Потпуна будалаштина, мада нисам сигуран колико су саговорници неупућени, а колико намерно пласирају погрешне информације и изврћу чињенице. Пре свега, ево тог тог регионалног споразума:
https://www.morh.hr/wp-content/uploads/2017/10/80_sporazum_kontrola_oruzj.pdf Верујем да је био доступан свим саговорницима, али и новинару који је водио разговор.
Саговорник из Хрватске тврди да је равнотежа нарушена тиме што је Србија повећала војни буџет, па Хрватска сада више нема већи воји буџет од Србије. Ако је споразумом било предвиђено да Југославија има 2,5 пута више борбених средстава која су предмет уговора у односу на Хрватску (нпр. 1025:410 у тенковима) - онда је реално и очекивати да војни буџет Србије буде већи. Том логиком, баланс је нарушила Хрватска тиме што је имала већи војни буџет од Србије. Међутим, споразум се не бави буџетима, него борбеним средствима. И то њиховом количином - а не квалитетом.
Ни једна од држава потписница није ни близу тих лимита који су прописани споразумом. Уствари, најближа тим лимитима је Хрватска, јер има 15 борбених хеликоптера, а лимит је 21. Значи може да набави још 6 без кршења споразума.
НАТО прописује својим чланицама 2% БДП за одбрану. Хрватска је на 1,30% БДП, али без набавке авиона. Видећемо колики ће бити војни буџет када авиони дођу на наплату. Србија је ове године ребалансом повећала војни буџет на 2,49%, када прођу одређене набавке вероватно ће се вратити на 2%. Пре ребаланса је требао да буде испод 2%.
Када су војни буџети у питању, треба имати у виду две ствари. Прва је да 2% српског БДП пре нпр. 4 године није исто што и 2% БДП данас, зато што је српски БДП растао. Други је да долар који се потроши у земљи вреди више него онај који се потроши на увоз. Номинални БДП Србије је 52 милијарде долара, али куповна моћ тог буџета на домаћем тржишту, у Србији, вреди 130 милијарди (БДП паритетом куповне моћи). Другим речима, српски буџет од 1,51 милијарди долара би, у случају да се троши искључиво на домаћем тржишту, вредео као 3,8 милијарди долара. Код Хрватске однос између номиналног БДП и оног мереног паритетом куповне моћи није толики велик. Уколико би се хрватски војни буџет трошио искључиво на домаћем тржишту, он би вредео као 1,8 милијарди долара. Србија има развијено војну индустрију и извози скоро милијарду долара годишње. Србија се добрим делом ослања на домаћу војну индустрију, тако да је самим тим куповна моћ већа.
Коментатор из Хрватске говори о томе како Србија није неутрална, зато што је посматрач у Организацији за колективну безбедност и сарадњу - мада је у исто време и у програму Партнерство за мир. Даље, наводи како се неутралним земљама не поклањају авиони, мада јако добро зна да је ремонт руских авиона коштао више од 30 милиона по авиону.
Што се тиче коментатора из БиХ, мислим да није довољно јасно објаснио како ће БиХ да уђе у НАТО без сагласности сва три члана председништва. Ако ме сећање служи, пре извесног времена БиХ није могла да покрене ни међународну арбитражу против Хрватске, ради моста на Пељешцу - зато што је српски члан то прогласио виталним националним интересом. Зар би са одлуком о уласку у НАТО било другачије? И у НАТО и ван њега, БиХ је под заштитом Америке и ту се ништа неће променити, према томе не прети јој никаква опасност ни од Србије ни од Хрватске. Што се тиче инвестиција, чланство у НАТО им само по себи неће помоћи. Ирска није у НАТО, па има три пута већа директна страна улагања од Италије.
Све у свему, мислим да суседним државама не прети никаква опасност од Србије, БиХ штите Американци, а сви остали су у НАТО. У случају напада, свака чланица може да се позове на члан 5. Са друге стране, Србија није у НАТО и мора да буде способна да заштити своју територију. На исти начин на који то раде Аустрија и Швајцарска.