQ-65.

Glavne odlike modifikacije, konkretno, su uvođenje galijum nitrid (GaN) tehnologije izrade primopredajnih modula radara, koji prenose električnu energiju mnogo efikasnije, sa mnogo manje izgubljene toplote, nego tradicionalna tehnologija galijum arsenid (GaAs) i dodavanje dva bočna senzora, nazvana „Ghost Еuе“, koji omogućavaju osmatranje, praćenje i navođenje raketa u krugu od približno 360 stepeni (za razliku od 105 stepeni kako je sada).

Zbog upotrebe modula nove tehnologije izrade, koji omogućavaju da se mnogo manje energije troši na hlađenje modula i njihovih primopredajnih elemenata, a više na predaju signala, LTAMDS može otkriti i početi pratiti ciljeve na 2,5 puta većim daljinama nego dosadašnji radari sistema Patriot. Inače, jedan od ovih bočnih antena radara, koristiće se kao novi senzor modifikovanog sistema NASAMS, gde je takođe poznat pod nazivom „Ghost Eye“.

Ipak i kod ovog novog radara, bez obzira na značajno povećane mogućnosti otkrivanja i praćenja ciljeva i znatno veće otpornosti na ometanje, ostaje problem relativne stacionarnosti, jer je radar još teži i veći od svog prethodnika, tako da se ovde problem mobilnosti i rada u fiksnom sektoru ipak samo delimično rešio.

Kod Patriota je bio prisutan i problem integracije sistema. Uglavnom se pokušavalo radarima АН/МPQ-53 i 65 dodeljivati više zadataka nego što oni objektivno mogu savladati, pa se stoga ti višekanalni radari kod amerikanaca označavaju kao višenamenski. I iako imaju nešto veće mogućnosti u otkrivanju ciljeva od recimo radara za navođenje raketa 30Н6 sistema S-300PS ili PM (ali koji su uvek nadopunjeni baterijskim osmatračko-akvizicijskim radarima), rad u fiksnom sektoru od 90-105 stepeni u određenoj meri tu prednost faktički anulira.

U tom smislu razvija se IBCS – Integrisani Sistem Borbenog Komandovanja, kao sistem borbenog upravljanja sa modularnom i skalabilnom arhitekturom koji je namenjen za obezbeđivanje efektivne integracije izviđačkih i borbenih sistema (kako sadašnjih tako i budućih). IBCS će raditi u združenom sistemu sa dodatim radarima ranog otkrivanja G/ATOR i radarima kratkog dometa Sentinel. Relejnom vezom je omogućeno uvezivanje radarskih komponenti sa jedinicom Patriot na daljinama do 150 км.

U sledećoj razvojnoj fazi, koja je doduše već u toku, planira se razvoj IBCS u punom kapacitetu (do 23 eksterne mreže-veze) sa relejnom vezom prema radarskim senzorima, jedinicama Patriot, drugim jedinicama PVO srednjeg dometa i sa omogućenom konekcijom sa satelitima, letećim radarskim sistemima i drugim izviđačkim avionima, brodskim sistemima AEGIS i sistemima protivraketne odbrane ТХААД preko Link-16 i komandovanje i upravljanje sa eksternim radarima i sistemima PVO kratkog dometa u isturenim područjima.

Ipak, treba naglasiti da je do sada na ispitivanja isporučeno 5 od 6 primeraka predserije radara LTAMDS, dok se šesti primerak očekuje početkom 2023. godine. Završetak terenskih ispitivanja i uvođenje u jedinice, moguće je najranije krajem 2023. ili realnije početkom 2024. godine.

Dakle, Ukrajinci svakako neće imati (bar ne dogledno vreme) koristi od svega ovoga, ali je svakako u ovom tekstu važno i ovo pomenuti, da se shvati da su određeni nedostaci kod sistema Patriot zaista postojali, da postoje i danas i kako se oni otklanjaju.

Pre početka samog sukoba, napisao sam tekst iz dva dela, u kojima sam naveo (koliko se moglo pronaći iz relativno pouzdanih izvora) šta je Ukrajina imala od sistema PVO. Podsetiću samo da je , od sistema PVO srednjeg dometa, Ukrajina imala oko 30 diviziona S-300PT-1, PS i V1 i oko 10, do čak po nekim izvorima i 15 diviziona (moguće da su u pitanju smanjene formacije) mobilnih trupnih sistema Buk-M1. Iako su ovi sistemi zastareli, ukoliko su ispravni, predstavljaju veoma ozbiljnog protivnika za svako vazduhoplovstvo, pa tako i rusko. I vidimo da su Vazdušno-kosmičke snage (VKS) Ruske Federacije ostvarile nadmoć u vazdušnom prostoru, ali nikako potpunu prevlast i superiornost, kao i da se ruska jurišna i lovačka avijacija ipak ređe viđaju u dubini ukrajinske teritorije.

Tome su, iako zastareli, upravo  doprineli pomenuti sovjetski sistemi svojim neospornim kvalitetom, ali i brojnošću. Ipak, vreme neumitno teče, rat se odužio, rakete se nemilice troše, i doći će trenutak kada ih više jednostavno neće biti, a mogućnosti nabavke su skromne ili skoro nikakve.

Isporuka jedne ili dve baterije raketnih sistema PVO Patriot, pa taman bili i iz novijih modifikacija, teško da će moći mnogo toga da promene. Isto sam to navodio i u ranijim tekstovima kada sam pisao o isporukama sistema PVO NASAMS, IRIS-T ili Stormera i Geparda.

Kvalitet je naravno veoma važan, ali mora biti praćen i kvantitetom, i ukoliko bi Ukrajinci, kako sam i naveo ranije u tekstu, bili spremni da redovno šalju veće grupe vojnika na obuku i ako je Zapad spreman da u nekoliko meseci pošalje značajniju količinu sistema Patriot i po mogućnosti nešto novijih modifikacija, onda bi mogli govoriti i o mogućim značajnijim komplikacijama za VKS Rusije.

Autor: Kubovac
Izvor

[Kubovac]

Američki State Department odobrio je prodaju protivraketnih odbrambenih sistema Patriot Španiji

VAŠINGTON, 4. oktobra (Rojters) – Američki Stejt department odobrio je moguću inostranu vojnu prodaju protivraketnih odbrambenih sistema Patriot i prateće opreme Španiji za procenjenu cenu od 2,8 milijardi dolara, saopštio je Pentagon u sredu.

Glavni ugovarači za najnoviju verziju lansera Patriot biće Raytheon i Lockheed Martin, navodi se u saopštenju Pentagona.


Izvor

[Kubovac]

Holandija donira Ukrajini dodatne rakete Patriot

Holandija isporučuje Ukrajini dodatne rakete za sisteme protivvazdušne odbrane Patriot.

Vlada Holandije prepoznaje potrebu zemlje da brani kritičnu infrastrukturu. Ovo je danas u Predstavničkom domu izvestila ministarka Kajsa Olongren, takođe u ime ministara spoljnih poslova i spoljne trgovine i razvojne saradnje.

Prošle srede, predsednik Zelenski je upozorio na rusku taktiku za smanjenje snabdevanja energijom. On je to učinio tokom sastanka Kontakt grupe za odbranu Ukrajine (UDCG) u Briselu, koja je okupila međunarodnu koaliciju zemalja za koordinaciju vojne podrške Ukrajini. Ministar Olongren je tada saopštio da Holandija vredno radi na obezbeđivanju dodatne PVO.

Odluka Holandije usledila je nakon najave Nemačke o novom paketu podrške Ukrajini. Ovo uključuje dodatne sisteme za lansiranje Patriot uključujući rakete i 2 dodatna protivvazdušna sistema IRIS-T. Sama Holandija je prethodno Ukrajini isporučila lansirne instalacije za sisteme i rakete Patriot. Povrh toga će sada biti dodatna isporuka.

„Rat u Ukrajini se nastavlja, uz kontinuirane napade na vojne i civilne ciljeve, uključujući kritičnu energetsku infrastrukturu. Kako se zima približava, njena odbrana je ključna. Dodatna podrška je takođe važna za organizovanje protivvazdušne odbrane širom zemlje“, rekao je ministar Olongren.

Efekti oružanih snaga

Isporuka dodatnih projektila ima značajan uticaj na spremnost i raspoređivanje odbrane. S obzirom na potrebu podrške Ukrajini, ovaj rizik je prihvaćen. Materijal koji se isporučuje dolazi iz sopstvenih zaliha. Odbrana preduzima mere da popuni ove zalihe što je pre moguće.

Ranije ove nedelje objavljeno je da je Holandija dala novu donaciju Ukrajini. Ovaj paket je uključivao dronove, opremu za deminiranje i municiju. Ukupna vrednost celokupne isporučene opreme sada je više od 2,1 milijarde evra.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[Kubovac]

"FrankenPatriot" uskoro u Ukrajini?

Pisali smo do sada o namerama Zapada, pre svega SAD-a, da u saradnji sa Ukrajinom izvrši konverziju postojećih raketnih sistema PVO sovjetske proizvodnje u platforme za lansiranje projektila zapadne proizvodnje.

U tom smislu već smo imali prilike da čitamo o projektu razvoja "FrankenBuk" sistema PVO, koji bi umesto raketa 9M38M/M1, lansirao rakete Sea Sparrow ili AiM-120 ili slične rakete sa poluaktivnom ili aktivnom radarskom glavom za samonavođenje. Pojavljivali su se navodi i o integraciji projektila sa IC glavom za samonavođenje AiM-9M/X Sidewinder na platformu sovjetskog sistema PVO Osa-AK/AKM ili konstrukciji novog lansirnog sistema sa istim tipom raketa i sa podrškom radarskih i/ili optičkih senzora ukrajinske ili sovjetske proizvodnje za otkrivanje i praćenje ciljeva.

Međutim, sada imamo i novu "ideju" koja se pojavila na ukrajinskim portalima i forumima. Naime, radi se o ,kako je privremeno nazvano, "FrankenPatriot" sistemu PVO"

Najnoviji tip FrankenSAM se još uvek testira, a u oktobru je uspešno prošao svoj prvi vatreni test, uništivši metu- dron. Sve što se zna, prema informacijama iz publikacije, jeste da kombinuje lanser i rakete Patriota, ali da radi sa „radarskim sistemima ukrajinske domaće proizvodnje“.

Planirano je da ovaj najmoćniji hibrid bude poslat u Ukrajinu već ove zime, zajedno sa raketama i „drugim komponentama“ Patriota drugih saveznika.

Sve rakete Patriot, kako protiv aerodinamičkih ciljeva GEM-T, tako i protiv raketa CRI i MSE, zahtevaju radio komandno navođenje u početnoj fazi, za šta se koriste radari AN/MPQ-53, AN/MPQ-65 ili najnoviji radar LTAMDS.

CRI i MSE kinetički presretači već imaju svoj aktivni radar na krajnjem delu. U GEM-T radar radi paralelno sve vreme u poluaktivnom režimu i prenosi podatke o cilju radaru na zemlji, koji upoređuje podatke rakete i svoje i prenosi komande upravljanja raketi.

Istovremeno, moguće je „odvezati” projektil od radara, koji je najskuplji deo Patriota. Za ovo se trenutno koristi sistem Remote Interceptor Guidance-360 (RIG-360) u test modu, koji je sistem za prenos radio komandi raketi sa bilo kog modernog digitalnog radara u principu, ili čak samo koordinata cilja na visoku -precizni GMLRS za HIMARS. Ali što se tiče raketa za Patriot, za sada se zna samo u radovima sa MSE.

Istovremeno, Ukrajina ima savremene radare sopstvene proizvodnje koji su potpuno digitalizovani, odnosno moguće je da je reč o integraciji lansera Patriot, sistema RIG-360 i radara poput 80K6KS1 „Feniks“ .

Na ovaj način se rešava "najbolnije" pitanje, koje je povezano sa činjenicom da je transfer svakog Patriota veoma osetljiva tema za partnere zbog njihovog nedostatka, zato što su zaista zlata vredni, a trenutno postoji samo 60-tak kompleksa za sve oružane snage SAD. Istovremeno, prenos samo lansera, punjača i dela komponenti kompleksa, bez „jezgra” u vidu AN/MPQ-53 ili AN/MPQ-65, može biti mnogo brži.

Lični zaključak: Ovako nešto je moguće samo sa projektilima koji imaju neki oblik aktivnog radarskoog samonavođenja (ili hipotetski i IC samonavođenja), a to bi bio projektil MSE, a verovatno i CRI, znači projektili iz "integralne" porodice PAC-3. Dakle, projektil bi primio podatke o položaju cilja u svoj sistem inercijalnog samonavođenja, a u toku završnog dela leta bi aktivirao sopstveni radar, otkrio ipratio cilj, formirao i izvršavao komande za samonavođenje i izvršio uništenje cilja direktnim pogotkom "hit to kill". Što se tiče prenosa komandi upravljanja u srednjem delu, a koji se pominje u tekstu, bilo bi potrebno da daljinska stanica RIG-360 poseduje i uređaj za praćenje rakete, da bi se u toj daljinskoj stanici, mogli uporediti parametri leta rakete i cilja i na osnovu toga formirati komande upravljanja koje bi se data linkom slale na raketu, radi njenog pravovremenog zahvata cilja sopstvenom glavom za samonavođenje.

U prilogu su slike i ilustracija rada sistema Patriot PAC-3 MSE:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[Kubovac]

Jordan traži sistem PVO Patriot od SAD: Strah od prelivanja sukoba iz Izraela

Jordan je zatražio od SAD da rasporede svoj raketni sistem protivvazdušne odbrane "Patriot" kao pomoć u odbrani granice te zemlje.

-Zamolili smo američku stranu da pomogne u jačanju našeg odbrambenog sistema raketnim sistemima protivvazdušne odbrane Patriot, rekao je portparol jordanske vojske, brigadni general Mustafa Hijari za državnu televiziju, prenosi Al Džazira.

Katarski TV kanal navodi da izraelski sukob sa Hamasom u Gazi preti da se prelije na zemlje regiona.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[Kubovac]

Retka ilustracija koncepta baterije raketa zemlja-vazduh na gusenicama, označene kao XMIM-104 Patriot i bazirana na šasiji nosača M548 predloženom 1970-ih. godina.

Od projekta se ipak odustalo.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Kubovac]

Grupa ukrajinskog vojnog osoblja započela je kurs obuke na raketnom sistemu PVO Patriot – nemačko vazduhoplovstvo

Druga grupa ukrajinskih vojnika počela je da savladava protivvazduhoplovni raketni sistem Patriot u Nemačkoj

Obuka će trajati nekoliko nedelja. „Naša podrška Ukrajini se nastavlja. Danas počinje još jedna obuka na Patriotu“, navodi se na zvaničnoj Tviter (X) stranici nemačkog ratnog vazduhoplovstva.

Kako je saopšteno, 61 ukrajinski vojnik i 10 prevodilaca učestvuje u obuci i započeli su višenedeljni kurs.

Patriot je jedan od retkih protivraketnih odbrambenih sistema koji je sposoban da presreće balističke rakete i ima dokazanu efikasnost. Ukrajina je od Nemačke dobila prvi sistem PVO Patriot u aprilu ove godine.

Foto prilozi nemačkog vazduhoplovstva sa obuke ukrajinskih posada:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[Kubovac]

Švajcarska se pridružuje elitnoj grupi partnerskih zemalja korisnika PAC-3 MSE

U značajnom potezu za jačanje svojih nacionalnih odbrambenih kapaciteta, Švajcarska je formalizovala sporazum vredan 331 milion dolara sa Lockheed Martinom o kupovini najsavremenijih raketa Patriot Advanced Capability-3 (PAC-3) sa Poboljšanim raketnim segmentom (MSE) i srodne pomoćne opreme.

Ovaj sporazum učvršćuje posvećenost Švajcarske zaštiti svog vazdušnog prostora i domovine od rastućih pretnji.

Ovo saopštenje označava istorijsku prekretnicu za Švajcarsku, jer ona postaje 15. partnerska država koja se pridružila programu PAC-3 MSE, što je svedočanstvo nepokolebljive posvećenosti nacije svojoj bezbednosti. Brenda Dejvidson, potpredsednica programa PAC-3, izrazila je čast zbog partnerstva sa Švajcarskom i pružanja najnovije tehnologije protivvazdušne i protivraketne odbrane. Ona je istakla značaj ove saradnje u odbrani vazdušnog prostora Švajcarske od potencijalnih pretnji, kako poznatih, tako i nepredviđenih.

Nabavka raketa PAC-3 MSE je ključna komponenta programa Air2030 švajcarskog vazduhoplovstva. Ova strateška inicijativa ima za cilj da unapredi nacionalni sistem protivvazdušne odbrane Patriot u zemlji, obezbeđujući najveću zaštitu suvereniteta Švajcarske.

Pored kupovine projektila, Lockheed Martin i Armasuisse, agencija za nabavku švajcarske vojske, finalizirali su Offset sporazum. Ovaj sporazum postavlja osnovu za različite nove projekte koji će ojačati švajcarsku tehnologiju i industrijsku bazu (STIB) relevantnu za bezbednost. Ovi projekti su spremni da stvore sinergiju između obe nacije, podstičući tehnološki napredak i industrijski rast.

Raketni sistem PAC-3 MSE nudi prošireni odbrambeni radijus, zahvaljujući svom dvostrukom impulsnom čvrstom raketnom motoru, pružajući poboljšane performanse u pogledu visine i dometa. Posebno dizajniran za presretanje velikom brzinom, ovaj projektil stoji kao nepropusna barijera protiv raznih nadolazećih pretnji. Njegove mogućnosti uključuju suzbijanje taktičkih balističkih projektila, krstarećih projektila, naprednih pretnji, pa i aviona. PAC-3 MSE koristi najsavremeniju "Hit-to-Kill" tehnologiju, presrećući pretnje putem kinetičke energije putem preciznog kontakta "telo-telo".

Investicija švajcarske vlade od 331 milion dolara u sistem PAC-3 MSE ponovo potvrđuje posvećenost nacije da zaštiti svoj vazdušni prostor i odbrani svoj suverenitet. Sa isporukama koje su planirane za 2028. i 2029. godinu, Švajcarska se sprema da se pridruži redovima nacija opremljenih najnaprednijim dostupnim sistemima protivraketne odbrane, osiguravajući sigurnu budućnost za svoje građane i teritorije.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[Kubovac]

Nemačka povlači sisteme Patriot iz Poljske

Nemačka će, u skladu sa ranijim planovima, povući tri jedinice protivvazduhoplovnog odbrambenog sistema Patriot iz Poljske, nakon skoro godinu dana, koliko su bile raspoređene u toj zemlji.

Nemačka će, u skladu sa ranijim planovima, povući tri jedinice protivvazduhoplovnog odbrambenog sistema Patriotiz Poljske, nakon skoro godinu dana, koliko su bile raspoređene u toj zemlji, saopštilo je u četvrtak ministarstvo odbrane u Berlinu.

Zajedno sa sistemima Patriot, gotovo tri stotine nemačkih vojnika je od početka godine stacionirano u poljskom gradu Zamošću, otprilike pedeset kilometara od ukrajinske granice, kako bi zaštitili južni grad i važnu železničku vezu sa Ukrajinom, prenosi Tanjug agenciju Reuters.

Zalutala raketa

Nemačka je poslala Patriot sisteme nakon što je zalutala ukrajinska raketa prošlog novembra pogodila poljsko selo Przevodov, u incidentu koji je izazvao strahovanja da će se rat u Ukrajini preliti preko granice.

Nemačko ministarstvo je u avgustu saopštilo da je malo verovatno da će se stacioniranje produžiti nakon kraja ove godine, jer će Patriot sistemi ili biti potrebni za upotrebu snagama NATO tokom 2024. ili će morati da budu poslani na održavanje.

Nemački vojnici će završiti svoje operacije u petak i početi sa preraspoređivanjem od sledeće sedmice, saopštilo je ministarstvo.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[Kubovac]

Rumunija se čitavu godinu pripremala za prva bojeva gađanja iz sistema PVO Patriot, ali je ipak došlo do „tehničke greške“

Međutim, Ministarstvo odbrane Rumunije naglašava da se u stvarnosti nije dogodilo ništa katastrofalno i da u slučaju pravog borbenog rada takav „propust“ neće uticati na sposobnost sistema PVO Patriot da uništava ciljeve.

Rumunija je izvela prva gađanja svojim protivvazduhoplovnim raketnim sistemima Patriot, a tokom ovih vežbi rumunska vojska se suočila sa "tehničkim problemom".

Dakle, poznato je da je tokom vežbi rumunski sistem PVO „Patriot“ trebalo da demonstrira dejstvo raketama PAC-2 za uništavanje više različitih ciljeva, simuliranih uz pomoć bespilotnih letelica, prenosi Defence Romania.

Po svemu sudeći, prve dve rakete su uspešno uništile identifikovane ciljeve (BPL). Istovremeno, došlo je do kvara prilikom lansiranja treće rakete – kako je primetio načelnik Generalštaba vazduhoplovstva general Viorel Pane, do kašnjenja u lansiranju treće rakete došlo je zbog „tehničkog problema”.

Prema rečima pukovnika Virdžila Toša, komandanta 74. protivvazduhoplovnog raketnog puka (Regimentului 74 PATRIOT), do kvara je došlo jer je komandni centar baterije izgubio vezu sa jednim od lansera. Kasnije je problem otklonjen i lansiranje rakete se odvijalo prema scenariju obuke.

Kako je primetio Toš, problem koji se pojavio tokom testiranja sistema PVO Patriot je zapravo manji: „Nismo savršeni, trudimo se da budemo, ali ovi praktični testovi će nas definitivno učiniti boljim“.

Istovremeno, direktor za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane Rumunije, brigadni general Kostjantin Spinu, izjavio je da u realnoj borbenoj situaciji takva situacija ne bi uticala na rad sistema PVO Patriot.

"Ovo nije bio tehnički kvar, već zastoj u radu, što se može desiti u svakom trenutku u bilo kom drugom sličnom sistemu koji je u službi bilo koje vojske. Voleo bih da bude jasno da u realnoj borbenoj situaciji kao što je događaj kada je komunikacija između komandnog centra i lansera izgubljena, ne utiče na vođenje neprijateljstava, jer je sistem Patriot dizajniran da automatski prelazi na drugi lanser“, rekao je Spinu.

Prema njegovim rečima, do kvara je moglo doći zbog „banalne greške senzora” i naglašava da su na kraju sve tri rakete uspešno pogodile mete: „Cilj vežbe je postignut maksimalnom efikasnošću”.

Podsetimo, testiranje američkih sistema PVO obavljeno je na poligonu Kapu-Medija u okviru vežbe Patriot Spark 23, koja traje od 2. do 17. novembra. Tokom ovih testova, Rumunija je prvi put ispalila rakete iz svojih sistema Patriot, za koje se pripremala godinu dana.

Rumunska vojska je ova gađanja izvela više od tri godine nakon što je zemlja dobila prvi kompleks na rukovanje — zvanična primopredaja prve baterije Patriot obavljena je 17. septembra 2020. godine, ugovor o nabavci sedam baterija zaključen je 2017. godine.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[dzumba]

Ако је  "технички проблем" баналне природе није ми јасно зашто толико приче о томе...? Застоји су могућ и и због технике и због људи. Дешавају се и у реалној ситуацији.

[Kubovac]

Ако је  "технички проблем" баналне природе није ми јасно зашто толико приче о томе...? Застоји су могућ и и због технике и због људи. Дешавају се и у реалној ситуацији.

Gubitak veze sa lanserom može biti veoma ozbiljan problem u datom trenutku. Zamislimo dva ukrajinska lansera Patriot dejstvuju na roj ruskih BPL i krstarećih raketa (sad je taj sukob aktuelan i stvaran) i onda ispucaju rakete sa jednog lansera i sada treba sa drugog, a ono "ćorak". Svi projektili i BPL prođu "gde su naumili". A da ne pričamo ako baterija dejstvuje u samoodbrani sopstvenog položaja. Tako jedan kvar tipa "prekid kabla" ili "smetnje na vezama", koji su stvarno, "načelno" rutinske prirode, postaje uzrok neizvršenja zadatka odbrane grada ili pak uzrok sopstvenog uništenja.