Turska strategija na Mediteranu

[MOTORISTA]

Sud naložio da se zatvori poznata novinarka: Vređala predsednika; "Neprihvatljivo"
IZVOR: TANJUG SUBOTA, 22.01.2022.

Turski sud danas je naložio da se poznata novinarka Sedef Kabas zatvori do suđenja, na osnovu optužbe za uvredu predsednika Erdogana, javio je CNN Turk.

Policija je uhapsila Kabasovu oko dva sata ujutru i prvo je odvela u glavnu policijsku stanicu u Istanbulu, da bi je potom prebacila u glavni gradski sud, koji je kasnije doneo odluku o zvaničnom hapšenju, izvestila je televizija, preneo je Rojters. Ona je navodno iznela uvredu u vidu poslovice na opozicionoj televiziji i svom Tviter nalogu, što je izazvalo osudu vladinih zvaničnika.

"Čast predsedničke funkcije je čast naše zemlje...Osuđujem vulgarne uvrede na račun našeg predsednika i njegove kancelarije", napisao je na Tviteru Fahretin Altun, šef turskog direktorata za komunikacije.

Merdan Janardag, glavni urednik kanala Tele 1 na kojem je Kabasova iznela komentare, oštro je kritikovao njeno hapšenje.

"Njeno hapšenje tokom noći u 02.00 sata ujutru zbog poslovice je neprihvatljivo", napisao je on na Tviteru.

Za vređanje predsednika u Turskoj zakon predviđa zatvorsku kaznu od jedne do četiri godine.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Novinarka uhapšena zbog vređanja predsednika
IZVOR: BETA NEDELJA, 23.01.2022.

Poznata turska novinarka Sedef Kabaš pritvorena je zbog navodnog vređanja predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana.

Ona je uhapšena u Istanbulu, a sud je odredio zadržavanje do početka suđenja, prenosi BBC. Optužena je da je uvredila Erdogana poslovicom koju je izgovorila u programu uživo na turskoj opozicionoj televiziji. Kabaš je demantovala navode.

"Postoji jedna poznata poslovica koja kaže da krunisana glava postaje mudrija. Ali vidimo da to nije istina. Ne postaje bik kralj ulaskom u palatu, već palata postaje štala", rekla je ona na kanalu Tele1.

Može biti osuđena na zatvorsku kaznu u trajanju od jedne do četiri godine.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

"Ne bi bilo mudro od Rusije da pokrene vojni konflikt u Ukrajini": Erdogan pozvao Putina u posetu Turskoj
Tanjug 27.01.2022.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan danas je saopštio da je pozvao ruskog lidera Vladimira Putina da poseti njegovu zemlju.

- Pozvali smo Putina u našu zemlju. Želimo da preduzmemo korake kako bismo organizovali naš bilateralni sastanak - kazao je Erdogan za NTV.

Kako je preneo TASS, Erdogan je dodao da planira da sa ruskim predsednikom razgovara o odnosima dve zemlje. Erdogan je rekao i da postoji potreba za sveobuhvatnim dijalogom koji bi odgovorio na neka ruska strahovanja u vezi bezbednosti, javio je Rojters. Agencija dodaje i da je turski lider kazao da ne bi bilo mudro od Rusije da pokrene vojni konflikt u Ukrajini i da bi u tom slučaju Turska učinila ono što je neophodno kao članica NATO.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Erdogan: Novinarka neće ostati "nekažnjena"


Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan obećao je da poznata televizijska novinarka neće ostati "nekažnjena" nakon što je uhapšena jer ga je navodno vređala.

Policija je privela Sedef Kabaš u njenoj kući u subotu u 2 sata ujutru, samo nekoliko sati nakon što je izgovorila "uvredljive" komentare u programu uživo, a zatim ih objavila na Tviteru za svojih 900.000 pratilaca.

Navodna uvreda bila je poslovica koja se prevodi kao: "Bik kad dođe u palatu, ne postaje kralj. Ali palata postaje štala".

Zvanično je uhapšena nakon pojavljivanja na sudu.

"Ovaj prekršaj neće proći nekažnjeno", rekao je Erdogan u intervjuu emitovanom na privatnom televizijskom kanalu NTV.

"Naša je dužnost da zaštitimo poštovanje moje funkcije, predsedništva. To nema nikakve veze sa slobodom izražavanja", poručio je.

Erdogan je kritikovao sugestiju opozicione Republikanske narodne partije da se ukine krivično delo vređanja predsednika, za koje je je određena zatvorska kazna od jedne do četiri godine.

Sindikat turskih novinara nazvao je hapšenje novinarke "ozbiljnim napadom na slobodu izražavanja".

Grupe za promociju ljudskih prava optužuju Tursku da podriva slobodu medija hapšenjem novinara i zatvaranjem kritičnih medija, posebno otkako je Erdogan preživeo neuspeli državni udar u julu 2016. godine.

Reporteri bez granica rangirali su Tursku na 153. mesto od 180 u svom indeksu slobode medija za 2021. godinu.


izvor

[Dreadnought]

How serious is an energy outage for businesses in Turkey?

The global crunch in energy-supplies in recent weeks now has Turkey in its grips.

Ankara has ordered its biggest gas-consumers electricity-producers and large factories to scale back massively for three days. In effect, that means power-outages and stoppages on factory-floors.

Behind the decision is a supply problem in Iran the source of about 16 percent of Turkish gas. Iran stopped gas flows to Turkey for 10 days, citing a technical problem. Its own gas consumption has meanwhile jumped, due to cold temperatures.

In Turkey, local and international companies are suffering: From Turkish carmaker Tofas to Renault, which is shutting down production for two weeks. But not all companies can simply shut-off.

[gocemk]

  Една Турската лира сега се менува за 3 македонски денари  , пред три месеци беше 20 македонски денари за 1 турска лира . Тое е цената на турскиот нео османлизам  особено кога зависиш од енергенс како плинот  кој во турција се носи од Иран и Русија .  Пред 15 години една од најголемите гасни централи во Турција главен директор беше Босанец бидејки уште турците тогаш немаја доволно кадар за водење на термоцентрали.

[Dreadnought]

Erdogan zapretio: "Biće odmazde"


Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan zapretio je turskim medijima odmazdom ako budu objavljivali sadržaj kojim se narušavaju osnovne vrednosti zemlje.

To bi mogao da bude uvod u jačanje cenzure u tom sektoru.

U obaveštenju objavljenom u Službenom glasniku Erdogan navodi da su te mere potrebne kako bi se zaštitila turska "nacionalna kultura" i sprečio "štetni uticaj na razvoj dece kao rezultat izloženosti štetnom sadržaju na svim pisanim, verbalnim i vizuelnim medijima.

Erdogan nije precizirao šta bi to bio štetan sadržaj, ali je naveo da će se preduzeti pravne mere protiv "otvorenih ili prikrivenih aktivnosti kroz medije s ciljem potkopavanja naših nacionalnih i moralnih vrednosti te narušavanja naše porodične i društvene strukture".

Erdogan je na vlasti gotovo 20 godina i često je kritikovao medijski sadržaj koji nije u skladu sa konzervativnim islamskim vrednostima koje zastupa njegova stranka AKP.

Turska proteklih godina jača nadzor nad medijima, otprilike 90 odsto najvećih medija sada je u državnom vlasništvu ili u vlasništvu osoba bliskih vladi.

Njegovi zapadni saveznici i kritičari tvrde da je Erdogan iskoristio neuspešan pokušaj državnog udara 2016. da uguši neistomišljenike i sroza socijalna prava i toleranciju.

Vlada to poriče i objašnjava da su mere potrebne zbog ozbiljnosti pretnji s kojima se Turska suočava te da je vraćena sloboda veroispovijesti u nekada snažnoj sekularnoj republici.

Nadzornik radija i televizije RTUK ima sveobuhvatan nadzor nad onlajn sadržajem i može ga ukloniti.

Kaznio je televizijske pstanice zbog snimaka koji, kako tvrdi, krše turske vrednosti, poput muzičkih spotova koje je označio kao "erotske", sadržaja sa LGBTQ referencom ili sadržaja namenjenih vređanju predsednika.

Desetina hiljada su procesuirane prema potonjem zakonu, uključujući Sedef Kabas, poznatu novinarku koja je u zatvoru od prošle nedelje i čeka suđenje nakon što je na Tviteru objavila poslovicu o Erdoganovoj palati i ponovila je na opozicionom televizijskom kanalu.


izvor

[MOTORISTA]

Erdogan smenio šefa agencije za statistiku jer mu se nisu dopali podaci o inflaciji koje je objavio
Srna 29.01.2022.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan smenio je šefa državne agencije za statistiku, nakon što je objavio podatke koji pokazuju da je prošlogodišnja stopa inflacije dostigla 19-godišnji maksimum od 36,1 odsto.

Erdogan nije objasnio svoju odluku da imenuje Erhana Džetinkaja, koji je bio potpredsednik turskog bankarskog regulatora za novog šefa državne statistike. Smjena Saita Erdala Dindžera poslednja je u nizu sličnih odluka Erdogana, koji je smenio tri guvernera centralnih banaka od jula 2019. godine. Erdogan je kritikovao visoke kamate, za koje veruje da uzrokuju inflaciju – što je upravo suprotnost konvencionalnom ekonomskom razmišljanju. Podatak o inflaciji za 2021. godinu koji je objavio Dindžer naljutio je i provladin i opozicioni tabor.

Opozicija je saopštila da je nedovoljno prijavljeno, tvrdeći da su realni troškovi života bili najmanje duplo veći. Erdogan je, navodno, kritikovao statističku agenciju "u četiri oka" zbog objavljivanja podataka za koje je smatrao da preuveličavaju razmere ekonomskih nevolja Turske. Agencija bi trebalo da objavi podatke o inflaciji za januar 3. februara. Takođe Erdogan je danas postavio novog ministra pravde, imenujući bivšeg zamjenika premijera Bekira Bozdaga na tu dužnost, koji je zamijenio Abdulhamita Gula.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Erdogan: Nećemo poštovati Savet Evrope ako on ne poštuje turske sudove
Tanjug 03.02.2022.

Turska neće poštovati Savet Evrope ako on ne poštuje turske sudove, izjavio je danas turski predsednik Redžep Tajip Erdogan.

To je bio njegov odogovor na pitanje da prokomentariše odluku Saveta Evrope o tome da se slučaj protiv filantropa Osmana Kavale, koji je već više od četiri godine u pritvoru bez osuđujuće presude, uputi Evropskom sudu za ljudska prava, prenosi agencija Rojters. Erdogan je na konferenciji za novinare rekao da Turska neće priznati one koji ne priznaju njene sudove.

- Ono što je Evropski sud za ljudska prava rekao, ono što kaže Savet Evrope, to nas ne brine mnogo, jer očekujemo da se naši sudovi poštuju. Onima koji ne pokazuju ovo poštovanje samo mogu da kažem izvinite, ali ni mi nećemo imati poštovanja prema njima - dodao je Erdogan.

Evropski sud za ljudska prava (ECHR) je pre više od dve godine presudio da Kavala treba odmah da bude pušten na slobodu, ali Turska tu presudu nije sprovela u delo. Savet Evrope je juče saopštio da je njegov komitet uputio slučaj Evropskom sudu za ljudska prava kako bi utvrdio da li Turska možda nije ispunila svoju obavezu da sprovede presudu suda u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.

"Komitet je utvrdio da Turska odbija da se pridržava pravosnažne presude suda u ovom slučaju, jer nije obezbedila momentalno puštanje gospodina Kavale na slobodu“, navodi se u saopštenju tog komiteta.

Kavala je 2020. godine oslobođen optužbi u vezi sa protestima širom Turske iz 2013. godine. Nekoliko sati kasnije, drugi sud je naredio njegovo hapšenje na osnovu optužbe za pokušaj rušenja ustavnog poretka u vezi sa pokušajem državnog udara iz 2016. godine. Taj sud je kasnije doneo odluku da ga pusti na slobodu po toj optužbi, ali mu je odredio pritvor zbog optužbe za špijunažu u istom predmetu.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

One-man rule: Can Turkey survive Erdogan? | To the point

Could Turkey’s economic woes bring down a President sometimes referred to as Teflon Tayipp for his ability to deflect crises and scandal? President Recep Tayipp Erdogan is doing all he can to repress political opposition and stifle critical media…. But skyrocketing inflation, a plunging currency and unorthodox economic measures are provoking doubt even amongst his supporters. Both at home but abroad he stands increasingly isolated – despite his quest for new allies after repeatedly snubbing old ones. Today we ask: One-man rule: Can Turkey survive Erdogan?

[MOTORISTA]

Субота, 05.02.2022.
Војислав Лалић

Отворени судар Турске и Савета Европе

Анкара би могла да буде суспендована из овог тела уколико не ослободи добротвора Османа Кавалу, који већ четири године неосуђен борави по затворима

Између Анкаре и Стразбура последњих дана размењују се тешке оптужбе, које би могле да доведу до суспензије Турске из Савета Европе. На упозорење да Турска мора да поштује основне људске слободе и владавину права, председник Реџеп Тајип Ердоган очитао им је лекцију поручивши да „гледају своја посла” и да се не мешају у унутрашња питања његове земље.

Савет Европе је затражио да Турска ослободи бизнисмена и добротвора Османа Кавалу који већ четири године борави по затворима, иако још није осуђен. Прво је осумњичен да је подстицао демонстранте у Истанбулу (2013) који су тражили оставку владе. Као у добро режираном филму, 2020. године на тренутак је ослобођен, али само неколико сати касније лишен је слободе под оптужбом да је подржавао имама Фетулаха Гулена, који је 2016. године покушао државни удар, у којем је погинуло 250 грађана. Сада је оптужница против Кавале проширена и на шпијунажу. Ако му се докаже кривица за све те грехе, он ће у казамату Силиври, недалеко од Истанбула, остати до краја живота.

„Те оптужбе су клеветничке и потпуно су без доказа. Прелазе границу разума и заснивају се на теоријама завере. То је атентат на моје достојанство”, пренела је Кавалине речи Ал Џазира. Поред Савета Европе, његово ослобађање тражи и невладина организација „Хјуман рајтс воч”.

Сукоб Анкаре са Стразбуром могао би да доведе до суспензије Турске из Савета Европе, или, у бољем случају, до губљења права гласа. Председник Ердоган као да је једва дочекао најновији развој догађаја, рекавши: „Турска неће поштовати Савет Европе ако Савет Европе не поштује турско правосуђе. Онима који не показују поштовање према нама поручујем: извините, онда ни ми нећемо имати поштовања према вама.”

Осман Кавала (64), је богаташко дете. Наследио је очеву фирму. Школовао се у земљи и иностранству. Власник је неколико издавачких кућа и познати је културни и друштвени радник. Показао се као велики доброчинитељ који помаже људима у невољи. Крајем октобра прошле године случај „Кавала” је на тренутак изазвао дипломатски скандал. Кад су амбасадори десет великих западних земаља у Анкари – међу којима и Америке, Немачке, Француске, Холандије, Канаде – упутили захтев да се он ослободи, председник Ердоган је бурно реаговао: „Дао сам налог нашем министру спољних послова да их прогласи за персоне нон грата јер крше Бечку конвенцију о статусу дипломата и мешају се у наша унутрашња питања. Амбасадори морају да схвате да је ово Турска, а не племенска држава.”

Како ће се завршити најновији двобој Турске и Савета Европе, остаје да се види. У Министарству спољних послова објашњавају да је Кавали продужен притвор зато што је откривено ново кривично дело које му се сада ставља на душу – шпијунажа. У Стразбуру очевидно не прихватају то објашњење и даље тражећи његово ослобађање.

У турској опозицији тврде да су узроци овог случаја много дубљи него што то на први поглед изгледа. Председник Ердоган, кажу, на овај начин покушава да скрене пажњу јавности с тешких политичких и економских проблема с којима се земља суочава у последње време. Као и многи новинари, на удару се нашао Кавала, популарни борац за људска права, кога влада очигледно не може да контролише уочи парламентарних и председничких избора који ће се одржати средином идуће године.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

DW: Turskog uzbunjivača koji je prebegao u Ukrajinu uhvatili turski obaveštajci
SVET Autor: FoNet 05. feb. 2022

Trgovac oružjem Nuri Bozkir organizovao je turske tajne isporuke oružja u Siriju i Libiju, a kada je o tome počeo da govori u javnosti, prebegao je u Ukrajinu, gde su ga uhvatili turski obaveštajci i vratili u zemlju, piše Dojče vele (DW), navodeći ocenu Bozkirovog advokata da je Ukrajina Turskoj "uručila poklon".

Istraživanje DW pokazuje da je Bozkir uzbunjivač koji je želeo da obelodani podatke o tajnim pošiljkama turskog oružja u ratna područja, čime bi, mnogi veruju, predstavljao pretnju predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu po pitanju kršenja međunarodnih sporazuma Turske.

„Naša tajna služba je otkrila da se ta osoba skriva u Ukrajini. Razgovarali smo s predsednikom Volodimirom Zelenskim o njegovom hapšenju i vraćanju u Tursku“, rekao je ranije Erdogan turskim medijima i istakao da su „tajna služba i dobra saradnja s partnerima omogućili da dođe do ovog hapšenja“.

Bozkir je postao rizik za vladu kada je ukrajinskom portalu "Strana" počeo da dotura eksplozivne informacije: na primer, kako je u ime Turske kupovao oružje u raznim istočnoevropskim zemljama, koje su saradnici turske tajne službe potom prodali islamističkim pobunjeničkim grupama u Siriji. Reč je o 50 pošiljki oružja vrednog stotine miliona dolara. Pokušaj Bozkira da Siriji proda oružje u sopstvenom aranžmanu i za svoj račun presrela je turska policija, ali su ga saučesnici iz turske tajne službe MiT "nekako izveli iz zemlje". On je u Ukrajini zatražio politički azil, na šta je Turska izdala crvenu poternicu Interpola zbog povezanosti sa ubistvom akademika Nedžepa Hablemitoglua 2002. godine.

Ukrajinski sudovi za dve godine nisu pravosnažno odlučili o zahtevu za ekstradiciju, ali su saradnici turske tajne službe "sada oteli Bozkira iz Ukrajine", pri čemu je “i dalje nejasno jesu li to učinili uz znanje ili čak pomoć ukrajinskih vlasti". Organizacija Fridom haus dokumentovala je da je Turska od 2014. godine umešana u najmanje 58 slučajeva "vanredne ekstradicije", odnosno otmice građana, navodi DW. Stanica se poziva na studiju te organizacije iz 2021. godine, prema kojoj je broj međunarodnih poternica poslednjih godina naglo porastao jer Turska koristi crvene poternice Interpola da u zemlju vrati kritičare i navodne neprijatelje države. Za otmicu Bozkira saznalo se sedam dana pre posete Erdogana Ukrajini, u vreme kada se Kijev udvara međunarodnim partnerima s obzirom na rastuću vojnu prisutnost Rusije na granici.

"Stručnjaci pretpostavljaju da je Ukrajina spremna za ustupke potencijalnim saveznicima u zamenu za podršku u trenutnoj krizi – pogotovo nakon što se partneri poput Nemačke ograničavaju samo na slanje zaštitnih kaciga u Ukrajinu", ističe DV.

Turska je čuvar moreuza za neruske zemlje koje se s njom graniče i ima najbolju mornaricu, izjavio je za DW viši politički savetnik za spoljno-političke poslove u Evropskom savetu Gustav Gresel. I upravo zato, smatra Bozkirov advokat Roman Denisjuk, ukrajinske bezbednosne vlasti su ili pomogle ili su, u najmanju ruku, prećutno odobrile otmicu Nurija Bozkira iz Ukrajine: "Ukrajina je odlučila uručiti Turskoj poklon".

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

Zašto je Ukrajina dopustila da turski obaveštajci vršljaju po njoj i uhapse uzbunjivača
Blic 07.02.2022.

Nuri Bozkir organizovao je za Tursku tajne isporuke oružja u ratna područja. Kad je počeo o tome da priča, uhvatili su ga turski obaveštajci i vratili iz Ukrajine u Tursku.

Kad se turski predsednik Erdogan pojavi na televiziji, svi u Turskoj znaju da se radi o nečem važnom. Erdogan je tako nedavno saopštio da u Ukrajini uhvaćen Nuri Gokan Bozkir - čovek za kojeg u Turskoj većina nikada nije čula. Taj TV nastup u kojem je pohvalio i dobru saradnju s ukrajinskim "sagovornicima" u akciji hvatanja Bozkira. - desio se sedam dana pre Erdoganove posete Ukrajini (03.02.2022) - u vreme kada Kijev traži međunarodne partnere s obzirom na rastuću vojnu prisutnost Rusije na granici, piše Dojče vele.

Eksperti pretpostavljaju da je Ukrajina spremna na ustupke potencijalnim saveznicima u zamenu za podršku u trenutnoj krizi – pogotovo nakon što su se partneri poput Nemačke ograničili samo na slanje zaštitnih šlemova. Turska ima odličnu mornaricu i zato je za Ukrajinu važno da je ima na svojoj strani, što je više moguće. I upravo zato, smatra Bozkirov advokat, ukrajinske vlasti su pomogle ili su tolerisale akciju turske tajne službe: "Ukrajina je odlučila da Turskoj uruči jedan poklon."

Ko je Bozkir i zašto je toliko važan za Erdogana?

Istraživanje DW-a pokazuje da je Bozkir bio zviždač i da je hteo da obelodani priču o tajnim turskim pošiljkama oružja u ratna područja. Mnogi veruju da je on predstavljao pretnju predsedniku Erdoganu: kao gotovo niko drugi, mogao je razotkriti da Turska sistematski krši međunarode sporazume. Bozkir je očigledno bio važan deo tajne mreže koja je oružjem snabdevala Siriju i Libiju. Reč je o isporukama oružja, koje morale da ostanu apsulutno tajne, i na kojima je turska vlada zaradila mnogo novca. Bivši elitni vojnik, a kasnije trgovac oružjem, sada je sklonjen - očito kako bi bio ućutkan. Tokom svog nastupa u provladinim medijima, Erdogan je objasnio da je Bozkira uhvatila turska tajna služba MiT- u Ukrajini.

"Naša tajna služba je otkrila da se ta osoba skriva u Ukrajini. Razgovarali smo s predsednikom Zelenskim o njegovom hapšenju i vraćanju u Tursku", rekao je Erdogan. "Naša tajna služba i dobra saradnja s našim partnerima omogućili su da dođe do ovog hapšenja."

Zviždač obelodanio tajnu

Bozkir je postao rizik za vladu kada je počeo da ​eksplozivnim informacijama snabdeva ukrajinski novinski portal "Strana"​: na primer, o tome kako je po nalogu Turske kupovao oružje u raznim istočnoevropskim zemljama, koje su saradnici turske tajne službe potom prodali islamističkim pobunjeničkim grupama u Siriji. Radi se o oružju vrednom stotine miliona dolara, ukupno 50 pošiljki. Bozkiru je posao godinama išao dobro. Ali, kada je pokušao da proda oružje Siriji u sopstvenom aranžmanu i za svoj račun, turska policija je presrela njegovu pošiljku. Bozkir je morao da pobegne. Pomogli su mu saučesnici iz turske tajne službe MiT-a i nekako ga izveli iz zemlje.

Bozkir je zatražio politički azil u Ukrajini. Bojao se da će se turske vlasti okrenuti protiv njega i pored toga što su mnoge operacije, u koje je bio uključen, imale odobrenje vlade. I zato je počeo da javnosti dostavlja dokumente i informacije.

Borba protiv izručenja

Turska je na Bozkirov zahtev za azil u Ukrajini odgovorila takozvanom "Red Notice", odnosnom Interpolovim poternicom. U njemu Erdoganova vlada poziva na hapšenje i izručenje Bozkira zbog njegove povezanosti s ubistvom turskog intelktualca Nedžepa Hablemitoglua 2002. godine. Taj slučaj još nije rešen, ali u zahtevu za izručenje Bozkira koji je na uvid dobio DW, Turska navodi dva svedoka koji se sećaju da su videli Bozkira u automobilu - u blizini mesta zločina. Bozkirov ukrajinski advokat smatra da su optužbe izmišljene.

"Pažljivo sam pročitao dokumente koje je dostavila turska strana", rekao je advokat Roman Denjsiuk za DW. "Oni su vrlo sumnjivi. Nema dirketnih dokaza o Bozkirovoj umešanosti u profesorovo ubistvo."

Ukrajinski sudovi već dve godine rešavaju zahtjev za izručenjem, a suci još nisu doneli pravosnažnu presudu. Ne osvrćući se na to, saradnici turske tajne službe sada su oteli Bozkira iz Ukrajine - još uvek je nejasno jesu li to učinili uz znanje ili čak pomoć ukrajinskih vlasti. Ni ukrajinska, ni turska vlada nisu bile spremne da to komentarišu za DW.

"To što su ukrajinske službe bezbednosti učinile je prema ukrajinskom zakonu protivzakonito", kaže advokat Denjsiuk. "Oni su prekoračili ovšćenja, i zbog toga mogu krivično odgovarati”.

Na nišanu Turske

Zapravo, Nuri Gokan Bozkir nije izolovan slučaj. I drugi su takođe bili na meti turske vlade zbog otkrivanja internih detalja o tajnim pošiljkama oružja i mrežama koje stoje iza te trgovine. Najistaknutija žrtva je turski novinar Čan Dundar. On je 2015. objavio video, na kojem se po prvi put vidi isporuka turskog oružja Siriji. Zbog toga je optužen za izdaju državne tajne. Nakon sudske rasprave u Istanbulu, za dlaku je izbegao pokušaj atentata. Dundar je potom otišao u egzil i osuđen je u odsustvu na 27 godina zatvora. Dundar je uveren da turska vlada namerno koristi takvu taktiku. Kaznene prijave s izmišljenim optužbama i tzv. vanrednim izručenjima kao u slučaju Bozkira, sredstvo su da se ućutkaju neugodni kritičari a potencijalni zviždači spreče da odaju osetljive informacije, izjavio je Dundar za DW nakon Bozkirovog hapšenja.

"To je standardna praksa turske vlade. Ućutkuju one koji hoće da razotkriju prljava stvari učinjene po nalogu države. Oni na vlasti znaju da Bozkir zna puno o njihovom korumpiranom sistemu i da će sva prljavština izaći na videlo ako on progovori."

Vanredne akcije isporučivanja

Organizacija Freedom House sa sedištem u Vašingtonu dokumentovala je da je Turska od 2014. umešana u najmanje 58 slučajeva "vanrednog izručenja" – odnosno otmice građana. U studiji iz 2021. ta organizacija piše da je broj međunarodnih poternica poslednjih godina naglo porastao. Turska koristi "Red Notice" da vrati kritičare i navodne neprijatelje države u Tursku. Pritom je značajno "snažno oslanjanje na isporučenja, u koja turska vlada i njena tajna služba uveravaju treće zemlje, ubeđujući ih da izruče ljude bez odgovarajućeg postupka i bez ikakve naznake legitiminosti takvih akcija".

Turski predsednik Erdogan je u pomenutom TV- nastupu zapretio drugim mogućim zviždačima. „Želim da iskoristim priliku da se obratim svim "izdajicama", rekao je i dodao: "Gde god da odete, nećete pobeći od turskog pravosuđa i odgovaraćete za ono što ste počinili".

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Erdogan najavio smanjenje PDV-a na osnovne namirnice
Tanjug 12.02.2022.

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan najavio je danas smanjenje poreza na dodatu vrednost za sedam odsto na osnovne namirnice, jer se zemlja suočava sa velikom inflacijom.

Erdogan rekao je da će porez na dodatu vrednost biti smanjen na jedan, sa osam procenata, na kupovinu hrane, preneo je Rojters. Njegova odluka biće objavljena u Službenom glasniku i stupiće na snagu u ponedeljak. Erdogan je rekao da, pored smanjenja PDV, vlada očekuje da i prehrambene kompanije snize cene za sedam odsto. On je istakao da ove namirnice imaju značajnu ulogu u rastu inflacije.

Prema zvaničnim podacima za januar, inflacija u Turskoj je porasla na 48,69 odsto na godišnjem nivou, a nezavisni stručnjaci tvrde da iznosi oko 115 procenata.

- Nećemo dozvoliti da inflacija uništi našu naciju - rekao je Erdogan.

Kritičari, međutim, kažu da zemlja trpi od visoke inflacije zbog Erdoganovog insistiranja na snižavanju kamatnih stopa.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Front protiv Erdogana: Turska opozicija kuje plan za smenu predsednika
SVET Autor: Beta 13. feb. 2022

Lideri šest opozicionih partija u Turskoj sastali su se kako bi napravili plan o budućem sistemu vladavine u državi posle smene predsednika te zemlje Redžepa Tajipa Erdogana, javila je agencija AP.

Nakon jučerašnjeg sastanka lideri stranaka su saopštili da Turska doživljava najdublju političku i ekonomsku krizu u svojoj istoriji i da je za to odgovoran izvršni predsednički sistem. Oni će sarađivati kako bi postigli zajednički cilj transformacije uprave države u ojačani parlamentarni sistem, a očekuje se da će detalje sporazuma objaviti 28. februara.

U saopštenju nisu pomenuli predsednika Turske, ali je jasno da se opozicija sastala kako bi napravila plan kako bi ga svrgla sa vlasti, navodi AP. Posle više od 11 godina na mestu premijera, Erdogan je izabran za predsednika 2014. godine kada je ta funkcija bila prvenstveno ceremonijalna. Međutim, turski birači odobrili su 2017. godine promenu sistema vladavine u predsednički sistem koji je proširio Erdoganova ovlašćenja na račun vlade i skupštine. Erdogan je za predsednika ponovo izabran naredne godine, a kritičari sistem nazivaju "pravilo jednog čoveka".

Prvom zajedničkom sastanku prisustvovali su predstavnici glavne opozicione republikanske Narodne partije, nacionalističke Dobre stranke, konzervativne partije Felisiti, Demokratske stranke, Partije demokratije i progresa i Stranke budućnosti, javlja AP.

Izvor: www.nova.rs