MIM-104 Patriot

[Kubovac]

Nemački modifikovani lanser M903 Patriot uspešno lansira Lockheed Martin PAC-3 MSE Presretač

Nemački modifikovani lanser M903 uspešno je lansirao presretač Lockheed Martin Patriot PAC-3 Missile Segment Enhancement (MSE) u testu leta 11. maja. Nemački taktički test / Operativni test 3 sprovelo je nemačko vazduhoplovstvo protiv virtuelnog cilja taktičke balističke rakete za dokazivanje kompatibilnosti između PAC-3 MSE i nemačke modifikovane lansirne stanice Patriot M903.

MBDA Nemačka se udružio sa Lockheed Martinom kako bi izvršio neophodne modifikacije lansera kako bi omogućio integraciju rakete PAC-3 MSE. Test je bio kritičan poslednji korak pre nego što je Lockheed Martin isporučio prvu pošiljku PAC-3 MSE u Nemačku. „Isporuka PAC-3 MSE Nemačkoj će poboljšati nemačke sposobnosti protivvazduhoplovne odbrane i povećati smrtonosnost protiv pretnji koje se razvijaju“, rekao je Denis Gege, potpredsednik kompanije Lockheed Martin za centralnu i istočnu Evropu. „Nedavni test leta dokazuje da je PAC-3 MSE spreman za raspoređivanje u Nemačkoj.

Raketa Patriot je kontinuirano unapređivana od kada je prvi put raspoređena 1982. godine, a varijacije uključuju Patriot Advanced Capability-2 (PAC-2), Guidance Enhanced Missile-Tactical (GEM-T), PAC-3 Inicijativu za smanjenje troškova (CRI) i rakete PAC-3 za poboljšanje segmenta projektila (MSE).

Unapređena raketa PAC-2, koja je prvobitno korišćena tokom Zalivskog rata, bila je jednostepeni presretač na čvrsto gorivo američke vojske dizajniran da uništi taktičke balističke rakete, krstareće rakete ili avione sa konvencionalnom visokoeksplozivnom fragmentacijonom bojevom glavom.

Patriot GEM-T varijanta PAC-2 omogućila je presretaču da efikasnije detektuje mete sa niskim radarskim potpisom i ima bolju detonaciju u blizini balističkih projektila.

Varijanta PAC-3 CRI povećala je efikasnost presretača upotrebom tehnologije hit-to-kill u odnosu na konvencionalnu fragmentacionu eksploziju.

PAC-3 MSE je obezbedio dalja poboljšanja performansi sa većom brzinom i manevrisanjem sa većim dvostrukim impulsnim čvrstim raketnim motorom i većim repnim krilcima.

Jedna od ključnih karakteristika PAC-3 MSE je njegov poboljšani domet i pokrivenost nadmorske visine. Može da angažuje pretnje na većim dometima i većim visinama u poređenju sa svojim prethodnikom, što ga čini veoma sposobnim da presreće balističke rakete, krstareće rakete i avione. Ovaj prošireni domet omogućava sistemu da brani veće površine i zaštiti kritična sredstva od pretnji iz vazduha.

PAC-3 MSE koristi projektil presretač "hit-to-kill" koji uništava dolazeće pretnje direktnim sudarom sa njima. Ova metoda presretanja kinetičke energije obezbeđuje veliku verovatnoću uništenja mete i minimizira rizik od kolateralne štete. Presretač je opremljen naprednim tragačem koji koristi radarske i infracrvene senzore za praćenje i gađanje više ciljeva istovremeno.

Još jedan značajan aspekt PAC-3 MSE je njegova poboljšana sposobnost razlikovanja stvarnih pretnji i mamaca ili protivmera. Napredne radarske i senzorske tehnologije sistema omogućavaju mu da napravi razliku između stvarnih ciljeva i objekata dizajniranih da zbune ili izbegnu presretanje. Ova sposobnost značajno povećava efikasnost sistema u složenim i izazovnim operativnim okruženjima.

PAC-3 MSE je takođe veoma mobilan i može se brzo rasporediti na različite lokacije kako bi pružio zaštitu tamo gde je najpotrebniji. Integrisan je sa robusnim sistemom komandovanja i upravljanja koji omogućava besprekornu koordinaciju sa drugim sredstvima protivvazduhoplovne odbrane i pruža sveobuhvatnu vazdušnu sliku operaterima.

Vlade SAD i Nemačke su 2019. postigle sporazum o nabavci PAC-3 MSE. Nemačka je već koristila presretač PAC-3 Inicijative za smanjenje troškova (CRI) u svom arsenalu protivvazduhoplovne odbrane: raketa PAC-3 MSE je primarni presretač za nemački sistem protivvazduhoplovne i protivraketne odbrane nove generacije, "Taktisches Luftverteidigungssistem" (TLVS).

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[Prvačić]

Gledajući ovo stiče se utisak da se batterija Patriota može eliminisati istovremenim napadom iz suprotnih pravaca.

[Kubovac]

@Prvačić

Baterija Patriot radi u fiksnom sektoru od oko 105 stepeni. Slično je i kod S-300PT/PS/PM, ali kod sovjetskih i ruskih sistema, moguće je antenu nišanca okrenuti bilo gde u krugu od 360 stepeni i to se radi u sekundama. Kod Patriota, nišanac se "fizički" mora okrenuti, zajedno sa agregatom za napajanje i teškim kablovima. Potrebno je barem 15-30 minuta, jer se, pored toga moraju ponovo odraditi i radnje kalibracije (uzajamne orijentacije) sredstava baterije.

[Kubovac]

Baterija Patriot ipak pogođena prošlu noć u okolini Kijeva?

Zvaničnik američke odbrane rekao je za CNN da je američka baterija protivvazduhoplovne odbrane MIM-104 „Patriot“, koja je bila raspoređena u ukrajinskoj prestonici Kijevu, oštećena, ali izgleda da nije uništena ruskim raketnim udarom tokom poslednjeg noćnog raketnog baraža velikih razmera.

Sistem Patriot je verovatno oštećen, ali nije uništen ruskom raketnom baražom u ponedeljak uveče, rekao je američki zvaničnik reporterki CNN-a Natashi Bertrand.
U izjavi se kaže da "SAD još uvek procenjuju štetu kako bi utvrdile da li sistem treba u potpunosti da se povuče ili da ga poprave Ukrajinci."

Sa druge strane, Vazduhoplovstvo Ukrajine saopštilo je da „neće komentarisati“ oštećenje/uništenje baterije protivvazduhoplovne odbrane MIM-104 „Patriot“ sinoć u Kijevu.


Izvor

[Kubovac]

Taktiku bitke predložili su sami Amerikanci: Kako je ruski „Kinžal“ uspeo da nadmudri Patriota?

U noći 16. maja, nebo nad Kijevom presekli su bljeskovi raketa. Bio je u funkciji sistem PVO Patriot, koji su SAD ove godine sa velikom pompom predale Ukrajini, a koji je, kako to Amerikanci reklamiraju, praktično svemoćan i nepobediv. Ali tu je problem. Vrlo brzo bljeskovi na nebu iznad Kijeva pretvorili su se u eksplozije na zemlji.

A rusko Ministarstvo odbrane je ujutru saopštilo da je Patriot pogođen raketom Kinžal.

Na pitanja – kako se to dogodilo – odgovara rezervni pukovnik, vojni posmatrač „KP” Viktor Baranec.

– Koji su bili ciljevi našeg udara kod Kijeva?

– Glavni cilj je bio sam protivvazduhoplovni raketni sistem SAD Patriot, kao i neki vojno-industrijski objekti i komandna mesta, skladišta municije i goriva.

– Kako je funkcionisao ukrajinski sistem PVO?

– Glavno je da „Patriot” nije mogao da obori naš „Kinžal”, koji je na kraju uništio američku bateriju. Što se tiče drugih naših sredstava za napad, ukrajinski sistem PVO je uspeo da obori samo oko 10% naših raketa „Kalibr“ i dronova „Geran“. 90% njih je stiglo do cilja.

- Koliko je Patriot instalacija bilo oko Kijeva? Koliko je pogođeno?

– Za sada postoje informacije da je nebo nad Kijevom pokrivala 1 baterija Patriota sa 16 projektila. Ostale baterije u borbeni poredak prevode sami Amerikanci. Očekuje se da će biti najmanje 4 takve baterije.

– Koliko nam je „Bodeža” trebalo da uništimo bateriju „Patriot”?

- Trebao je jedan "Bodež". Pomoćna vozila i jedinice uključene u američku bateriju dokrajčene su Kalibrima.

- Kako smo uspeli da nadmudrimo američku tehnologiju?

– Ovu taktiku su nam „predložili” sami Amerikanci. Ispred nas su bili naši dronovi Geranium. Primetili su ih američki radari i tako odali svoje pozicije. Sledeće su bile protivradarske rakete koje su uništile neprijateljske radare. A posle toga su Kalibar i Bodež preleteli preko već "slepog" Patriota i drugih objekata.

- PVO Kijeva potpuno onemogućena?

- Ne. Samo jedna Patriot baterija je potpuno onesposobljena. Još tri su na putu.

Da li je ova igra vredna? Šta je skuplje - "Patriot" ili naš "Bodež"?

- O ceni "Bodeža" - postoje informacije da može koštati od 30 do 70 miliona rubalja, u zavisnosti od modifikacije. Ali jedna raketa Patriot procenjuje se na oko 4 miliona dolara - 4-8 puta skuplje od naše hipersonične municije. A Ukrajinci (ili Amerikanci?) su na ciljeve ispalili od 16 do 30 projektila. Pa, sama uništena baterija Patriot košta od 0,5 do 1 milijarde dolara - to takođe zavisi od njene modifikacije.

- Ministarstvo odbrane Rusije je istog dana izvestilo da su naši PVO sistemi oborili i 7 britanskih krstarećih raketa Storm Shadow. Da li smo pronašli protivotrov za njih, baš kao što smo se prilagodili da oborimo američke Hajmarse?

– Da, naši specijalisti za PVO nisu odmah uspeli da pronađu protivotrov za britanski Storm Shadow, koja poslednjih dana pogađa Lugansk. Kao što je slučaj sa američkim Himarsima. Sada, ovih dana, s neba skidamo na desetine Hajmarsa. Ista stvar se desila i sa Storm Shadow. Ovih 7 projektila smo pogodili uz pomoć Buk-M3, Tor, Pancir-S i sistema za elektronsko ratovanje koji je „terao“ strane projektile da odu daleko od cilja.

Inače, Storm Shadow je veoma skupa municija. Cena 1 rakete - 1,3 miliona dolara.


Izvor

[Kubovac]

Patriot, par reči o upotrebi sistema

Poslednjih dana, pored uobičajene diskusije oko toga "ko je jači Patriot ili Kinžal", vodila se i rasprava o samoj upotrebi sistema Patriot oko Kijeva.

U tom smislu su se postavljala pitanja razmeštanja raketne baterija na područje aerodroma južno od grada, dok su neki analitičari (i to sa zapada) sasvim razumno postavljali pitanje obučenosti ukrajinskih posada, usled rada u automatskom režimu. Na to drugi imaju odgovor kako "Patriot i inače radi u automatskom režimu". Pokušaću, ukratko, da dam neka svoja zapažanja o svemu tome.

Ovde je svakako prisutan problem razmeštanja raketne baterije Patriot u širem području aerodroma koji se nalazi južno od grada i nedaleko od grada, ali i južno od granice sa Rusijom i Belorusijom. Dakle, u ovom slučaju, da bi se moglo uspešno dejstvovati na ciljeve koji će pre svega dolaziti sa severa, istoka i juga, poželjno je postaviti raketne baterije severno i severo-istočno od grada da dejstvuju na pravcima prema Rusiji i Belorusiji i južno i jugoistočno od grada da deluju prema Donbasu i južnije prema Krimu.

Ovako rakete preleću grad i čak i presreću projektile nad gradom.

To dovodi u opasnost civile i civilne objekte infrastrukture. Pravilo je da se raketni sistemi PVO postavljaju tako da dejstvuju "od grada", a ne "prema gradu". U ovom slučaju, čak je moguće i da raketni sistem PVO i pogodi metu - krstareću ili balističku raketu ili avion i da se sve to opet "zajedno" sruči nazad na grad i uzrokuje ljudske žrtve i materijalnu štetu.

Ukrajinci to rade od rane faze rata. Dejstvuju sistemima S-300 i Buk "preko grada" i videli smo u više navrata dejstvo projektila koji otkažu ili izgube zahvat, kako pogode u stambene zgrade. Kod ovih događaja su često pokušavali da okrive Ruse da su gađali grad sa S-300 (sa Bukom do sada nisu to tvrdili, ili je meni promaklo). Ipak, sada nemaju opravdanja.
Videli smo već i AiM-120 sa NASAMS-a i rakete sistema IRIS-T SLM kako padaju po zgradama, parkinzima i parkiranim vozilima velikih gradova Ukrajine. To indirektno dokazuje nepravilno postavljanje jedinica PVO oko gradskog središta.

U nedavnoj akciji ukrajinskih posada Patriot, snimljen je jedan broj raketa koje su padale po obodima grada i u reon zoološkog vrta. Povodom ovog događaja od 16. maja, sada u Ukrajini vlada i delimična cenzura, čak se optužuju mladići koji su snimali dejstvo Patriota i u realnom vremenu to prenosili "uživo" na internetu, da su "krivi" za otkrivanje položaja raketne baterije Patriot, a ne objavljuju se više ni slike "rasutih" projektila Patriot po Kijevu i okolini, koji sigurno ima (nekoliko je i prikazano), jer da nije tako, prikazali bi ostatke uništenih krstarećih i balistilčkih raketa i bespilotnih letelica.

I da se osvrnem i na pitanje režima rada Patriota.

Podsećam da Patriot ima dva radna režima - poluautomatski i automatski.

Pisao sam o tome i ranije ali da se podsetimo:

1. Poluautomatski režim rada

– radarska stanica traži, otkriva i prati ciljeve automatski, operator može da uključi ili isključi radar
– operator upravljačkom palicom selektuje odraz cilja i time ga označi da se za taj cilj pojave parametri leta na ekranu prikazivača
– pritiskanjem tastera ENG (engage – prati), operator postavlja cilj u TBEQ (“to be engaged queue”, određuje se redosled gađanja ciljeva)
– sistem će izabrati koji tip projektila će biti lansiran, sa kog lansera i kada će biti lansiran, operator nema nikakvu mogućnost da utiče na selekciju bilo čega navedenog

2. Automatski režim rada

– radarska stanica traži, otkriva i prati ciljeve automatski, operator može da uključi ili isključi radar.
– kada se neprijateljski cilj otkrije, sistem postavlja cilj u TBEQ (određuje se redosled gađanja ciljeva)
– sistem će izabrati koji tip projektila će biti lansiran, sa kog lansera i kada će biti lansiran

Vrste paljbe:
Jedinačno - gađanje cilja sa 1 raketnim projektilom; plotunsko - gađanje cilja sa 2 raketna projektila i rafalno - gađanje cilja sa više od 2 raketna projektila jednovremeno.

Imao sam prilike da, ranije, pronađem neke podatke koji upravo mogu govoriti u prilog tome da se automatski režim upotrebljava kod napada zasićenjem ili kod nužne samoodbrane. To što pojedini analitičari tvrde da se koristi kod manje obučenih ili iskusnih posada može imati objašnjenje. Naime, kod poluautomatskog režima rada, operator može, na osnovu parametara ciljeva koje je sam označio neke od njih, barem u prvom trenutku, ignorisati i ne stavljati na gađanje, a na osnovu svog iskustva.

U tom smislu, u poluautomatskom režimu, operator ima mogućnost da ne stavlja na gađanje ciljeve nižeg prioriteta poput bespilotnih letelica male brzine, da ne stavlja na gađanje veći broj ciljeva u uslovima elektronskog ometanja i sl., a svakako će voditi računa o tome da ne "ostane bez raketa" u bateriji, dok napad još traje. U tom smislu se može rad u automatskom režimu delimično smatrati i režimom za slabije iskusne posade.

Kod automatskog režima rada, a prema istim tim podacima o ciljevima koje ovaj put odrađuje automatika i računar, sistem automatski određuje ciljeve od prioriteta. Na osnovu algoritama i intervala lansiranja određuje redosled lansiranja, a broj lansiranih raketa na jedan cilj na osnovu tipa cilja i predikcije verovatnoće uništenja cilja po integrisanom sistemskom algoritmu. Patriot je višekanalan po cilju, izvori govore o 6 pa do 9 ciljeva po jednoj bateriji "jednovremeno" (uvek to kod svakog sistema stavljam pod navodnike, jer ipak postoje intervali između lansiranja, ma koliko vremenski kratki) i to sa mogućnošću dejstva sa više raketa po jednom cilju - "rafalnom paljbom".

Neko "pravilo" za dejstvo po balističkim i krstarećim raketama je 2 rakete po cilju. Ali ukoliko računar po svom algoritmu odredi predikciju uništenja nižom od određene vrednosti u sistemu (na osnovu tipa cilja, parametara leta, prisustva ometanja i sl.), lansiraće i više projektila na jedan cilj. U tom smislu mislim da su te 32 ispaljene rakete nisu gađale više od možda 10-tak ili 12 ciljeva, +/- neki cilj.

[Prvačić]

Zna li se koji čin u američkoj vojsci ima komandir baterije Patriota?

[Kubovac]

Nemačko ministarstvo odbrane saopštilo: Šalju sistem Patriot u Litvaniju pred samit NATO

Nemačka će premestiti svoj protivraketni odbrambeni sistem Patriot, koji je trenutno stacioniran u Slovačkoj, u Litvaniju, kako bi zaštito samit NATO-a zakazan za jul u Viljnusu, saopštilo je danas nemačko Ministarstvo odbrane.

U saopštenju se dodaje da će iz Poljske biti prebačeni "elementi za podršku", bez preciziranja o kakvim je elementima reč, prenosi Rojters.

Kako se navodi, sistemi Patriot neće biti vraćeni u Slovačku. Nemačka u Slovačkoj ima dva protivraketna odbrambena sistem Patriot, a u Poljskoj tri.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[Kubovac]

NOVI PVO SISTEM PATRIOT: Evo šta su sve amerikanci promenili u postojećem sistemu

AMERIČKA vojska traži zamenu za svog ratnog konja, sistem protivvazdušne odbrane Patriot.

Njegov budući presretač će imati 360 stepeni pogled na borbeni prostor i može da eliminiše pretnje sa većih udaljenosti i bilo kog vektora.

U pravcu ovog cilja, američka vojska je nedavno testirala dva nova senzora za protivvazdušnu odbranu proizvođača Rajteon Misils end Defens (Raytheon Missiles and Defense) na poligonu Vajt Sends Misil u Novom Meksiku.

Novi senzor vazdušne i raketne odbrane nižeg nivoa (LTAMDS) biće ključna tehnologija koju će snage finalizirati u budućem presretaču protivvazdušne odbrane. Zameniće radar za praćenje faznog niza za presretanje mete (Patriot).

Rajteon je dizajnirao sistem pod pretpostavkom da “nema slepi ugao”.
Program Future Interceptor će ciljati vazdušne, raketne i hipersonične pretnje unutar „nižeg nivoa bojnog prostora odbrane od balističkih projektila“. Željene mogućnosti budućeg presretača uključuju povećanu brzinu i manevarsku sposobnost.
Za razliku od sposobnosti nedavnog sistema da prati samo ograničeni borbeni prostor, LTAMDS daje pokrivenost od 360 stepeni i poboljšanu sposobnost senzora i vidljivost raketnim bataljonima Patriot.

Sveobuhvatna pokrivenost bi omogućila integrisane mreže protivvazdušne odbrane raspršene na širem području, povećavajući njihov operativni otisak i, u isto vreme, čineći ih otpornijim na neprijateljsku vatru.

Pored svoje unakrsne funkcionalnosti, interoperabilnosti i modularnosti, LTAMDS može da se brani od najnaprednijih pretnji, uključujući taktičke balističke rakete, avione i krstareće rakete. Oni mogu da otkriju mete za manevrisanje velike brzine sa velike udaljenosti i pruže podatke mreži.

Još jedno odstupanje koje LTAMDS pravi od postojeće tehnologije je korišćenje tehnologije galijum nitrida (GaN) u svom poluprovodničkom materijalu. Ovo daje sistemu veću jačinu signala i osetljivost za njegove predajnike. A najznačajnija prednost tehnologije je to što je neće trebati baždariti tokom svog životnog veka. Ostale prednosti uključuju to što troši manje električne energije kao toplote.

Rajteonu su bile potrebne godine da usavršava svoju GaN tehnologiju da bi svom radarskom sistemu dao mogućnost otkrivanja pretnji od 360 stepeni u konfiguraciji koja uključuje jedan veliki niz napred i dva manja niza pozadi. Manji nizovi su upola manji od niza sistema Patriot, ali su dvostruko sposobniji zbog napretka GaN tehnologije.

Pored toga što može stalno da pokriva 360 stepeni, radar može da vidi dalje od trenutno postavljenog Patriot radara. Radar ispunjava zahteve za mobilnost i transport vojske i može se prevoziti sa avionom C-17.

Zamena radara Patriot je dugo bila u pripremi. Radar je prvi put korišćen 1980-ih. Vojska je pokušala da ga zameni Lokid Martin srednje proširenim sistemom protivvazdušne odbrane kroz međunarodnu saradnju sa Nemačkom i Italijom, ali je projekat odložen.

Krajem 2008. godine, Rajteon i Lokid su izabrani da nastave razvoj tehnologije u okviru tog programa. Ali onda je vojska odlučila da sprovede „sense-off“ takmičenje za testiranje dizajna koji bi mogli da budu uključeni u njen integrisani sistem vazdušne i raketne odbrane koji je u razvoju.

Osim radarskog sistema Rajteon, Integrisani sistem borbenog komandovanja (IBCS) koji je razvio Nortrop Gruman trebalo bi da budu raspoređene od strane jedinica američke vojske za borbe na frontu. Američko ministarstvo odbrane (DoD) odobrilo je proizvodnju u punoj meri u aprilu 2023.

IBCS je postigao početnu operativnu sposobnost sa američkom vojskom u maju 2023. Planovi za budući lanser tek treba da se materijalizuju, ali vojska sprovodi analize i procenjuje šta će biti potrebno za taj sistem.

IBCS će integrisati više senzora i sistema naoružanja u jednu mrežu, omogućavajući brže donošenje odluka i efikasnije angažovanje ciljeva u borbenim operacijama sa više domena.

Može da obezbedi vojsci poboljšanu svest o situaciji, poboljšanu operativnu efikasnost i povećanu smrtonosnost, istovremeno omogućavajući interoperabilnost i integraciju na visokom nivou među koalicionim partnerima.

Poljska vlada je takođe izabrala IBCS da modernizuje svoju protivvazdušnu odbranu. Naručila je šest operativnih centara za angažovanje IBCS-a za svoj program protivvazdušne i protivraketne odbrane srednjeg dometa u Visli u maju 2019.

PATRIOT U AKCIJI

Patriot je bio u vestima jer je ojačao ukrajinsku protivvazdušnu odbranu u dugotrajnom ratu protiv Rusije, čineći je 18. zemljom koja koristi ovaj sistem. Uspela je da oduzme strah od legendarne „hipersonične“ rakete Kinžal iz srca ukrajinskih trupa.

Mnogo virtuelnog mastila je prosuto dok su vojni stručnjaci probijali rupe u sistemu ili tvrdili da je neprobojan. Sposoban je za samostalni sistem, ali ono što povećava njegovu sposobnost je kada je integrisan sa mrežom PVO zajedno sa sistemima protivvazdušne odbrane nižeg nivoa, može da obezbedi kredibilan štit od nadolazećih ciljeva.

Ali u primeni od 1980-ih, sistemu je potrebna zamena. Dugo je služio svojoj svrsi jer je bio ključni element američkog projekta moći i posvećenosti zemlje svojim saveznicima.
Starija verzija raketa Patriot učestvovala je u operaciji Pustinjska oluja 1991. godine i navodno je bila veoma efikasna protiv iračkih projektila Skad.
Mnoge promene su napravljene u sistemu stvarajući Patriot Advanced Capability PAC-1 i PAC-2. Oba sistema su koristila tehnologiju pucanja blizu nadolazeće rakete i ubijanja kroz fragmentaciju eksplozije.

Najnoviji projektili PAC-3 koriste mehanizam hit-to-kil koji nastoji da pogodi bojevu glavu u raketi. Rakete su takođe bile raspoređene u operaciji Iračka sloboda 2003. i Jemenskom raketnom ratu.

Patriot baterija ima šest glavnih komponenti: elektranu (dva generatora od 150 kilovati (kW) postavljena na vozilo), radarski kompleti, stanica za upravljanje vatrom, lansirne stanice, grupe antenskih jarbola i rakete presretači (PAC-2 i PAC- 3). Radarski set omogućava otkrivanje i praćenje ciljeva i upravljanje vatrom. (prim. Kubovac)

Radar sa faznom rešetkom pomaže u vođenju presretača do njihovih ciljeva i otporan je na ometanje. Stanica za kontrolu angažovanja izračunava putanje za presretače i kontroliše sekvencu lansiranja. Komunicira sa lansirnim stanicama i drugim PATRIOT baterijama. To je jedina stanica sa posadom u PVO jedinici Patriot.
Stanice za lansiranje transportuju i štite rakete presretače i obezbeđuju platformu za fizičko lansiranje projektila. Svaka lansirna stanica može da primi četiri rakete PAC-2 ili 16 raketa PAC-3. Antenna Mast Group (antenska jarbolska grupa, prim. Kubovac) je vodeća komunikacijska okosnica jedinice Patriot.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Novi radar u razvoju za sistem PVO Patriot - LTAMDS:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor
 

[Kubovac]

Ukrajinski zvaničnici spekulišu da je raketni napad na ciljeve u Kijevu izveden balističkim ili aerobalističkim projektilima (Iskander ili Kinžal).

Evo snimka pada i slika ostataka repnih delova presretača MiM-104F PAC-3 CRI.



[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[dzumba]

Иначе, снимак где је овај део ПВО ракете (из система "Патриот") коју су испалили Украјинци, поставио је и градоначелник Кијева, Кличко уз потпис да је то део оборене руске балистичке ракете.

[Kubovac]

Nastavak "padavina" projektila sistema Patriot na Kijev

Još jedan "udar" projektila MiM-104F iz sistema PVO Patriot PAC-3 MSE na delove Kijeva. Ovaj put, projektil je pao u reku ispod Gavanskog mosta koji vodi ka ostrvu Ribalski u Kijevu, gde se nalazi sedište Glavne obaveštajne uprave Ukrajine.

Vidimo i značajnu kinetički silu oslobođenu nakon udara projektila. Samo nekoliko metara dalje, vidimo parking sa civilnim automobilima.

I dalje se vide negativne strane odluke Ukrajinaca da "pod svaku cenu" dejstvuju na ruske ciljeve iz vazdušnog prostora, pa čak i pod cenu presretanja nad samim gradom Kijevom.

Ovaj put, videli smo projektil MiM-104E PAC-3 MSE koji je najnoviji projektil sistema Patriot PAC-3. Veoma su male, ali ipak uočljive fizičke ralike između projektila MiM-104F PAC-3 CRI (koje smo uglavnom do sada viđali palih po Kijevu i neposrednoj okolini) i MSE.
Vizuelna razlika je položaj krila rakete, koja su kod verzije MSE bliža težištu mase rakete, a kod CRI smeštena u donjem delu blizu elerona.

Takođe, razlika je u mogućnostima raketa. PAC-3 CRI presreće aerodinamičke ciljeve na daljinama do 68 km i balističke ciljeve na daljinama od 30-35 km, dok PAC-3 MSE presreće aerodinamičke ciljeve na daljinama od "više od 90 km", a balističke ciljeve na daljinama do 60 km.

U varijanti PAC-3, najčešće se koriste lanseri M-903 koji mogu nositi verzije raketa PAC-2 GEM, PAC-3 CRI i PAC-3 MSE. Rakete su iste dužine, oko 5,3 metara dužine, ali su zadnje dve teške oko 312 kg, dok je PAC-2 GEM, verzija sa bojevom glavom, gotovo 3 puta teža i usled toga i većeg prečnika.

U svaki od 4 lansirnih kontejnera PAC-3 tipa M-903, staje po 1 projektil PAC-2 GEM, odnosno po 3 projektila PAC-3 CRI i po 4 projektila PAC-3 MSE, a moguće su kombinacije nošenja sva 3 projektila.

Prilozi: video snimak pada rakete PAC-3 MSE i skica razlika 3 tipa rakete koje su u sastavu PAC-3 Patriot.



[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]