Turska strategija na Mediteranu

[MOTORISTA]

Turska demonstrirala silu usred sankcija
IZVOR: BETA NEDELJA, 20.12.2020.

Turska mornarica održala je vežbe sa oružjem u istočnom delu Sredozemnog mora, saopštilo je danas tursko Ministarstvo odbrane.

Vežbe su održane usred tenzija sa Grčkom zbog eksploatacije gasa u tom delu mora.

"Pripadnici komande pomorskih snaga sproveli su vežbe gađanja u istočnom delu Mediterana", navelo je tursko ministarstvo na Tviteru, ali nije preciziralo kada su bile te vežbe. Međutim, ministarstvo je objavilo fotografije na kojima se vide turski brodovi.

Vojne vežbe Turske održane su nakon što je Evropska unija (EU) 10. decembra odlučila da uvede sankcije Turskoj zbog njenih "nezakonitih i agresivnih" aktivnosti protiv Grčke na Sredozemnom moru. Grčka i Turska su u sporu o razgraničenju zone eksploatacije gasa u istočnom delu Sredozemnog mora.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

уторак, 22.12.2020.

Турска: „Оруч Рајс” наставља са мисијом до средине јуна

АНКАРА - Турска је саопштила да ће истраживачки брод „Оруч Рајс”, који је оперисао у спорним водама у Источном Медитерану усред низа спорова са Грчком, наставити мисију у близини јужне обале земље до средине јуна, преноси Ројтерс.

Истраживачки брод „Оруч Рајс” ће у пратњи два војна брода наставити мисију у близини обале Анталије, а овај потез ће највероватније довести до конфликта са Грчком, наводи агенција. Мисија ће трајати шест месеци, од 22. децембра ове до 15. јуна следеће године. Турски министар спољних послова Мелвут Чавушоглу је прошле недеље рекао да Анкара, и поред могућих санкција ЕУ, неће одустати од својих права и интереса у Источном Медитерану.

Турска је брод „Оруч Рајс” повука из спорних вода у Источном Медитерану пред два самита ЕУ, због чега је председник Европског савета Шарл Мишел рекао да игра „мачке и миша” између ЕУ и Анкаре мора да се оконча, преноси Танјуг. На самиту који је одржан овог месеца, лидери чланица ЕУ сложили су се да припреме ограничене санкције појединцима у Турској због спора око енергетских налазишта са Грчком и Кипром, а сви оштрији потези одложени су до марта.

Лидери ЕУ планирају и да о извозу оружја за Турску разговарају са НАТО савезницима и Вашингтоном, након што је Грчка „погурала” увођење ембарга на оружје. Грчка и Турска се споре око поморских граница и права на потенцијалне изворе нафте и гаса у области Источног Медитерана. Тензије су продубљене у августу, када је Анкара послала брод „Оруч Рајс” у воде које Атина сматра својим.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Turski parlament produžio dozvolu za raspoređivanje snaga u Libiji
IZVOR: BETA SREDA, 23.12.2020.

Ankara -- Turski parlament produžio je za 18 meseci zakon koji dozvoljava raspoređivanje vojnika u Libiji.

Ovim zakonom je obnovljen mandat koji je stupio na snagu u januaru posle bezbednosnog i vojnog sporazuma između Turske i vlade u Tripoliju koju priznaju Ujedinjene nacije. Turska je juče tu odluku doneta je posle primirja u Libiji postignutog uz posredovanje UN u oktobru. Prema dogovoru o primirju predviđa se odlazak stranih snaga i plaćenika iz Libije u roku od tri meseca. Opozicione partije glasale su protiv produženja ali je ono izglasano uz glasove turske vladajuće partije i njihovih nacionalističkih saveznika.

Libija je zapala u haos posle pobune 2011. u kojoj je svrgnut i ubijen dugogodišnji vođa Muamar Gadafi. Ta zemlja bogata naftom sada je podeljena između vlade u Tripoliju i rivalske administracije na istoku. Obe strane podržavaju regionalne i strane sile i brojne lokalne milicije.

Podrška Ankare vladi Nacionalnog jedinstva u Tripoliju promenila je tok rata u Libiji. Uz tursku vojnu pomoć, uključujući savetnike, opremu i obaveštajne podatke, vlada u Tripoliju je uspela da zaustavi jednogodišnju ofanzivu snaga vernih Kalifi Haftaru, libijskom komandantu koji vlada u istočnom delu zemlje.

Turska je optužena da je poslala hiljade sirijskih plaćenika u Libiju. Za vreme svog pohoda na Tripoli, koji je zaustavljen u junu Haftar je imao podršku Ujedinjenih Arapskih Emirata, Egipta, Francuske i rusije. Turska je takođe potpisala sporni pomorski sporazum sa vladom u Tripoliju prošle godine koji joj daje pristup ekonomskoj zoni širom istočnog Sredozemlja. Taj sporazum dodatno je povećao tenzije u turskom sporu sa Grčkom, Kiprom i Egiptom o pravima na istraživanje nafte i gasa u tim vodama.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

среда, 23.12.2020.

Турски опозициони новинар осуђен на више од 27 година затвора

АНКАРА – Турски суд осудио је данас у одсуству опозиционог новинара Џана Дундара на 27 година и шест месеци затвора због шпијунаже и пружања помоћи оружаној терористичкој организацији, саопштили су његови адвокати.

Адвокати Дундара оцењују да је реч о политички мотивисаној пресуди, преноси Танјуг. Дундар, некадашњи главни уредник опозиционог турског листа „Џумхуријет”, као и његов колега Ердем Гул, осуђени су 2016. на пет година затвора због објављивања видео снимка на којем се наводно виде како турске обавештајне службе превозе оружје у Сирију, преноси Ројтерс. Суд у Истанбулу прогласио је Дундара, који сада живи у Немачкој, кривим за „прикупљање тајних докумената за шпијунажу и помагање терористичкој организацији”, додаје АП. Адвокати Дундара одбили су да присуствују последњем саслушању.

„Не желимо да будемо део праксе легитимисања раније одлучене политичке пресуде”, навели су они уочи саслушања у писаном саопштењу.

Суд је раније овог месеца одложио доношење пресуде након што су адвокати Дундара тражили да дође до замене судија како би се осигурало правично суђење, али је суд одбио тај захтев. Суд у Истанбулу прогласио је Дундара за бегунца и запленио његову имовину у Турској. Дундару се 2015. године судило због приче у којој је турску обавештају службу оптужио да је нелегално слала оружје у Сирији. У оквиру приче објављен је видео снимак из 2014. године на којем су приказали мушкарци у полицијској униформи и цивилној одећи како одврћу шрафове да би отворили камионе и отпаковали кутије. На касније објављеним фотографијама виде се камиони пуни минобацачких метака. АП напомиње да није могао да потврди аутентичност видео снимка.

У извештају медија се тврди да турска обавештајна служба и турски председник Реџеп Тајип Ердоган нису дозволили тужилаштву да отпочне истрагу о кријумчарењу оружја. Ердоган је поднео кривичне пријаве против Дундара и Ердема Гула. Oн је рекао да су камиони превозили помоћ групама Туркмена у Сирији и упозорио да ће Дундар „платити високу цену”.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Erdogan: Branite teroristu
IZVOR: TANJUG SREDA, 23.12.2020.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan nazvao je licemernim poziv Evropskog suda za ljudska prava da se pusti na slobodu kurdski političar Selahatin Demirtas.

On je poručio da samo turski sudovi mogu da odluče o tom slučaju. Obraćajući se članovima vladajuće Partije pravde i razvoja, Erdogan je optužio EĆR da brani "teroristu" i ponovio svoj stav da je Demirtas odgovoran za smrt više desetina ljudi tokom protesta 2014. godine, koje su u usredištu optužbi protiv njega, prenosi Rojters.

Velika komora suda je u utorak presudila da Turska mora pod hitno da pusti na slobodu Demirtasa, bivšeg lidera Narodne demokoratske partije, koji se više od četiri godione nalazi u zatvoru zbog krivičnih dela u vezi sa terorizmom. Erdogan je optužio Evropski sud za ljudska pravaza dvostruke standarde i donošenje "licemerne" presude u vezi sa slučajem Demirtasa koja, kako je naveo, protivreči presudi u vezi sa baskijskom partijom Batasuna. Sud je 2009. godine utvrdio da nije bilo ikakvih kršenja prava u prijavi u vezi sa gašenjem Batasune i njenim proglašavanjem za nelegalnu organizaciju.

"Ako Evropski sud za ljudska prava želi da ga Turska poštuje, mora da preispita sopstvene protivrečnosti", naveo je Erdogan. On je dodao da se diskusija tiče osobe koja, kako tvrdi, "nosi masku političara i koja je bliska sa PKK (Radničkom partijom Kurdistana) i ima krv desetina ljudi na svojim rukama". Erdogan je rekao da je Demirtas proglašen krivim u Turskoj jer nije uspeo da se distancira od Radničke partije Kurdistana, koju Turska, EU i SAD smatraju terorističkom organizacijom.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Opozicija kreće u ofanzivu, a ove dve žene imaju velike šanse da ga sruše s vlasti
J.R. 24.12.2020.

Tokom većeg dela 2020. godine, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan oslanjao se na spoljnopolitičke avanture kako bi skrenuo pažnju sa ekonomske krize u zemlji i političkih muka koje pritiskaju njegovu stranku Pravde i razvoja (AКP).

Njegovi agresivni napadi u Libiji, Nagorno-Кarabahu i Istočnom Mediteranu pomogli su mu da zaseni poraz koji je pretrpeo prethodne godine kada je AКP izgubila lokalne izbore u većim gradovima, a članstvo počelo da se osipa. Ali, strategija je možda dostigla svoje limite. Čini se da ni investitori ni šira javnost više ne nasedaju na Erdoganovo obećanje o novoj ekonomskoj eri. Generalno, čini se da predsednik i njegova stranka gube poverenje urbanog stanovništva i mladih konzervativaca. Sada, kada se pandemija korona virusa pokazala otpornijom nego što se očekivalo i male su nade za značajan ekonomski oporavak 2021. godine, turske opozicione stranke pokušavaju da krenu u akciju. Erdogan će možda ignorisati njihove pozive za vanredne parlamentarne izbore, koji bi trebali da budu održani 2023. godine, ali može da očekuje da ga politički rivali pritiskaju na svakom koraku.

Među onima koji jedva čekaju da krenu u ofanzivu su Кemal Кilidžaroglu, koji je na čelu glavne opozicione stranke CHP, kao i njene najsjajnije zvezde, Ekrem Imamoglu i Mansur Javas, gradonačelnici Istanbula i Ankare. Međutim, najbolje šanse opozicije da sruši Erdogana možda su dve žene sa suprotnih strana političkog spektra: Meral Akšener, šefica Dobre stranke, i Kanan Кaftandžoglu, šefica istanbulske kancelarije CHP-a.

Njih dve teško da mogu da budu više različite. Akšener (64) je nacionalistkinja, članica turske političke elite i bivša ministarka unutrašnjih poslova. Poznata pod nazivom Asena, po mitskoj turskoj vučici, ona ne krije želju da zameni Erdogana na mestu predsednika. Već se jednom kandidovala se protiv njega 2018. godine. Кaftandžoglu (48) uživa u svom imidžu "motociklistkinje, levičarske i feministkinje“. Iako su njeni stavovi radikalniji od većine članova njene sopstvene stranke, ona je poštovana zbog toga što je "kumovala" poniženju AKP-a u Istanbulu 2019. godine.

Obe stranke žele da iskoriste prostor koji se otvara u turskom političkom centru dok Erdogan vodi svoju stranku udesno. Ovaj potez dovodi AКP u sukob sa njenim koalicionim partnerom, krajnje desničarskom MHP-om. Dobra stranka predstavlja izazov desnom centru, a CHP levom centru. Akšener se, nasuprot Erdogana, sve više kreće ka centru, ali uprkos tome zadržava snažne nacionalističke stavove koji je čine teškom metom za vladajuću koaliciju. AKP i MHP bi je mnogo više voleli kao saveznicu, ali je ona glatko odbila pozive.

- Čak i ako mi ne stave pištolj u glavu ne bih se pridružila valdajućoj koaliciji - rekla je svojevremeno.

Sa druge strane, Кaftandžoglu je laka i česta meta za Erdogana i njemu naklonjene medije, podeseća "Blumberg". Trenutno je u procesu žalbe na optužbe, uglavnom povezane sa starim tvitovima, za vređanje predsednika, podsticanje mržnje i promociju terorizma. Njene pristalice kažu da žestina napada samo pokazuje koliko se Erdogan plaši njene sposobnosti da mobiliše armiju glasača za CHP. Gotovo petina Turaka živi u Istanbulu, a to je presudno za nade opozicije da okonča dvodecenijsku dominaciju AКP-a u turskoj politici.

Turski ekonomski i politički pejzaž se od promenio od 2018. kada je koalicika AKP-MHP osvojila oko 53 odsto glasova. Erdogan je sada slabiji, ali će promena "statusa kvo" i dalje zahtevati snažno jedinstvo opozicije. Vladajuću koaliciju biće teško srušiti bez značajne pomoći Кurda, ali oni će biti oprezni prema nacionalizmu Akšenerove i ogorčeni su zbog neuspeha CHP-a da se založi za kurdske političare koji su na meti napada vlade.

Ipak, Erdogan će ući u 2021. suočen sa najoštrijim pritiskom u svojoj karijeri. A uparivanje Akšenerove i Кaftandžogluove predstavlja dvostruku pretnju bez presedana za predsednika i njegovu stranku.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

недеља, 27.12.2020.
Војислав Лалић

Турска „сахранила” преговоре о уједињењу Кипра

Како би заштитиле своје интересе Атина и Анкара у последње време у источном Медитерану звецкају оружјем што изазива забринутост у НАТО-у који позива две земље-чланице да спор реше

Кипарски Турци траже, уз безрезервну подршку Анкаре, да се прекину јалови преговори о поновном уједињењу  подељеног Кипра и решење виде само у стварању две одвојене државе – грчке и турске. Преговори о федералној држави су „мртви и већ сахрањени” , истичу на северу подељеног острва.

„Ми више не желимо да губимо време око стварања федералне државе две заједнице, сада треба преговарати о стварању две државе”, изјавио је нови премијер самопроглашене Турске републике северни Кипар Ерсан Сенер. Он каже да су две заједнице већ 52 године преговарале о проналажењу праведног и трајног решења, али договор је изостао због неприхватљивог понашања грчке администрације.

„Ми не желимо да губимо још педесет година, та идеја за кипарске Турке је мртва”, каже  председник владе у интервјуу истанбулском „Хуријету”.

После војне интервенције 1974. године, Турци су, посетимо, на северу острва прогласили своју државу коју је досад признала само Анкара док је Република Кипар  пуноправни члан Европске уније и Уједињених нација. Преговори о поновном уједињењу острва који се деценијама воде под покровитељством УН нису одмакли од почетка. Две заједнице се међусобно оптужују да блокирају проналажење трајног и праведног решења. Разговори су последњи пут прекинути средином 2017. године пошто две стране нису могле да постигну компромис о кључним питањима. Никозија  тражи демилитаризацију острва  и одлазак 35.000 турских војника са севера Кипра, али Анкара то категорично одбија. Споран је и повраћај огромне грчке имовине коју су пре 50 година окупирале турске јединице. Њу је у међувремену запосело више десетина хиљада колонизатора који су пристигли из Анадолије.

Турци се већ понашају као да је то њихова имовина. Недавно су делимично отворили чувено грчко летовалиште Вароша, у коме деценијама зврје празни десетине луксузних хотела, апартмана, ресторана, плажа, које  чувају турски војници. Каква ће бити даља судбина Вароше остаје да се види. Званичници у Никозији су оштро критиковали тај „изазивачки потез Анкаре и њених марионета на северу острва”.

„Једностране акције на Кипру могу да изазову нове тензије на острву”, упозорава генерални секретар уједињених нација  Антонио Гутерес и позива две заједнице да договорно решавају отворена питања. У Анкари, која у својим рукама држи све конце на северном Кипру, на то се не осврћу.

„Честитам Турцима на Кипру због овог дивног потеза иако ће због отварања Вароше неки бити узнемирени”, изјавио је председник Ердоган и недавно изазовно организовао излет у окупирано грчко летовалиште. На недавним изборима на северу Кипра он је подржао политичаре који  су против наставка преговора о стварању федерације и који се сада залажу за радикално решење – стварање две државе на Кипру – турске и грчке.

Односи две заједнице су се погоршали после открића да се у источном Медитерану крију огромне резерве нафте и гаса. Позивајући се на „државу” кипарских Турака, Анкара сада покушава да изврши ново разграничење економских зона у водама источног Средоземља, заправо да исправи  „грешке” из Лозанског уговора из 1923. године када су, после распада османске империје, готово сва острва припала Грчкој, пошто су пре тога вековима и била њена. Истовремено је блокирала подводна истраживања  Републике Кипар, суверене државе, што је изазвало осуде у Европској унији која је на последњем самиту најавила увођење нових санкција Анкари због „једностраних и провокативних акција” и непоштовања међународног поморског права. Како би заштитиле своје интересе Атина и Анкара у последње време у источном Медитерану звецкају оружјем што изазива забринутост у НАТО-у који позива две земље-чланице да спор реше за преговарачким столом.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Imaju ambicije od Krima do Pacifika, Rusija mora da reaguje zbog petodržavne nacije
Novosti online/Đ. M. 28. 12. 2020.

TURSKA televizija Haber objavila je juče mapu koja predstavlja dobar razlog za zabrinutost, a na kojoj se vidi "plan prijateljstva" kojim pokušavaju da stvore "turski svet", piše Saut front.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Ova mapa, koju možete videti ispod, u najboljem slučaju predstavlja jeftinu provokaciju, u najgorem - jasnu objavu ambicija Ankare u Evropi i Aziji, i pokazuje koliko je daleko Turska spremna da ide. A spremna je da ide baš daleko – sve do Pacifika. Ipak, ostali smo uskraćeni za odgovor kako Turska, ili barem Haber televizija, planiraju da sprovedu ovaj ambiciozni plan dostojan jednog Aleksandra Makedonskog.

Izveštaj turske televizije je nastao nakon izjava penzionisanog ruskog general-potpukovnika Leonida Ivašova, koji je 20. decembra za internet kanal Roj TV rekao da zvanična Ankara sve više širi svoj uticaj na nekadašnje zemlje Osmanskog carstva, kao i da Krim smatra svojom izgubljenom teritorijom.

- Turska na zvaničnom nivou sa vladom Zelenskog pregovara o problemu Novorosije i Krima. Štaviše, Turska o Krimu govori neutralno, ne priznajući ga kao ruski, ali istovremeno ne obećava da će ga vratiti Ukrajini. Igraju svoju igru - rekao je general, koji je bio šef Glavne uprave za međunarodnu vojnu saradnju ruskog Ministarstva odbrane - Dakle, vidimo da se to neće završiti samo sa Karabahom, već će se nastaviti u centralnoj Aziji - primetio je penzionisani general-pukovnik.

Kako navodi Haber TV, Rusi se plaše koncepta "pet država - jedna nacija", projekta koji je potvrđen sporazumima o saradnji koje je Turska potpisala sa državama poput Uzbekistana, Kazahstana, Turkmenistana i Azerbejdžana. Početni plan bio je "dve države – jedna nacija",između Turske i Azerbejdžana, ali se brzo proširio. Ipak, kako smo videli na mapi koju je objavio Haber, a koja nam pruža uvid u to šta predstavlja „turski svet“, Turska smatra "svojim" i Kavkaz, Krim, veći deo centralne Azije, oko 1/3 teritorije Rusije, delove Kine, Sirije, Iraka, Irana i mnogih drugih zemalja.

Kako dalje navodi Haber, ruska javnost je zabrinuta zbog sve bliže vojne saradnje Turske i centralnoazijskih država. A zabrinuti su sa dobrim razlogom, i vreme je da se zabrinu i ruske vlasti. Ovo možda jeste mapa koju je objavila jedna televizija, i nije podržana (još uvek) od strane turskih vlasti, ali definitivno oslikava čemu teži moderna turska država.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Turska neće priznati Krim kao deo Rusije.

Turkey won’t recognize Crimea as Russia despite improved relations: FM
News Desk by News Desk  2020-12-30 in Turkey, World News

BEIRUT, LEBANON (2:30 P.M.) – Turkish Foreign Minister Mevlut Cavusoglu said that his country’s relationship with Russia is moving positively, pointing out that Ankara’s position regarding its non-recognition of Russian sovereignty over the Crimean Peninsula has not changed.

Speaking at a press conference on Wednesday, Cavusoglu said, “Our relations with Russia are going positively … and we will keep in touch with Russia in the next stage.”

“We confirmed yesterday in Sochi that our position on Crimea will not change,” the Turkish minister added.

It is noteworthy that Russian presidential spokesman Dmitry Peskov said earlier that Turkey’s position on the Crimean peninsula is one of the big differences between Moscow and Ankara , noting that Russia is patiently conveying its view to the Turks on this issue.

He added, “Russian-Turkish relations are beneficial to both parties and are based on the principles of non-interference in internal affairs and respect for each other’s interests.”

“There are differences in our relationship, Crimea is a big one, and here we have a completely opposite view … We will continue to inform our Turkish counterparts of our firm position on the Crimean peninsula,” he said.

The head of one of the committees of the local legislative council in the Crimea, Yuri Gimpel, had revealed the main reason that the Turkish authorities did not recognize the peninsula as a territory belonging to Russia.

Gimpel said: “The Turkish authorities do not officially recognize Crimea’s affiliation with Russia, not because it is in solidarity with Ukraine, which rejects the decision to return the island to Russia, but because it has ambitions in this island.”

The official in the local legislature stressed that Russia cannot give up an inch of its territory, of which the Crimea is an integral part.

Izvor: CLICK

[Dreadnought]

Erdogan: Tri milijarde evra u distribuciju prirodnog gasa


Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan izjavio je da je u poslednjih 18 godina ta zemlja u projekte distribucije prirodnog gasa uložila oko tri milijarde evra.

- Investicije u toplotnu i geotermalnu energiju sigurno će značajno doprineti snabdevanju naše zemlje energijom - rekao je Erdogan u obraćanju video-konferencijom na ceremoniji svečanog otvaranja projekta energetike i prirodnih resursa u gradu Manisa.

Naglasio je da je reč o vrlo važnom projektu četiri energetska postrojenja koji će biti vrlo korisni za celu Tursku, prenosi Anadolija.

- Za 18 godina trostruko smo povećali količinu proizvedene električne energije na 96.000 megavata, što je važno za sveukupni napredak Turske - rekao je Erdogan.

On je dodao da je cilj Turske da bude vodeća zemlja, ne samo u proiizvodnji, već i u tehnologijama obnovljivih izvora energije.

- Pre nego što smo mi došli na vlast, prirodni gas je imalo samo pet velikih gradova, a mi smo to proširili na 81 grad, na sve naše gradove. Do kraja 2020. godine, razvili smo distribucijsku mrežu u dužini od 153 hiljada kilometara - rekao je Erdogan.

Danas, kako je naveo, oko 68 miliona stanovnika Turske ima mogućnost da koristi prirodni gas.

izvor

[Dreadnought]

"Počeli smo godinu pozitivno, ali..."


Turska i EU su počeli godinu pozitivno i koraci usmereni ka obnavljanju razgovora sa Grčkom su dobrodošli, ali EU ostaje zabrinuta zbog ljudskih prava.

To je izjavio šef diplomatije EU Žozep Borelj.

"Videil smo naredak, generalno, u celoj toj atmosferi... ali želimo snažno da vidimmo održivo stanje u kojem neće biti eskalacije nesuglasica u istočnom Mediteranu", rekao je šef diplomatije EU, dok je bio u društvu turskog ministra spoljnih poslova Mevluta Čavušoglua.

Borelj je zaključio da je Evropska unija ostala zabrinuta zbog situacije u Turskoj po pitanju ljudskih prava, preneo je Rojters.

izvor

[MOTORISTA]

Erdogan: Turska među 10 zemalja sveta koje dizajniraju ratne brodove
Tanjug 24.01.2021.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je danas u Istanbulu da je Turska među 10 zemalja sveta koje dizajniraju, grade i održavaju sopstvene ratne brodove.

Erdogan je posetio Komandu turskog brodogradilišta u Istanbulu i govorio na ceremoniji povodom porinuća broda (F-515), inače, petog broda koji je Turska napravila u okviru prvog nacionalnog projekta izgradnje ratnih brodova MILGEM, javlja Anadolija. Govoreći o odbrambenoj industriji, Erdogan je kazao da je njegova zemlja u toj oblasti 2002. godine realizovala ukupno 62 projekta na godišnjem nivou, dok se taj broj danas popeo na 700. On je dodao da je biti snažan u vojnom, ekonomskom i diplomatskom smislu za Tursku više od izbora, to je njena obaveza.

- Turska je trenutno među tri, četiri zemlje sveta u oblasti proizvodnje bespilotnih i naoružanih bespilotnih letelica - naglasio je Erdogan. Dodao je da nacije koje u oblasti odbrane nisu dovoljno jake i nezavisne, kao i tehnološki razvijene, nisu u mogućnosti da sa pouzdanjem da gledaju u svoju budućnost. Na kraju je napomenuo da je Turska, u oblasti kopnenih i morskih vozila, postala zemlja koja, osim svoje, zadovoljava i potrebe prijateljskih i savezničkih zemalja.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Erdogan prvo vređao, sada se poziva na prijateljstvo: Sve ukazuje da je postao sve očajniji
M.V.A. 24.01.2021.

Turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu u četvrtak je otputovao u Brisel kako bi se sastao sa šefom diplmatije EU Đuzepom Boreljom, a u petak sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom. U narednih nekoliko nedelja Tursku će posetiti i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Saveta Evrope Šarl Mišel.

Sve je počelo pre desetak nedelja kada je Erdogan promenio ploču.

- Ne vidimo sebe nigde drugde nego u Evropi i želimo da gradimo budućnost sa Evropom – rekao je turski predsednik. Od tada često pominje “evropske prijatelje”, a nedavno je rekao: "Spremni smo da vratimo na kolosek naše odnose sa EU".

Samo nekoliko nedelja ranije optužio je evropske političare da su “karike u nacističkom lancu”, a u jesen je preporučio francuskom kolegi Emanuelu Makronu da ide na “psihijatrijsko lečenje”. Odnedavno dvojica predsednika vode prepisku, u kojoj jedan drugog nazivaju “prijateljima”. Razlog što se Erdogan najednom zbližava sa EU leži u činjenici da se Turska posle promene vlasti u Sjedinjenim Državama našla u izolovanoj poziciji u svetu.

- Mislim da moramo da razmotrimo efekte postojećih sankcija (Turskoj) i odlučimo da li treba preduzeti još nešto – rekao je Entoni Blinken, favorit novog američkog predsednika Džoa Bajdena za položaj ministra spoljnih poslova, u utorak uveče pred poslanicima u Vašingtonu i nazvao “takozvanim strateškim partnerom". Turska vlada je, osim toga, pritisnuta velikim unutrašnjopolitičkim problemima.

- Turska još nikada nije izgubila toliko poverenje kao u proteklih nekoliko godina – kaže Husein Bagdži, profesor međunarodnih odnosa na uglednom univerzitetu ODTU u Ankari. Zato Ankara želi da se približi EU – krupnim koracima, piše "Velt". Erdoganova najvažnija zagovornica je kancelarka Angela Merkel, a Čavušogluova poseta u Briselu zvanično će označiti početak preokreta u odnosima koji su inicirali Erdogan i nemačka kancelarka. U završnoj deklaraciji samita u decembru, šefovi država i vlada u zapretili su Turskoj da će joj uvesti nove sankcije zbog nedozvoljenog traženja gasa u vodama Kipra, ali su joj pod pritiskom Merkelove ponudili i “pozitivnu agendu” i dobrosusedske odnose, ali je Đuzep Borelj istakao da su za dobrosusedske odnose potrebne dve strane.

Erdogan je pod velikim pritiskom. Potrebni su mu saveznici. Novi američki predsednik je 2017. okarakterisao kao “autokratu” koji “mora da plati cenu” svoje politike. Osim toga, Vašington namerava da proširi vojnu saradnju s Grčkom i podigne mornaričku bazu na granici sa Turskom. Od Bajdena mu prete i nove sankcije, koje je Kongres već usvojio, zato što je Turska – suprotno pravilima NATO-a – sredinom 2019. kupila ruske PVO sisteme S-400. Ovo bi moglo da zada veliki udarac turskoj vojnoj industriji i privredi. S druge strane, više ne može da se osloni na neuračunljivog ruskog predsednika Putina, za koga je turski predsednik izgleda samo šahovska figura, koja je, međutim, sve svojeglavija, kao na primer u Libiji. Turskoj privredi su hitno potrebne investicije koje mogu da stignu samo iz EU, jer je stopa inflacije nezvanično 37 odsto, a svaki četvrti je nezaposlen. Ankara insistira na modernizaciji carinske unije sa EU kako bi se olakšao privredni razvoj.

Osim toga, Erdogan je tražio nove milijarde pomoći od Brisela za zbrinjavanje skoro četiri miliona izbeglica u zemlji, kao i da Turci putuju bez viza u EU. Za Erdogana bi to bio neverovatan uspeh, ali je uslov da promeni tzv. zakone protiv terorizma. A zašto bi Evropa posle dugogodišnjih napetih odnosa trebalo da prihvati Erdoganov pokušaj zbližavanja? Za EU je Turska geostrateški od ogromnog značaja, osim toga, Ankara je važan igrač u vojnim sukobima pred vratima Evrope – u Libiji, Siriji i Nagorno-Karabahu. Najzad, Erdogan obezbeđivanjem granica u svojoj zemlji i ulogom u Libiji može bitno da utiče na kretanje migranata prema Grčkoj i Italiji.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

понедељак, 01.02.2021.

Ердоган се заложио за нови Устав Турске

АНКАРА - Турски председник Реџеп Тајип Ердоган заложио се за нови Устав и изазвао изненађење две године пред изборе председничке изборе у Турској, а многи аналитичари и противници Ердогана сматрају да тиме жели превремене изборе.

„Јасно је да су у основи проблема Турске устави које су пучисти написали од 1960-их... Можда је време да Турска поново отвори расправу о новом Уставу”, рекао је Ердоган и додао да би сваки предлог Устава био подвргнут референдуму.  Ердоган је већ 2017. године спровео ревизију Устава после покушаја државног удара.  Према тој ревизији, Турска је прешла на председнички систем владања, чиме су Ердогану проширења овлашћења.

Ердоган (66), на власти је од 2003. године, прво као премијер а од 2014. је председник, преноси Бета. Садашњи Устав му у теорији омогућава да буде на челу земље до 2028.  Председнички избори предвиђени су 2023. године.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Susret Bajdenovog i Erdoganovog savetnika: Teme iste – S 400 i Kurdi
Tanjug 02. 02. 2021.

PRVI zvanični kontakt Turske i SAD od stupanja novog predsednika SAD Džo Bajdena na dužnost danas su telefonski uspostavili bliski saradnici dvojice predsednika Ibrahim Kalin, savetnik za spoljne poslove Erdogana i Džejk Salivan, Bajdenov savetnik za nacionalnu bezbednost.

Dvojica zvaničnika razgovarala su o situaciji u Libiji, na istočnom Mediteranu, na Kipru i u Nagorno Karabahu, izvestila je agencija Anadolu, prenosi Rojters.

Kalin je rekao Salivanu da je neophodno da se ulože zajednički napori dve zemlje u rešavanju pitanja kao što su turska kupovina ruskog protivvazdušnog raketnog sistema S-400 i podrška SAD kurdskim paravojnim snagama na severu Sirije. Prošlog decembra SAD su uvele sankcije Turskoj zbog nabavke raketnih sistema S-400 od Rusije, što je zvanična Ankara nazvala "velikom greškom" i ukazala da je kupovina ruskih raketnih sistema bila nužda, a ne izbor, jer pre toga nije uspevala da pod zadovoljavajućim uslovima nabavi protivvazušno naoružanje od svojih saveznika u NATO.

Izvor: www.novosti.rs