Turska strategija na Mediteranu

[Dreadnought]

Erdogan Meets Ukraine's Zelensky, Trolls Putin

[Dreadnought]

Sofagate: EU Humiliates Itself All Over Again

[MOTORISTA]

Kanada zabranila izvoz komponenti za "Bajraktara" zbog rata na Kavkazu
Tanjug 12. 04. 2021.

KANADA je danas zabranila izvoz dronova u Tursku nakon što je zaključila da su ovu opremu koristile azerbejdžanske snage koje se bore protiv Jermenije u regionu Nagorno-Karabaha, izjavio je ministar spoljnih poslova Mark Garno.

Rojters prenosi da je Garno izjavio kako ovakva upotreba nije u skladu s kanadskom spoljnom politikom, kao ni uveravanjima koje je ranije dala Turska i dodao da je tokom dana izrazio zabrinutost u razgovoru sa turskim ministrom spoljnih poslova Mevlutom Čavušogluom. Agencija navodi da je Otava suspendovala dozvole prošlog oktobra kako bi mogla da razmotri tvrdnje da su azerbejdžanski dronovi korišćeni u sukobu bili opremljeni sistemima za snimanje i ciljanje koje je napravila kanadska filijala kompanije "L3Harris Tehnologies".

Rojters prenosi da se povodom odluke Otave ranije danas oglasilo i tursko ministarstvo spoljnih poslova koje je potvrdilo da je Čavušoglu pozvao Kanadu da preispita ograničenja za svoju odbrambenu industriju i da je izrazio zabrinutost zbog stava ove zemlje kada je u pitanju izvoz u Tursku.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Erdogan potvrdio "vernost" Libiji, Grci protiv sporazuma
Tanjug 12. 04. 2021.

PREMIJER privremene vlade Libije i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan potvrdili su danas više novih međudržavnih ugovora i posvećenost pomorskom sporazumu iz 2019. godine zbog kojeg protestuju Grčku i Kipar.

AP prenosi da je Erdogan nakon sastanka u Ankari sa libijskim premijerom Abdulom Hamidom Dbeibahom, izjavio da njegova zemlja podržava jedinstvo Libije, njenu obnovu i vojsku. Turski predsednik takođe je najavio slanje 150.000 doza vakcine protiv kovid-19 i opremanje i upravljanje kovid bolnicom u Tripoliju kako bi se pomoglo Libiji da se izbori sa pandemijom. AP prenosi da su dva zvaničnika potvrdila posvećenost ranije potpisanom sporazumu kojom se utvrđuju pomorske granice između dve zemlje na Mediteranu, koji je izazvao proteste Grčke i Kipra. Te dve zemlje su osudile sporazum, rekavši da je to ozbiljno kršenje međunarodnog prava kojim se zanemaruju prava drugih zemalja istočnog Mediterana.

- Memorandum o razumevanju u vezi s pomorskom jurisdikcijom na Mediteranu koji smo potpisali sa našim susedom Libijom, obezbedio je interes i budućnost obe zemlje - rekao je nakon sastanka Erdogan, navodi agencija.

Libijski premijer takođe je potvrdio da sporazum služi nacionalnim interesima Turske i Libije, ali je dodao je da je važno započeti dijalog koji će uzeti u obzir interese svih uključenih strana. AP prenosi da je prethodno Dbeibah rekao da je njegova vlada spremna da uspostavi zajednički libijsko-grčki komitet za nastavak pregovora o postavljanju morske granice između dve zemlje i razgraničenju ekskluzivne ekonomske zone za prava na eksploataciju nafte i gasa.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Erdogan: Sa kanalom „Istanbul“ smo napokon nezavisna država


Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan izjavio je da konvencija iz Montrea o statusu zaliva Bosfor i Dardaneli ne odnosi na projekat kanala „Istanbul“.

„Kanal 'Istanbul' nema nikakve veze sa konvencijom iz Montrea. Taj kanal će za nas predstavljati dostignuće, jer će pomoći da se rastereti moreuz Bosfor“, rekao je Erdogan, prenosi televizija „Haberturk“.

On je dodao da je „Montre sporazum koji se tiče Bosfora“.

„Prema tome, ovde dobijamo sopstvenu nezavisnost, suverenitet“, rekao je Erdogan na sastanku sa studentima, koji se emitovao na Tviteru.

Erdogan je 2011. godine prvi put govorio o mogućnosti izgradnje novog kanala koji će spojiti Crno i Mramorno more. Projekat izgradnje nove morske arterije koja zaobilazi Bosfor u slučaju njegove realizacije biće najveća infrastrukturna inicijativa u istoriji Turske. Kanal dužine 45 kilometara biće izgrađen zapadno od centra grada, na evropskoj strani provincije Istanbul, a trebalo bi da poveća dnevni kapacitet od 160 plovila.

Ranije je ministar životne sredine i urbanog razvoja Turske Murat Kurum izjavio da je Ankara odobrila plan izgradnje kanala „Istanbul“ koji će se pružati paralelno sa moreuzom Bosfor i spajaće Mramorno sa Crnim morem.

Prema konvenciji iz Montrea iz 1936. godine, Turska je stekla potpunu kontrolu nad moreuzima Bosfor i Dardaneli. Sporazum garantuje slobodan prolaz civilnih brodova kroz Crno more u mirnom vremenu, a ograničava prolaz ratnih brodova koji ne pripadaju crnomorskim državama.

izvor/

[Dreadnought]

Turkish lira in freefall over Erdogan's 'unorthodox' inflation theory

In Turkey, the coronavirus pandemic weighs on an already ailing economy. The Turkish lira plunged to almost record-levels after President Erdogan fired his third central-bank chief in two years ... to install a like-minded critic of high interest rates.

[MOTORISTA]

Da nije tužno bilo bi smešno. 

-----------------------------------------------

Žestok udarac za bitkoin
Tanjug 16. 04. 2021.

CENTRALNA banka Turske zabranila je korišćenje kriptovaluta i kriptoaktive pri kupovini dobara i usluga, prenosi Rojters.

Kao razlog za takvu odluku banka je navela „nepopravljivu“ štetu i značajan rizik pri transakcijama, što je dovelo do globalnog „hlađenja“ cena bitkoina.

Prema novim propisima danas objavljenim u službenom listu, centralna banka navodi da se kriptovalute i druga slična digitalna aktiva zasnovana na blokčejn tehnologiji ne može koristiti, direktno ili indirektno, kao instrument za plaćanje. Kako piše britanska agencija, tursko tržište kriptovaluta bilo je proteklih meseci u velikom porastu jer su se investitori pridružili globalnom interesovanju za bitkoin, pokušavajući da se zaštite od deprecijacije turske lire i inflacije koja je ovog meseca dostigla 16 odsto.

Bitkoin je bio skoro tri procenta u padu na 61.490 dolara u 07:54 po Griniču nakon turske zabrane, koju su glavne opozicione partije u Turskoj oštro kritikovale, piše Rojters. U saopštenju centralne banke se ističe da se bezbednosni rizici, između ostalog, odnose na "nepostojanje bilo kakvih regulatornih i kontrolnih mehanizama, kao i centralnog regulatornog tela".

„Pružaoci usluga platnog prometa neće moći da razvijaju poslovne modele na način da se kripto imovina koristi direktno ili indirektno za izvršenje plaćanja i izdavanje elektronskog novca“, piše u odluci.

Obim kripto trgovine u Turskoj dostigao je 218 milijardi lira (27 milijardi dolara) u periodu od početka februara do 24. marta ove godine, naspram nešto više od sedam milijardi lira u istom periodu godinu dana ranije, prema podacima američke istraživačke agencije Čejnalisis, koje je znalizirao Rojters.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

недеља, 18.04.2021.
Војислав Лалић

Турска и Египат уклањају барикаде

Анкара показала спремност да нормализује поремећене односе с „пучистичком владом” у Каиру како би у источном Медитерану осујетила „мегаломанске” амбиције Грка

Први пут после седам година министри спољних послова Турске и Египта разговарали су телефоном и најавили нормализацију односа између две земље, поремећених од времена „арапског пролећа”, које је изазвало дубоке потресе у Каиру. Анкара још није признала садашњу „пучистичку владу” у Египту, пошто је подржавала смењеног и однедавно почившег председника Мухамеда Мурсија, политичара иза кога је стајала радикална група Муслиманска браћа.

„Нема разлога да односи између две земље не буду нормализовани, поготово зато што сада ниједна страна то не условљава”, потврдио је шеф турске дипломатије Мевлут Чавушоглу после телефонског разговора с египатским колегом Самехом Хасаном Шукријем, пренела је агенција Анадолија. У Анкари су, додуше, опрезни, пошто многи проблеми још оптерећују односе две водеће земље у региону Медитерана. То потврђује и сам министар Чавушоглу: „За то ће бити потребно време”. Неки наоко ситни потези најављују нове, топлије ветрове у односима две земље. Турска је недавно понудила Египту помоћ у рашчишћавању Суецког канала, где се био насукао теретни брод и блокирао пролаз. Двојица министара разменили су и честитке за рамазан.

„Отварање дијалога и нормализација односа су у интересу обе земље”, пренели су турски медији изјаву шефа египатске дипломатије Хасана Шукрија.

Две земље, стари ривали у региону, последњих година прекинуле су практично све контакте и нису могле да нађу заједнички језик око многих проблема: обарања председника Мухамеда Мурсија у Египту, разграничења у водама источног Медитерана, где су откривена налазишта гаса, око решавања кризе у Сирији и Либији, где су се две земље нашле на супротним странама барикада. Криза у односима две земље стигла је до усијања кад је египатска армија 2013. године оборила и ухапсила председника Мухамеда Мурсија, изабраника радикалне групе Муслиманска браћа, с којом Реџеп Тајип Ердоган и његова странка годинама имају блиске односе. „У Египту је на сцени државни тероризам. Између генерала Абдела Фатиха ал Сисија (који је извршио пуч) и Башара ел Асада у Сирији нема разлике. Ја уважавам Мурсија, а немам респект за оне који му суде”, изјавио је Ердоган поздрављајући своје пријатеље у Египту (Муслиманску браћу) са четири испружена прста (и савијеним палцем). То је симбол те групе који се назива „рабиа”, што у преводу с арапског значи четири, пошто су пре Мурсија шефови државе били Гамал Абдел Насер, Анвар ел Садат и Хосни Мубарак.

У Каиру нису могли да отрпе тај изазов Ердогана, који последњих година иначе покушава да се наметне као предводник и заштитник муслимана у свету: од Босне, преко Косова и Кипра, до Синђанга у Кини и Мјанмара. То су доживели као директно мешање у унутрашње послове Египта и спустили дипломатске односе на ниво отправника послова. Стављени су ван снаге и трговински споразуми, чак су се на удару нашле и популарне турске ТВ серије. Како тада – 2013. године – тако све до сада.

Турска се због такве политике у последње време нашла изолована у односима са земљама у региону – Сиријом, Израелом, УАЕ, Саудијском Арабијом, Грчком, Републиком Кипар, а једним делом и у подељеној Либији. Нашла се на удару пошто је покушала да се после доласка „арапског пролећа” наметне као држава узор, што су у тим земљама доживели као директно мешање у њихове унутрашње послове.

Турска сада покушава да нормализује односе с Египтом како би пре свега постигла договор о разграничењу у водама источног Медитерана испод којих се крију огромне резерве гаса. Каиро је прошлог лета о томе постигао договор с Републиком Кипар и Грчком, за који у Анкари кажу да је за њих „неважећи и ништаван”. Турска очигледно сада покушава да на своју страну привуче Египат и спремна је на уступке како би могла да осујети „мегаломанске планове” у тим водама Атине и Никозије, које уживају подршку у Европској унији. Брисел позива Анкару да не провоцира и да поштује међународно поморско право, које је на грчкој страни.

То сигурно неће ићи ни брзо ни глатко. Према извештајима из Каира, Египат је спреман да нормализује односе: предуслов за то је да Анкара официјелно призна режим Ел Сисија и да се више не меша у унутрашње послове те афричке земље.

Izvor: www.politika.rs

[Dreadnought]

Turkey bans Bitcoin in desperate attempt to prop up failing Lira

[MOTORISTA]

Kremlj Erdoganov potez shvatio kao provokaciju, zbog čega je udario Tursku tamo gde je najviše boli
Stefan Brezar 22.04.2021.

Rusija je najavila da će zabraniti letove iz Turske u Rusiju i iz Rusije u Tursku od 15. aprila do prvog juna.

Iako je navodni razlog porast broja obolelih od korone analitičari smatraju da je to tiha osveta Kremlja za podršku koju je Turska pružila Ukrajini u trenutku sve većih tenzija na istoku Ukrajine. Kako ruski turisti masovno letuju u Turskoj, ovo će biti težak udarac turskom turističkom sektoru koja se suočava sa teškoćama.

Turistička sezona u Turskoj samo što nije počela i zato je vest da Rusija zabranjuje letove iz ove zemlje i ka ovoj zemlji, dočekana sa šokom i nevericom od strane turskih hotelijera koji su računali na ruske turiste u trenutku kada se Turska bori da se vrati na staro uprkos epidemiji korona virusa. Turska je kod ruskih turista vrlo popularna destinacija. Pred sam početak epidemije korona virusa, 2019. godine, čak 7 miliona Rusa je letovalo u Turskoj, što je ovoj zemlji donelo čist dobitak od čak 5 milijardi američkih dolara. Ruski turisti činili su 16% ukupnog broja turista te godine i zasigurno, bilo ih je najviše od svih stranih turista.

Čak ni razbuktavanje pandemije korona virusa nije zaustavilo Ruse od odlaska na more, pogotovo što je Turska uvela olakšice na granici - preko dva miliona Rusa je 2020. otišlo na letovanje u Tursku. Ipak, vlasti Ruske federacije odlučile su da stave tačku na letovanje u Turskoj - makar na kratko.

Korona kao izgovor

Situacija sa pandemijom korona virusa u Turskoj je sve gora i gora - od prvog marta, kada je u celoj Turskoj bilo samo 9.300 slučajeva i kada su vlasti ublažile mere broj zaraženih je drastično skočio. Dnevno se beleži čak 52. 000 zaraženih, što je skok od čak 500 %. Ovo nisu dobre vesti za Tursku, koja je 2020. imala gubitke od čak 70% u turističkom sektoru. Zapravo, da nije bilo ruskih turista, loša sezona 2020. bi bila katastrofalna. I sada turski hotelijeri pokušavaju da smisle plan kako da nadoknade bar deo gubitaka. Ipak, mali su izgledi za to.

Američke vlasti su preporučile građanima da ne putuju u Tursku zbog velike opasnosti od zaražavanja korona virusom, a zemlja je takođe na crvenoj listi EU tako da je malo verovatno da će ove godine turisti sa Zapada doći u Tursku. Još gore, vlasti Velike Britanije nisu, niti će u skorije vreme skinuti zabranu letova ka Turskoj. Rusija nije mogla da izabere gori tajming za svoju odluku o zabrani letova. Ruske vlasti izrazile su ranije svoju zabrinutost zbog širenja korona virusa u Turskoj. Tako je šefica Ruske federalne službe za prava potrošača i dobrobit ljudi Ana Popova dala izjavu u kojoj se navode podaci o tome kako je od tri miliona Rusa koji su otišli na letovanje u inostranstvu, 25.000 bilo pozitivno na korona virus po povratku - a od tog broja čak 80% bili su pozitivni posle letovanja u Turskoj.

Ipak, iako Rusija ima sada valjan razlog da zabrani letove u Tursku, očito je da ova zabrana dolazi posle Erdoganove posete Ukrajini i njegovih pro NATO i pro ukrajinskih izjava.

"Ne podstičite Ukrajinu na rat"

Turski presednik Režep Tajip Erdogan susreo se 10. aprila sa ukrajinskim presednikom VolodimiromZelenskim u Istanbulu i pri tom je dao bezrezevnu podršku Ukrajini. Osim toga, razgovarali su o novim isporukama oružija Ukrajini. Turska i Ukrajina od ranije održavaju prisne veze, a nije tajna da je Turska prodala Ukrajini bespilotne letelice - istog tipa kao i one koje su snage Arzebejdžana koristile u borbi protiv Jermena.

Ipak, nove isporuke oružija kao i Erdoganove izjave o tome kako želi da "Ukrajinu vidi u NATO savezu" i ,"kako će Turska podržati Ukrajinu", shvaćene su kao provokacija u Kremlju, pošto dolaze u vreme kada su tenzije u Donbasu na najvišem nivou.

Sergej Lavrov je poručio Turskoj i drugim ,"odgovornim" nacijama da ne podstiču Ukrajince i ne hrane "njihovu ratobornost". Putinov odgovor nije trebalo dugo čekati. Samo nekoliko dana kasnije, došla je odluka o stopiranju letova ka Turskoj. Rusija se nije odlučila za drastične postupke ali je poruka Turskoj vrlo jasna - ukoliko Erdogan nastavi podršku Ukrajini - Rusija će uzvratiti, najpre preko sfere ekonomije.

Sedenje na dve stolice

Erdoganova politika bi se ukratko mogla nazvati "sedenjem na dve stolice". Sa jedne strane, on održava odnose sa Kremljom, kooperativan je što se tiče Sirije, kupuje raketne sisteme od Rusije a sa druge on sarađuje sa Zapadom i vodi sopstvenu politiku u Arzebejdžanu i Libiji. Međutim, nova američka administracija pokazala je da ne trpi kalkulacije i kalkulante. Odnosi Turske i SAD su u silaznoj putanji zbog tvrdoglavog insistiranja Turske da kupi ruske sisteme protivazdušne odbrane S-400, na šta je SAD kaznila Tursku izbacivanjem turskih firmi iz projekta proizvodnje novog lovca F-35 Raptor kao i oduzimanjem licence za proizvodnju tog tipa aviona, što je udar na tursku vojnu avijaciju čiji lovci su sve stariji i koja je želela lovac pete generacije.

U američkim medijima, Erdogan se prikazuje kao "autokrata", koji "krši ljudska prava". Američka štampa više puta je pozivala Bajdenovu administraciju da podrži tursku opoziciju dok jermenska dijaspora u SAD uporno pokušava da progura priznanje genocida nad Jermenima. Takođe, turska Halkbanka se našla u središtu skandala pošto postoje dokazi da su kršili sankcije prema Iranu. Nova administracija nije povukla poteze u tom pravcu, ali je evidentno da se od svog dolaska na vlast Bajden hladno odnosio prema Erdoganu - a to je tiha opomena Turskoj.

Erdogan je svestan svega ovoga, a na ruku mu ne ide i porast tenzija sa Grčkom što dovodi do povećane sumnjičavosti NATO saveznika prema Turskoj. Zato je njegova podrška Ukrajini verovatno pokušaj da popravi odnose sa Bajdenom koji je nešto ranije dao punu podršku Ukrajini.

Između ekonomske krize i pandemije

Turska je zemlja koja se trenutno suočava sa mnogo problema. Turska lira je u slobodnom padu i Turska se kreće na samom rubu ekonomske krize. Ako Putin ne popusti, turski turizam će ostati bez ruskih milijardi. Sa druge strane, Erdogan ne sme da se previše igra sa američkom administracijom, posebno ne u vreme kada je SAD uvela nove sankcije Rusiji. Dok traju politička prepucavanja, u Turskoj se broj obolelih od korona virusa rapidno povećava, a 85% novoobolelih je zaraženo novim varijantama korona virusa, posebno britanskom. Iako je Turska nabavila veliki broj vakcina i započela ambiciozni program vakcinacije, to nije dovelo do željenih rezultata - broj obolelih raste.

Turska javnost je umorna od ekonomskih teškoća i pandemije i mnogi smatraju da njihov presednik samo pokušava da im svojim kalkulacijama sa Rusijom i Zapadom, te avanturama u Libiji i Arzebejdžanu, skrene pažnju sa sve teže situacije u zemlji. To ide na ruku turskoj opoziciji koja polako ali sigurno jača, što kod Erdogana izaziva opravdani strah za sopstvenu poziciju. Situacija u Turskoj i u inostranstvu je dakle, vrlo složena i šta god Erdogan odluči, Turska će pretrpeti štetu. Na njemu i njegovim savetnicima je nezahvalan zadatak da iskalkulišu samo koja opcija će im doneti manje štete.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Prvi razgovor Bajdena i Erdogana: Dogovoren sastanak na marginama NATO samita u junu
Tanjug 23.04.2021.

Predsednici SAD i Turske, Džozef Bajden i Redžep Tajip Erdogan, dogovorili su danas u svom prvom telefonskom razgovoru sastanak na marginama NATO samita u junu.

Ovo je prva zvanična komunikacija dvojice lidera, tri meseca nakon stupanja na dužnost novog američkog predsednika. Izvor upoznat sa razgovorom rekao je za Rojters da je Bajden preneo Erdoganu da namerava da prizna masakr nad Jermenima u Otomanskom carstvu 1915. godine kao genocid, što je odluka koja bi mogla da pogorša već zategnute odnose dve članice NATO. Ipak, ova informacija ne pominje se ni u saopštenju Bele kuće ni kabineta turskog predsednika.

Bela kuća je navela da je Bajden izrazio interesovanje za konstruktivne bilateralne odnose sa proširenim oblastima saradnje i uz efikasno upravljanje nesuglasicama. Iz kabineta turskog predsednika rečeno je da su se dvojica lidera saglasili oko strateškog karaktera bilateralnih odnosa i važnosti zajedničkog rada u izgradnji veće saradnje po pitanjima od obostranog interesa".

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Bajden je Erdogana kaznio tišinom, a sada mu sprema udarac kakav nije očekivao
J.R. 24.04.2021.

Očekuje se da će američki predsednik Džo Bajden formalno priznati masakr nad Jermenima od strane Otomansko carstva u Prvom svetskom ratu kao čin genocida.

Najavljeni potez - na koji se Bajden obavezao tokom predsedničke kandidature - mogao bi dodatno da zakomplikuje ionako napete odnose sa turskim liderom Redžepom Tajipom Erdoganom. Zvaničnici vašingtonske administracije navodno još nisu zvanično obavestili Tursku o tom koraku, a Bajden bi i dalje mogao da se predomisli, mada su šanse za to male. Jermensko-američki aktivisti lobirali su kod Bajdena da to objavi pre Dana sećanja na jermenski genocid, koji se obeležava danas.

Turska prihvata da su mnogi Jermeni koji su živeli u Otomanskom carstvu ubijeni u sukobima sa osmanskim snagama tokom Prvog svetskog rata, ali osporava cifre i poriče da su ubistva sistematski organizovana i predstavljaju genocid. Dvostranačka grupa od više od 100 članova Predstavničkog doma potpisala je u sredu pismo Bajdenu pozivajući ga da postane prvi američki predsednik koji je zverstva nad Jermenima formalno priznao kao genocid.

- Sramno ćutanje američke vlade o istorijskoj činjenici jermenskog genocida traje predugo i mora se završiti - napisali su poslanici.

Ako Bajden to učini, gotovo sigurno će se suočiti sa besom Turske, koja je uspešno pritisla prethodne predsednike da zaobiđu to pitanje.

- U prošlosti je Turska igrala na kartu toga da su oni suviše dobri prijatelji Americi, da bi ona zauzela čvrst stav prema genocidu. Međutim, ispostavilo se da nisu tako dobri prijatelji - rekao je Aram Hamparijan, izvršni direktor Jermenskog nacionalnog komiteta Amerike, čiji su članovi su započeli kampanju da podstaknu Bajdena da prizna genocid.

Bivši američki predsednik Barak Obama nije ispunio svoje predizborno obećanje i priznao genocid nad Jermenima. Za vreme mandata Donala Trampa Erdogan je mogao da odahne - odnosi Ankare i Vašingtona su otoplili, a Tramp mu nikada nije održao nikakva predavanja o statusu ljudskih prava u Turskoj.

Tišina i ignorisanje

Bajden je naljutio turske zvaničnike još tokom njegove predsedničke kampanje prošle godine, kada je u jednom intervjuu govorio o podršci turskoj opoziciji protiv "autokrate" Erdogana. Turska se i pored toga nadala resetovanju odnosa, ali veza Bajdena i Erdogana počela je uz zloslutnu tišinu. Prvih mesec dana provedenih u Beloj kući Bajden je obavljao rutinske telefonske razgovore sa svetskim liderima, međutim, poziv iz Vašingtona Erdoganu je stigao tek tri meseca kasnije. Bajden i Erdogan razgovarali su prvi put u petak, dogovorivši sastanak na marginama NATO samita u junu. Izvor upoznat sa razgovorom rekao je da je Bajden preneo Erdoganu da namerava da prizna masakr nad Jermenima kao genocid.

Tiha telefonska linija mesecima je bila glavna vest u Ankari, uprkos - ili možda zbog - godina tenzija između NATO saveznika, od prepucavanja oko Sirije do Ankarine kupovine ruskog raketnog sistema. Ali izjave mnogih zvaničnika, poslanika i drugih stručnjaka jasno pokazuju da je namera te tišine bila upravo demonstracija zaoštravanja američkog tona prema Turskoj. Bajden i Erdogan se dobro poznaju. Кao američki potpredsednik, pokušavao je da podigne odnos sa tada najniže tačke nakon pokušaja puča protiv Erdogana 2016. godine, za koji turski lider već dugo na neki način krivi Ameriku.

Kako ocenjuju mnogi analitičari, Bajden će u tom diplomatskom minskom polju imati malo opcija na raspolaganju, a predviđeno je i da će, za razliku od Trampa, pritiskati Erdogana po pitanju ljudskih prava. To se, sudeći po vestima o mogućem priznanju genocida, već ostvaruje. Turski agresivan pristup spoljnoj politici je potencijalna kriza za Bajdenovu administraciju. Erdogan je zaglavljen u kandžama ruskog predsednika Vladimira Putina nakon turske kupovine sistema S-400 vrednog 2,5 milijarde dolara, a u suprotnosti je sa američkom spoljnom politikom širom Mediterana, Bliskog istoka i Severne Afrike. Turska je i dalje pod američkim sankcijama zbog kupovine ruske odbrambene opreme, iako su bivši američki zvaničnici rekli da kazne nisu stvorene da naštete turskoj ekonomiji.

Upravo je to Erdoganovo "sedenje na dve stolice", kako se ocenjuje, pored ideoloških razlika, glavni razlog Bajdenove ravnodušnosti. Amerika će se obratiti Turskoj ako se za tim ukaže potreba. Budući da američka spoljna politika trenutno ne daje prioritet ni Bliskom istoku ni crnomorskom regionu, Erdoganove usluge nisu potrebne. U međuvremenu, "sultanu" ne preostaje ništa drugo nego da se sve više oslanja na "Putinovu stolicu".

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

"Da se nikad ne ponovi": Bajden priznao masakr nad Jermenima kao genocid, Turska ekspresno odgovorila
Tanjug 24.04.2021.

Američki predsednik Džo Bajden formalno je danas priznao da je masakr nad Jermenima 1915. godine kada je ubijeno njih milion i po u Otomanskom carstvu bio genocid.

On je upotrebio izraz koji su njegovi prethodnici u Beloj kući decenijama izbegavali kako ne bi došlo do pogoršanja odnosa sa Turskom, javlja AP.

- Američki narod odaje poštu svim ovim Jermenima koji su nestali u genocidu koji je na današnji dan počeo pre 106 godina. Mi utvrđujemo istoriju. Ne činimo to da bismo svalili krivicu već da osiguramo da se ono što se dogodilo nikad ne ponovi - naveo je Bajden u saopštenju.

Turska odlučno odbacuje ovakvu karakterizaciju, priznajući da je veliki broj ljudi tada stradao, ali insistira na tome da je broj žrtava preuveličan i da je njihova pogibija rezultat građanskih nemira, navodi AP.

Odgovor Turske

- Turska u potpunosti odbacuje izjavu američkog predsednika Džoa Bajdena - rekao je turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu nekoliko minuta nakon Bajdenove izjave da je nad Jermenima u Otomanskom carstvu 1915. godine izvršen genocid.

- Reči ne mogu promeniti ili prepisati istoriju. Nemamo šta da učimo o sopstvenoj prošlosti od bilo koga. Politički oportunizam je najveća izdaja mira i pravde. U potpunosti odbacujemo ovu izjavu zasnovanu isključivo na populizmu - napisao je Čavušoglu na Tviteru.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Američki ambasador pozvan u turski MSP povodom Bajdenove izjave o genocidu nad Jermenima


Tursko ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je američkog ambasadora u toj zemlji zbog izjave predsednika SAD Džozefa Bajdena da je masakr nad Jermenima 1915. godine u Otomanskom carstvu bio genocid i prenelo mu, kako je saopšteno, snažnu reakciju Ankare.

U saopštenju se navodi da je zamenik ministra spoljnih poslova Turske Sedat Onal rekao ambasadoru Dejvidu Saterfildu da ta izjava nema pravnu osnovu i da je Ankara odbacuje, smatra je neprihvatljivom i najoštrije je osuđuje, javio je Rojters.

Bajdenova izjava je, dodaje se, izazvala „ranu u odnosima koja će se teško popraviti“.

izvor

[Dreadnought]

Jakšić: Biden podlegao pritiscima armenske dijaspore iz Kalifornije

Američki predsjednik Joe Biden ispunio je obećanje koje je dao u predizbornoj kampanji i sada službeno rekao da su zločini nad Armencima genocid.

Tumačenje ovog poteza zatražili smo od Boška Jakšića, vanjskopolitičkog komentatora.

On kaže da se "Biden udaljio od delikatne diplomatske prakse svojih prethodnika, i na taj način najavio novo zaoštravanje sa veoma važnim NATO saveznikom kao što je Turska."

Smatra da je Biden podlegao pritiscima značajne armenske dijaspore iz Kalifornije i da ovo predstavlja zaokret u dosadašnjoj politici.

Kaže da će Erdogan uspjeti da iskoristi ovo u svoju korist: "Turska će morati da proguta gorku pilulu istorije koju će onda Erdogan iskoristiti za jačanje islamskog identiteta i turskog nacionalizma, što je i do sada bila dobitnička kombinacija njegove autoritarne vlasti."