Кућа у којој је живео краљ Милан, по ослобођењу Ниша од Турака 1878. године.
А где је ова кућа била у Нишу?
Кућа се налазила у близини Таш-ћупри махале (доцније Трг краља Милана). Заборављено је коме је припадала. Према Милићевићу, пре него што је купио Хафис-пашин конак, кнез Милан је одсео у Пашином конаку у Тврђави. Али је 'конак пашин' био тако опао, да се у њему није могло ни лети боравити. 'На конаку је било прозора без броја; било је неких одаја, кавеоџака, долапа и амурлука, само нигде мирног места, да би се човек могао склонити од ветра и зиме. Поред прозора у соби био је неки вајни миндерлук за седење. Краљ би некад, поседевши на том миндерлуку, устао да прими кога, или да прохода по соби, а кад би се вратио, застао би своје место завејано снегом! Такав је то био конак!...'
Све је то утицало да Краљ промени одлуку и уместо Пашиног конака, за своју резиденцију изабере конак Хафис-паше (познатог нама од боја на Иванковцу). Кад је унук Хафис-пашин, Бећир-бег, упитан: би ли краљу Милану продао своју кућу, одговорио је:
- Ја сам срећен што су се очи витешког Краља српског, освојитеља Ниша, зауставиле на маленом добру моме. Никакве цене поставити не могу.
Српска влада (Јован Ристић) успротивила се понуди Бећир-бега да краљу (кнезу) Милану учини тај дар, јер би се такав чин од доскорашњег непријатеља сматрао крајње политички непримерним. Милићевић сматра да понуда Бећир-бегова, по источњачком обичају, није била само китњаста, него и добро прорачуната, јер је бег добио више пара него што кућа вреди.
Но било како му драго, претпоставка је, да је кнез Милан извесно време боравио у горепоменутој кући, док је Бећир-бегов конак преуређиван.
