Turska strategija na Mediteranu

[Dreadnought]

"Erdogan smislio proterivanje ambasadora da skrene pažnju sa krize"


Odluka Redžepa Tajipa Erdogana da protera 10 ambasadora, koji su ukazali na nepravilnosti u slučaju Kavale, mogao bi da izazove tenzije sa Zapadom.

Analitičari ocenjuju da je posredi pokušaj turskog predsednika da skrene gnev javnosti zbog posrnule ekonomije pred naredne predsedničke izbore, preneo je danas Radio slobodna Evropa (RSE).

Predsednik Turske naredio je da se ambasadori 10 zemalja, uključujući iz SAD, Francuske i Nemačke, proglase "personom non grata" što je pre moguće, pošto su izaslanici pozvali na puštanje zatvorenog turskog biznismena i filantropa Osmana Kavale, ističe CNN.

Ako ministarstvo spoljnih poslova Turske prihvati nalog, može da nastavi s procesom bez daljeg odobrenja što bi, kako ističe CNN, moglo da otvori put za njihovo proterivanje.

Taj potez je usledio nekoliko dana posle zajedničke izjave ambasadora SAD, Nemačke, Francuske, Kanade, Danske, Holandije, Finske, Novog Zelanda, Norveške i Švedske u kojoj se poziva na oslobađanje Kavale koji je četiri godine u pritvoru uprkos tome što nije osuđen.

Kavala je, ukazuje Asošiejted pres, prošle godine oslobođen optužbi povezanih s antivladinim protestima 2013, ali je presuda poništena i zamenjena novim optužbama u vezi s pokušajem državnog udara 2016.

Evropski sud za ljudska prava pozvao je na oslobađanje Kavale 2019. godine, rekavši da je njegovo zatvaranje imalo za cilj da bude ućutkan, kao i da nije potkrepljeno dokazima o prekršaju.

Savet Evrope, koji nadzire primenu odluka Evropskog suda za ljudska prava, saopštio je da će u slučaju da Kavala ne bude oslobođen ponovo pokrenuti postupak za povredu prava u Turskoj krajem novembra.

Međunarodni posmatrači i grupe za ljudska prava više puta su pozivale na oslobađanje Kavale i kurdskog političara Selahatina Demirtasa, koji je u zatvoru od 2016. Oni kažu da je njihovo zatvaranje zasnovano na političkim razlozima, što Ankara negira.

Kavalina duga pravna odiseja koja uključuje optužbe koje su grupe za ljudska prava opisale kao farsu, postala je simbol Erdoanove kontinuirane represije nad opozicionim ličnostima i disidentima u godinama posle neuspelog puča protiv njegove vlade 2016, ističe Vašington post.

Optužnica protiv Kavale delom ga je teretila za dosluh s milijarderom filantropom Džordžom Sorošem, kako bi podstakao proteste 2013. protiv Erdoanove vlade.

I Kavala i Soroš su odbacili optužbe, a Kavalu je turski sud oslobodio prošle godine naloživši njegovo puštanje na slobodu.

Umesto toga, tužioci su pripremili nove optužbe za pokušaj rušenja vlade i na osnovu kojih, dodaje list, Kavali preti doživotni zatvor.

Erdoganov napad na ambasadore, među kojima je i nekoliko saveznika iz NATO-a, ugrožavaju napore Ankare da poboljša odnose sa SAD i Evropom s ciljem popravka posrnule turske ekonomije i stabilizacije turske lire, što je, kako ističe vašingtonski list, ozbiljno narušilo popularnost i predsednika i njegove vladajuće stranke uoči predsedničkih izbora 2023.

Čini se da Erdoganova pretnja o proterivanju 10 ambasadora ukazuje na povratak na mračne odnose Turske sa Zapadom, piše Njujork tajms, naglasivši da diplomatama u Turskoj nije odmah određen rok za odlazak pa je nejasno da li će oni zaista biti proterani.

Poslednjih godina, dodaje list, Erdogan je često bio u sukobu sa zapadnim zemljama, navodno njegovim saveznicima u NATO-u.

Najistaknutija je njegova svađa s Vašingtonom zbog američke podrške kurdskoj grupi u Siriji koju Turska smatra terorističkom organizacijom.

On se takođe sukobio sa SAD zbog približavanja Rusiji od koje je Turska kupila ruski napredni sistem protivvazdušne odbrane.

Turski predsednik je tek u poslednje vreme ublažio svoj stav prema Zapadu u pokušaju da spasi posrnulu ekonomiju.

Međutim, ukazuje Njujork tajms na ocene analitičara, preteći proterivanjem diplomata, Erdogan je izgleda odustao od tog gambita i prekinuo odnose na način koji bi mu omogućio da okrivi Zapad za ekonomsku krizu.

Erdogan veruje da su svi pozivi za oslobađanje Kavale direktno usmereni na njega samog i otuda njegov oštar odgovor na zajedničku izjavu zapadnih izaslanika pošto je Savet Evrope dao Turskoj poslednje upozorenje da oslobodi aktivistu do suđenja, ocenjuje BBC.

Turski zvaničnici tvrde da ne znaju kada bi suđenje Kavali trebalo da počne. Ali ako se to desi, naglašava britanski javni servis, može se očekivati odgovor zemalja koje se sada izjašnjavaju, a to će imati posledice po tursku ekonomiju, naročito jer su neke od tih zemalja najveći trgovinski partneri Turske.

Ipak, ovo je veoma odvažan potez i verovatno pokazivanje snage, posebno za unutrašnju politiku godinu i po dana pred izbore.

Neki analitičari smatraju da je to retorika za domaću upotrebu, ali drugi tvrde da je Erdoan možda ozbiljan u sprovođenju ovog naloga što, zaključuje BBC u svojoj analizi, ostaje da se vidi.


izvor

[Dreadnought]

Erdogan otvorio 46 fabrika u jednom gradu


Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan juče je otvorio 46 novih fabrika u industrijskoj zoni u gradu Eskisehiru.

Tom prilikom Erdogan je poručio da će Turska i dalje biti stabilna i sigurna zemlja za ulaganje.

"Svi koji ulažu u Tursku nastaviće da ostvaruju dobit", rekao je Erdogan.

Obratio se i onima koji očekuju i nadaju se da Turska posrne, prenosi Anadolija.

"Poručujem onima koji se nadaju i čekaju da naša zemlja posrne, nemojte se previše uzbuđivati, niko nema moć da poremeti klimu stabilnosti i poverenja u ovoj zemlji", rekao je Erdogan.


izvor

[Dreadnought]

Turkish lira in freefall after Erdogan moves to expel ambassadors

The Turkish lira tumbled more than one percent against the dollar after President Recep Tayyip Erdogan called for the expulsion of ambassadors from 10 countries, including Germany and the United States, who had appealed for the release of a jailed civil society leader. Financial market experts are saying that Erdogan is trying to distract from Turkey's desolate economic situation. Inflation has reached almost 20 percent, and the central bank has just cut its lending rate by a full 2 points, possibly making matters worse.

[Dreadnought]

Berlin zabrinut zbog Erdogana


Nemačka je izrazila "zabrinutost" i "nerazumevanje" posle izjave turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana o proterivanju deset zapadnih ambasadora.

Portparol nemačke vlade Štefen Zajbert rekao je da Berlin nije dobio "zvanično saopštenje" iz Ankare, ali da je "sa zabrinutošću, ali i sa nerazumevanjem" primio k znanju izjavu turskog predsednika.

Erdogan je naredio da se ambasadori 10 zemalja, uključujući ambasadore SAD, Francuske i Nemačke, proglase personama non grata što je pre moguće, pošto su izaslanici pozvali na puštanje zatvorenog turskog biznismena i filantropa Osmana Kavale.

Kanada, Francuska, Finska, Danska, Nemačka, Holandija, Novi Zeland, Norveška, Švedska i SAD pozvale su na "pravedno i brzo rešavanje afere".

Turske vlasti su pozvale ambasadore tih deset zemalja na razgovor.

Vlasti su optužile Kavalu (64), izdavača i mecenu koji se nalazi u zatvoru četiri godine bez suđenja, da želi da destabilizuje državu.

On je 2013. godine podržao antivladine proteste, a 2016. je optužen za pokušaj rušenja vlade tokom neuspelog državnog udara.

Evropski sud za ljudska prava naložio je u decembru 2019. da Kavala bude oslobođen.


izvor

[Dreadnought]

Čovek koji je razbesneo Erdogana – zbog njega proterao 10 ambasadora


"Dao sam potrebne naredbe i rekao našem ministarstvu spoljnih poslova da se brzo pobrine za proglašenje 10 ambasadora nepoželjnim osobama."

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je ovo u subotu, na iznenađenje mnogih u zemlji, piše jutarnji list.

Turski predsednik se razbesneo kad je grupa od deset ambasadora – Kanade, SAD, Danske, Francuske, Nemačke, Holandije, Norveške, Švedske, Finske i Novog Zelanda – prošlog ponedeljka objavila zahtev da se iz zatvora pusti Osman Kavala.

I to po hitnom postupku.

Nakon toga su pozvani na raport u Ministarstvo spoljnih poslova, ali nisu želeli da promene mišljenje. Nastavili su prigovorima na turski pravosudni sistem. To je primoralo Erdogana da lično interveniše. On je optužio ambasadore da su drski.

Agencija Anadolu prenela je Erdoganove reči:

"Ambasadori koji traže da se Kavala pusti na slobodu treba ili da razumeju Tursku ili da odu. Ovo nije neka plemenska zajednica. Ovo je Turska”.

A sve ovo se desilo zbog jednog čoveka – Osmana Kavale.

"Erdogan smislio proterivanje ambasadora da skrene pažnju sa krize" Erdogan "eksplodirao" – da li je preterao?


Famozni Gezi park

Osman Kavala je u Turskoj vrlo kontroverzna ličnost.

Reč je o poslovnom čoveku koji ne podržava turskog predsednika. Bio je jedan od organizatora protesta zbog najavljene gradnje u Gezi parku u Istanbulu koju je podržavao Erdogan. Zbog toga je završio u zatvoru. A onda je optužen da je učestvovao u propalom puču protiv predsednika u leto 2016. godine.

Ipak mnogi nisu za to da Kavala bude u zatvoru, čak i deo ljudi iz vladajuće stranke smatra da mu nije mesto u zatvoru.

Ali Erdogan misli drugačije.

"Od jutra do večeri ponavljaju ambasadori: Kavala, Kavala … Ali taj o kom pričate, Kavala, on je Sorošov agent u Turskoj.”

O Džordžu Sorošu svako ima pravo da misli šta želi, ali teško da je baš on odgovoran za probleme sa kojima se Turska susreće. I da u Turskoj ima agenturu.

Priča ima i drugu stranu. Upravo je Erdogan bio jedini turski političar koji se susreo sa Sorošom i 2003. godine tokom Svetskog ekonomskog foruma u Davosu i rekao mu da oni, nova vlada kojoj je bio na čelu, predstavljaju “otvoreno društvo u Turskoj” i tražio njegovu podršku.

Soroš je tada pomogao u formiranju lobističke grupe koja je lobirala za novu tursku vladu u glavnim gradovima EU.

Sve se raspalo prelomne 2013. godine kad je Istanbul, u kojem je Erdogan bio gradonačelnik, prvi put rekao „ne“.

Bio je to težak trenutak za Erdogana, jer su se počele odmotavati priče o korupciji u koju je upetljana njegova porodica. Tada je optužio Kavalu i Soroša da potpiruju proteste. Konačno, 2018. godine Otvoreno društvo prekinulo je rad u Turskoj nakon niza optužbi.

Razlog je, kako je Fehim Tastekin objasnio za uticajni Monitor, devijacija turske vladajuće politike od strane vrednosti koje zagovara Otvoreno društvo.

Koje je nastavilo da podržava te vrednosti i postalo trn u oku Erdoganu.

On je tako našao krivca za većinu nedaća koje ne može prebaciti na Fetulaha Gulena, s kojim je takođe bio u dobrim odnosima a kojeg sada optužuje da je orkestrirao puč.


Lira u slobodnom padu

Bes vladara Turske može imati veze i s novim padom vrednosti lire nakon što je, po njegovom nalogu, Centralna banka snizila kamate iako je inflacija visoka, na 19%. Erdogan ne prihvata tezu da se inflacija suzbija podizanjem kamatnih stopa.

Dodajmo tome i da je globalni nadzornik državnih finansija FATF objavio u četvrtak da je Turska na “sivoj listi” jer nije potvrdila odgovornost u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma.

Sad je i jasnije zašto je Erdogan morao napasti Soroša, navodi Jutarnji list.


izvor

[Dreadnought]

Ambasada SAD reagovala na optužbe Erdogana


Američka ambasada u Turskoj saopštila je da se pridržava diplomatske konvencije po kojoj se ambasade ne mešaju u unutrašnja pitanja zemlje domaćina.

Saopštenje je došlo nakon što je predsednik Redžep Tajip Erdogan tokom vikenda najavio da će "izbaciti" ambasadore 10 zemalja.

"SAD naglašavaju da se pridržavaju Člana 41. Bečke konvencije o diplomatskim odnosima", navela je Ambasada SAD na Tviteru, prenosi Rojters.

Kanada, Holandija i Novi Zeland su poslali sličnu poruku, dok su Norveška i Finska retvitovale američku poruku.


izvor

[Dreadnought]

Erdogan sa vladom o proterivanju ambasadora 10 zemalja


Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan predsedavao je danas sednicom vlade na kojoj se razgovaralo o eventualnom proterivanju ambasadora SAD i još devet zapadnih zemalja koji su tražili oslobođenje Osmana Kavale.

Erdogan je rekao da je tokom vikenda naložio Ministarstvu spoljnih poslova da 10 ambasadora iz zapadnih zemalja proglasi "personama non grata".

Naređenje još nije prošlo Ministarstvo spoljnih poslova, ali bi moglo da bude i formalno nakon današnjeg sastanka, preneo je Rojters.

Ambasadori iz Kanade, Danske, Francuske, Nemačke, Holandije, Norveške, Švedske, Finske, Novog Zelanda i SAD, pozvali su prošle nedelje na brzo rešavanje slučaja Osmana Kavale, zahtevajući njegovo "hitno puštanje".

"Cela situacija predstavlja ozbiljno pitanje, ali koliko smo shvatili, zemlje koje su pomenute, nisu obaveštene ni o kakvoj akciji Turske", izjavio je portparol Evropske komisije.

Njih je potom na razgovor pozvalo tursko ministarstvo spoljnih poslova. Kavala je u zatvoru od kraja 2017. godine, a optužen je da je finansirao proteste 2013. i učestvovao u pokušaju puča 2016. godine.

Nekoliko ambasada, uključujući SAD, Kanadu, Holandiju i Novi Zeland, saopštilo je da se drže diplomatske konvencije, da se ne mešaju u unutrašnja pitanja zemlje domaćina.

Nemačko ministarstvo spoljnih poslova je navelo da nije dobilo nikakvo obaveštenje od Erdogana da će njihov ambasador biti proteran kao i da je Berlin bio u kontaktu sa Francuskom i SAD tokom vikenda.

Evropski sud za ljudska prava pozvao je na Kavalino puštanje pre dve godine, rekavši da ne postoji osnovana sumnja da je počinio krivično delo.


izvor

[MOTORISTA]

Erdogan poručio zapadnim ambasadorima koji su bili pred proterivanjem iz Turske: "Budite pažljiviji u budućim saopštenjima"
Tanjug 25.10.2021.

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan izjavio je danas da su zapadni ambasadori koji su bili pred proterivanjem iz Turske odstupili od svojih prvobitnih namera i pozvao ih da budu pažljiviji u budućim saopštenjima, preneo je Rojters.

Erdogan je tokom vikenda rekao da je naložio da se ambasadori 10 zapadnih zemalja proglase "personama non grata" zbog toga što su pozvali na oslobađanje biznismena Osmana Kavale, koji je pritvoren pre četiri godine pod optužbom da je finansirao proteste i bio umešan u pokušaj državnog udara 2016. godine.

SAD i ostale ambasade su danas objavile da se pridržavaju diplomatske konvencije kojom se ne mešaju u unutrašnja pitanja zemlje domaćina.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Novo iznenađenje sa Bosfora: Otkud Erdoganu veliki ucenjivački potencijal prema Zapadu


Oštra igra turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana protiv zapadnih predstavnika godinama prolazi zbog jakog „ucenjivačkog potencijala“ Turske. Turska je nezamenjiva na jugoistočnom krilu NATO, Amerikanci strahuju od približavanja Erdogana Rusiji, a EU od „rušenja brane“ izbeglicama u Turskoj.

Naređenje turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana Ministarstvu spoljnih poslova da se proteraju ambasadori deset zemalja mnoge je iznenadilo i predstavlja novi izazov i za NATO, i za zapadne zemlje, smatra Vojislav Lalić, dugogodišnji dopisnik srpskih medija iz Turske.

Interesantno je da je SAD tražila objašnjenje tog poteza a da zemlje poput Norveške i Švedske ne mogu da shvate zašto je Turska povukla taj potez, dodaje on. Takođe, smatra Lalić, interesantno je da se dva dana posle izjave Erdogana nije oglasio niko u turskom Ministarstvu spoljnih poslova.

Do najave proterivanja ambasadora deset zemalja došlo je nakon što su oni na društvenim mrežama zatražili da se oslobodi borac za ljudska prava Osman Kavala. Na turskoj „crnoj listi“ persona non grata našli su se ambasadori Kanade, Francuske, Finske, Danske, Nemačke, Holandije, Novog Zelanda, Norveške, Švedske i SAD.

Zahtev za oslobađanje Kavale uputili su i Evropski sud za ljudska prava i Evropski savet. Iz Saveta Evrope su saopštili da će, ako ne oslobode Kavalu kog turske vlasti godinama drže u pritvoru bez presude, pokrenuti postupak isključenja Turske.


Ucenjivački potencijal Erdogana

Erdoganovo naređenje o proterivanju deset ambasadora još više će pogoršati odnose između Turske i zapadnih zemalja i NATO, pre svega SAD, ističe Lalić i dodaje da predsednik Turske u poslednje vreme igra dvostruku igru tako što sve više igra na kartu Moskve.

Podseća da Turska i SAD već duže vremena ne mogu da nađu zajednički jezik oko mnogih pitanja poput turske kupovine ruskih raketa S 400 nakon čega je Amerika uvela sankcije Turskoj i blokirala njeno učešće u proizvodnji aviona F 35, iako je Turska uložila više od milijardu dolara u taj projekat.

Ta se situacija i dalje zaoštrava i nije isključeno će Erdogan ponovo pokušati da ucenjuje Ameriku, čak ni da, eventualno, umesto američkih kupi ruske avione.

„Turska je jedna od najznačajnijih članica NATO, nezamenjiva na jugoistočnom krilu i Erdogan očigledno igra na tu kartu jer je svestan da je nezaobilazan faktor. Mada, lično mislim da on igra dvostruku igru. Ali to ne znači da se to ne može i desiti, a već ima ishitrenih komentara na Zapadu u kojima se tvrdi da je Turska već počela da okreće leđa NATO. To bi bio lom ne samo za NATO nego i za samu Tursku“, kaže Lalić.


Igra uoči susreta sa Bajdenom

Ipak, prema njegovim rečima, u ovom trenutku gotovo je neizvodljivo da Turska napusti NATO iz prostog razloga što je Turska i strateški i naoružanjem decenijama vezana za Alijansu i nemoguće je preko noći da je napusti.

„Erdogan je toga očigledno svestan i zato igra na kartu Rusije ali on sada nudi i da kupi rakete 'Patriot' i F 16 umesto najsavremenijih aviona F 35, jer je turska avijacija zastarela“, kaže Lalić, podsećajući da bi Erdogan i američki predsednik Džozef Bajden trebalo bi da se sastanu u Rimu 31. oktobra na samitu G 20.


Turska brana za izbeglice ka EU

Kad je reč o ucenjivačkom potencijalu Erdogana naspram EU, odnosno puštanju talasa migranata ka uniji, prema Laliću, reč je o problemu koji stalno opterećuje odnose Turske i EU.

Ankara uporno optužuje Brisel da se dvolično ponaša nakon postignutog sporazuma iz 2016. i zaustavljanja talasa izbeglica u Turskoj jer EU ne ispunjava svoje obaveze, iako u Briselu stalno tvrde da su uplatili obećanih šest milijardi evra, dodaje naš sagovornik.

Odnos EU i Turske praktično je sveden na protokolarne susrete, ističe Lalić i podseća da već godinama Turska nije otvorila pregovore ni o jednom poglavlju. Turska je 2005. godine počela pristupne pregovore, istog dana kad i Hrvatska, a Hrvatska je već osam godina punopravni član dok je Turska završila pregovore o samo jednom poglavlju.

„U Turskoj je sve veće raspoloženje protiv EU iako u vladi kažu da je to njihov strateški cilj. Komentarišući najnoviji izveštaj o približavanju Turske EU koji je najkritičniji do sada jer se u njemu kaže da su pregovori praktično prestali, jedan turski poslanik je u parlamentu rekao da ako EU nastavi tako da se ponaša, Turska će ući u EU u 22. veku, ako i tada uđe“, zaključio je Lalić.


izvor

[Dreadnought]

Erdogan odustao: "Biće oprezniji"


Zapadni ambasadori u Turskoj su se "povukli" i biće "obazriviji u budućnosti", izjavio je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan

On je odustao od proterivanja 10 diplomata kojima je to pretio zbog njihove podrške zatvorenom filantropu Osmanu Kavali.

"Naša namera nije bila da izazovemo krizu" već da zaštitimo suverena prava Turske, rekao je Erdogan.

"Verujemo da će ovi ambasadori, koji su ispunili svoju obvezu prema članu 41. Bečke konvencije, sada biti oprezniji u svojim izjavama", rekao je u televizijskim izjavama nakon trosatnog sastanka vlade u Ankari.

Deset ambasadora iz SAD, Kanade, Francuske, Finske, Danske, Nemačke, Holandije, Novog Zelanda, Norveške i Švedske, pozvale su u zajedničkom saopštenju 18. oktobra na "brzo i pravedno rešenje slučaja " Osmana Kavale, koji je u zatvoru od 2017. godine.

Erdogan je to protumačio kao "napad" i "uvredu" turskog pravosudja u izjavi posle sastanka svoje vlade.

"Bio je moj zadatak šefa države da dam potreban odgovor", dodao je turski predsednik i ocenio da turski sudovi ne dobijaju naredjenja od bilo koga.

"Njihovo novo saopštenje pokazuje da su se povukli", rekao je Erdogan pošto su 10 zemalja potvrdile u saopštenjima da deluju "u skladu sa članom 41 Bečke konvencije" koja reguliše diplomamtske odnose i zabranjuje bilo kakvo mešanje u unutrašnja pitanja zemlje domaćina.

Erdogan je u subotu objavio da je naredio proterivanje što je brže moguće tih 10 diplomata, mada ta najava nije praćena zvaničnim obaveštenjem upućenom datim državama.


izvor

[MOTORISTA]

Erdogan se "predomislio"
IZVOR: DW UTORAK, 26.10.2021.

Pretnja o mogućem izbacivanju deset zapadnih ambasadora iz zemlje, čini se, više nije tema.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan smiruje tenzije. Šta se krije iza tog sukoba?

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan tokom vikenda je naložio Ministarstvu spoljnih poslova da se ambasadori ukupno deset zemalja, među njima i amabasador Nemačke, proglase nepoželjnim osobama. Međutim, nakon sednice vlade, u ponedeljak uveče, njegov ton postao je pomirljiviji. Kako je rekao, amasadori su "odstupili od klevetanja zemlje". Takođe je izrazio nadu da da će ambasadori ubuduće "u svojim izjavama u vezi sa suverenim pravima Turske biti oprezniji".

Ta Erdoganova izjava usledila je nakon saopštenja ambasade SAD i ostalih zapadnih diplomatskih predstavništava da su se u skladu sa članom 41. Bečkog sporazuma pridržavali diplomatske konvencije da se ne mešaju u unutrašnja pitanja zemlje domaćina. Posmatrači međutim govore o "strateškoj dvosmislenosti" koja "Erdoganovim ljudima omugućuje da tvrde da se Zapad predao, dok engleska verzija pokazuje da je Zapad zadržao čvrst stav kada je reč o ljudskim pravima".

Strane diplomate su prethodno zajednički zatražile oslobađanje kulturnog mecene Osmana Kavale koji je četiri godine u zatvoru, bez da je prethodno osuđen. Evropski sud pravde još je u decembru 2019. godine zatražio njegovo oslobađanje.

Koji su politički razlozi?

Erdgogan verovatno želi da skrene pažnju s domaćih političkih problema, smatra ekspertkinja za Tursku dr Šarlote Jopien. Ona kaže da je turski predsednik pod velikim pritiskom i da je njegova popularnost poslednjih meseci znatno oslabila. Njena analiza poklapa se sa podacima nezavisnog instituta za ispitivanje javnog mnjenja "Avrasya", koji pokazuju da Erdognova stranka AKP trenutno nema podršku ni 30 odsto birača. Izgleda da je ta slabost dovela do ujedinjenja opozicije koja je godinama bila podeljena. Kemalistička CHP i nacionalno konzervativna stranka IYI trenutno bi zajedno osvojile više od 40 odsto glasova.

S obzirom na to da postoje i druge manje stranke koje su protiv Erdogana, kao i prokurdski liberalni HDP koji ima podršku nešto manje od deset odsto birača, šef države i njegova stranka morali bi da strahuju za pobedu na predstojećim predsedničkim i parlamentarnim izborima.

Zašto Erdoganova popularnost opada?

Erdoganovom rejtingu pre svega šteti loša ekonomska situacija. Stopa inflacije je trenutno 20 odsto, korupcija je u porastu, a vrednost turske lire nastavlja da opada. Početkom sedmice za jedan američki dolar moglo je da se dobije rekordnih 9,59 lira. Nakon Erdoganovih pomirljivih tonova lira se ponovo oporavila. Posledice slabljenja domaće valute koje traje već duže vremena, su velike: važan uvoz od koga Turska zavisi postaje sve skuplji. Mnogi Turci su u dolarima uzeli kredite koja više ne mogu da otplaćuju. Zbog inflacije su se takođe povećali svakodnevni troškovi.

Da li je bilo sličnih slučajeva?

Bez obzira da li se radilo o diplomatskoj krizi nastaloj zbog nemačkog novinara Deniza Judžela, koji je neko vreme bio u zatvoru u Turskoj, ili o sporu sa SAD i Francuskom u vezi s masovnim ubijanjem Jermena u Osmanskom carstvu za vreme Prvog svetskog rata, nije prvi put da Erdogan pokušava sa skandalom da regrutuje svoje pristalice. Često su tada na meti druge zemlje, koje Tursku navodno žele da ugroze. Ili mediji koji navodno netačno izveštavaju. Taktika polarizacije deo je uvek iste kalkulacije: računa se s tim da će kurs konfrontacije sa stranim neprijateljim naići na podršku mnogih nacionalistički orijantisanih Turaka. Na taj način se i opozicija primorava da podrži "nacionalnu liniju".

Kakve su reakcije?

Ali izgleda da Erdoganova računica u vezi s opozicijom ne funkcioniše. Njegovi politički protivnici ne ustručavaju se od oštrih kritika. Šef najveće opozicione stranke CHP, Kemal Kiličdaroglu, poručuje da šef države pokušava da stvori razloge "za pad ekonomije, koju je sam upropastio". Slično govori i predsednik "Stranke za budućnost", Ahmet Davutoglu, bivši ministar spoljnih poslova i bivši premijer. On smatra da nije reč ni o Osmanu Kavali, ni o nezavisnosti pravosuđa, već da Erdogan samo želi da polarizuje: "Umesto državničke logike on koristi vulgaran jezik. To je sramota za našu zemlju".

Šta Erdoganu preostaje?

I pored oštrih kritika u zemlji i pritiska spolja, turski predsednik i dalje ima načina kako da i sam vrši pritisak – recimo približavanjem Turske kao članice NATO Rusiji. Ankara je od Moskve već kupila raketni odbrambeni sistem S-400 i pored protivljenja saveznika i izričitih zahteva SAD. Vašington je nakon toga odbio da isporuči Turskoj borbeni avion F-35. U predsedničkoj palati u Ankari sada se, pored kupovine drugih sistema protivvazdušne odbrane, razmišlja i o kupovini ruskih borbenih aviona. To nije mala stvar, jer je vojska Turske druga po velični u zapadnoj vojnoj alijansi.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Nakon što je Erdogan turski predsednik zapretio da će proterati američkog ambasadora, savetnici Bajdena i Erdogana razgovarali o spornim pitanjima
Srna 27.10.2021.

Bliski savetnici predsednika SAD Džoa Bajdena i turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana razgovarali su u sredu o brojnim pitanjima, a među temama je bilo i rešavanje nesuglasica, saopštila je Bela kuća.

Razgovor je održan nekoliko dana nakon što je Erdogan zapretio da će proterati američkog ambasadora i izaslanike ostalih zapadnih zemalja.

- Američki nacionalni savetnik za bezbednost Džejk Saliven i Erdoganov savetnik Ibrahim Kalin diskutovali su o Avganistanu, Bliskom istoku, Južnom Kavkazu i Istočnom Mediteranu, kao i o odnosima dve zemlje u sferi odbrane - navodi se u saopštenju - Oni su se saglasili da je važno nastaviti dijalog radi rešavanja nesuglasica i održavanja konstruktivnih bilateralnih veza - piše u saopštenju.

Erdogan je tokom vikenda zapretio da će 10 ambasadora biti proglašeni za nepoželjne osobe jer su zatražili oslobađanje zatvorenog filantropa. Turski predsednik je pre dva dana rekao da su ambasadori ustuknuli i da će ubuduće postupati pažljivije.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Erdogan najavio susret sa Bajdenom
IZVOR: TANJUG SREDA, 27.10.2021.

Vašington -- Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je da očekuje da će se sastati sa američkim predsednikom SAD Džozefom Bajdenom.

Kako je rekao, njihov susret biće na marginama klimatskog samita u Glazgovu i razgovaraće o izbacivanju Turske iz američkog programa proizvodnje stelt borbenih lovaca F-35. SAD su 2019. godine izbacile Tursku, svog saveznika u NATO iz međunarodnog programa proizvodnje borbenih aviona F-35 zbog odluke Ankare da kupi napredni ruski protivvazušni raketni sistem S-400, navodeći da taj sistem ugrožava bezbednost lovaca F-35, preneo je AP.

Erdogan je ranije izjavio da njegova vlada nastoji da povrati uplatu od 1,4 milijarde dolara koju je Ankara uplatila pre nego što je izbačena iz programa peroizvodnje F-35, navodeći da su SAD predložile Turskoj prodaju borbenih aviona F-16 kako bi se nadoknadio uplaćeni novac.

"Najverovatnije ćemo imati sastanak u Glazgovu umesto u Rimu. Naše najvažnije pitanje biće F-35“, rekao je Erdogan novinarima po povratku s putovanja u Azerbejdžan. Predsednik Turske je ranije najavio da planira da se sastane sa Bajdenom tokom sastanka G-20 u Rimu rekavši da se mora razgovarati "o planu otplate.''

Izvor: www.b92.net

[Dreadnought]

Is Erdogan trying to break free from US, Europe and NATO?

[MOTORISTA]

Sultanova dobro poznata taktika
J.R. 29.10.2021.

Skoro kao da Turska priželjkuje haos. Pretnja predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da će proterati ambasadore moćnih saveznika samo nekoliko dana nakon masovnog smanjenja kamatnih stopa bila je recept za pad lire.

To je upravo ono što je Erdogan postigao - lira je pala na rekordno nizak nivo u odnosu na dolar u ponedeljak. Pala je za oko 24 odsto ove godine, što je čini najlošijom među konkurentima na tržištima u razvoju. Kako piše "Blumberg", monetarna i diplomatska politika Turske sve više su vođene potrebom za kontroverzom. Erdogan je u subotu rekao da ambasadori 10 zemalja, uključujući Ameriku, Nemačku i Francusku, više nisu dobrodošli u Tursku nakon što su tražili oslobađanje istaknutog biznismena i filantropa Osmana Kavale. Nakon toga je usledio muk, a odluka iako najavljivana, neće zasad biti sprovedena.

Iako spoljnopolitički sukobi nisu direktno povezani sa prošlonedeljnim šokantnim smanjenjem stope od 200 baznih poena, oni služe sličnoj svrsi: eroziji poverenja u sposobnost Turske da upravlja odnosima sa kapitalom i saveznicima. Zašto bi Erdogan nastojao da potkopa valutu, često viđenu kao barometar ekonomskog zdravlja? "Blumberg" smatra da on pokušava da podstakne ideju da mračne sile žele da naude Turskoj, a on je jedini čovek koji može da im se suprotstavi. Već u ponedeljak, odmah nakon dramatičnog pada lire, Erdogan je pomirljivim tonom ublažio svoj stav o proterivanju ambasadora. Lira se nakon toga stabilizovala, a turski predsednik je svakako ostvario svoje ciljeve.

Skretanje pažnje

Erdogan verovatno želi da skrene pažnju sa domaćih političkih problema, kaže za DW ekspertkinja za Tursku dr Šarlote Jopien. Ona kaže da je turski predsednik pod velikim pritiskom i da je njegova popularnost poslednjih meseci znatno oslabila. Njena analiza poklapa se sa podacima nezavisnog instituta za ispitivanje javnog mnjenja „Avrasya“, koji pokazuju da Erdognova stranka AKP trenutno nema podršku ni 30 odsto birača. Izgleda da je ta slabost dovela do ujedinjenja opozicije koja je godinama bila podeljena. Kemalistička CHP i nacionalno konzervativna stranka IYI trenutno bi zajedno osvojile više od 40 odsto glasova.

S obzirom na to da postoje i druge manje stranke koje su protiv Erdogana, kao i prokurdski liberalni HDP koji ima podršku nešto manje od deset odsto birača, šef države i njegova stranka morali bi da strahuju za pobedu na predstojećim predsedničkim i parlamentarnim izborima. Erdoganovom rejtingu pre svega šteti loša ekonomska situacija. Pored pada lire, tu su i stopa inflacije od trenutno 20 odsto i korupcija u porastu. Posledice slabljenja domaće valute koje traje već duže vremena, su velike: važan uvoz od koga Turska zavisi postaje sve skuplji. Mnogi Turci su u dolarima uzeli kredite koja više ne mogu da otplaćuju. Zbog inflacije su se takođe povećali svakodnevni troškovi.

Ovo nije prvi put da Erdogan pokušava haosom da regrutuje pristalice. Najačešće su na meti njegove taktike druge zemlje koje navodno žele da ugroze Tursku, ili mediji koji netačno izveštavaju. Taktika polarizacije deo je uvek iste kalkulacije: računa se s tim da će kurs konfrontacije sa stranim neprijateljim naići na podršku mnogih nacionalistički orijantisanih Turaka. Na taj način se i opozicija primorava da podrži "nacionalnu liniju“. Ali izgleda da Erdoganova računica u vezi sa opozicijom ovog puta ne funkcioniše, piše DW. Njegovi politički protivnici ne ustručavaju se od oštrih kritika. Šef najveće opozicione stranke CHP, Kemal Kiličdaroglu, poručuje da šef države pokušava da stvori razloge "za pad ekonomije, koju je sam upropastio“. Slično govori i predsednik "Stranke za budućnost“, Ahmet Davutoglu, bivši ministar spoljnih poslova i bivši premijer. On smatra da nije reč ni o Osmanu Kavali, ni o nezavisnosti pravosuđa, već da Erdogan samo želi da polarizuje: "Umesto državničke logike on koristi vulgaran jezik. To je sramota za našu zemlju“.

Izvor: www.blic.rs