Turska strategija na Mediteranu

[MOTORISTA]

уторак, 29.06.2021.
Војислав Лалић

Повратак Турске на Кавказ

Уколико Турска отвори војну базу у Азербејџану Русија ће морати том проблему да посвети „специјалну пажњу” и преиспита своје односе с Бакуом и Анкаром

Давнашња жеља Анкаре почела је да се остварује: Турска је све присутнија на Кавказу, поготово после прошлогодишњег сукоба Азербејџана и Јерменије око спорне провинције Нагорно-Карабах. То већ изазива забринутост у свету, пре свега у Москви, поготово што Анкара, како сазнају локални медији, планира да успостави војну базу у Азербејџану.

„Турска је данас свим средствима уз Азербејџан, нека цео свет зна да ћемо сутра стати иза њега ако буде угрожен”, изјавио је председник Реџеп Тајип Ердоган после недавне посете Шуши, историјском граду у Нагорно-Карабаху. То место ће идуће године, како је најавио, бити проглашено за „културну престоницу турског света”.

Директор Одбрамбене индустрије Турске Исмаил Демир потврдио је да Анкара и Баку сада раде на неколико пројеката како би унапредили војну сарадњу и заједничку производњу за потребе армија две земље. „Ми више не желимо да расипамо снаге”, објаснио је. Турска има посебне односе с Бакуом, са чијим житељима дели заједничку историју, културно наслеђе и језик.

„Ми смо исти народ (Турци и Азери), који живи у две државе”, често истичу у Анкари, која од распада Совјетског Савеза покушава да пусти што дубље корене у бившим совјетским републикама на Кавказу и у централној Азији, где су муслимани претежно становништво. Али, то не иде тако лако као што се у почетку наивно веровало: новостворене државе не могу после седамдесет година заједничког живота у СССР тако лако да прекину све везе с Москвом, поготово што у њима и даље живе многи Руси. У прошлогодишњим сукобима Азербејџана и Јерменије око спорне провинције Нагорно-Карабах Анкара је од првог часа несебично стала иза Бакуа: поред савременог наоружања, Азерима су помогли и добровољци из Сирије и Либије.

„Никад нећемо заборавити помоћ коју нам је Турска пружила током наше борбе за ослобађање земље (Нагорно-Карабаха)”, изјавио је председник Азербејџана Илхам Алијев.

Турска негира да је директно учествовала у оружаним сукобима, али наглашава да ће увек подржати Баку „свим расположивим средствима”. Анкара сада планира, како се незванично сазнаје, да подигне војну базу у Азербејџану, што већ изазива подозрење у Москви.

„Постављање војних инсталација неке од земаља НАТО-а на руским границама је разлог за ’посебну пажњу’ и предузимање неопходних корака како бисмо очували своју безбедност" изјавио је тим поводом представник Кремља за медије Дмитриј Песков, преноси истанбулски медији.

Министар спољних послова Сергеј Лавров био је дипломатски уздржан: „Ја не желим да коментаришем незваничне информације”, пренели су медији у Анкари.

Познаваоци прилика на Кавказу не искључују могућност да је то заправо увод да Азербејџан, уз подршку Анкаре, ускоро покуша да постане члан НАТО-а. Русија је, кроз Уговор о колективној безбедности (ОДКБ), у војном савезу с Јерменијом, на чијој територији има базу, али је досад водила рачуна да не поремети однос снага у немирном региону. Поред Сирије и Либије, то је сада трећи фронт на којем су се у последње време на супротним барикада нашли председници Владимир Путин и Ердоган, али су досад успевали да избегну директан судар.

Ердоган ни раније није крио амбиције према бившим совјетским републикама, поготово што се на тим просторима налазе огромне резерве нафте у којој Анкара иначе оскудева. Он сада преко Бакуа покушава да отвори коридор и ка другим муслиманским републикама на Кавказу и централној Азији. Председници Путин и Ердоган крајем ове седмице разговарали су телефоном о ситуацији у Нагорно-Карабаху, али појединости нису саопштене.

Уколико се Баку договори с Анкаром да отвори базу на Кавказу Москва ће без сумње морати да преиспита своје односе и с Алијевом и с Ердоганом. То ће бити велики изазов за њену безбедност, јер Турска је једна од водећих чланица НАТО-а. Питање је како ће у том случају реаговати и Вашингтон и Париз, који су раније отворено критиковали Анкару због уплитања у разграничење Азербејџана и Јерменије, као и због мешања у унутрашње послове Сирије и Либије.

Izvor: www.politika.rs

[Dreadnought]

Lavrov: Kanal „Istanbul“ neće uticati na prisustvo stranih vojnih brodova


Planovi Turske za izgradnju kanala „Istanbul“ neće uticati na parametre prisustva stranih vojnih brodova na Crnom moru, izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov.

Ruski ministar je rekao da je Rusija zadovoljna saradnjom sa turskim kolegama na sprovođenju konvencije iz Montroa.

„Danas smo tokom razgovora utvrdili da planovi za izgradnju kanala ‘Istanbul’ ni na koji način neće uticati na parametre prisustva stranih mornarica na Crnom moru“, rekao je Lavrov nakon razgovora sa turskim ministrom spoljnih poslova Mevlutom Čavušoglu.

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan učestvovao je prošle subote na ceremoniji početka izgradnje kanala „Istanbul“. 

Turska planira da izgradi novi kanal paralelno sa Bosforom koji će povezivati Mramorno more sa Crnim. Turski lider Redžep Tajip Erdogan prvi put je saopštio o mogućnosti njegove gradnje 2011. godine, kada je bio na funkciji premijera. Ukoliko bude realizovan, projekat izgradnje novog plovnog puta koji zaobilazi Bosfor postaće najveća infrastrukturna inicijativa u istoriji Turske i prilično će smanjiti transportno opterećenje na Bosforu.

Međutim, kanal izaziva kontroverze i rasprave u Turskoj, kako zbog ekonomske izvodljivosti, tako i zbog mogućih problema sa konvencijom iz Montroa o statusu Bosfora i Dardanela.

izvor

[MOTORISTA]

Erdogan je upravo počeo da sprovodi svoj "ludi projekat" i skoro svi se slažu - stvarno je lud
Milijana Milikšić 30.06.2021.

Obično se malo toga dešava kod brane Sazlidere severozapadno od Istanbula, jednom od nekoliko rezervara koji ovaj mega grad snabdevaju pijaćom vodom, međutim ovog vikenda se to područje sa šumama i farmama našlo u centru sukoba na turskoj političkoj sceni, nakon što je turski predsednik lansirao izgradnju kontroverznog Kanala Istanbul za koji kritičari navode da ima malo praktične koristi, a da će naneti veliki štetu po okolinu.

Redžep Tajip Erdogan je u subotu svečano položio kamen temeljac za izgradnju mosta Sazlidere, prvog u okviru megaprojekta gradnje Kanala Istanbul koji će, paralelno s Bosforom, spajati Mramorno more s Crnim morem, u dužini od 45 kilometara.

- Danas okrećemo novu stranicu u istoriji razvoja Turske. Mi vidimo Kanal Istanbul kao projekt koji će spasiti budućnost Istanbula… osigurati bezbednost života i vlasništva istanbulskog Bosfora i građana oko njega – rekao je on na svečanosti.

Erdogan je istakao da će njegov “ludi projekt” kako ga je sam nazvao, olakšati pomorski saobraćaj u Bosforu, a izgradnja bi trebalo da se završi za šest godina.

- Gledajte, ovo nije svečano otvaranje fontane. Mi danas polažemo temelje jednom od kanala za primer u svetu – rekao je turski predsednik.

Iako je zvanična vrednost projekta, koji bi bio sličan Panamskom ili Sueckom kanalu, 15 milijardi dolara, na nedavnoj konferenciji u Francuskoj je procenjeno da je stvarna brojka 65 milijardi.

- Cilj nam je da Kanal Istanbul završimo za šest godina i po ceni od blizu 15 milijardi dolara - kazao je Erdogan.

Dok je Erdogan sam nazvao izgradnju kanala svojim “ludim projektom”, u ekstremno polarizovanom turskom društvu sada se skoro svi slažu da je ova ideja zaista “luda”, piše “Gardijan”. Protivnici projekta tvrde i da će on imati malo koristi a da će uzrokovati veliku ekološku štetu u regionu, povećati opasnost koju predstavljaju zemljotresi i doneti Turskoj još dugova. Joruk Išik iz Instituta za Bliski istok u Vašingtonu ocenio je da je proces izgradnje trajati znatno duže od predviđenog i da će biti katastrofan po okolinu.

- Mislim da u stvari pričamo o ideji kanala a ne o samom kanalu, jer je stvarni nemoguć. Čak i za vladu kao što je ova (turska), koja živi na pomami oko izgradnje, trebaće možda 20 godina a u tom procesu će potpuno uništiti sliv Mramornog mora – istakao je.

- Osim toga, nema finansija – ukazao je. – Čak ni turske banke neće ni da ga dotaknu, pozivajući se na održivost i brige za okolinu. Ovo zvuči kao neki veliki, fantastični projekt koji je izašao iz 19. veka. Postoji razlog zašto više niko ne gradi na ovaj način.

Većina vodećih turskih banaka, prenosi Intellinews.com, saopštila je da neće finansirati izgradnju projekta, navodeći da su vezane međunarodnim obavezama prema kojima mogu da podrže samo ekološki održive projekte. Posmatrači tvrde da će za Tursku potonulu u ekonomskoj krizi ovaj projekt biti iskorišćen da donese sveže prihode biznismenima koji podržavaju Erdoganovu vladajuću AKP partiju. Dok je 30-ih godina 20 veka Bosforom godišnje plovilo 3.000 brodova, ta brojka je danas 45.000, a procenjuje se da će do 2050. porasti na 78.000. Erdogan je, ukazujući na rizike od prolaska povećanog broja brodova kroz Bosfor, rekao da je projekt usmeren “da osigura bezbednost građana Istanbula” a zemlji omogući da zauzme “važnije mesto” u međunarodnoj trgovini.

- Plovidba svakog velikog broda kroz Bosfor predstavlja ozbiljan rizik po grad. Bosfor je i sa juga i severa i istoka i zapada poprište veoma velike frekvencije plovidbe brodova svih kategorija - kazao je Erdogan, dodajući da su “sve faze projekta dizajnirane u skladu sa naukom”.

Međutim opozicioni istanbulski gradonačelnik Ekrem Imamoglu protivnik je ovog mega projekta.

-Znojim se kad pričam o ovom kanalu jer osećam da je to noćna mora, mogu to da osetim duboko u sebi – rekao je on, objašnjavajući da je to zato što je “saslušao desetine brifinga naučnika koji su svi upozorili protiv toga”.

Kako je preneo Intellinews.com, Imamoglu je upozorio da projekt kanala preti gradskom vodosnabdevanju i rizikuje šire posledice po okolinu u delikatnoj ravnoteži međupovezanih mora u regionu. Prva struktura projekta, putnički most sa osam traka od 840 metara, povezaće se na autoput Severna Marmara koji takođe povezuje druge nedavne infrastrukturne projekte – novi aerodrome i treći prelaz preko Bosfora. To je navelo Imamoglua da svečanu ceremoniju u subotu nazove “iluzijom” jer je povezana za planove za autoput umesto kanal.

- Konstrukcija mosta ovde nema nikakve veze sa projektom kanala. Ima veze sa čvorištem puteva – rekao je on na konferenciji za novinare u četvrtak, preneo je AP.

Dr Akgun Ilhan, stručnjak za vodu Istanbulskog političkog centra, deli Imamogluove brige. Ona kaže da su u zvaničnim istraživanjima i procenama ignorisane velike posledice projekta kanala po okolinu.

- Kanal će stvoriti ogromne i nepovratne negativne posledice po ekosistem i društvo ne samo u Istanbulu već u čitavom regionu Mramornog mora.

- Postoji i gubitak pijaće vode do 13 odsto od vode trenutno dostupne za ljudsku upotrebu i još veća opasnost od salinizacije tla i podzemnih voda i kontaminacije jer bi kanal nosio slanu vodu od Crnog do Mramornog mora – rekal je dr Ilhan.

- Kanal će takođe učiniti Istanbul ranjivijim za zemljotrese i ekstremne vremenske događaje poput poplava i suša. Tako veliki projekt koji povezuje dva različita mora nikad se ne može smatrati bezbednim – zaključila je ona.

Međutim što su glasniji oni koji se protive ideji izgradnje Kanala, Erdogan je sve odlučniji da je sprovede u delu. Ideja o izgradnji kanala kojim bi se povezalo Crno i Mramorno more prvi put je predložena 2011. a zaživela je tri godine kasnije. Erdogan je nedavno članovima svoje partije rekao da će se uskoro održati tenderi i položiti temelji tokom leta “sviđalo se to kritičarima ili ne”.

Erdogan je pobesneo početkom aprila i pohapsio 10 osoba, nakon otvorenog pisma koje je potpisalo preko 100 penzionisanih admirala, upozoravajući na moguću pretnju Sporazumu iz Montrea koji uređuje upotrebu ključnih plovnih puteva Turske. Prolaz kroz Bosfor i Dardanele, koje kontroliše Turska, regulisan je konvencijom usvojenom u Montreu 1936. a admirali su u pismu naveli da su zabrinuti zbog činjenice da je otvorena rasprava o povlačenju iz sporazuma, u okviru izgradnje Istanbulskog kanala, dodajući da ovaj dokument ima značajno mesto u održanju Turske. Takođe su istakli da je ovaj sporazum omogućio Turskoj da održi svoju neutralnost tokom Drugog svetskog rata.

Erdoganov predstavnik Ibrahim Kalin ocenio je da pismo admirala evocira period “vojnih udara“ i čini da oni izgledaju “smešno i patetično”.

Do danas su turski zvaničnici insistirali da se konvencija iz Montrea iz 1936. godine neće primenjivati na novi kanal. U teoriji to znači da bi Turska mogla da kontroliše taj kanal, da zarađuje na njemu i dozvoli prolazak brodova koji joj se sviđaju, uključujući američke ratne brodove, da efektivno militarizuje vode kojima dominiraju Rusi.

- Možda je to prosto sudbina ovog mesta – rekla je “Gardijanu” jedna žiteljka Jenikoja na Bosforu, odnoseći se na proterivanje Grka tokom rođenja moderne republike pre skoro jednog veka.

– Ljudi treba da emigriraju ponovo nakon 100 godina na drugo mesto. Ali gde? Pričamo o tome kad se okupimo da popijemo čaj i sve žene govore istu stvar: “Gde da odemo?”

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Turska se povukla iz Istanbulske konvencije o sprečavanju nasilja prema ženama


Povlačenje Turske iz Istanbulske konvencije o sprečavanju nasilja prema ženama je "duboko razočaravajuće", rekao je portparol američkog Stejt Departmenta Ned Prajs.

On je dodao da je to korak unazad za međunarodne napore da se okonča nasilje prema ženama, javio je Rojters.

U međuvremenu, hiljade ljudi izašle su na ulice najvećih turskih gradova da bi protestovale protiv povlačenja Turske iz Istanbulske konvencije.

Povlačenje Turske iz međunarodnog sporazuma o sprečavanju nasilja nad ženama nije korak unazad, izjavio je ranije turski predsednik Tajip Erdogan, braneći potez koji je izazvao osude mnogih u Turskoj kao i zapadnih saveznika.

"Neki krugovi pokušavaju da prikažu naše povlačenje iz Istanbulske konvencije kao korak unazad u našoj borbi protiv nasilja prema ženama", rekao je Erdogan nakon što je juče stipila na snagu odluka o povlačenje iz konvencije, prenosi Rojters.

"Naša borba nije počela sa Istanbulskom konvencijom i neće se završiti našim povlačenjem iz tog sporazuma", rekao je Erdogan na skupu u Ankari, govoreći o konvenciji koja je potpisana u najvećem gradu Turske 2011. godine.

Erdogan je u martu najavio odluku o povlačenju iz konvencije, a ta odluka je danas.

izvor

[MOTORISTA]

Stotine demonstranata na ulicama zbog Erdoganove odluke da istupi iz Istanbulske konvencije
Srna 02.07.2021.

Demonstranti su izašli na ulice širom Turske kako bi pokazali nezadovoljstvo zbog odluke turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da istupi iz Istanbulske konvencije, kojom se nudi zaštita protiv nasilja u porodici.

Stotine demonstranata, uglavnom žena, marširalo je juče u Istanbulu. Na protestima su viđeni aktivisti i članovi raznih nevladinih organizacija, kao i predstavnici LGBT zajednice i feminističkih grupa. Demonstranti su nosili transparente sa natpisima "Nećemo biti ućutkani, nećemo se plašiti i nećemo se saginjati" i "Ne odustajemo od Istanbulske konvencije". Policija je oštro reagovala na proteste. Službenici policije u opremi za razbijanje protesta pokušali su da rastjeraju demonstrante i postave barijere, dok su učesnici protesta pokušali da ih prođu, pokazuju snimci "Raptlija", video-servisa agencije "Raša tudej".

Erdogan je u martu potpisao izvršnu odredbu o istupanju Turske iz Konvencije, ali su protesti počeli ove sedmice. Predsednik Turske javno je branio svoju odluku, tvrdeći da su prava žena više zaštićena turskim zakonima nego sporazumom koji je inicirala EU.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Turska odbacila optužbe SAD za povezanost s regrutacijom dece
SVET Autor: Beta/AP 03. jul. 2021

Tursko ministarstvo spoljnih poslova je osudilo američki izveštaj o trgovini ljudima u kom je Ankara kritikovana zbog pružanja "operativne, finansijske i podrške u vidu opreme" sirijskoj naoružanoj grupi koja regrutuje decu.

Američki Stejt department je u četvrtak optužio Tursku i još 14 država za korišćenje dece-vojnika, i to je prvi put da je neka članica NATO stavljena na takvu listu. U saopštenju se navodi da Turska „potpuno odbacuje“ takve navode i da joj je savest čista. Takođe, Vašington je optužen za „dvostruke standarde i licemerje“ zbog američke podrške borcima sirijskih Kurda.

MSP Turske je citiralo izveštaj UN u kom su navedeni primeri regrutacije i iskorišćavanja dece u okviru kurdskih Sirijskih demokratskih snaga. Turska tvrdi da su jedinice sirijskih Kurda koje su iznele veliki deo borbe protiv Islamske države povezane s kurdskim pobunjenicima u Turskoj, koji se protiv turske vlasti bore više od tri decenije i koji su označeni kao teroristi.

Američka podrška Kurdima je veliki kamen spoticanja u Vašingtona i Ankare.

Izvor: www.n1info.com

[Dreadnought]

Canal Istanbul: Erdogan's megaproject raises global concerns

Turkish President Recep Tayyip Erdogan is famously fond of megaprojects. He recently launched his biggest and boldest one to date: Canal Istanbul, a 45km waterway running parallel to the Bosporus strait, connecting the Black Sea to the Sea of Marmara - and thus, to the Mediterranean. It would provide a new route for tankers sailing between the two seas and, as the government hopes, boost Turkey's revenues.

[MOTORISTA]

Nakon prepucavanja pomirili se zakleti neprijatelji, ali to neće dugo potrajati
J.R. 05.07.2021.

Dok je američki predsednik Džo Bajden bio u centru pažnje na svom prvom NATO samitu prošlog meseca, a nemačka kancelarka Angela Merkel u zapećku na njenom poslednjem takvom nastupu, pravi pozorišni komad odigravao se u pozadini - svi posvađani članovi alijanse ponašali su se savršeno uljudno.

Na sastanku u Briselu, francuski predsednik Emanuel Makron i njegov turski kolega Redžep Tajip Erdogan dogovorili su "prekid usmene vatre“ tokom, kako je to francuski ministar spoljnih poslova Žan Iv Le Drijan opisao, "perioda oporavka“ u njihovim odnosima.

Le Drijanova terminologija bračnog savetnika bila je potpuno prikladna. Svađe između Makrona i Erdogana proističu iz ličnog animoziteta koliko i iz geopolitičke računice. Turski lider je otvoreno i više puta spekulisao o mentalnom zdravlju svog francuskog kolege, a Makron je njega optužio da, između ostalog, laže i ne pokazuje poštovanje prema Francuskoj.

Šta je onda dovelo do iznenadne obustave neprijateljstava? Nije bilo neke zajedničke tragedije ili cilja oko kojih bi se okupili, niti posredovanja zajedničkog prijatelja, primećuje "Blumberg". Najizglednije objašnjenje je promena ljudi u samom vrhu. Bajdenov dolazak na scenu i Merkelin skori odlazak sa nje znače da Makron i Erdogan moraju da prekinu međusobno neprijateljstvo dok ne nađu svoje mesto u novoj glumačkoj postavi.

Erdoganova uloga je već umanjena. Turski lider više ne uživa direktan pristup Beloj kući koji je imao tokom mandata Donalda Trampa. Opisavši ga kao "autokratu“, Bajden je poručio da neće biti toliko popustljiv prema Erdoganovom provociranju Amerike i Zapada, kao što je to bio njegov prethodnik. Zbog toga je Erdogan poslednjih meseci ublažio ton. Pazio je kako će da reaguje krajem aprila, kada je Bajden proznao osmanski genocid nad Jermenima. Кada su se sastali u Briselu, turski lider se nije razmetaokjao prilikom susreta sa Trampom.

Ali, Erdoganu će Merkelova nedostajati verovatno i više nego Tramp. Кancelarka je jedini zapadni lider kojeg, čini se, iskreno poštuje. Uvek je mogao da se osloni na nju da će sprečiti evropske saveznike - među njima i Makrona - da snažnije odgovore na turske provokacije. Njihovi odnosi nisu oduvek bili glatki. Erdogan je jednom sugerisao da je Merkelova "primenila nacističke mere" otkazivanjem turskih predizbornih događaja u Nemačkoj, što je naišlo na oštar prekor. I smetale su joj njegove česte pretnje da će stotinama hiljada sirijskih izbeglica dozvoliti ulazak u Evropu.

Ipak, Merkelova je državnom posetom u jesen 2018. godine signalizirala ostatku Evropske unije da Nemačka neće učestvovati u konfrontacij sa Turskom. Zauzvrat, Erdogan ju je slušao više od bilo kog drugog zapadnog lidera. Кada su se Turska i Grčka približile pomorskom susretu u istočnom Mediteranu, jedan poziv Merkelove je smirio tenzije. Makron, koji je izgledao kao da se zalaže za obračun EU i Turske, shvatio je poruku i povukao se. Francuskom lideru će biti drago što Bajden deli njegovo viđenje Erdogana kao autokrate i možda će se osećati ohrabreno u svojim konfrontacijama sa Turskom. Ali on je takođe bacio oko na evropski tron koji će ostati upražnjen posle Merkelove, što će zahtevati manje borbeno i više državničko držanje prema susedu koji zaista može da "otvori vrata i pusti 3,6 miliona izbeglica“.

Ipak, to ne rešava mnoge sukobe interesa između Francuske i Turske - od severne Afrike i Sahela, preko istočnog Mediterana, do Кavkaza. Teško je zamisliti da će se Makron i Erdogan dugo držati prekida verbalne vatre. Obojica imaju političku korist od čestih sukoba, kod kuće i u inostranstvu. Makron, na primer, dovodi u sumnju Erdoganove ambicije kako bi ojačao francuske veze sa arapskim svetom. Takođe je govorio o turskoj pretnji francuskoj demokratiji, upozoravajući da će Ankara da koristi kampanje dezinformacija da utiče na predsedničke izbore sledeće godine.

Erdogan ima rok do leta 2023. da popravi svoje šanse za reizbor, pa koristi faktor "stranih neprijatelja" da Turcima skrene pažnju sa strašnog stanja domaće ekonomije. Borbeni Makron je upravo ono što njemu treba.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Turski sud naredio oslobađanje prokurdskog opozicionara
SVET Autor: Beta/AFP 06. jul. 2021

Turski sud naredio je oslobađanje bivšeg prokurdskog opozicionara pošto je najviši sud u zemlji procenio da su vlasti prekršile njegova prava, prenose mediji i njegova porodica.

Omer Faruk Gergelioglu iz prokurdske Demokratske narodne partije (HDP) uhapšen je i pritvoren u aprilu pošto mu je prethodno oduzet poslanički mandat uz niz optužbi da vodi „terorističku propagandu“. Iz protesta zbog ukidanja njegovog mandata Gergelioglu je više dana odbijao da napusti Parlament, gde je jeo i spavao dok ga vojska nije izbacila.

Ustavni sud ocenio je u četvrtak da su prekršena njegova prava na vođenje političkih aktivnosti i njegove lične slobode, prenelo je više turskih medija kao i njegov sin. Posle te odluke prvostepeni sud naredio je oslobađanje bivšeg poslanika, prenela je televizija HaberTurk.

„Presuda je preneta kancelariji tužioca. Oni će osloboditi mog oca i ja ću ići po njega“, napisao je njegov sin Salih Gergelioglu na Tviteru. Poznat po svojoj borbi za ljudska prava Gergelioglu, 55, je uvek odbijao optužbe za „terorističku propagandu“. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan redovno optužuje njegovu stranku HDP da je „politički paravan“ Radničke partije Kurdistana (PKK), koja vodi gerilski rat u  Turskoj i koju Ankara smatra „terorističkom“.

Od 2016. godine više stotina poslanika i aktivista HDP su uhapšeni ali je represija naizgled dodatno porasla poslednjih meseci. Jedan tužilac je podneo zahtev Ustavnom sudu da zabrani HDP, a taj predmet je u razmatranju.

Izvor. www.n1info.com

[Dreadnought]

Izgleda da se Erdoganu opet radi o glavi ....

Bolton & Neocons target Turkey & Erdogan for regime change

[Dreadnought]

Qatar to Base Rafale, Mirage 2000 Jets in Turkey for 5 years

Qatar will base 12 Rafale and 9 Mirage 2000 fighter jets besides four Boeing C-17A Globemaster III transport aircraft in Turkey for a period of five years for training purposes. Doha will be able to temporarily deploy 36 fighter jets, according to a technical deal introduced to the Turkish parliament last month. The parliament needs to now sign the deal into law. The bill has attracted criticism from opposition parliamentarians. As per information published on a Turkish government, an agreement pertaining to the deployment of 36 fighter jets to Turkey was signed in March 2020 by Turkish Chief of General Staff Gen. Yaşar Güler and Qatar Chief of General Staff Al-Ghanim. It allows Doha to receive aerial training in Turkey for the next five years with the possibility of a one-year extension. The agreement also includes the stationing of 250 Qatari personnel in Turkey.

[Dreadnought]

EU: Nikad, ali nikad nećemo prihvatiti


Evropska unija "nikada, nikada" neće prihvatiti dogovor o uspostavljanju dve države na etnički podeljenom Kipru.

To je izjavila danas predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Predsednica EK, koja boravi u poseti Kipru, izjavila je da je Evropska unija jednoglasna po pitanju tog sukoba, koji traje decenijama i predstavlja ključnu prepreku u ambicijama Turske za pridruživanje evropskom bloku, prenosi agencija AP.

"Želim da ponovim da nikada, nikada nećemo prihvatiti rešenje o dve države. Odlučni smo u tome i vrlo smo ujedinjeni”, izjavila je Ursula fon der Lajen na konferenciji za novinare.

Do podele na Kipru došlo je 1974. godine, kada je Turska napravila invaziju na severni deo ostrva i taj deo Kipra samo Ankara priznaje kao posebnu državu.

izvor

[MOTORISTA]

Napadnut turski novinar u Berlinu: Erdoganovog kritičara sačekala trojica muškaraca ispred kuće
Tanjug 08.07.2021.

Turski novinar, koji je otvoreni kritičar vlade predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i živi u egzilu u Nemačkoj, povređen je nakon što su ga ispred kuće napala trojica muškaraca koji su ga navodno upozorili da prestane da piše.

Erk Adžarer, kolumnista turskog lista “Birgun”, rekao je u video snimku objavljenom na Tviteru da se napad dogodio u kasnim večernjim satima u sredu u dvorištu njegovog doma van Berlina, prenosi agencija AP. Zadobio je otekline na glavi i nekoliko sati je zadržan u bolnici na posmatranju. Berlinska policija potvrdila je napad navodeći da je Adžarera napalo nekoliko ljudi u sredu uveče u okrugu Rudov.

U video snimku na Tviteru, Adžarer je rekao da ga je jedan od napadača upozorio na turskom: "Nećeš više pisati". Nešto ranije je novinar objavio svoju fotografiju, napisavši da je napadnut “pesnicama i noževima“.

“Znam napadače. Nikada se neću povinovati fašizmu”, napisao je Adžarer.

On je bio među grupom novinara koji su procesuirani zbog izveštavanja o sahrani turskog obaveštajca koji je ubijen u Libiji i sahranjen u tajnosti. Pet novinara je osuđeno zbog kršenja turskih zakona o obaveštajnim službama i odavanja tajnih podataka, a postupak protiv Adžarera se nastavlja.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

10.07.2021.
Војислав Лалић

Дуел Ердогана и Туркиња

Док европске земље обележавају десетогодишњицу усвајања Истанбулске конвенције о заштити жена и породице, Анкара је повукла свој потпис с тог документа

Ступање на снагу одлуке председника Реџепа Тајипа Ердогана да повуче потпис с међународне Конвенције о заштити жена и породице на тренутак је потиснуло у други план све проблеме с којима се тренутно суочава Турска: пандемију вируса корона, битку за привлачење страних туриста, мере које се предузимају против паклених врућина... Потез који је повучен десет година након усвајања Истанбулске конвенције дочекан је критикама, не само у земљи, него и у Бриселу, Вашингтону и међународним групама које се боре за већа права жена.

На улице Истанбула, Анкаре и Измира одмах су изашле хиљаде жена носећи транспаренте на којима је писало: „Нећете нас ућуткати, нећемо поклекнути”; „Никада се нећемо одрећи Истанбулске конвенције”. Носиле су и портрете неколико жена које су у последње време убијене у породичном насиљу у Турској. Најављује се наставак демонстрација. Конвенција о заштити жена и породице усвојена је 2011. године на састанку 35 земаља чланица Савета Европе у Истанбулу. Зашто је Анкара сада устукнула многима није до краја јасно, иако је председник Ердоган покушао да то објасни: „Наша борба за заштиту жена и породице није почела с Истанбулском конвенцијом и неће се завршити иступањем из те конвенције”.

Турска, казао је, има ефикасне домаће законе и мере да осујети насиље у породици, али није рекао зашто је чекао пуних десет година да то схвати и да баш сада повуче овај потез.

У опозицији тврде да је реч о Ердогановој политичкој игри, пошто у последње време губи популарност због економске кризе с којом се суочава Турска. На овај начин он је направио уступак утицајним конзервативним структурама у којима од почетка тврде да „родна равноправност” угрожава темеље турске породице, доводи до повећаног броја развода, неморала и до злоупотреба иза којих стоји ЛГБТ популација. Ердоган рачуна да ће после овог потеза придобити њихове гласове, што би могло да буде пресудно на предстојећим председничким и парламентарним изборима, који се одржавају средином 2023. године.

Одлука је наишла на критике у Бриселу, Вашингтону и међународним групама које се боре за права жена.

„Ми смо дубоко разочарани. То је корак уназад у међународним напорима да се заустави насиље у породици”, истакли су у Стејт департменту.

У ЕУ су изненађени, иако с Анкаром у последње време не могу да нађу заједнички језик у вези с многим питањима.

„Надамо се да ће се Турска поново придружити ЕУ у борби за безбедност жена и породице”, истичу у Европској комисији.

„Турска је овим потезом вратила сат десет година уназад кад је реч о заштити жена. То је опасна порука, јер ће сада силеџије моћи да избегну казне”, каже Ањес Каламар из „Амнести интернешенел”.

Званични подаци о броју жена страдалих у породичном насиљу у Турској се не саопштавају. У невладиној групи „Зауставимо фемицид” тврде да је последњих година ситуација драматична: у 2020. у сандуцима је завршило 380 жена – у просеку једна дневно. Најчешће су биле жртве бивших и садашњих партнера, а понекад и чланова своје породице у случајевима кад су, ван брака, ступиле у недозвољене односе. То је, како се тврди, драматично повећање у односу на прве године на почетку овог столећа. У тој невладиној организацији истичу да државни органи често не предузимају благовремено потребне мере, да поједине општине немају „сигурне куће” у којима би жртве породичног насиља могле да нађу привремено уточиште.

У Турској су пре неколико година драстично пооштрене казне за насиље у породици, али изнова се показало да је то, само за себе, недовољно да реши овај сложени проблем. Потребна је широка акција друштва. У ту борбу поред полиције и правосудних органа треба да се укључе и невладине организације, образовне установе, као и утицајна црква, поготово у унутрашњости Анадолије, где још не могу да се ослободе наслеђа прошлости када су жене третиране као власништво мушкарца.

Izvor: www.politika.rs

[Dreadnought]

Oskrnavljena crkva u Istanbulu, Erdogan se odmah oglasio


Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan oštro je osudio grupu muškaraca koji su izveli ples na zidu jermenske crkve Surb Takavor u istanbulskoj regiji Kadikoj.

Ranije su turski mediji izvestili da je u ponedeljak uveče grupa mladih ljudi plesala na ulici u kojoj se nalazi crkva. Dvojica muškaraca u alkoholisanom stanju popela su se na zid crkve na ulazu u nju i nastavila da igraju. Snimak incidenta sa plesačima ispred krsta objavljen je na društvenim mrežama.





Policija je odredila zadržavanje učesnicima incidenta, a dvojici muškaraca je određena preventivna mera kućnog pritvora, prenose RIA Novosti.

„Nepoštovanje (prema religiji) koje je demonstrirano u crkvi u Kadikoju smatram provokacijom usmerenom protiv našeg jedinstva“, rekao je Erdogan u televizijskom obraćanju. Prenos je vođen na njegovom Tviteru.


izvor