Turska strategija na Mediteranu

[Dreadnought]

Napeti odnosi između SAD-a i Turske

Američki predsjednik Joe Biden, formalno je poručio da je u posljednjim danima Osmanskog carstva, 1915. godine, počinjen genocid nad Armencima. Prije godinu dana, kao predsjednički kandidat, sudjelovao je u komemoraciji za milion i po ubijenih Armenaca i tom prilikom poručio da će podržati napore za priznanje genocida.

Zašto se američki predsjednik odlučio na ovaj potez i kako na njega gledaju u SAD-u, prvenstveno republikanski zvaničnici - pitali smo Al Jazeerinog Ivicu Puljića.

[Dreadnought]

Turkey “entirely rejects” US recognition of 1915 events as "genocide"

Turkey and Armenia have been in dispute over the events of 1915 during the First World War. Turkey says both sides suffered and insists it's ready to open all its archives for historians to examine the issue. Hasan Abdullah explains.

What's behind the US' Armenia decision?

US President Joe Biden has recognised the events of 1915 as an ‘Armenian genocide’ carried out by the Ottoman Empire. The question is, why this renewed hostility from the US and the Biden administration?

[MOTORISTA]

Odnosi Turske i Amerike nakon izjave o genocidu: "Bura u čaši vode"
IZVOR: SPUTNIK NEDELJA, 25.04.2021.

Reakciju Ankare na izjavu Džozefa Bajdena da je masakr nad Jermenima bio genocid, Aleksej Puškov ocenio je kao "veliku buru, ali u čaši vode".

"Odnosi sa Francuskom, Nemačkom i drugima malo su se zaoštrili, ali su sačuvani. Turska nije napustila NATO, niti će. Tako će, najverovatnije, biti i sa reakcijom Erdogana na Bajdenovu odluku – velika bura, ali u čaši vode", napisao je Puškov na svom kanalu na Telegramu. On je dodao da Bajdenov korak nikako neće doprineti poboljšanju odnosa između Turske i Sjedinjenih Američkih Država.

Prema rečima senatora, mnogi saveznici Turske u NATO-u odavno su priznali da je počinjen genocid, pri čemu je u nekim evropskim zemljama njegovo poricanje kažnjivo zakonom. Puškov je podsetio da je francuski predsednik Emanuel Makron ranije proglasio 24. april za nacionalni dan sećanja na genocid nad Jermenima. Kako je rekao senator, Ankara je na to odgovorila samo diplomatskim demaršima.

Podsetimo, Džo Bajden u subotu je saopštio da su otomanske turske snage počinile genocid nad Jermenima 1915. godine. On je tako postao prvi američki predsednik posle 40 godina koji je zvanično nazvao zločine nad Jermenima genocidom, uprkos protivljenju Turske.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Dojče vele -Zapad će hteti da ima Ankaru na svojoj strani
Tanjug 25. 04. 2021.

TURSKOJ je sa svojom spoljnom politikom sve samouverenija i kontroverznim trgovinama oružjem nervira malo Vašington, malo Moskvu, piše Dojče vele (DW) i ocenjuje da sukob u Ukrajini primorava Ankaru na balansiranje - ali joj i pruža šansu.

U tekstu se ukazuje da se najnovija eskalacija sukoba između Rusije i Ukrajine sa posebnom pažnjom prati u Ankari, jer turska vlada i sa Kijevom i sa Moskvom održava bliske odnose, ali da to postaje sve teže. Na veliko nezadovljstvo ruske vlade, predsednik Redžep Tajip Erdogan u Istanbulu je primio ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i time se jasno pozicionirao protiv Kremlja.

- Mi branimo teritorijalni integritet Ukrajine i njen suverenitet - istakao je Erdogan nakon sastanka.

Ukrajina je važan partner sa kojim Ankara sklapa unosne poslove, pa i kada je reč o naoružanju - prošle godine dve zemlje su potpisale ugovor o isporuci šest turskih borbenih i izviđačkih letelica tipa Bajraktar TB2, uključujući tri kopnene kontrolne stanice. Legitimno je što Turska podržava Ukrajinu u borbi protiv separatizma, smatra Mitat Čelikpala sa Univerziteta Kadir-Has u Istanbulu, ali ukazuje da to strašno smeta Rusiji.

Čelikpala zato smatra da je ta politika riskantna i navodi da je Turska 2015. godine iskusila koliko bolne mogu da budu ruske sankcije. Nakon što je u novembru 2015. godine turska protivavionskla raketa oborila jedan ruski borbeni avion u tursko-sirijskom pograničnom području, ruska vlada je Turskoj uvela kazene carine i otežala putovanja ruskih turista u tu zemlju.

I u građanskom ratu u Libiji, u sukobu oko područja Idlib na severozapadu Sirije, kao i u azerbejdžansko-jermenskom sukobu na području Nagorno-Karabah, Ankara i Moskva imaju suprotne ciljeve. I sa SAD u poslednje vreme je bilo brojnih sukoba interesa. Naročito je maj 2019. godine bio veliki test za odnose sa Vašingtonom - članica NATO-a, Turska, odlučila je da svoj vazdušni prostor čuva ruskim sistemom protivraketne odbrane S-400. Pretnje sankcijama, pa čak i ultimatum, slabo su uticali na odluku turskog predsednika - Turska je kupila rusko naoružanje. To nija bila uvreda samo za Vašington, veći i za čitav NATO.

Bivši predsednik SAD Donald Tramp dozvolio je da Turska prođe nekažnjeno - Vašington do danas nije uveo sankcije. Stručnjaci smatraju da Trampov naslednik neće biti tako popustljiv prema Ankari, pošto je DŽozef Bajden poznat po kritičkom stavu prema turskom predsedniku. Ukrajinski sukob bi mogao da bude šansa za ponovno zbližavanje dve zemlje jer, kao i Erdogan, i američki predsednik Bajden je takođe obećao nepokolebljivu posvećenost SAD suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine.

- Napetosti između Zapada i Rusije će se u budućnosti zaoštravati. I Zapad će hteti da ima Tursku na svojoj strani - prognozira Čelikpala. Međutim, Ankara bi najpre morala da se oslobodi američko-ruske dileme i da eventualno prihvati sankcije Moskve.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Turska poručila Bajdenu: Sramno; Tek će da odgovore?
IZVOR: TANJUG NEDELJA, 25.04.2021.

Izjava predsednika SAD Džozefa Bajdena da je masakr nad Jermenima u Otomanskom carstvu genocid "jednostavno je sramna".

Turska će u narednim mesecima odgovoriti na različite načine, izjavio je danas Ibahim Kalin, predstavnik predsednika Turske. Nakon višedecenijskog balansiranja Bele kuće u komentarima o masovnom ubijanju Jermena tokom 1915. godine, predsednik Bajden je dao sinoć izjavu u kojoj je stradanje Jermena nazvao genocidom, prenosi Rojters. Kalin nije precizirao da li će Turska zabraniti pristup američkim snagama vazuhoplovnoj bazi Indžirlik na jugu Turske, koja je korišćena za pružanje podrške iz vazduha u oružanim akcijama koje su međunarodne snage preduzimale protiv Islamske države u Siriji i u Iraku, ili su u pitanju neke druge uzvratne mere.

Turski zvaničnici su brzo osudili jučerašnju izjavu predsednika Bajdena, a Kalin je najavio da će se predsednik Turske oglasiti sutra o ovom slučaju, odmah posle sednice vlade. Turska priznaje da su brojni Jermeni koji su živeli u Otomanskom carstvu ubijeni u sukobima sa carskim snagama u Prvom svetskom ratu, ali negira da su ubijanja sistematski sprovođena i da predstavljaju genocid. Ministarstvo spoljnih poslova Turske pozvalo je sinoć američkog ambasadora u toj zemlji zbog izjave predsednika Bajdena i prenelo mu "oštru reakciju" zvanične Ankare.

U saopštenju ministarstva spoljnih poslova Turske kaže se da je zamenik ministra spoljnih poslova Turske Sedat Onal rekao ambasadoru Dejvidu Saterfildu da Bajdenova izjava nije pravno zasnovana i da je Ankara "odbacuje, smatra je neprihvatljivom i najoštrije osuđuje", uz ocenu da je izjavom napravljena "rana u odnosima koja će teško zaceliti", preneo je ranije Rojters.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Uradio ono što nijedan predsednik SAD nije smeo: Sultan ostao bez opcija, a Putin ga drži u šaci
Milijana Milikšić 25.04.2021.

Džou Bajdenu trebalo je više od tri meseca u kancelariji da pozove turskog kolegu Redžepa Tajipa Erdogana. Samo to je već bilo znak pada statusa zemlje koja je nekad bila američki najbliži strateški saveznik širom Bliskog istoka, Jugoistočne Evrope i Istočnog Mediterana. Ali ono što je još gore za Ankaru bila je poruka koju je Bajden isporučio kad je konačno u petak uveče podigao slušalicu – Sjedinjene Države konačno su priznale genocid nad Jermenima 1915.

Bajden je formalno tokom vikenda priznao da je masakr nad Jermenima, kad ih je u Otomanskom carstvu ubijeno milion i po, bio genocid, a Turskoj nije trebalo mnogo za odgovor. Svega nekoliko minuta nakon ovakve Bajdenove izjave, oglasio se turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu, koji ju je “potpuno odbacio”. Tursko Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je čak Bajdena kako bi mu prenelo "snažnu reakciju" Ankare.

Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev takođe je osudio Bajdenovu izjavu, ukazujući da je reč o “istorijskoj grešci”, dok je premijer Jermenije Nikol Pašinjan – koji je u nedelju dao ostavku – poručio Bajdenu da je njegovo priznanje genocida “bezbednosno pitanje” za njegovu zemlju, u svetlu prošlogodišnjih konflikta u spornom regionu Nagorno-Karabah.

Erdogan više treba Bajdena nego on njega

Zašto Bajden tretira Erdogana tako snishodljivo? I zašto je Bajden održao svoje obećanje iz kampanje da će priznati genocid kad niko od njegovih prethodnika u Beloj kući nije to uradio jednom kad su se našli u kancelariji? Izgleda da je prvi put za više godina on svestan da Erdogan treba više Sjedinjene Države nego što one trebaju njega – i već to koristi, piše “NBC njuz”. Bajden se nada da će, koristeći se ovom polugom, “ispraviti” neka od Erdoganovih ponašanja, poput antidemokratskih mera i bliskih veza sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Godinama su SAD smatrale da je Turska previše važna da bi se odnos sa njom otuđio formalnim priznanjem masakra, uprkos maltene univerzalnom priznanju od strane akademika i većeg dela američkog društva, kao i domaćeg pritiska iz redova političkih angažovanih jermenskih Amerikanaca. Suština nije u tome da je Bajden besan na Erdogana, već pre čitava američka vlada – mnogi u i van administracije smatraju da je turski predsednik autokrata koji preti američkim regionalnim interesima. Turka je nekad bila svetionik demokratije i stub nade za otvoreno i moderno društvo među većinski muslimanskim nacijama, a Erdoganovo suzbijanje pravičnih izbora, slobode govora i sudske nezavisnosti odbijaju Amerikance. Njegov društveni konzervatizam i populističke taktike preusmerile su Tursku ka netoleranciji i polarizaciji u društvu.

Turska, koja je nekad bila toliko strateški poravnata sa Zapadom da je postala njena najistočnija članica u NATO, pod Erdoganom se redovno sukobljavala u paktu i čak ga ponekad osujećivala. Turska je bila bliska i sa važnim bliskoistočnim igračima poput Izraela, ali su Erdoganova preusmerenja ka grupama poput Hamasa spalile važne regionalne mostove.

Značaj odluke

Unazad dve decenije, kad bi novi predsednik ušao u Belu kuću s obećanjem da će priznati genocid nad Jermenima, odmah bi se suočio sa “branom” američkih ministarstava i agencija koje bi mu objasnile zašto bi to bilo pogrešno. Turska se protivi tom obeležju jer je zabrinuta za praktične posledice, od kojih je najvažnija otvaranje vlade ka pozivima za reparaciju, ali i zbog simboličnog značaja. Ona ne želi da se na nju gleda kao na “izgnanicu”, a u isto vreme želi da se prizna veliki broj Turaka, Kurda i drugih muslimana koje je Rusija, saveznica Jermenije, ubila u Prvom svetskom ratu. Turska je značajna sredstva uložila u lobiranje u američkom Kapitolu, na akademske konferencije i objavljivanje knjiga na tu temu kako bi sprečila Vašington da promeni svoj jezik.

U prošlosti je američko Ministarstvo odbrane smatralo Tursku previše dragocenim savezikom koji je često služio kao cigla u brani američke vlade, zasnivajući na tome neispunjena obećanja o priznanju genocida. Ali to više nije slučaj. Danas Pentagon, besan na Ankaru zbog niza pitanja, a posebno kupovine ruskih odbrambenih raketnih sistema S-400 iz 2017, više nije zainteresovan da joj “drži vodu” u Vašingtonu. Štaviše, Kongres je pozicioniran strožije po pitanju Turske nego Pentagon i čak Bajden.

Mnogi članovi Kongresa predstavljaju jermenske zajednice koje su snažno “gurale” prepoznavanje genocida, a zakonodavstvo koje je već nametnulo sankcije kojima je na meti turska kupovina ruskih sistema, želi da oštro kazni Tursku zbog brojnih drugih Erdoganovih “prestupa”. Čak i u Birou za evropske i evroazijske poslove, koje se tradicionalno bavilo Ankarom, “turkofilija” izlazi iz mode.

Erdogan bez opcija, ali zato Putin…

Generalna je klima u američkoj vladi da Erdogan bolje reaguje na strogost u stilu Putina umesto na topao zagrljaj, ceni “NBC njuz”. Istovremeno, Erdogan je ostao bez opcija koje bi mu pomogle da se prilagodi Bajdenovoj administraciji. S obzirom da mu kod kuće pada podrška, malo je verovatno da će Erdogan pristati da olabavi svoj autokratski stisak nad turskim društvom, kako ga opozicija ne bi nadglasala. A spolja, Erdogan je prosto previše duboko “zaglibio” s Putinom da bi se izvukao.

Ako on vrati Rusiji S-400 - što je malo verovatno imajući u vidu da je jednom na kritike iz SAD poručio da "ne znaju s kim imaju posla" - Putin bi mogao odmah da mu nametne trgovinske i turističke sankcije, što bi se loše odrazilo na tursku ekonomiju i dodatno erodiralo Erdoganovu bazu pristalica. Na vojnom frontu, Putin bi mogao dati zeleno svetlo za napad bliskom savezniku Bašaru al Asadu na Idlib, poslednje uporište sirijskih pobunjenika, te poslati stotine hiljada izbeglica preko granice u Tursku.

Ankara je već postala dom za 3,6 miliona sirijskih izbeglica. Sa usporenom ekonomijom, a anti-izbegličkim sentimentom u porastu, čak ni Erdogan ne bi mogao da se odupre talasu društvenih i političkih snaga koje bi oslobodio takav priliv izbeglica. Putin bi takođe mogao da naruši krhke dogovore o prekidu vatre između svojih saveznika i turske i njenih saveznika u Libiji i Južnom Kavkazu, dodatno potkopavajući interese Turske, ali i Erdoganu lično stvoriti probleme jer i on, baš kao i Putin, u svojoj zemlji uživa imidž svetskog snagatora.

Sve to stavlja Erdogana u slabu poziciju da se bori protiv oznake genocida, što je delimično razlog zašto je Bajden izabrao baš ovaj trenutak da stupi u akciju. Turska ekonomija je već ugrožena, a ako njeni odnosi sa SAD nastave da padaju, mogla bi da potone. Ono što Erdoganu sada treba, smatra “NBC njuz” je da preokrene ovu dinamiku stvaranjem narativa da se sasvim dobro slaže sa Bajdenom. Turski predsednik je bio strpljiv čak i kad ga je Bajden ignorisao i potom drastično preusmerio američku politiku po pitanju genocida. Kakvu god retoriku sada da zauzme, Erdogan će sigurno tragati za prilikom da uzvrati Bajdenu jednom kad se turska ekonomija oporavi, zaključak je portala.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

"Odluka je kontroverzna" - Bajdenova izjava može da naruši mir?
IZVOR: ANADOLIJA PONEDELJAK, 26.04.2021.

Ministar odbrane Republike Turske Hulusi Akar kazao da se istorijski događaji ne smeju koristiti za obračune i sukobe, kao i da ih ne treba politizovati.

Akar je poručio da bi svi oni koji koriste takve termine trebalo da sagledaju svetsku i sopstvenu istoriju.

"Kao što se ne mogu ponoviti događaji koji ne postoje, samo opravdanje američke administracije je ništavo. Pre 2020. godine ovaj termin nije korišćen, a šta se u međuvremenu promenilo, pa je doneta i ova odluka? Šta o tome misle Amerikanci? Ne postoji razumno i moralno objašnjenje za ovu odluku, koja je doneta pod vođstvom lobija koji uopšte ne predstavljaju jermenski narod. Ova odluka je takođe kontroverzna u pogledu intelektualne časti i stvoriće nove polarizacije“, rekao je Akar u saopštenju. Kako je naglasio, kreiranje takvog okruženja može negativno da utiče na odnose Turske i Jermenije, uključujući odnose između Turaka i Jermena, kao i na mir u celoj regiji.

"Mir i spokoj u našoj regiji su naš zajednički problem, dakle, Turske i Jermenije, a ne problem jermenske dijaspore i država koje, kao što je bio slučaj juče sa SAD, koriste tu istu armensku dijasporu za ostvarenje svojih interesa", naglasio je turski ministar odbrane. Akar je poručio da je Turska uvek isticala da bi rasprave o događajima iz 1915. godine trebalo da vode istoričari, a ne političari, te da takav stav očekuje od trećih zemalja, uključujući i saveznike poput SAD.

"Uprkos tome, američka administracija je ovom odlukom negirala i potpise sopstvenih službenih izveštaja, te je ustuknula pod pritiskom jermenske dijaspore i nekih drugih centara moći. Takođe je zanemarila postojeće podatke i dokumente koji se nalaze u Američkoj nacionalnoj agenciji za arhiv i evidenciju", kazao je Akar te dodao:

"Činjenicu o viševekovnom zajedničkom životu u miru i prosperitetu i o dešavanjima koja su se u jednom periodu događala između turske i jermenske zajednice nazivati 'genocidom' , predstavlja nesmotrenost, neznanje i uništavanje budućnosti. Ova greška mora biti ispravljena", poručio je Akar.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Erdoganova poruka za Bajdena: Povuci reč
IZVOR: TANJUG PONEDELJAK, 26.04.2021.

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan danas je apelovao na predsednika SAD Džozefa Bajdena da brzo promeni deklaraciju o masakru nad Jermenima.

Erdogan je rekao da je ocena o genocidu uznemirujuća i narušava bilateralne odnose. Bajdenova deklaracija od subote je razbesnela Tursku, koja je rekla da je saopštenje otvorilo "duboke rane" u odnosima koji su već zategnuti brojnim pitanjima, prenosi Rojters.

U prvim komentarima Bajdenove izajve, Erdogan je rekao da će "pogrešan korak" biti prepreka odnosima, a onda je savetovao SAD da se "pogledaju u ogledalo" i dodao da Turska i dalje želi da uspostavi "dobre komšijske odnose" sa Jermenijom.

"Predsednik SAD je dao ocene koje su bez osnova, nepravedne i netačne o tužnim događajima koji su desili u našem kraju pre više od jednog veka", rekao je Ergodan nakon sastanka kabineta. On je pozvao da turska i jermenska strana formiraju zajedničku komisiju da istraži događaje.

"Nadam se da će američki predsednik odustati od pogrešnog poteza što pre je moguće", izjavio je Erdogan. On je kritikovao SAD i zbog toga što nisu uspele da nađu rešenje za decenijski star konflikt između Jermenije i Azerbejdžana u Nagorno-Karabahu, gde su SAD, Rusija i Francuska bile posrednici, a onda je, kako je dodao, Vašington samo stajao nemo i gledao kako se dešavaju masakri.

"Ako kažete genocid, onda morate da se pogledate u ogledalo i napravite procenu. Šta se desilo sa američkim starosedeocima, ne moram čak ni da ih pominjem, ali ono što se dogodilo je jasno. Sa svim tim istinama, ne možete davati optužbe o genocidu turskog naroda", kazao je Erdogan.

Predsednik Turske je takođe rekao da je oko 150.000 ljudi ubijeno tokom 1915. godine, dok Jermenija kaže da je stradalo oko 1,5 miliona ljudi. Erdogan kaže da je broj ubijenih "preuveličan dodavanjem jedne nule na kraju".

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

понедељак, 26.04.2021.
Бошко Јакшић

Бајден рaзгневио Турску

Нејасно како ће две земље наставити са „ефикасним менаџментом неслагања” о коме су разговарали амерички и турски председник

Председник Џо Бајден напустио је деликатну дипломатску праксу својих претходника, па је званичним признањем да су снаге Отоманске царевине над Јерменима, пре више од века, починиле геноцид најавио ново заоштравање са Турском.

„Амерички народ поштује све Јермене који су нестали у геноциду који је почео на данашњи дан пре 106 година. Почевши од 24. априла 1915, хапшењем јерменских интелектуалаца и лидера (њихових) заједница у Константинопољу од стране отоманских власти, током кампање истребљења милион и по Јермена је депортовано, масакрирано или је марширало у своју смрт”, пише у саопштењу председника, којим је испунио обећање дато пре годину дана. Иако Бајден наглашава да је геноцид почињен пре него што је савремена турска република рођена на крају Првог светског рата и да фокус није на оптужбама већ на сећању, саопштење је разгневило званичнике у Анкари, али и обрадовало Јермене широм света.

Бајден је први пут од ступања на дужност телефоном позвао турског председника Реџепа Тајипа Ердогана да би га обавестио о формалном признању геноцида који Турска дуже од века пориче, а Ердоган масовно страдање Јермена назива „инцидентом”.

Анкара „у потпуности одбацује” Бајденово саопштење које се квалификује као „политички опортунизам” заснован на популизму, а шеф турске дипломатије Мевлут Чавушоглу поручује да турска влада неће ни од кога примати лекције из турске историје: Речи не могу да мењају историју.

Статус Турске у НАТО-у, у коме има другу по снази армију, спречавао је до сада америчке председнике да прихвате квалификатив геноцида који је најосетљивија тема турске историје и дипломатије, али међусобни односи су претходних година пали на најнижи ниво током последњих деценија и Бајдена охрабрили да повуче потез за који је знао колико ће разгневити Турску. У Анкари су и даље уверени да САД стоје иза неуспелог покушаја државног удара у Турској августа 2016, а Вашингтон, посебно Пентагон, не показује спремност да пређу преко Ердоганове одлуке да купи и инсталира руски антиракетни систем С-400. Односе је додатно реметио благонаклон став Турске према Исламској држави, а после пораза џихадиста различити приступи Курдима у Сирији.

Остаје сасвим нејасно како ће две земље наставити са „ефикасним менаџментом неслагања”, што је формулација коју турски медији преносе из напетог телефонског разговора двојице лидера. Бајден је и у време док је био у Сенату заступао став да је Турска одговорна за геноцид, а његовим формалним проглашењем је потврдио да ће људска права представљати један од кључних приоритета његове спољне политике – по цену нових заоштравања са Русијом и Кином, али и савезничким државама као што је Турска, чији је режим на мети управо због кршења људских права.

Смрт 1,5 милиона Јермена у последњим данима пред колапс Османског царства је последица директних егзекуција по наређењу Талат-паше – чији су извођачи махом били Курди – и масовног страдања током присилног марша са истока Анадолије према сиријској пустињи. Јермени су били оптужени да сносе одговорност за рат. Последице су добиле размере монументалног злочина. Иако историја учи да земље које одбијају да се суоче са тамним странама своје историје себи наносе највећу штету, званична Турска је читав век остала при тврђењу да максималан број страдалих Јермена не прелази 300.000 и да се ради о жртвама глади и изнуривања, а не систематског убијања. САД су се, под снажним, деценијским, притиском јерменске дијаспоре, формалним признавањем геноцида сада придружиле Француској и још 30-ак држава које су убијања и депортације прогласиле за геноцид.

До сада се Роналд Реган, чија је изборна база у Калифорнији најјаче јерменско упориште у САД, једном осврнуо на јерменски „геноцид” током обележавања Холокауста 1981, али није било формалног признања. Џорџ В. Буш и Барак Обама су обећавали да ће то учинити, али су се одлучили да не иритирају савезнике у Турској, ограничавајући се на изразе „масовни злочини” и „масовна убијања”. Оба дома америчког Конгреса су 2019. признале геноцид упркос покушају Доналда Трампа да то спречи.

Питање је сада чиме и како Анкара може да узврати? Да прекине дипломатске односе као што је деценијама претила? Не може. Усијање у односима са Америком није пут од кога би Турска имала користи, сем уколико не жели велики заокрет ка Русији – што није у природи Ердоганове прагматске политике. Бајденова декларација несумњиво ће пореметити ионако лоше односе, али економска разматрања могла би да приморају Ердогана да обори значај последица питања за које је сматрао да представља покушај поткопавања легитимитета савремене турске државе. Турска ће морати да прогута једну горку пилулу историје коју ће Ердоган употребити за јачање исламског идентитета и турског национализма – што је и досад била добитничка комбинација његове ауторитарне власти.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Kad je priznao genocid nad Jermenima i mi možemo Krim
Novosti online 26. 04. 2021.

TURSKA partija „Vatan“ („Domovina“) na mitingu ispred ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Ankari predložila je nekoliko mera kao odgovor na izjavu predsednika SAD DŽoa Bajdena o genocidu nad Jermenima u Osmanskom carstvu.

- Obraćamo se vladi. Na napad Bajdena ne treba odgovarati rečima. Obavezno treba preduzeti mere. Turske oružane snage moraju baze Indžirlik i Kuredžik odmah staviti pod potpunu kontrolu, a američke jedinice treba da budu vraćene u svoju zemlju u roku od 15 dana. Radi priznanja Krima i Abhazije, kao i (samoproglašene) Turske Republike Severni Kipar, moraju se pokrenuti diplomatski kontakti sa Rusijom, Iranom i Azerbejdžanom - navodi se u saopštenju, koje je pročitao generalni sekretar partije Ozgjurom Bursali.

Priznanje Bajdena genocidom, događaj iz 2015. godine, po njihovom mišljenju, nije pravosnažno bez odluke međunarodnog suda. U tekstu se kaže i da je, u skladu sa presudom Evropskog suda za ljudska prava iz 2015. godine, predsednik stranke „Vatan“ Dogu Perinček, ranije osuđen u Švajcarskoj zbog rasne diskriminacije, imao pravo da porekne da su masovna ubistva Jermena u Osmanskom carstva 1915. godine predstavljala genocid. Perinček je tada izjavio da je „genocid nad Jermenima velika međunarodna laž“. Partija „Vatan“ je paralelno organizovala miting ispred američkog konzulata u Istanbulu i namerava da organizuje ovakve akcije i tokom naredne nedelje u raznim gradovima Turske.

Genocid nad Jermenima

Američki lider DŽo Bajden u subotu je saopštio da su otomanske turske snage počinile genocid nad Jermenima 1915. godine. On je tako postao prvi američki predsednik posle 40 godina koji je zvanično nazvao zločine nad Jermenima genocidom, uprkos protivljenju Turske. Jermeni ističu da su otomanske snage 1915. godine ubile milion i po Jermena. Da je nad njima izvršen genocid priznale su 23 države, Evropski parlament i Svetski savet crkava.

Turska prihvata da su mnogi Jermeni koji su živeli u Otomanskom carstvu ubijeni u sukobima sa osmanskim snagama tokom Prvog svetskog rata, ali osporava broj žrtava i poriče da su ubistva sistematski organizovana i da predstavljaju genocid. Vlada Turske poziva na formiranje međunarodne komisije istoričara u cilju izučavanja dostupnih arhivskih dokumenata i kako bi se razvio objektivan pristup događajima u Prvom svetskom ratu.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Erdogan se predstavlja kao saveznik i Putina i Bajdena, a obojicu je razbesneo
Milijana Milikšić 26.04.2021.

Turska se zbog svoje geostrateške pozicije često predstavlja kao “most između istoka i zapada”, ali izgleda da će se njen lider Redžep Tajip Erdogan “našetati” kako bi balansirao između dve strane i kako se taj “most” ne bi urušio usled nedavnih dešavanja na globalnom planu.

Odnosi Ankare i Vašingtona u poslednje vreme su otežani, a dodatno su se zaoštrili nakon što je američki predsednik Džo Bajden nedavno formalno priznao da je masakr nad Jermenima 1915. godine, kad je ubijeno njih milion i po u Otomanskom carstvu, bio genocid.

Tenzije sa Amerikom

Ankara, članica NATO pakta, razbesnela je Vašington kad je 2017. naručila, a 2019. primila isporuku ruskog antiraketnog sistema S-400. “Dojče vele” ukazuje da to nije bila uvreda samo za Vašington već i čitav NATO, koji Rusiju smatra rivalskom silom. Nekad toliko strateški usklađena sa Zapadom, Erdoganova Turska se redovno sukobljava u NATO paktu i čak ga ponekad osujećuje. Dok je tadašnji američki predsednik Donald Tramp progledao Ankari kroz prste, Bajden je otišao korak dalje priznajući genocid, što se nijedan lider SAD nije usudio u protekle dve decenije.

Nekad najbliži strateški saveznik SAD širom Bliskog istoka, Jugoistočne Evrope i Istočnog Mediterana, Turska je godinama iritirala Vašington, gde mnogi smatraju da je Erdogan autokrata koji preti američkim regionalnim interesima. Ali, sve do Bajdena su američki predsednici smatrali da je Turska previše važna da bi se odnos sa njom pokvario priznavanjem genocida. Sada to nije slučaj, a Turska se našla izolovanijom na međunarodnoj sceni nakon što je dodatno narušila odnose sa Moskvom tokom nedavnih tenzija u Ukrajini. Ipak, iste tenzije bi mogle približiti Ankaru Vašingtonu, jer su i Erdogan i Bajden izrazili svoju podršku suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine.

Ukrajinska kriza

Za mnoge su fotografije Erdogana i ruskog predsednika Vladimira Putina kako ližu sladoled u avgustu 2019. blizu Moskve, mesec dana nakon što je Turska preuzela naručene projektile, bila simbol bliskih veza između dva autoritarna lidera, međutim iako Turke i Ruse zbližavaju ekonomija i zajedničko nepoverenje prema Zapadu, i sami su podeljeni zbog niza pitanja, uključujući Ukrajinu. Odnose dve zemlje nisu pokvarili ni obaranje ruskog aviona 2015, ni ubistvo ruskog ambasadora sledeće godine. Kad je navodni pokušaj puča u Turskoj zapretio Erdoganovoj vlasti, Putin je požurio da prvi ponudi reči podrške Ankari. Stradanje 34 turska vojnika u vazdušnom napadu u Siriji prošlog februara nije poremetilo njihovu saradnju. Ankara je prihvatila da su napad izveli sirijski avioni, uprkos svedočanstvima o ruskoj umešanosti, a Rusija je stajala po strani dok su turski avioni gađali sirijske mete u znak odmazde.

U Libiji Ankara podržava međunarodno priznatu vladu u Tripoliju, a Rusija vladu u Damasku. U Nagorno-Karabahu Turska je imala veliku ulogu u pobedi Azerbejdžana, dok je Rusija, u čijoj je Organizaciji ugovora o kolektivnoj bezbednosti Jermenija članica, nametnula primirje i postavila 2.000 mirotvoraca na granicu regiona nudeći Ankari ulogu posmatrača.

Rusija je početkom meseca krenula da gomila trupe na ukrajinskoj granici u u jednom trenutku je ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba rekao da su Rusi rasporedili čak 120.000 vojnika “u neposrednoj blizini naših granica na severoistoku, na istoku i na jugu”, te pozvao Zapad da uvede dodatne sankcije Moskvi. Rusija je povukla svoje trupe pre nekoliko dana, a Turska je u međuvremenu podržala integritet Ukrajine, koja je njen važan poslovni partner. Erdogan je, kako piše “Dojče vele” na veliko nezadovoljstvo ruske vlade, primio ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog u Istanbulu, čime je jasno stao na jednu a protiv druge strane.

- Mi branimo teritorijalni integritet Ukrajine i njen suverenitet – poručio je Erdogan nakon sastanka.

“Velika Rusija”

- Ukrajina je potpuno drugačija priča – rekao je “Al Džaziri” Gonul Tol, direktor Turskog programa Instituta za Bliski istok u Vašingtonu, ukazujući na važnost Ukrajine za Tursku (i obratno).

- Postoji blisko odbrambeno partnerstvo koje Turska neguje sa Ukrajinom poslednjih pet-šest godina. Ali, Rusija smatra da je Donbas (istočni deo Ukrajine) deo “velike Rusije”… U Putinovoj glavi, (čitava) Ukrajina predstavlja mnogo važniji prostor. To znači da će biti agresivniji u odbrani onog što smatra svojim suverenim pravima - ističe Tol.

Ankara je 2019. prodala Ukrajini desetak dronova “bajraktar”, koji su pokazali svoju vrednost protiv ruskih oružanih sistema poslednjih godina. Moskva je kasnije obustavila letove u Tursku do juna, navodno zbog pandemije Kovida, međutim mnogi to vide kao “kaznu” Ankari kojima će Rusija uskratiti svojih 500.000 turista godišnje. Osim vojnih veza, Turska i Ukrajina dele istorijske i etničke veze sa krimskim Tatarima, zbog čega je Ankara osudila rusku aneksiju Krima 2014, iako nije sledila druge u nametanju sankcija.

Legitimno, ali bolno

Da je legitimno to što Turska podržava Ukrajinu jeste, smatra Mitat Čelikpala sa Univerziteta Kadir-Has u Istanbulu, ali kako je ukazao “to strašno smeta Rusiji”.

- Turska je 2015. iskusila koliko bolne mogu da budu ruske sankcije. Nakon što je u novembru te godine turska protivavionskla raketa oborila jedan ruski borbeni avion u tursko-sirijskom pograničnom području, ruska vlada je Turskoj uvela kazene carine i otežala putovanja ruskih turista u tu zemlju – naveo je on, preneo je DW.

Sporni Erdoganov kanal

Osim u Istočnoj Ukrajini, Libiji, Siriji, i regionu Nagorno-Karabah, još jedna mučna tema u odnosu dve zemlje je i izgradnja kanala do Crnog mora koju zagovara Erdogan. Projekt, poznat kao Istanbulski kanal, osmišljen je devedesetih, a danas Erdogan izlaže ekonomske razloga njegovog sporovođenja. Njegovi stručnjaci kažu da će povećanje u saobraćaju kanalom doneti Turskoj desetine milijardi dolara godišnje, navodi “Harec”, dodajući da ima navoda da su Erdoganovi tajkuni i rođaci već kupili zemljište oko rute kanala.

Ipak, Moskvu ne brinu ekonomski aspekti plana, već se brine da će Zapad time dobiti novu rutu za svoje ratne brodove.

“Šizofrena spoljna politika”

Iako otuđenje od Rusije ima smisla – bar iz ugla Zapada – Turska i dalje mora da živi u istom okruženju. Potreba da se dobro slaže s Moskvom često je predstavljana kao “okretanje” od Zapada, međutim nesporazumi oko promenljive turske, “vidno skoro šizofrene” spoljne politike, potiče iz Erdoganove kombinacije pragmatizma i ideoloških crvenih linija, kako je “Al Džaziri” rekao Selim Sazak, direktor istraživanja TUM strategije u Ankari.

- Deo konfuzije potiče iz Erdoganove rigidne posvećenosti određenim pitanjima i njegova totalna fleksibilnost prema drugima koje može iskoristiti kao ulog u pregovorima – ističe Sazak. – U slučaju Sirije, treba da date nešto Rusima kad se otvori pojava, pa kupujete S-400 jer je to instrument poluge teške tri milijarde dolara za nešto drugo.

On smatra da Ankara nema interes da olakša Moskvi širenje zone uticaja.

- Što vam se Rusija više približi, veća je šansa da vas napadne ruski medved – upozorio je on.

Dok Turska balansira između Vašingtona i Moskve, sva je verovatnoća da će tu ravnotežu biti sve teže održavati.

- Napetosti između Zapada i Rusije će se i u budućnosti zaoštravati. I Zapad će hteti da ima Tursku na svojoj strani - prognozira Čelikpala, prenosi DW ukazujući da bi Ankara, pre toga, morala da se oslobodi američko-ruske dileme i eventualno prihvati sankcije Moskve.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Ursula fon der Lajen: Osetila sam se povređeno i usamljeno u Ankari


Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen danas je izjavila da se osetila povređeno i usamljeno tokom sastanka sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom ranije ovog meseca i dodala da je tretirana loše samo zato što je žena.

„Prva sam žena predsednik Evropske komisije. Pošto sam predsednica, očekivala sam da u skladu s time budem tretirana kada sam bila u Turskoj, ali nije bilo tako“, rekla je Ursula fon der Lajen poslanicima EU, prenosi EP.

Ona je dodala da ne može da nađe opravdanje zbog načina na koji je tretirana.

„Jedino što mogu da zaključim je da se tako desilo jer sam žensko. Da li bi se ovo desilo da sam nosila odelo i kravatu“, zapitala je ona.

Ona nije javno okrivila Erdogana ili Mišela za neprijatnost, ali je rekla da nije videla da nedostaju stolice na prethodnim sličnim susretima.

„Osetila sam se povređeno, samo, kao žena i Evropljanka. Ne radi se o mestu za sedenje ili protokolu. Ovo govori o tome ko smo u srži. Ovo zadire u vrednosti za koje se Unija zalaže i pokazuje koliko treba da idemo još da pre nego što žene počnu da se tretiraju jednako, svaki put i svuda“, ocenila je predsednica EK.

Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel su se nedavno susreli sa Erdoganom u Ankari povodom tenzija između Evropske unije i Ankare, a u kabinetu su bile dve stolice, za Erdogana i Mišela, dok je fon der Lajenova stajala pored muškaraca i izražavala čuđenje uz „hm“ zvuk, koji je označavao razočaranje, dodaje AP.

Onda je sela na sofu i bila udaljena od sagovornika, prenosi Tanjug.

izvor

[Dreadnought]

Turks react to Biden's statement on 1915 events

Here is how Turks in Istanbul are reacting after US President Joe Biden called the events of 1915 an "Armenian genocide."

[Dreadnought]

„Odlazi NATO — neprijatelju Ataturka“: Bes u Turskoj, zatraženo da se proteraju američki vojnici


Ispred vazduhoplovne baze „Indžirlik“ na jugu Turske, gde je smešten američki kontingent, održani je protest na kojem su demonstranti tražili da se taj objekat zatvori, a vojnici proteraju kao odgovor na odluku predsednika SAD Džoa Bajdena da zločine nad Jermenima u Prvom svetskom ratu nazove genocidom.

Demonstranti su nosili turske zastave i transparente na kojima je pisalo: „Odlazi NATO — neprijatelju Ataturka“, „Zatvoriti Indžirlik za SAD zbog laži o genocidu“ i „Ne NATO. Ovo je naša zemlja“.

Protest je organizovao lokalni ogranak Saveza mladih Turske koji smatra Bajdenovo priznanje nezakonitim i da nema pravnu snagu.

izvor

[Dreadnought]

SOFAGATE EU Ursula says Erdogan snub was about women & misogyny