Turska strategija na Mediteranu

[MOTORISTA]

Stejt department „pojasnio“ Bajdenovu izjavu o 1915. godini i Turskoj
SVET Autor: Anadolija 30. apr. 2021

Američki Stejt department oglasio se u vezi s izjavama predsednika Sjedinjenih Američkih Država Džoa Bajdena o događajima iz 1915. godine, a poručeno je kako cilj tih izjava nije bio da se utiče na suvereni imunitet Turske pred američkim sudovima.

Jedan od portparola Stejt departmenta odgovorio je pisanom izjavom šta bi pravno mogla da znači izjava Bajdena od 24. aprila.

„Poslednja predsednikova izjava nije imala za cilj da utiče na suvereni imunitet Turske pred američkim sudovima, što je regulisano Zakonom o imunitetu stranih država“, navedeno je iz Stejt departmenta.

Podsetimo, Turska je oštro reagovala na kvalifikacije koje je američki predsednik Bajden dao događajima iz 1915. godine.

Izvor: www.n1info.com

[Dreadnought]

Turski ekspert: Došlo vreme da Ankara povrati svoje


U nekoliko turskih gradova ove sedmice održani su antiamerički protesti zbog priznanja genocida nad Jermenima 1915. godine. Demonstranti su pozvali turske vlasti da preduzmu kontramere i zatvore nekoliko baza za američke vojnike na teritoriji Turske, prvenstveno bazu Indžirlik. Turski ekspert smatra da je došlo vreme da Turska povrati svoje baze.

Pre svega, radi se o bazi Ratnog vazduhoplovstva Indžirlik i stanici za radio-detekciju Kuredžik. Kao što je poznato, baza Indžirlik je glavni centar za vođenje i koordinaciju niza američkih operacija na Bliskom istoku.

„Jedan od glavnih temelja nezavisnosti Turske su koraci koje je preduzela u spoljnoj politici. S tim u vezi, imamo fundamentalne probleme i napetosti u odnosima sa SAD.

Vašington zauzima antiturski stav kada je reč o nekoliko ključnih pitanja, od embarga uvedenog Turskoj, do podrške koju su Amerikanci pružali tokom vojnih udara“, objašnjava za Sputnjik turski ekspert, autor niza istraživanja o tursko-američkim odnosima Džejhun Bozkurt.

Kako kaže, odavno je vreme da se grade nezavisniji odnosi sa SAD i NATO. U tom kontekstu, on se zalaže za to da se „odnosi Turske i NATO-a dovedu na nezavisan diplomatski nivo, da se odnosi sa SAD preformulišu iz odnosa šef-podređeni u odnose ravnopravnih nezavisnih država“.

„Smatram da je došlo vreme da se povrate baze koje su date na korišćenje vojnicima NATO i SAD, prvenstveno Indžirlik i Kuredžik, i da se nacionalizuju u punom smislu te reči“, zaključio je Bozkurt.

On podseća da je baza Indžirlik otvorena u vreme hladnog rata u svetlu procesa pristupanja Turske NATO-u.

„Turska i SAD su 1980. godine potpisale Sporazum o vojno-ekonomskoj saradnji, koji predstavlja glavnu pravnu osnovu za prisustvo Amerikanaca u bazi. Indžirlik se koristio za održavanje velikog broja operacija, kako tokom Hladnog rata, tako i nakon njega“, rekao je ekspert.

Na primer, početkom 1960-ih godina u bazi Indžirlik bili su raspoređeni američki izviđački avioni U-2 koji su stvarali napetost u odnosima Turske i Sovjetskog Saveza, a tamo su se nalazili i američki bombarderi, naglašava Bozkurt.

„Osim toga, SAD su koristile bazu Indžirlik za različite ciljeve tokom operacija na Bliskom istoku, uključujući povlačenje američkih državljana tokom arapsko-izraelskog rata i islamske revolucije u Iranu. A tokom prve operacije u Persijskom zalivu sa baze Indžirlik pružana je vazdušna podrška američkim vojnicima na severu Iraka. Poznato je da se baza Indžirlik koristila tokom antiterorističke operacije protiv DAEŠ-a. Osim toga, ona igra aktivnu ulogu u izvršavanju zadataka NATO-a“, konstatuje Bozkurt.

Stručnjak ističe da je, koliko je poznato, u bazi raspoređeno oko 1.500 američkih vojnika 39. jedinice Ratnog vazduhoplovstva SAD, a u bazi se nalaze i avioni A-10, koji se koriste za vazdušne operacije u blizini tla, lovci-bombarderi klase vazduh-vazduh i vazduh-zemlja, kao što su F-15, F-16, kao i avioni za dopunu goriva.

Takođe, kako kaže, u medijima se s vremena na vreme pojavljuju informacije o tome da su u bazi raspoređeni i izviđački avioni „Avaks“.

„Osim toga, ne radi se samo o prisustvu američkih vojnika u bazi. Poznato je da čitav niz država, prvenstveno Nemačka, u okviru operacije koalicije za borbu protiv DAEŠ-a s vremena na vreme koristi tu bazu“, objašnjava Bozkurt.

On podseća da su mediji više puta objavljivali da se u bazi Indžirlik nalazi 50 modernizovanih nuklearnih bombi tipa B61-12 povećane snage. Međutim, zbog nedostatka tačnih i potvrđenih podataka, te informacije se više doživljavaju kao glasine, naglašava ekspert.

Podsetimo, američki lider Džo Bajden je pre nedelju dana saopštio da su otomanske turske snage počinile genocid nad Jermenima 1915. godine. On je tako postao prvi američki predsednik posle 40 godina koji je zvanično nazvao zločine nad Jermenima genocidom, uprkos protivljenju Turske.


izvor

[Dreadnought]

Biden formally recognizes Armenian Genocide. Praise from Yerevan, anger from Turkey

[MOTORISTA]

„Finansiranje terorizma i pranje novca“
Novosti online 01. 05. 2021.

U PREDSEDNIČKOM dekretu koji je danas stupio na snagu u Turskoj trgovina kriptovalutama je okategorisana ka „finansiranje terorizma i pranje novca“.

Dekret je izdat nakon zabrane trgovanja i plaćanja kripto valutama jer su, kako se navodi u obrazloženju, ove transakcije isuviše rizične, prenosi AP. U poslednje vreme kriptovalute sve više privlače građane Turske zbog pada vrednosti turske lire i dvocifrene inflacije, prenosi Tanjug.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Putin i Erdogan o isporukama ruskih vakcina, Karabahu, Siriji
Novosti onlajn 05. 05. 2021.

PREDSEDNIK Rusije Vladimir Putin razgovarao je telefonom sa turskim kolegom Redžepom Tajipom Erdoganom, saopštila je pres-služba Kremlja.

Dvojica predsednika razmatrala su situaciju u Siriji, Libiji, Nagorno Karabahu i pandemiji virusa korona.

- Detaljno je razmotrena tema borbe protiv epidemije virusa korona, kao i epidemiološka situacija u Turskoj - navodi se u saopštenju. S tim u vezi, Putin je naglasio spremnost Rusije da poveća saradnju u vezi sa kovidom 19 i da već od maja budu organizovane isporuke vakcine „Sputnjik Ve“ (Sputnik V). Razgovarajući o Siriji, lideri su istakli konstruktivnu saradnju dveju zemalja za rešavanje situacije i dalju stabilizaciju u toj zemlji.

- Izraženo je raspoloženje za dalji koordinisani rad u cilju unapređenja međusirijskog dijaloga u okviru Ustavnog komiteta, kao i beskompromisne ​​borbe protiv ostataka terorističkih grupa u nekim regionima Sirije - dodaje se u saopštenju.

- Takođe su dotaknuta pitanja rešavanja situacije u Nagorno Karabahu, uključujući i u kontekstu rada rusko-turskog Centra za kontrolu prekida vatre i svih vojnih dejstava u zoni sukoba - ističe pres služba Kremlja.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Egipat i Turska obnavljaju svoje odnose
Novosti onlajn 06. 05. 2021.

EGIPAT i Turska potvrdili su danas da su vodili otvorene i detaljne razgovore o bilateralnim i regionalnim pitanjima u nameri da obnove svoje odnose.

Tokom dva dana razgovora u Kairu delegacije koje predvode zamenik šefa turske diplomatije i ambasador Sedat Onal i njegov egipatski kolega Hamdi Sanad Loza, razmatrale su mnoga bilateralna i regionalna pitanja i to su bili prvi javni razgovori na visokom nivou između dve države od 2013. godine, prenosi Rojters.

- Diskusije su bile iskrene i detaljne. One su se odnosile na bilateralna pitanja, kao i na niz regionalnih pitanja, posebno je razmatrana situacija u Libiji, Siriji, Iraku i potreba za postizanjem mira i bezbednosti u regionu istočnog Mediterana - rečeno je u zajedničkoj izjavi.

Turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu najavio je 15. aprila da je dogovoreno da se novootvoreni kanal komunikacije između turskih i egipatskih obaveštajnih službi nastavi putem ministarstava spoljnih poslova.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Erodgan komentarisao sukobe u Jerusalimu i izvređao Izrael
Tanjug 09. 05. 2021.

PREDSEDNIK Turske Redžep Tajip Erodgan nazvao je danas Izrael "okrutnom, terorističkom državom", nakon što je izraelska policija u petak ispalila gumene metke i šok bombe ka palestinskoj omladini koja ih je gađala kamenjem kod džamije Al Aksa u Jerusalimu.

- Okrutni Izrael, teroristička država Izrael nemilosrdno i neetički napada muslimane u Jerusalimu - rekao je Erdogan.

Erodgan je pozvao sve muslimanske zemlje i međunarodnu zajednicu da preduzmu "efikasne korake" protiv Izraela. On je dodao da je Turska pokrenula "potrebne inicijative" da podstakne Ujedinjene nacije, Organizaciju za islamsku saradnju i sve relevantne institucije da preduzmu akcije, prenosi Rojters.

Izraelska policija i večeras se sukobila sa Palestincima ispred starog grada u Jerusalimu tokom najsvetije noći Ramazana, a prethodno je sprečila autobuse sa muslimanske vernicima koji su krenuli ka tom gradu. Sukobi su izbili ispred džamije Al Aksa gde se okupilo oko 90.000 Palestinaca, a u istočnom Jerusalimu policija je koristila šok bombe, prenose "Harec". Prema podacima Palestinskog crvenog krsta, povređene su najmanje 53 osobe, a izraelska policija navodi da je povređen i jedan policajac. Do novih sukoba dolazi dan nakon nasilja u kojem je, prema tvrdnjama palestinskih medicinskih službi, povređeno više od 200 Palestinaca kod džamije Al Aksa i na drugim lokacijama u Jerusalimu. Povređeno je i 18 policajaca. Dok policija navodi da su njene akcije izazvane bezbednosnim razlozima, muslimani ih smatraju provokacijama i optužuju Izrael za sprečavanje slobode veroispovesti, prenosi AP.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Ferero "smazao" Tursku


Italijanska multinacionalna kompanija “Ferero”, koja proizvodi čuvenu “nutelu”, kontroliše 30 odsto svetskog tržišta uzgoja lešnika, a u Turskoj, koja je prva u svetu, proizvodnja lešnika je sasvim pod kontrolom italijanske fabrike, piše list “Manifesto”.

Kao većinski vlasnik, “Ferero” je svojom politikom uspeo da u Turskoj snizi cenu proizvoda i tako eliminiše konkurenciju niza malih proizvođača.

Direktna posledica je, piše list, pad cena lešnika, ali i plata zaposlenih koji su većinom sirijske izbeglice, a među njima mnogobrojna deca.

List podseća da je međunarodna organizacija koja se bori protiv robovskog iskorišćavanja radnika, “Antislejveri”, već ranije optužila “Ferero” zbog uslova rada i plata maloletne dece koja rade na poljima koja su u vlasništvu multinacionalne kompanije.

Iste optužbe stižu i za ponašanje kompanije u Gani i Obali Slonovače, afričkim zemljama u kojimae je “Ferero” vlasnik velikih farmi za proizvodnju kakaoa.

Organizacije za zaštitu prirode optužuju “Ferero” da u tim zemljama širi proizvodnju samo jedne kulture, kakaoa, što dramatično uništava balans lokalnog ekosistema.

Fabrika “Ferero” osnovana je pre 75 godina u italijanskom gradu Alba.

Današnji vlasnik je unuk osnivača Ðovani Ferero, a tokom godina kompanija je uspela da se proširi na međunarodno tržište i u svoje vlasništvo uključi velike proizvođače slatkiša kao što je “Nestle”, “Kelogs”, “Foks” i mnoge druge, kao i velike farme za proizvodnju kakaoa u Ekvadoru, Gani, Obali Slonovače. Kompanija ima i indistrijske pogone u još osam zemalja širom sveta, uključujući Kinu i Rusiju.

izvor

[MOTORISTA]

уторак, 18.05.2021.
Војислав Лалић

Зашто Вашингтон више није пријатељ Анкаре

„Хладни ветрови” који се у последњој деценији осећају на релацији Турскa–САД после уласка Џозефа Бајдена у Белу кућу претворили су се у „олују”

У Анкари се са суздржаним оптимизмом ишчекује први сусрет председника Турске и Америке који треба да се одржи у оквиру предстојећег самита НАТО- а у Бриселу. То се могло очекивати: „хладни ветрови” који се у последњој деценији осећају на релацији Анкара–Вашингтон после уласка Џозефа Бајдена у Белу кућу претворили су се у „олују”. Нови председник је одмах после устоличења у Анкари подигао температуру до усијања: крајем априла је изјавио да је над Јерменима у време распада Османске империје почињен геноцид. Он је први шеф Беле куће који је повукао тај потез што су у Анкари дочекали као неопростив изазов. Бајден је покушао да ублажи последице тог потеза, али засад без успеха.

Турске дипломате увелико „припремају терен” за први сусрет председника две земље који треба да се одржи средином јуна на маргинама НАТО самита у Бриселу, потврдио је Ибрахим Калин, представник за медије председника Тајипа Ердогана. „ Ми ћемо  иницирати процес за решавање проблема који оптерећују односе две земље: укидање блокаде испорука америчких борбених авиона  Ф-35  Турској, спорну подршку Вашингтона коју пружа курдским терористима у Сирији  као и изручење имама Фетулаха Гулена који живи у Пенсилванији који је пре пет година покушао државни удар у Турској.”

Бриселски сусрет би могао да буде пресудан за даље односе две земље. Ако САД наставе агресивну политику према Турској Ердоган мора да одговори истом мером, цитира влади блиски „Сабах” спољнополитичке  аналитичаре у Анкари који се надају да ће Бајден коначно раскрстити са политиком коју је раније водио заједно са Бараком Обамом, када је осам година био потпредседник Америке.

Тада су и почела посртања у односима између две земље. Вашингтон је одбио да Анкари прода ракете „патриот” после чега се Ердоган окренуо ка Владимиру Путину и купио С-400. Пентагон сада тражи да Анкара раскине тај уговор пошто ће Руси захваљујући томе први пут бити у могућности да изнутра шпијунирају Атлантски савез. У Анкари одбацују те тврдње и наглашавају да ће се С-400 користити одвојено од одбрамбеног система НАТО-а и да ће бити строго контролисан.

После  многих судара на релацији Анкара–Вашингтон већина Турака више не види Америку као савезника. Према анкети која је спроведена после Бајденове изјаве о геноциду, више од 94 одсто испитаника је изјавило да „Америка више није пријатељ Турске”, да је не доживљавају као стратешког партнера. Преко 58 одсто анкетираних сматра  да Анкара треба да из својих база протера Американце, пре свега из Инџирлика. Та ваздухопловна база на југоистоку земље за Пентагон је деценијама имала изузетан значај у акцијама на Блиском истоку, у централној Азији и ка Русији односно СССР. Незванично се тврди да у њој Американци имају и атомско наоружање.

Геноцид над Јерменима само је један од проблема који последњих година оптерећују односе две земље. Турска се нашла под санкцијама због куповине руских ракета и искључена је из производње „невидљивих” америчких борбених авиона Ф-35. То може да отвори нове изазове: уколико Пентагон у томе истраје, Анкара би могла да купи руске борбене авионе Су-57, наговештавају локални медији. Председник Ердоган са своје стране не може да опрости Вашингтону што подржава сиријске Курде (Јединице за заштиту народа) који се од првог дана боре против Исламске државе. У Турској упорно тврде да су они терористи. 

Састанак у Бриселу би могао да буде преломан за даљу сарадњу две водеће земље НАТО-а. У Турској и Америци су свесни бременитости отворених  проблема, али истовремено схватају да су „осуђени” на сарадњу иако то јавно не признају ни Ердоган нити Бајден.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

уторак, 18.05.2021.

Брисел оценио да Турска назадује у људским правима и владавини права

БРИСЕЛ - Европски парламентарци и комесар Европске комисије за проширење Оливер Вархељи закључили су на данашњој седници да Турска назадује по питању људских права и владавине права и да се зато удаљава од Европске уније.

Европско-турски односи „досегли су најнижу тачку прошле године”, истакао је Вархељи у расправи о извештају о напретку Турске.

„Спољнополитичко деловање Турске све је више у колизији с ЕУ-ом”, напоменуо је комесар Европске комисије. Вархељи је, међутим, напоменуо и да је „последњих месеци” Анкара „деескалирала” ситуацију у спољнополитичкој сфери. Као пример је навео да је повукла истраживачке бродове из источног Медитерана богатог минералима, а који је предмет спора Анкаре с Атином и Никозијом, пренела је Хина.

„Деескалацију у спољној политици нису пратиле унутрашње реформе”, наставио је Вархељи, појаснивши како се ситуација по питању владавине права и темељних људских права погоршала. У том контексту је поменуо и нападе власти на политичке странке и независне медије и непримењивање пресуда Европског суда за људска права.

„Турска би требало боље да дефинише какав однос жели с ЕУ и у складу с тим да се понаша”, поручио је Вархељи.

Известилац Европског парламента за Турску Начо Санчез Амор нагласио је како Европска унија има „тежак однос с Турском”.

„Аутократски приступ Турске показује да режим није спреман да прихвати критику”, казао је Амор, преносиТанјуг.

Португалски министрар спољних послова Аугусто Сантос Силва је такође истакао да је „ситуација у Турској све гора кад је реч о владавини права и фундаменталним правима”.Међутим, додао је како Европска унија не сме да затвори врата Турској, те да постоје заједнички изазови ЕУ и Турске, попут миграција, тероризма, јавног здравља...

Izvor: www.politika.rs

[Dreadnought]

Russia-Turkey relations amid latest developments – Jerusalem Studio

Despite his signature militant rhetoric, Turkish President Recep Tayyip Erdoğan recently signaled a more pragmatic approach to several regional issues. He has seemingly moderated his stand towards Egypt, Saudi Arabia, the United Arab Emirates, Israel and even Turkey’s arch-rival, Greece.

When U.S. President Joe Biden broke with his predecessors’ reluctance to recognize the Ottoman massacres of Armenians more than a century ago as genocide, Ankara was predictably angry but much less than was expected. 

An obvious explanation is Turkey’s historic fear of Russia, its neighbor across the Black Sea, as indicated by Erdoğan’s embrace of Ukrainian President Volodimir Zelensky.

[Dreadnought]

Erdogan lashes out at Biden for arms sale to Israel

[Dreadnought]

Turkish mafia boss dishes dirt on Erdogan's inner circle via YouTube channel

[MOTORISTA]

Turski "kum" je u bekstvu od zakona, ali preko Jutjuba zadaje žestoke udarce Erdoganu
Blic 23.05.2021.

Poznati turski mafijaš, koji se nalazi u bekstvu, optužuje vlasti za kriminal kao i da su mu pomogli da pobegne. Istraživači kažu da su optužbe dodatno narušile popularnost turskog predsednika Erdogana i njegove stranke.

Mafijaš i „kum“ Sedat Peker je video-porukama pridobio ljude na internetu. Na Jutjubu je objavio pet snimaka – svaki je postao viralan i praktično diktirao sutrašnje naslovne strane novina. Peker upućuje jake optužbe poznatim političarima iz vladajuće stranke: kaže da su umešani u ubistva, silovanja, šverc droge, zloupotrebu moći i druge kriminalne radnje. U isto vreme, kako izveštava ovaj mafijaš, turska vlada ga je godinama štitila od krivičnog gonjenja – čak je od vlade dobio i policijsku zaštitu, piše "Dojče vele".

U porukama Peker posebno cilja na ministra unutrašnjih poslova Sulejmana Sojlua. Ministar ga je navodno upozorio kad je protiv njega pokrenuta istraga, nakon toga je pobegao iz Turske da bi izbegao zatvor, tvrdio je Peker u jednom videu. Sada je ministar na tankom ledu. Budući da vlasti nisu istražile navode Pekera, pozivi opozicije ministru Sojluu da podnese ostavku sve su jači. Pošto do sada nije pokrenuta istraga, još uvek nije jasno šta je istina, a šta nije. Peker, koji je pobegao u inostranstvo u januaru prošle godine, odavno je poznat turskoj javnosti. Smatra se veteranom turskog podzemlja, nekoliko puta je odgovarao pred sudom, a osuđen je i za „osnivanje zločinačke organizacije“.

Erdoganova ćutnja se osvećuje

Nastup na Jutjubu predstavlja dodatno narušava imidž Redžepa Tajipa Erdogana. Turski predsednik dugo je ćutao. Tek nakon što se o Pekerovim otkrićima sedmicama raspravljalo u javnosti, Erdogan je bio prisiljen da zauzme stav:

- Ispunjava nas tugom kad vidimo da u našoj zemlji postoje jadni i nedostojni ljudi, koji se oslanjaju na pomoć mafijaških bandi. Baš kao terorističke organizacije, i kriminalne bande su iste otrovne zmije - rekao je Erdogan nakon sednice vlade ove sedmice.

Politikolog Ibrahim Uslu iz Centra za društvene studije u Ankari smatra da je Erdoganova izjava došla prekasno. „Ako jedan čovek, koji je pobegao iz zemlje, kleveće i vređa vlast, vladajuća stranka AKP mora odmah da deluje i napravi Anketni odbor u parlamentu“, kaže Uslu. Politikolog misli da je ovo fijasko za Erdoganovu partiju i da je kod ljudi ostalo malo poverenja u pravosuđe i pravnu državu. Istraživači javnog mnjenja ističu da tvrdnje Pekera već negativno utiču na popularnost vladajuće stranke: Prema istraživanju turskog instituta Metropol, podrška AKP-u iznosi 27 odsto – to je pad od neverovatna 33 odsto u odnosu na izbore u junu 2018. godine.

Jedna druga anketa pokazuje da je predsednik Erdogan i lično izgubio popularnost. Samo 40 odsto građana ga ocenjuje pozitivno, i to ga stavlja na tek četvrto mesto iza gradonačelnika Ankare i Istanbula iz redova opozicije: Mansura Javasa i Ekrema Imamoglua, i takođe opozicione političarke Meral Aksener iz ultranacionalne stranke. Pad popularnosti prvenstveno je posledica ekonomske krize i loših pandemijskih uslova, objašnjava Ibrahim Uslu. „Pekerova polemika možda neće imati direktan uticaj na rezultate anketa. Ali, dugoročno će srušiti poverenje u vladu“, smatra Uslu.

Politikolog Baris Doster sa Univerziteta Marmara pretpostavlja da će objave na Jutjubu neposredno uticati na Erdoganovu vlast i moć. „Doći će do kolapsa popularnosti AKP“, kaže Doster. Jer, opozicija će koristiti teške optužbe koje je izneo mafijaški bos. „Bilo bi pravo čudo, ako bi se vlast oporavila“, kaže Doster.

Mafija i politika: uigrani tim

Fikri Saglar, poslanik turske Republikanske narodne partije, najjače opozicije u zemlji, kaže da optužbe Pekera nisu usamljeni primer. „Vlasti se nikada nisu distancirale od mafije“, kaže on. „Pekerove poruke pokazuju da su vlasti bliske sa mafijom.“

Mnogim Turcima otkrića mafijaškog kuma vraćaju uspomene na mračno poglavlje: devedesetih godina se pretpostavljalo da postoji sprega između visokih državnih zvaničnika i podzemlja. Politička ubistva ili slučajevi kada su ljudi jednostavno nestajali preko noći dovode se u vezu sa kriminalnim organizacijama. No, konkretnih dokaza za to retko ima. Mafijaši, često iz desničarskog ekstremističkog miljea, pojavljuju se sve više u krugu visokih predstavnika vlade. U aprilu 2020. godine desničar i šef ekstremističke mafije Alatin Čakići pušten je prevremeno na slobodu, što je rezultat zakona o amnestiji.

Zbog pandemije, oko 90.000 zatvorenika je ranije pušteno iz zatvora – uključujući brojne nasilnike i kriminalce poput Čakićija. Ali na prevremenu slobodu nisu pušteni novinari, aktivisti opozicije niti zatvorenici koji imaju zdravstvene probleme. Nakon puštanja na slobodu Čakićija, usledio je njegov kontroverzni sastanak s političarom Devletom Bahčelijem, Erdoganovim mlađim partnerom u vladi i predsednikom ultranacionalističke stranke MHP – obojica se smatraju pristalicama desničarskog ekstremističkog pokreta „Sivi vukovi“.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Ćutanje je trajalo predugo; isplivali novi detalji: Uigran tim mafije i politike
IZVOR: DW UTORAK, 25.05.2021.

Jedan mafijaš počeo je da otkriva detalje o odnosu turske vlade i podzemlja.

Predsednik Erdogan i ministar unutrašnjih poslova Sojlu sada su pod pritiskom i moraju da računaju na pad podrške birača, piše Dojče vele.

Mafijaš i "kum" Sedat Peker je svojim video-porukama pridobio ljude na internetu. Na Jutjubu je objavio pet video-zapisa - svaki od njih postao je viralan i od tada on određuje šta će biti na naslovnicama u Turskoj. Sedat Peker optužuje poznate političare iz vladajuće stranke: kaže kako su umešani u ubistva, silovanja, šverc droge, zloupotrebu moći i mnoge druge kriminalne radnje i aktivnosti. U isto vreme, kako izveštava ovaj mafijaš, turska vlada ga je godinama štitila od krivičnog gonjenja - čak je od vlade dobio i policijsku zaštitu.

U svojim video-porukama Peker posebno cilja na ministra unutrašnjih poslova Sulejmana Sojlua. Ministar ga je upozorio kad je protiv njega pokrenuta istraga. Nakon toga je pobegao iz Turske da bi izbegao zatvor, tvrdio je Peker u jednom video-snimku. To je preteća situacija za ministra unutrašnjih poslova Turske. Budući da vlada nije istražila navode Pekera, pozivi opozicije ministru Sojluu da podnese ostavku sve su glasniji. Pošto do sada nije pokrenuta sudska istraga, još uvek nije jasno šta je istina, a šta nije.

Peker, koji je pobegao u inostranstvo u januaru 2020. godine, odavno je poznat turskoj javnosti. Smatra se konstantom turskog podzemlja, nekoliko puta je morao da odgovara pred sudom a osuđen je i za "osnivanje zločinačke organizacije".

Erdoganovo ćutanje je trajalo predugo

Nastup na Jutjubu predstavlja dalje narušavanje imidža za Erdogana. Turski predsednik dugo je ćutao. Tek nakon što se o Pekerovim otkrićima nedeljama raspravljalo u javnosti, Erdogan je bio prisiljen da zauzme stav: "Ispunjava nas tugom kad vidimo da u našoj zemlji postoje jadni i nedostojni ljudi, koji se oslanjaju na pomoć mafijaških bandi. Baš kao terorističke organizacije i kriminalne bande su iste otrovne zmije", rekao je Erdogan nakon sednice vlade prošle nedelje. Politikolog Ibrahim Uslu iz Centra za društvene studije u Ankari (ANAR) smatra da je Erdoganova izjava došla prekasno.

"Ako jedan čovek koji je pobegao iz zemlje kleveće i vređa vladu, vladajuća stranka AKP mora odmah da deluje i da uspostavi istražnu komisiju u parlamentu." Uslu smatra da je ovo pravi fijasko za vladu jer već i sada postoji malo poverenja u pravosuđe i državu.

"AKP je trebalo odmah da najavi odlučno delovanje protiv kriminalnih organizacija."

AKP suočena s krizom poverenja?

Istraživači javnog mnjenja ističu da otkrića Pekera već sada negativno utiču na popularnost vladajuće stranke: Prema istraživanju turskog instituta Metropol, podrška AKP-u iznosi 27 posto - to je pad od 33 posto u odnosu na poslednje izbore u junu 2018. godine. Druga anketa, pod nazivom "Izveštaj o Turskoj", pokazala je da je predsednik Erdogan nedavno izgubio veliku popularnost među stanovništvom. Sa 40 posto nalazi se tek na četvrtom mestu - iza gradonačelnika Ankare i Istanbula, koji je iz opozicione stranke, Imamoglua i takođe opozicione političarke Meral Aksener iz ultranacionalne stranke Iji. Pad popularnosti prvenstveno je posledica ekonomske krize i loših pandemijskih uslova, objašnjava Ibrahim Uslu.

"Pekerova polemika možda neće imati direktan uticaj na rezultate anketa. Ali, dugoročno će narušiti poverenje u vladu", smatra Uslu.

Politikolog Baris Doster sa Univerziteta Marmara pretpostavlja da će video-zapisi neposredno uticati na Erdoganovu vlast i moć.

"Doći će do kolapsa popularnosti AKP-a (...) Bilo bi pravo čudo ako bi se vlada oporavila." Jer opozicija će ubuduće s uživanjem ​posezati za tvrdnjama Pekersa, kaže Doster.

Mafija i politika: uigrani tim

Fikri Saglar, zastupnik najveće turske opozicione stranke CHP, ističe da Seker nije usamljen slučaj i da ukazuje na temeljni problem u Turskoj: "Vlada nikada nije uspela da se distancira od mafije (...) . Mafija se sada u potpunosti približila vladi. Pekerove video-poruke pokazuju da je vlada i te kako bliska s mafijom."

Mnogim Turcima otkrića mafijaškog kuma Pekera vraćaju uspomene na jedno mračno poglavlje u turskoj istoriji: devedesetih se pretpostavljalo da postoji sprega između visokih državnih zvaničnika i podzemlja. Politička ubistva ili slučajevi kada su ljudi jednostavno nestajali preko noći dovode se u vezu sa kriminalnim organizacijama. Ali konkretnih dokaza za to retko ima.

Približava li se Vlada podzemlju?

Mafijaši, uglavnom iz desničarskog ekstremističkog miljea, pojavljuju se sve više u krugu visokih predstavnika vlade. U aprilu 2020. godine desničar i šef ekstremističke mafije Alatin Cakici pušten je privremeno na slobodu, što je rezultat zakona o amnestiji. Zbog pandemije, oko 90.000 zatvorenika je ranije pušteno iz zatvora - uključujući brojne nasilnike i kriminalce poput Cakicija. Ali na privremenu slobodu nisu pušteni novinari, aktivisti opozicije, niti zatvorenici koji imaju zdravstvene probleme i bolesti.

Nakon puštanja na slobodu kriminalca Cakicija, usledio je njegov kontroverzni sastanak s političarem Devletom Bahcelijem, Erdoganovim mlađim partnerom u vladi i predsednikom ultranacionalističkog MHP - obojica se smatraju pristalicama desničarskog ekstremističkog pokreta Sivi vukovi i zauzimaju slične pozicije.

Izvor: www.b92.net