Turska strategija na Mediteranu

[Dreadnought]

Putin i Erdogan dali zeleno svetlo za izgradnju trećeg bloka prve turske nuklearke


Lideri Rusije i Turske Vladimir Putin i Redžep Tajip Erdogan dali su zeleno svetlo za početak izgradnje trećeg reaktora nuklearne elektrane „Akuju“ koja se gradi na južnoj obali Turske. Događaj se odvija u formatu video-konferencije.

„Dajem dozvolu. Počnite“, rekao je predsednik Rusije, nakon čega su u Turskoj pritisnuti simbolični crveni tasteri, koji simbolizuju početak izgradnje. Putin je zahvalio turskom kolegi za predlog da se održi ceremonija.

Ruski lider je saopštio da se dogovorio sa turskim kolegom da i dalje podržava projekat nuklearke „Akuju“.

„Tome pridajemo veliki značaj i složili smo se sa predsednikom Turske da i dalje pružamo neophodnu pomoć i podršku projektu 'Akuju'“, rekao je Putin tokom ceremonije početka izgradnje trećeg energetskog bloka elektrane.

Prema njegovim rečima, nuklearna elektrana „Akuju“ daće ozbiljan doprinos energetskoj bezbednosti Turske, osiguraće ekonomski rast zemlje, a takođe će snabdeti turske potrošače sa povoljnom i ekološki prihvatljivom električnom energijom.

„Takođe će to biti snažan podsticaj za razvoj principijelno nove grane u Turskoj – nuklearne energije, kao i za jačanje naučnog i proizvodnog potencijala zemlje, stvaranje dodatnih radnih mesta“, konstatovao je Putin.

Takođe je istakao da je u nuklearnoj elektrani aktivan centar „Rosatoma“ za obučavanje osoblja elektrane, a na ruskim univerzitetima pripremaju se inženjeri za Tursku.

Turski lider Redžep Tajip Erdogan je rekao da se nada da će se uskoro sastati sa ruskim kolegom.

„Turska namerava da nastavi saradnju sa Rusijom o najvažnijim regionalnim problemima, kao što su Sirija, Libija, Karabah. Nadam se da ćemo uskoro moći lično da se sastanemo“, istakao je Erdogan, obraćajući se Putinu putem video-linka.

„Dogovoreno. Dugo se nismo videli. To treba učiniti u najskorije vreme“, odgovorio je Putin.

Za izgradnju nuklearke zadužena je ruska državna korporacija „Rosatom“ u skladu sa međuvladinim sporazumom koji je potpisan 2010. godine. Planirano je da se puste u pogon četiri energetska bloka ukupne snage 4.800 megavata.

„Akuju“ je prva nuklearna elektrana koja se gradi u Turskoj. Projekat uključuje četiri energetska bloka sa reaktorima ruskog dizajna VVER-1200 generacije 3++. Snaga pojedinačnog energetskog bloka iznosiće 1200 megavata.

To je prvi projekat u globalnoj nuklearnoj industriji, koji se realizuje prema modelu „build-own-operate“. Izgradnja nuklearke košta oko 20 milijardi dolara. Izgradnja prvog energetskog bloka započeta je u aprilu 2018. godine. Nuklearke se gradi u turskoj provinciji Mersin na obali Sredozemnog mora.

izvor

[BrankoBananko]

Nadam se da su naucili lekcije Fukushime.

[gocemk]

Tурската стратегија на балканот е османлиско импералистичка .

[MOTORISTA]

Turska protestuje zbog dogovora o kablu koji će povezati Kipar, Grčku i Izrael
Srna 16.03.2021.

Turska je zvanično protestovala zbog novog dogovora kojim je planirano postavljanje podvodnog strujnog kabla koji će povezivati Kipar, Grčku i Izrael.

Ankara tvrdi da planirana ruta kabla prolazi kroz turske teritorijalne vode. Turski zvaničnici predali su diplomatske note o protestu grčkim, izraelskim i diplomatama Evropske unije u Ankari uz napomenu da su te tri zemlje trebale da traže dozvolu Turske. Prošle sedmice su ministri tri administracije postigli dogovor o odobrenju vršenja studije izvodljivosti za gradnju podvodnog strujnog kabla na maksimalnoj dubini i snage od 2.000 megavata. Kipar, Grčka i Izrael su postigli saglasnost da će vršiti koordinaciju sa nacionalnim elektrodistibucijama o najboljem načinu za realizaciju planova. Očekuje se da će postavljanje najdužeg pomorskog napojnog kabla finansirati EU.

Izvor. www.blic.rs

[Dreadnought]

Berlin: Turska je poslala pogrešan signal


Odluka Turske da se povuče iz Istanbulske konvencije, načinjene u cilju zaštite žena od nasilja u porodici, poslala je pogrešan signal Evropi i ženama Turske.

To je saopšteno danas iz nemačkog Ministarstva spoljnih poslova.

"Ni kulturne, ni verske, ni druge nacionalne tradicije ne mogu biti izgovor za ignorisanje nasilja nad ženama“, rekla je portparolka nemačkog Ministarstva, prenosi Rojters.

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan odlučio je da istupi iz međunarodnog sporazuma o zaštiti žena uprkos apelima aktivista koji taj dokument vide kao ključni instrument u borbi protiv rastućeg porodičnog nasilja.

Iako je u Turskoj evidentiran porast nasilja u porodicu tokom protekle godine, zvanična Ankara odlučila je da istupi iz sporazuma koji je pod pokroviteljstvom Saveta Evrope usaglašenog u Istanbulu i koji je Turska potpisala 2011. godine, preneo je Rojters.

"Ženska prava su zagarantovana našim zakonima, pre svega Ustavom. Naš pravosudni sistem je dinamičan i dovoljno snažan da primenjuje nove zakonske mere kada je to potrebno", izjavila je ministarka za porodicu, rad i socijalnu politiku Turske Zehra Zumrut, ne navodeći precizno iz kojih je razloga Turska odlučila da istupi iz međunarodnog sporazuma.

Međutim, turski konzervativni krugovi, koji se protive rodnoj ravnopravnosti, smatraju da međunarodni sporazum podriva porodičnu strukturu, ohrabruje nasilje i promoviše homoseksualnost.

Kritičari upozoravaju da će ovaj potez Ankare dodatno od EU udaljiti Tursku, koja teži ulasku u Uniju, dodaje Rojters.


Francuska osudila takođe

Francusko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je danas da duboko žali zbog odluke Turske da odustane od međunarodnog sporazuma o nasilju nad ženama i da je taj potez označio novo nazadovanje ove zemlje u pogledu poštovanja ljudskih prava.

Ova odluka će se prvenstveno odraziti negativno na Turkinje, kojima Francuska izražava svu svoju solidarnost", poručuje se u saopštenju francuskog ministarstva, prenosi Rojters.

izvor

[MOTORISTA]

понедељак, 22.03.2021.

Санкције Европске уније против Турске остају на столу

Санкције Европске уније Турској остају на столу, упозорила је данас Немачка, након што је Анкара одлучила да се повуче из Истанбулске конвенције, пакта осмишљеног за борбу против насиља над женама.

Европски лидери ће разговарати о затегнутим односима са Турском на самиту ЕУ касније ове недеље, у циљу ажурирања споразума из 2016. године којим је Анкара ограничила улазак миграната у Европу у замену за финансијску подршку ЕУ, јавио је Ројтерс преноси Танјуг. Прошле године, ЕУ је запретила Турској санкцијама након напетости због вишедеценијског спора између Анкаре и Атине у Средозменом мору који се поново распламсао, али односи су се од тада поправили и ЕУ је ставила одустала од планова да Турској уведе санкције. Одлуке Анкаре донете прошле недеље умањиле су наде да ће односи између Турске и 27-чланог блока бити бољи.

„У источном Медитерану долази до деескалације, (али) одлука о ХДП-у (Народној демократској партији) или повлачењу Истанбула из Конвенције сигурно су погрешни сигнали”, изјавио је немачки министар спољних послова Хајко Мас након састанка са колегама из ЕУ током припрема за самит.

„Стога ћемо припремљене санкције држати на столу и задржавамо право да их наметнемо ако се Турска удаљи од конструктивног курса којим је у последње време ишла када је реч о одређеним темама са ЕУ”, рекао је Мас.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

уторак, 23.03.2021.

ЕУ би да продуби трговину с Турском, али спрема и санкције

БРИСЕЛ – Европска унија треба да започне преговоре о дубљим трговинским односима с Турском, кандидатом за ЕУ, али и да има спремну листу могућих економских санкција ако Анкара повлачи потезе противне интересима 27-чланог блока, преноси Ројтерс позивајући се на интерни документ послат државама-чланицама Уније.

У материјалу датираном 20. марта, у који је британска агенција имала увид, наводи се да је Турска игнорисала готово све спољнополитичке одлуке ЕУ 2020. године и да би требало да учини више по питању миграција, али да остаје важан партнер и да треба да буде у широј царинској унији, преноси Танјуг.

Економске санкције, које ће се користити само као средство притиска, обухватиле би казнене мере према појединцима, а даље би ишле ка важним привредним секторима као што су енергетика и туризам, наводи се у документи припремљеном за недељни самит ЕУ, додаје Ројтерс.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

уторак, 23.03.2021.
Биљана Митриновић

Колико ће Турску коштати руски ловци

Анкара је прошлог месеца ангажовала адвокатску канцеларију са седиштем у Вашингтону да лобира за њен поновни пријем у амерички програм борбених авиона Ф35

Обновљена најава да је Русија спремна да Турској прода руске борбене авионе Су-35 и Су-57, ако их Анкара затражи, тренутно је више у функцији изазивања тензија међу савезницима у НАТО-у, него што је близу реализације. Такође, руски позив Анкари значи и покушај да је опомену због одлагања реализације већ постигнутих договора, али је и тактички покушај да је задрже у својој сфери војног утицаја. Односи Вашингтона и Анкаре сада су на прекретници под новом председничком администрацијом и Москви би свакако било у интересу да не дође до „ресетовања” нарушених односа савезника.

Прошле седмице је Валерија Решетњикова, портпаролка Федералне службе за војну и техничку сарадњу, оживела некадашњу причу о куповини руских ловаца. Она је рекла да су спремни за преговоре – ако постоји захтев Турске за овим авионима – и да турска страна већ доста дуго износи намеру да спроведе пројекат развоја сопственог ловца пете генерације „туркиш фајтер икс” (ТФ-Икс) који би требало да замени авионе „фајтинг фалконс” (Ф-16) који су тренутно у саставу наоружања турског Ратног ваздухопловства. Русија је такође спремна да допринесе у овом турском пројекту, али до сада нису добили захтев из Анкаре.

Турска се заинтересовала за куповину руских ловаца пете генерације након што је 2019. године суспендована из америчког програма борбених авиона због куповине руског система С-400. Дакле, онда када је као чланица НАТО-а стављена под санкције САД. Куповина руског ПВО система С-400 додатно је закомпликовала америчко-турске односе који су већ били на испиту због неслагања у Сирији. САД су тада обуставиле и претходну поруџбину Турске за око 100 авиона Ф-35 (који су већим делом били већ плаћени), јер је у одбрамбеном систему присуство С-400 неподударно са Ф-35.

Анкара је почела да тражи понуде других добављача и да се усредсређује на изградњу сопственог борбеног авиона. Те године турски председник Реџеп Тајип Ердоган са руским колегом Владимиром Путином прегледао је Су-57 током међународног Сајма ваздухопловства у Москви.

Међутим, Турска је прошлог месеца ангажовала адвокатску канцеларију са седиштем у Вашингтону да лобира за њен поновни пријем у амерички програм борбених авиона Ф-35. С друге стране, понашање Турске је узнемирило Кремљ, јер се Анкара обавезала да ће купити другу серију ПВО система С-400 прошле године, а за сада није предузела ниједан корак у преговорима о тој куповини.

Пре неколико дана амерички амбасадор у Турској Дејвид Сатерфилд је поновио да је једини начин да Анкара разреши спор са Вашингтоном да се одрекне руског С-400. Из Анкаре стижу оштра упозорења да друга војска по снази у НАТО-у неће тражити дозволу ни од САД-а нити било кога другог како би обезбедила сопствене интересе и да су у току преговори о испоруци друге серије руског ПВО система.

Како стоје ствари, Турска се неће одрећи „руске карте” против САД, иако је јасно да нова америчка администрација неће одустати од појачаног притиска ако Анкара настави значајну војноиндустријску сарадњу са Русијом.

Су-57 је руски ловац пете генерације. Предвиђен је за уништавање свих врста ваздушних, копнених и мета на води. Направљен је да у руској војсци замени тешки ловац Су-27. Произвођач наводи да овај ловац има комбинацију високе способности за маневрисање, могућност лета суперсоничном брзином, савремени систем опреме и да је неупадљив, што му обезбеђује преимућство над конкурентима.

Izvor: www.politika.rs

[Dreadnought]

Erdogan’s reckless Erdonomics policy is driving Turkish Lira over a cliff

[MOTORISTA]

Turska govori jedno Americi, a drugo Rusiji i Iranu: Erdoganovi skriveni ciljevi razbesneće Vašington
M.I.M. 24.03.2021.

Godinama je Turska govorila jednu stvar Moskvi i Teheranu o saradnji, dok je oštrim protivnicima Irana u Vašingtonu isticala da je protiv Rusije i Irana. Sada je, međutim, poslat signal o rastućem savezu Turske, Irana i Rusije, piše “Jerusalem post”.

List navodi da se iranski ministar spoljnih poslova Džavad Zarif vratio zadovoljan iz posete Turskoj u petak, gde je razgovarao sa svojim “bratom”, kolegom ministrom Mevlutom Čavušoglom.

- Kao i pre, konstruktivni angažman na bilateralnim i regionalnim pitanjima. Krajnji cilj: primeniti iransko i tursko iskustvo od 400 godina mira na naš region. Zajedno, sve je moguće – rekao je Zarif, dodajući da je njegov put bio “predivan”. U međuvremenu, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan stao je na stranu Rusije u sporu sa Sjedinjenim Američkim Državama, čiji je predsednik Džozef Bajden – naširoko omražen u redovima vladajuće turske partije – nedavno rekao da je Putin “ubica” i da će “platiti cenu”. Erdogan je ocenio da su Bajdenovi komentari neprihvatljivi i da “ne priliče predsedniku”. To nije samo zbog Bajdenovog tona, turski predsednik i režim često kritikuju druge zemlje i lidere, vređajući ih i omalovažavajući, navodi “Post”.

Poruka iz Ankare

Poruka iz Ankare je da Rusija i Turska rastu zajedno kao saveznici i partneri. Oni sarađaju u Siriji, Libiji i na Kavkazu, a njihov cilj je da potisnu američki uticaj i podele među sobom brojne oblasti Bliskog istoka. Oni teže i da kontrolišu nasilje u tim područjima. Na primer, Turska je navela sirijske pobunjenike, koji su se borili protiv sirijskog režima kojeg podržava Rusija, da promene svoj pravac i da se bore protiv Kurda. Onda je Turska poslala pobunjenike da se bore negde drugde kako bi oslabila pobunu. Deset godina od početka sirijskog rata, piše “Jerusalem post”, Turska je ta koja je uglavnom odgovorna za marginalizovanje pobune.

Iran, Turska i Rusija rade zajedno na mirovnom procesu za Siriju na pregovorima u Astani, u Kazahstanu, od 2017. Iran se prvi put priključio pregovorima dve godine ranije, kad su učestvovali i zvaničnici Kine, SAD i EU. Pregovori sa liderima pobunjenika nastavili su se u Astani, ali bez SAD. Trilateralnim sastancima, takozvanim Astana pregovorima, unazad nekoliko godina prisustvovale su samo Rusija, Iran i Turska, a poslednji sastanak bio je u decembru 2019 u Nur-Sultanu. Razgovori su se okončali bez definitivnog sporazuma o primirju, zbog odbijanja antirežimske strane da prihvati nove ruske uslove oko kontrole provincije Idlib.

Topli odnosi

Zarifov put u Istanbul je samo jedan od mnogih načina na koje Turska i Iran sarađuju i pokazuju svoje tople odnose. Turska želi više trgovine sa Iranom preko železničkih veza, ali i drugačiju saradnju, dok Ankara od Rusije želi više antiraketnih Sistema S-400 i vojne opreme. Turski mediji možda najbolje ilustruju jačanje saradnje između dve zemlje. List “Hurijet” piše da je ”šef turske Nacionalne obaveštajne organizacije Hakan Fidan takođe bio na pomenutom sastanku, kako su rekli anonimni izvori iz Ministarstva spoljnih poslova”.

Nedavni dogovor između Bagdada i Erbila za bezbednost provincije Sindžar i pojačani dijalog između Turske i Iraka namenjen je smanjenju uticaja Kurdistanske radničke partije (PKK) u širem regionu na severu Iraka i istoku Sirije. U međuvremenu, Turska, Rusija i Katar izdali su zajedničko saopštenje prošle nedelje, nakon razgovora izemđu njihovih stranih ministara u Dohi, koji su obećali da će “braniti sirijski teritorijalni integritet u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija”, navodi se u izveštaju.

Iran je pozdravio “svaku inicijativu koja ublažava bol sirijskog naroda i dovodi do stabilnosti i mira u ovoj zemlji”, kako je rekao portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Saed Hatibzadeh, dodajući da su Astrana pregovori između Ankare, Moskve i Teherana jedni od najuspešnijih inicijativa za okončanje sirijskog konflikta.

Po modelu Rusije i Irana

Pre mesec dana se pričalo da bi se Turska i Iran mogli sukobiti u Iraku, ali sada izgleda da su te zemlje ostavile svoje razlike po strani. Turska želi da pomogne Iranu da se izbori protiv Kurda, za koje tvrdi da su deo PKK. Ankara, navodi “Jerusalem post”, pokušava da zabrani opozicione partije kategorišući ih kao “teroriste” povezane sa PKK. Turska se nada da svoj autoritarni režim može oblikovati prema Rusiji i Iranu. Ona uči od Rusije kako da se obračuna sa disidentima – recimo u slučaju ruskog opozicionara Alekseja Navaljnija koji je trenutno u zatvoru, navodi list. Mnogo godina je Turska govorila da je protiv Rusije i Irana, dok je Moskvi i Teheranu pričala na drugo uvo o saradnji. Turska bi mobilizovala svoje lobiste u Vašingtonu da progura priču kako se Ankara bori protiv terorizma i kako geopolitički izaziva Rusiju i Iran.

Međutim, u stvarnosti je Turska uvek blisko sarađivala i sa Rusijom i sa Iranom. Izmislila je, navodi “Post”, izmišljene “terorističke” pretnje iz kurdskog regiona Afrin 2018. da opravda invaziju. Čak se pretvarala da se bori protiv Islamske države dok je porodicama ISIS-a omogućavala da pređu od Rake do Idliba. Lider ISIS-a Abu Bakr al Bagdadi pronađen je mrtav nekoliko stotina metara od turske granice u Idlibu, ističe list. Ali, čak se i Turska sada, kako tvrdi, distancira od nekih ekstremističkih aktivista Muslimanske braće u pokušaju da popravi stvari sa arapskim državama u regionu. Ovo je dugogodišnji cilj Turske, pronalazak zajedničkog jezika sa državama u regionu i jačanje saveza sa Iranom i Rusijom kako bi legitimizovala svoju okupaciju delova Sirija i baza u Iraku, zaključuje list.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Chinese FM pledges to build closer ties with Turkey

[MOTORISTA]

Sultan ide na sve ili ništa, a nije ni svestan da se igra sa vatrom: Erdogan kontroveznim potezima na putu da sam sebi zapečati sudbinu
J.R. 01.04.2021.

Istog dana kada je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan smenio Nacija Agbala, njegovog trećeg guvernera centralne banke u dve godine, takođe je najavio izlazak Turske iz Istanbulske konvencije, sporazuma Saveta Evrope koji ima za cilj zaštitu žena. Obe odluke odmah su naišle na međunarodnu kritiku, ali najbolje se razumeju u kontekstu domaće politike i, naročito, Erdoganove predizborne kampanje.

Tursku izbori čekaju tek 2023. godine, ali, čini se da je predsednik odlučio da održi prevremeno glasanje kako bi promenio dinamiku političkog pejzaža. To je jedini način da se objasne nedavni potezi, uključujući odluku javnog tužioca da ugasi drugu po veličini opozicionu stranku, prokurdsku Narodnu demokratsku stranku. Erdoganove šanse ne izgledaju dobro - ankete pokazuju stalni pad podrške njegovoj Stranci pravde i razvoja. Martovsko istraživanje anketne agencije "Research Istanbul" pokazalo je da je podrška vladajućoj stranci ispod 30 odsto, prvi put posle skoro dve decenije.

Brojevi odražavaju rastuću percepciju među Turcima da je njihov vođa 18 godina loše vodio ekonomiju. Prihod po stanovniku je u opadajućem trendu, a hipercentralizacija moći koju je uvela tranzicija na predsednički sistem 2018. godine hendikepirana je u upravljanju. Donošenje odluka postalo je manje predvidljivo, zbog čega su privatne investicije opale, što otežava vladi da se nosi sa rastućom nezaposlenošću. Da bi imao bilo kakvu šansu da svoju vladavinu protegne na treću deceniju, Erdogan treba da promeni "status kvo", a odluke koje je obelodanio prošlog vikenda osmišljene su da učine upravo to. Predsednik optužuje Agbalovu pozitivnu kamatnu stopu, koja je dovela Tursku do toga da usvoji drugu po visini nominalnu kamatnu stopu u OECD-u nakon Argentine, što ometa ekonomski oporavak i otvaranje novih radnih mesta, a posledično i Erdoganovu narodnu podršku. Sahap Кavčioglu, novi guverner, bivši je poslanik iz Erdoganove stranke i lojalan saradnik.

Sa "savitljivim" novim guvernerom na čelu banke, Erdogan će se verovatno vratiti ekspanzivnoj monetarnoj politici, olakšavajući uslove i prakse kreditiranja. Po njegovom mišljenju, kreditni podsticaj je presudan za ekonomski oporavak. Tržište, međutim, pokazuje upravo suprotno. Lira i akcije su u ponedeljak opali, a ako lira bude pod stalnim pritiskom, vlada će dodatno iscrpiti svoje rezerve da bi je ojačala. Ironično, namećući preokret u monetarnoj politici i podrivajući nezavisnost centralne banke, Erdogan je možda ugrozio svoje šanse za reizbor. Nije izvesno ni da će Erdoganova odluka da napusti Istanbulsku konvenciju preokrenuti tok u njegovu korist. Paradoksalno je da je sporazum prvobitno bio zamisao Ankare. Turska ga je podržala u okviru Saveta Evrope, da bi se on na kraju pretvorio u multilateralni sporazum na samitu Evropske organizacije održanom u Istanbulu još 2011. godine.

Povlačenjem Turske iz sporazuma, predsednik se nada da će apelovati na krajnje desne islamiste čija je podrška presudna za njegov reizbor i koji se protive konvenciji zbog njenih odredbi osmišljenih da pojačaju zaštitu manjina, uključujući žene i LGBT-osobe. Erdogan se u svojim govorima nedavno osvrnuo na LGBT zajednicu. Međutim, javna podrška za povlačenje iz sporazuma bila je mala, a Turska ima sve više poteškoća da zaustavi nasilje nad ženama. Podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da je 38 odsto žena u Turskoj tokom života podložno nasilju od strane partnera, u poređenju sa oko 25 odsto u Evropi. Erdoganovi protivnici nesumnjivo će iskoristiti njegovo povlačenje iz konvencije u svojoj nameri da "ukradu" glasove žena od predsednika i njegove stranke. Čak i za političara koji je sklon visoko rizičnim strategijama, ove dve odluke predstavljaju velike političke kocke za Erdogana, zaključuje "Blumberg".

Izvor: www.blic.rs

[Bozo13]

Dok imaju toliko gastarbajtera po svetu, i dok oni još mogu glasati, teško turcima u turskoj da šta promene..

[MOTORISTA]

Ambasador mora na razgovor, Peking neće dozvoliti separatizam
Tanjug 06. 04. 2021.

TURSKO Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je na razgovor kineskog ambasadora u Ankari nakon komentara na društvenim mrežama u kojima Kina odgovara turskim opozicionim političarima koji su kritikovali kineski tretman prema Ujgurima, muslimanima koji žive u Kini.

U odgovoru lideru opozicione partije Meralu Aksenaru i gradonačelniku Ankare Mansuru Javasu, koji je član glavne opozicione stranke, kineska ambasada je poručila da je "Sinđang Ujgur autonomni region neodvojivi deo Kine".

- Kineska strana se odlučno protivi svakoj osobi od moći koja na bilo koji način dovodi u pitanje kineski suverenitet i teritorijalni integritet i snažno osuđujemo to. Kineska strana koristi svoje legitimno pravo da odgovori - poručili su iz kineske ambasade na tviteru.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Neprijatan trenutak: Ursula fon der Lajen ostala bez stolice na sastanku sa Erdoganom


Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen nije dobila stolicu, na kojoj bi mogla da sedi tokom razgovora sa predsednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom, piše „Vašington post“.

Na snimku koji je objavljen na internetu vidi se kako šefica Evropske komisije nije imala gde da sedne u sali gde je održan sastanak, jer su bile stavljene samo dve stolice, od kojih je na jednu seo predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel.

Na kraju, Fon der Lajenova se smestila na divan, naprotiv ministra inostranih poslova Turske Mevluta Čavušoglua je, prema diplomatskom protokolu, na nižem rangu.

Inače, ovo mesto, tokom ovakvih susreta, pripada prevodiocima i drugim učesnicima sastanka.

Članica Evropskog parlamenta Sofi in 't Veld smatra da ovo nije bilo slučajno.

„To je bilo namerno… Zašto @eucopresident ništa nije preduzeo?“, napisala je ona na tviteru, navodeći nalog Šarla Mišela.

izvor